Стршљен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Стршљен
Hornet-vespa.jpg
женка стршљена
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Vespa crabro
Linnaeus, 1758

Европски стршљен (лат. Vespa crabro) је највец́а еусоцијална оса, пореклом из Европе. Припада породици оса (Vespidae). То је такође једини прави стршљен (род Vespa) који је пронађен на територији Северне Америке, а који је увезен од стране европских досељеника 1800-их. V. crabro се обично сматра шететочином, а гнезда ове врсте неретко бивају уклоњена од стране човека. Vespini, попут V. crabro, познати су по изради сложених гнезда налик папиру од околних биљних материјала и других влакана.[1][2] Поседује жаоку којом убризгава отров у тело својих непријатеља, чиме онеспособљава већину инсеката и других ситнијих животиња. Храни се углавном слатким излучевинама воћа, а врло често напада и друге инсекте, па и пчеле.

Таксономија[уреди]

Европски стршљен је прави стршљен (род Vespa), група коју карактеришу еусоцијалне врсте. Род спада у подфамилију Vespinae, чији су чланови познати по жвакању хране како би потом са обрађеном храном нахранили своје младе, као и по жвакању материјала налик папиру како би направили своја гнезда. Према недавној филогенетској студији, установљено је да је врста Vespa dibovskii најближи филогенетски сродник европског стршљена.[3]

Неколико дефинисаних подврста V. crabro углавном су разликују по обојености одређених делова тела, која је географски условљена:[4][5]

  • V. c. altaica Pérez, 1910
  • V. c. borealis Radoszkowski, 1863
  • V. c. caspica Pérez, 1910
  • V. c. chinensis Birula, 1925
  • V. c. crabroniformis Smith, 1852
  • V. c. crabro Linnaeus, 1758
  • V. c. flavofasciata Cameron, 1903
  • V. c. germana Christ, 1791
  • V. c. oberthuri du Buysson, 1902
  • V. c. vexator Harris, 1776

Опис[уреди]

Очи европског стршљена дубоко су урезане и обликоване попут слова "С". Kрила су црвенкасто-наранџаста, док је петељкасти трбух пругаст са смеђом и жутом бојом. Због овакве обојености абдомена, V. crabro се често погрешно идентификује као азијски гигантски стршљен. Просечна дужина радилица износи 25 мм, док дужина краљице може достићи и до 35 мм. Овакве димензије су значајно веће од вецћине оса (попут Vespula vulgaris), али мање од азијског гигантског стршљена. Женке су обично веће од мужјака и по величини и по маси. Међутим, абдомен мужјака има седам сегмената, док абдомен женки има шест сегмената. Само женке поседују овипозитор (модификован у жаоку), стога мужјаци не могу да убоду. Антене мужјака су нешто дуже, са 13 сегмената у поређењу са антенама женки које имају 12 сегмената.[6]

Гнезда[уреди]

Јединке ове врсте обично живе у папирним гнездима, која се састоје од петељке, омотнице и једне рупе на улазу са спољашње стране. Материјали попут гранчица, грана и других доступних биљних ресурса радници разбијају, жваћу и обликују у гнездо. Ови комади нису уједначеног облика, али су веома добро залепљени. Да би изградили гнездо, стршљени користе пљувачку као цемент за спајање органских и неорганских материјала који су лако доступни колонији. Овај цемент не само да фиксира гнездо, већ га и штити од оштећења насталих водом. Такође представља заштитну баријеру која помаже у заштити колоније од ветра или других тешких временских услова. Расположиви ресурси, локација и количина/дужина трајања жвакања материјала утичу на изглед коначног гнезда, тако да је велика варијација примећена међу гнездима V. crabro.

Распрострањење[уреди]

Kао што само име каже, европски стршљен је пореклом из Евроазије. Исотијски, гнезда европског стршљена бележена су на територији од Велике Британије до Јапана. Међутим, V. crabro је уведен у Северну Америку средином 19. века, где је сада бројан и широко распрострањен. <ref>{{cite journal |last=Landolt |first=P. J. |last2=Sierra |first2=J. M. |last3=Unruh |first3=T. R. |last4=Zack |first4=R. S. |title=


Спољашње везе[уреди]

  • ^ „Hornets: Gentle Giants”. Dieter Kosmeier. 2013. Приступљено 2014-09-30. 
  • ^ „European Hornet (Department of Entomology)”. Department of Entomology (Penn State University) (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-27. 
  • ^ Perrard, A.; Pickett, K. M.; Villemant, C.; Kojima, J.; Carpenter, J (2013). „Phylogeny of hornets: a total evidence approach (Hymenoptera, Vespidae, Vespinae, Vespa)”. Journal of Hymenoptera Research. 32: 1—15. doi:10.3897/JHR.32.4685. 
  • ^ V. Dubatolov; J. Kojima; J. M. Carpenter; A. Lvovsky (2003). „Subspecies of Vespa crabro in two different papers by Birula in 1925”. Entomological Science. 6 (2003): 215—216. doi:10.1046/j.1343-8786.2003.00037.x. 
  • ^ J.M. Carpenter; J. Kojima (1997). „Checklist of the species in the subfamily Vespinae (Insecta: Hymenoptera: Vespidae)”. Natural History Bulletin of Ibaraki University. 1 (1997): 51—92. 
  • ^ Day, E. (12. 3. 2015). „European Hornet”. Virginia Cooperative Extension. 2911-1422 (ENTO-123NP).