Вулканизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вулканизам (лат. Vulkanus - бог ватре и ковачког заната у староримској митологији) представља све појаве и процесе који се односе на стварање ужарене масе тј. магме у Земљиној унутрашњости, на њено кретање и избијање, као и избијање пратећих појава врелих гасова и чврстих маса на површину. Под утицајем експлозивних гасова магме долази до избијања (изливање) вулканског материјала из Земљине унутрашњости, односно до појаве коју зовемо вулканска ерупција. Отвор на Земљиној површини кроз који се врши избијање пара, гасова и другог вулканског материјала назива се кратер (лат. crater - чаша). Дјеловањем вулканских процеса, односно избијањем магме на површини Земље стварају се вулканске купе, плоче и платои. [1]

Вулканска активност је учествовала у свим стадијумима Земљине еволуције и у формирању рењефа литосфере. Сматра се да је око 95% литосфере сачињено од магматских стена.

Он је последица унутрашње Земљине топлоте, и његова појава најчешће је везана за места на којима се тектонске плоче додирују тј. граниче.

Вулканизам конвергентних граница[уреди]

У зони субдукције, где се две плоче сударају односно једна се подвлачи испод друге, најчешћа је појава вулканизма. У овој зони се океанска плоча подвлачи испод друге океанске или континенталне плоче, долаѕи до одређене дубине на којој влада врло висока температура, довољна за топљење стенског материјала. Топљењем настаје магма, ужарена-тестаста маса.

Магма која је тек настала, ређа је самим тим и лакша, па се уздиже изнад стена које је окружују. Како се уздиже она те стене и топи, меша се са њима, а често и избија на површину. Тада настају вулкани. Углавном вулкани експлозивног типа.

Најпознатији појасеви у којима се јавља овакав тип вулакнизма су:

  1. Ватрени појас Пацифика
  2. Медитеран

Вулканизам дивергентних граница[уреди]

У зони дивергенције две тектонске плоче се размичу. Настаје простор са малим притиском, затим се магма издиже, и попуњава „празан” простор. Овим процесом најчешће настају штитасти вулкани, који најчешће формирају вулканска острва.

За ове вулканске појасеве везују се мирна изливања магме.

Највећи број вулкана је везан за ову врсту вулканизма. А најпознатија зона је Атлантски-средње-океански гребен.

Вулканизам врућих тачака[уреди]

Ова појава везана није везана за границе тектонских плоча, већ за њихову унутрашњост.

Постоје многе теорије о пореклу и особинама врућих тачака, али за сада оне свакако нису до краја проучене нити објашњене. Познато је да се због високе температуре магма издиже и избија на површину.

Најпознатији пример јесу Хаваји.

Вулкан Килауеа, Хаваји
Вулкан Хекла, Исланд, Атлантски-средње-океански гребен, ерупција 1980. године
Кратер вулкана Етне, Сицилија, Медитеран

Референце[уреди]

  1. „Cooling Planets: Some Background: What is volcanism?” (PDF). The Lunar and Planetary Institute, Department of Education and Public Outreach. 2006. стр. 4. Приступљено 2012-10-14. 

Спољашње везе[уреди]