Транс Балкан
Транс Балкан | |
---|---|
Аутор | Александар Црногорац |
Земља | Србија |
Језик | Српски |
Жанр / врста дела | Фотомонографија |
Издавање | |
Издавач | Службени гласник |
Датум | 2021. |
Класификација | |
ISBN ? | 978-86-519-2684-9 |
Транс Балкан је назив изложбе и фотомонографије аутора Александра Црногорца. Изложба „Транс Балкан” представља приче транс особа које живе на Балкану. Аутор је четири године путовао како би упознао, интервјуисао и фотографисао 105 особа за које сматра да су међу најстигматизованијим у друштву. Циљ изложбе и целокупног пројекта је да транс особе буду видљивије у друштву, а поједине особе су на овај начин по први пут јавно иступиле као транс особе.[1]
Пројекат је започет 2018. године. Првобитна изложба портрета транс особа била је организована у фебруару 2019. године у Београду, а током наредне две године фотографије су изложене у девет земаља Балкана, као и у Риму и Ослу.[2] На изложби су, поред портрета, фотографије биле пропраћене биографијом и цитатом особе која је фотографисана. Људи које је фотографисао различити су у погледу односа према родном идентитету и транзицији.
О овој изложби издата је 2021. године и монографија у издању Службеног гласника.[3] Поговор за књигу писала је др Зорица Мршевић.[4] Књига је званично представљена 17. маја 2021. године у књижари „Геца Кон” у Кнез Михаиловој улици у Београду. На промоцији је поред аутора говорила и Јелена Триван, директорка Службеног гласника, која је књигу оценила као једну од најважнијих издања ове куће.[5] Монографију „Транс Балкан” чини 105 портрета и судбина транс особа различитих година и друштвеног статуса из 11 земаља Југоисточне Европе.[6]
О аутору[уреди | уреди извор]
Александар Црногорац је рођен у Бечу 1979. године. Детињство је провео у Београду, а школовао се у Европи и Америци.[7] Дипломирао је политичке науке и међународне односе на Универзитету Јужне Kалифорније 2001. године. Магистрирао је политичке науке на Kингс колеџу у Лондону 2005. године. Kасније у Паризу брани и други мастер из фотоновинарства на СПЕОС институту (2008). Александар се 2017. године враћа у Србију са намером да се у потпуности посвети документарној фотографији. Предмет интересовања су му права мањина и начин на који их шире друштво посматра и третира.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Priče iz života 105 transrodnih osoba na Balkanu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски).
- ^ „Trans Balkan: foto-portreti transrodnih osoba iz našeg kraja”. www.vice.com (на језику: српски).
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Trans Balkan”. www.rts.rs.
- ^ „Aleksandar Crnogorac: Oduševila me snaga trans ljudi”. NOVA portal (на језику: српски). 17. 5. 2021.
- ^ „Представљена књига Транс Балкан | Службени гласник”. www.slglasnik.com.
- ^ „Trans Balkan: 105 portreta, ljudskih priča i sudbina trans osoba sa Balkana”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 31. 3. 2021.
- ^ „LGBT i Balkan: Foto monografija Trans Balkan - 105 portreta, ljudskih priča i sudbina trans osoba - BBC News na srpskom - Dnevni list Danas” (на језику: српски).
- ^ „Predstavljena fotomonografija "Trans Balkan" u izdanju Službenog glasnika”. Telegraf.rs (на језику: српски).