Теодосије Маричевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Теодосије Маричевић
Датум смрти1807.

Теодосије Маричевић (Орашац, ? — Орашац, 1807.) је био кнез Орашца и Јасенице и трговац.[1]

Биографија[уреди]

Његов ортак је био и Младен Миловановић. Уочи устанка био је кнез у Орашцу и у Јасеници. Учествовао је на Збору у Орашцу (14. фебруара 1804.), која је одлучивала о избору вође устанка.[2] Одбио је предлог скупштине да постане вођа, изговарајући се да као кнез треба да штити народ у случају да устанак не успе, што не би могао као вођа устанка, фактички хајдук, и предложио избор Карађорђа. У првој фази устанка био је један од најугледнијих устаничких старешина.

Његовом несмотреношћу, Срби су доживели мањи пораз у првом сукобу с Турцима код Баточине (средином априла 1804), а Тосун-ага је успео да се без борбе пробије друмом који је он чувао. Због тога је Карађорђе подозревао на издају.

Када је схватио да у Карађорђеву корист губи власт у кнежини, прешао је у опозицију, први од устаничких старешина. Отворено се сукобио с Карађорђем на скупштини у Пећанима, близу Остружнице (6. маја 1804.), тражећи да он лично плати пречанским трговцима за набављени барут и друге ратне потребе, јер је он вођа устанка. Назвао га је тиранином, који тиранише горе од дахија. Током свађе покушао је да убије Карађорђа, али му је пушка затајила и Карађорђе га је тешко ранио. Рањен је однет у Орашац, где је после неколико недеља умро и био сахрањен у родном селу. Његов гроб се налази у дворишту Цркве Вазнесења Господњег.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Фонд „Први српски устанак“ - Орашац „Црква Вазнесења Господњег“ Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 9, 2012) (на језику: енглески), приступ 25.4.2013
  2. ^ Фонд „Први српски устанак“ - Орашац: „Учесници збора у Орашцу“ Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 9, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]