Трицератопс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Трицератопс
Временски распон: касна креда (периода)
Triceratops Skeleton Senckenberg 2.jpg
скелет трицератопса
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Надред:
Ред:
Подред:
Инфраред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Triceratops

Marsh, 1889
Врсте
  • T. horridus (типска врста)
  • T. prorsus Marsh, 1890

Трицератопс је најпознатији род диносауруса из групе цератопсида из периода горње креде (пре око 68 милиона година). Први пут се појавио у Северној Америци. Име је грчког порекла и значи тророжно лице (τρί-κέρας-ὤψ).

Неки научници сматрају да су торосаурус, недоцератопс и татанкацератопс само трицератопс у различитим периодима живота.

Изглед[уреди]

Био је див међу својим сродницима, са десет тона телесне масе и до 9 метара максималне дужине. Само му је глава била дужине до 3 метра, па је огромним чељустима на њој могао да се храни и најчвршћим биљем. Имао је другу највећу главу у поређењу са свим другим диносаурусима, прво место носећи Титаноцератопс. На глави је имао три рога по чему је и добио име „Тророги“. Два велика рога, дужине преко једног и по метра, су му се налазила изнад очију, а мањи на средини изнад ноздрва у предњем делу лобање. Имао је коштане избочине на задњем делу лобање које су му штитиле врат. Читав главени штит је био импозантних размера, а чиниле су га масивне кости. Могуће је да је, заједно са роговима, имао улогу и у терморегулацији када је за то постојала потреба. На неким лобањама пронађених фосила могу се уочити значајне повреде, што указује на могућност жестоких борби, највероватније између мужјака у доба парења. Такође је имао дебелу крљушт која је задавала проблеме многим месоједима. Реп му није био изразито дуг тако да га највероватније није користио у самоодбрани. Укупно је имао 985 костију.[1]

Полно одабирање[уреди]

Претпоставка је да су рогови трицератопса и других цератопсида имали искључиво улогу заштите од великих предатора. Међутим, савременим истраживањем и упоређивањем са начинима живота данашњих врста, постоје теорије према којима је главени штит представљао украс којим су се мужјаци удварали женкама. Такође је могуће и да је представљао статусни симбол међу припадницима исте врсте. Наиме, ради се о полном одабирању, које има за последицу еволуцију, односно прекомеран развитак појединих делова тела важних за удварање и размножавање. На ово указују и нађени фосили где је величина главеног штита већа код мужјака, али се такође и разликује од јединке до јединке. Трицератопс, је међутим, пример како полно одабирање може имати и негативне последице, односно када прекомеран развитак главеног штита више није представљао предност, већ недостатак. Трицератопс је наиме, морао да троши огромне количине енергије како би могао да носи толики терет.[1]

Налазиште фосила[уреди]

У западном делу Северне Америке је пронађено на стотине фосила. Бројност фосила указује да се овај огромни биљојед кретао у крдима.[1]

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Берни Д. 2001. Велика енциклопедија диносауруса. Змај. Нови Сад. Први фосил откривен 1887. године био је препознат као врста огромних изумрлих бикова. Именовао га је Отниел Чарлз Марш 1889. године.

Спољашње везе[уреди]