Бошњаце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бошњаце
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Лебане
Становништво
Становништво
 — (2011) 1629
 — густина 107/км2
Географске карактеристике
Координате 42°56′30″ СГШ; 21°49′20″ ИГД / 42.941666° СГШ; 21.822333° ИГД / 42.941666; 21.822333Координате: 42°56′30″ СГШ; 21°49′20″ ИГД / 42.941666° СГШ; 21.822333° ИГД / 42.941666; 21.822333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 257 м
Површина 15.16 км2
Бошњаце на мапи Србије
Бошњаце
Бошњаце
Остали подаци
Поштански број 16232
Позивни број 016
Регистарска ознака LB

Бошњаце је највеће сеоско насеље у Србији у општини Лебане, која се налази у Јабланичком округу.

Према попису из 2011. године било је 414 домаћинства са 1.550 становника. Атар села обухвата простор од 1.516 хектара, и то је уједно најпространији атар од свих атара у области.

Географски положај[уреди]

Бошњаце је удаљено 10 километара од Лебана и 15 километара од Лесковца, својеврстан је културни, административни и спортски центар околних 8 села.

Центар села је на надморској висини од 257 m, а највиши врх у атару села („бошњачко брдо“) на 349 m.

У топографском погледу село је лоцирано на левој обали реке Јабланице простирући се са обе стране пута Лесковац-Лебане са центром на ушћу потока у реку Јабланицу. Село је збијеног типа са карактеристикама класичног друмског насеља.

Удаљеност од већих градова

Историја[уреди]

Основу имена овог села чини реч Бошњак, а по легенди негде за време Турака доселиле су се четири породице из Босне и настаниле на земљишту преко пута бошњачке цркве. Била су то четири брата. Њиховим насељавањем на локалитету које сада носи име Старо село, створено је село које се прозвало Бошњаце, а по некима Бошњак.

Из турског дефтера из 1516. године, који је објавила Радмила Тричковић у тому XI „Лесковачког зборника“, види се да се село Бошњак бележи у два маха: најпре као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ-Бошњак, а потом као тимариотско село у махали Дубочици под именом Бошњак.

Дугу историју Бошњаца потврђују средњовековни остаци нађени у његовом атару на месту званом „Селиште“, као и откривени остаци манастира Војловице у простору које захвата село Велико Војловце, чији су, иначе, калуђери избегли испред Турака и код Панчева основали истоимени манастир. По неким казивањима неко време по засељавању, у старом селу Бошњацу, настала је „мрешка“- помор људи. На савет неке врачаре, становници првобитног Бошњаца су напустили своје насеље и настанили се на обали реке Јабланице и потока који се у селу Бошњацу улива у Јабланицу. На том простору засељено Бошњаце, током времена израсло је у једно од највећих сеоских насеља Доње Јабланице. Према овоме село Бошњаце није насељено после доласка Турака, већ пре њих, као и многа друга села у Лесковачкој котлини. У погледу времена настанка села, горе наведена легенда није поуздана. Вероватније је да су село населили досељеници из Босне, можда рудари доведени од краља Милутина. Локалитет Копаци у атару села указује на могућност вађења руде. Како је у Србији долазио велики број рудара – Саса (Сасини) из Босне, ова претпоставка може бити веома близу историјским чињеницама. Утолико пре што се Доња Јабланица граничи са Пустом Реком и Горњом Јабланицом које су зоне биле у српској средњовековној држави обележене као рударске. На око 30 km на западу од Бошњаца лежи Рудна планина, затим Слишански андезитски басен и најзад Радан који је топоним врло могуће постао од Рудана (Рудне планине).

Као општинско место лесковачке нахије на подручју „Управе ослобођених предела“ 1877/78. године село је имало свог председника суда, 2 члана суда и 11 одборника и представљало је управни просветни центар.

У црквеној порти је била 1879. године смештена и среска канцеларија јабланичког среза.

Једна занимљива прича говори о времену после реформе турског царства и укидања спахијског система, развлашћене спахије и осиони Арбанаси из Горње Јабланице, насртали су на село Бошњаце у намери да га почитлуче (ставе под своју „заштиту“). Бошњачани су се потчињавању успротивили, али да би сачували своју слободу, то јест статус српског слободног села, морали су да иду у Цариград и да од Порте траже потврду да су слободно село и да их нико не може подвластити. У тој делегацији био је неко из рода Стамболци, који се у Цариграду истакао својом храброшћу и активношћу. Делегација је успела да добије потврду турске владе да је село Бошњаце слободно село и да га на силу нико не може подвластити. По повратку кући, овај род из Бошњаца добио је назив Стамболци (стамболисци) како се и данас зову. Село је до краја турске власти остало слободно, а по свршетку рата није плаћало аграрни дуг.

Друштво[уреди]

У селу делује Ловачко удружење „Бошњаце“, које броји 150 чланова, углавном мештана околних 8 села, организованих у 5 секција. Удружење користи ловиште „Бошњачко брдо“, са ловном основом на 10 година (до 2017. године).

Фудбалски Клуб Јединство основан 1964. године један од два клуба у општини Лебане који се у сезони 2008/09 такмичи у Нишкој зони. Такмичење у овом рангу је уједно и највећи успех клуба у својој историји.

Основна Школа „Радоје Домановић“ као најстарија школа у Јабланичком округу, има 4 истурена оделања и броји око 600 ученика. Ово је модерна и савремана школа опремљена кабинетима и наставним средствима новије генерације.

Црква Свете Петке по неким подацима подигнута у XIV веку, мада узимајући у обзир димензије и архитектуру верује се да потиче из XVI века. Више пута паљена и обнављана, током свог постојања обележила значајне историјске догађаје овог краја.

Демографија[уреди]

Према попису из 2011 у Бошњацу живи 1550 становника ( мушкараца 772, жена 778 ). Укупан број пунолетних особа је 1244 ( мушкараца 617, жена 627 ). Просечна старост становништва износи 41,2 година (40,9 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 414 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.517
1953. 1.601
1961. 1.691
1971. 1.769
1981. 1.819
1991. 1.853 1.833
2002. 1.629 1.687
2011. 1.550
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.524 93,55 %
Роми
  
87 5,34 %
Немци
  
2 0,12 %
Црногорци
  
1 0,06 %
Хрвати
  
1 0,06 %
Румуни
  
1 0,06 %
Македонци
  
1 0,06 %
Бугари
  
1 0,06 %
непознато
  
3 0,18 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]