Татагата

Татагата (санскрит, пали: Tathāgata) је израз којим је Готама Буда називао себе, према Пали канону.

Један је од најчешћих назива за Буду, који уједно обележава и људско биће уопште.

Будино учење

Један човек, када се у овом свету роди, рађа се на добробит многих, на срећу многих. Из саосећања са читавим светом, доноси до­бро­бит, доноси срећу и боговима и људима. А који је то човек? Татагата, по­што­вања достојни, потпуно пробуђени. То је човек који, када се у овом свету роди, рађа се на добробит многих, на срећу многих. Из саосећања са читавим светом, доноси добробит, доноси срећу и боговима и људима.

— Буда

Насупрот надљудским особинама које су му приписивали његови ученици, Буда је као особине Татагате навео да он зна осећаје, опажаје и мисли "када настају, када трају, када нестају."

Тумачења

Израз татагата, један од најчешћих и најтеже "дословно" преводивих назива за Буду. Назив Татагата је у неку руку парадоксалан и може имати два значења: "Такодошавши" и "Тако отишавши". Порекло овог термина и зашто је коришћен нејасно је.

Према напоменама најстаријих коментара, означава људско биће уопште, односно "сноп" или "гомилиште" пет састојака егзистенције. Некад се преводи и као Ослобођени.

Литература

• Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Види још

• Будистичка терминологија