Тектонски покрети

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тектонски покрети (грч. τέκτων - градити) су покрети у унутрашњости Земље који настају као продукт сукоба између унутрашњих сила Земље (Земљине теже) и Земљине топлоте. Деле се на:

  • епирогене
  • орогене

Епирогени покрети[уреди]

Епирогени покрети су вертикални покрети, који изазивају настанак удубљења (угиби) и испупчења (сводови). Угиби су, заправо, басени мора и океана, док су сводови континенти. Када се копно издиже, долази до регресије (повлачење мора), а када се спушта до трансгресије (надолажење мора).

Примери за ово су црногорска и италијанска обала Јадрана, при чему се прва спушта, а друга издиже. Доказ за регресију и трансгресију су и кречњаци корала који се могу наћи на дубинама до 1000 m, као и на највишим планинама, а знамо да корали живе у топлим морима до дубине од 50 m.

Орогени покрети[уреди]

Орогени покрети су хоризонтални покрети, који настају под дејством бочних притисака. Доводе до настанака две групе тектонских јединица - руптурних (раседи, пукотине, прслине) и пликативних (набори).

Литература[уреди]

  • Пешић Л. 2002. Општа геологија - Ендодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет