Тихомир Петровић (историчар књижевности)

С Википедије, слободне енциклопедије
Тихомир Петровић
Датум рођења1949.
Место рођењаБошњаце
 ФНРЈ

Тихомир Боривоја Радославе Петровић рођен је у Бошњацу код Лесковца 1949. године. Студирао је и докторирао на Универзитету у Београду. Професор је књижевности на Педагошком факултету у Сомбору, Универзитета у Новом Саду. Објавио је књиге: Огледи и критике из књижевности и језика (1993), Велибор Глигорић о реализму (1993), Књижевни записи (1993), Историја српске књижевности за децу (2001), Књижевност за децу – теорија (2005), Реторика (2005), Говори и критике (2008), Увод у књижевност (2009). Члан је Удружења универзитетских професора и научника Србије, члан Удружења књижевника Србије, члан Удружења новинара Србије. Награђиван је за свој научни рад.

Објављена дела[уреди | уреди извор]

  • „Дете и књижевност“ (1991) [1]
  • „Велибор Глигорић о реализму“ (1993) [2]
  • „Огледи и критике из књижевности и језика“ (1994) [3]
  • „Змај и српска књижевност за децу“ (1997) [4]
  • „Машта и игра“ (1998) [5]
  • „Школски писци“ (1999) [6]
  • „Српске песникиње за децу“ (1999)[7]
  • „Књижевни записи“ (2000)[8]
  • „Библиографија Момчила Златановића“ (2002) [9]
  • „Цветник народне књижевности за децу“ (2002) [10]
  • „Основна школа у Бошњацу“ (2003) [11]
  • „Књижевни записи 2" (2003) [12]
  • „Умеће говорења“ (2003) [13]
  • „Књижевност за децу - теорија“ (2005) [14]
  • „Антологија српске поезије за децу“ (2006)[15]
  • „Реторика“ (2006) [16]
  • „Тамно огледало“ (2007) [17]
  • „Одјек речи“ (2007) [18]
  • „Историја српске књижевности за децу“ (2008) [19]
  • „Сценска уметност“ (2008)[20]
  • „Увод у књижевност“ (2009) [21]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]