Стража на Рајни (песма)
Стража на Рајни (нем. Die Wacht am Rhein) је немачка родољубива песма. Песма вуче корене из историјског сукоба између Немаца и Француза, и нарочито је била популарна у Немачкој за време Француско-пруског рата и Првог светског рата.
Историја
[уреди | уреди извор]Француски премијер Луј Адолф Тјер подржавао је, 1840, идеју да би река Рајна требало да буде француска природна граница на истоку. Немци су се плашили да би Французи могли да анектирају леву обалу Рајне, као што су тражили за време Луја XIV, и успели за време Наполеонових ратова неколико деценија раније. Током два века која су ротекла од Тридесетогодишњег рата па све до коначног пораза Наполеона, становници немачке националности су били изложени сталним мањим и већим инвазијама Француске.
Николаус Бекер је своје виђење догађаја представио у својој песми званој Rheinlied (срп. Рајнска песма), у којој се заклиње да ће бранити Рајну. Швапски трговац Макс Шнекенбургер, инспирисан ситуацијом, је написао поему Die Wacht am Rhein.
У песми, са пет оригиналних строфа, упућен је громогласни позив свим Немцима да бране Рајну, како би осигурали да непријатељска нога не ступи на немачко тле (4. строфа). Касније су додате још две строфа, које су одговарала времену у којем су написне.
За разлику од старије Heil dir im Siegerkranz која је славила цара (Кајзера), Die Wacht am Rhein и остале песме написане у ово доба, као што су Das Lied der Deutschen (срп. Песма Немаца, данас немачка химна) и Was ist des Deutschen Vaterland? (Шта је немачка отаџбина?; Аутор: Ернест Мориц) позивале су Немце да оставе своје разлике и размирице по страни, и да се уједине, како би заштитили немачке земље.
Аутор, Макс Шнекенбургер, је радио у Швајцарској, и његову песму је први пут извео у Берну швајцарски оргуљаш Ј. Мендел, а отпевао ју је тенор Метфесел у част Пруског амбасадора, фон Бусена. Ова прва верзија није постала популарна. Шнекенбургер је умро 1849. никад не чувши познатију верзију ове песме.
Када је музички директор града Крефелда, Карл Вилхелм, видео текст песме 1854, написао је своју варијанту, и извео је са својим мушким хором 11. јуна, дана сребрне годишњице пруског принца Вилхелма. Ова верзија је посталал јако популарна, и изводила се на фестивалима.
Као одговор на инцидент у градићу билзу Рајне Бад Емсу, Француска је објавила рат Пруској и тиме започела Француско-пруски рат 1870. Француска је рат изгубила, као и Алзас и Лорену, а Немачка се ујединила и тако створила Немачко царство. Песма је постала славна, а композитор и његова породица су добили велике почасти, и редовну пензију коју им је лично доделио Бизмарк.
Данас, територије са леве обале Рајне између Швајцарске и Холандије су претежно у саставу Немачке. Сарланд, Рајна-Палатинат и Северна Рајна-Вестфалија су немачке савезне државе; Алзас и северна Лорена су делови Француске са измешаним француско-немачким становништвом.
Текст
[уреди | уреди извор]
НЕМАЧКИ 2. Durch hunderttausend zuckt es schnell, |: Lieb' Vaterland, magst ruhig sein, :| 3. Er blickt hinauf in Himmels Au'n, 4. So lang ein Tropfen Blut noch glüht, 5. Und ob mein Herz im Tode bricht, 6. Der Schwur erschallt, die Woge rinnt, 7. So führe uns, du bist bewährt; |
СРПСКИ (препев) 2. Хиљаду година она брзо тече, Чува свету границу Домовине. |:Вољена отаџбино, буди мирна, :| 3. Он гледа ка небесима, |:Вољена отаџбино, буди мирна, :| 4. И све док и једна кап крви светли, |:Вољена отаџбино, буди мирна, :| 5. И ако ми моје срце пукне, |:Вољена отаџбино, буди мирна, :| 6. Заклетва се проноси на таласим |:Вољена отаџбино, буди мирна, :| 7. Сад води нас, имаш наше одобрење, |