Сјеверна Тракија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сјеверна Тракија тј. бугарски дио Тракије

Сјеверна Тракија (буг. Северна Тракия), или Бугарска Тракија (буг. Българска Тракия), представља највећи дио историјско-географске области Тракија. Налази се на простору јужне Бугарске и захвата простор јужно од Старе планине и источно од ријеке Нестос, до грчке и турске границе на југу и на истоку до Црног мора. Обухвата Средњу гору, Горњотрачку низију и око 90% Родопа. Клима варира од континентално до прелазне континенталне и планинске. На ово простору је забиљежена највећа температура у Бугарској: 45,2 °C у Садову 1916. Најважније ријеке су Марица и њене притоке. Важни градови су Пловдив, Бургас, Стара Загора, Сливен, Хасково, Јамбол, Пазарџик, Асеновград, Крџали, Димитровград, Казанлак и Смољан.

Данашња област Сјеверна Тракија је током историје била дио Бугарског и Византијског царства прије постепеног освајања од стране Османског царства 1300-их. Османлије су на овом простору основали аутономну покрајину Источну Румелију 1878. У састав независне бугарске државе је ушла 1885.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Minahan, James (2002). Encyclopedia of the Stateless Nations: L-R. Greenwood Publishing Group. стр. 1518. ISBN 978-0-313-32111-5. 

Литература[уреди]