Турав
| Турав Тураў; Туров | |
|---|---|
Градска кућа | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Област | |
| Рејон | Житкавички рејон |
| Основан | - први помен 980. |
| Статус града | 2004. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009. | 2.975 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 04′ 09″ С; 27° 44′ 10″ И / 52.069167° С; 27.736111° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Поштански број | 247980 |
| Позивни број | +375 (0) 2353 |
| Регистарска ознака | 3 |
| Веб-сајт | |
| zhitkovichi | |
Турав (бел. Тураў; рус. Туров) град је у јужном делу Републике Белорусије. Део је Житкавичког рејона Гомељске области.
Географија
[уреди | уреди извор]Град лежи у зони Белоруског Полесја на десној обали реке Припјат, на око 25 км северозападно од града Житкавича и око 258 км западно од административног центра области Гомеља.
Историја
[уреди | уреди извор]Турав је један од најстаријих градова у Белорусији. Први пут се помиње у летопису Повест минулих лета. Године 1005. ту је основана прва хришћанска парохија на том подручју, а током XI века ту је написано и Туравско јеванђеље које се сматра једним од најстаријих белоруских писаних дела.
Био је главни град Туравске кнежевине и центар древног словенског племена Дреговичи. У Тураву је рођен светитељ и богослов Кирил Туровски.
Савет министара Републике Белорусије је Тураву доделио статус града 2004. када су у њему одржани и дани словенске писмености.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа из 2009. у граду је живело 2.975 становника.[1]
| 1909. | 1939. | 2000. | 2009. |
|---|---|---|---|
| 6.435 | 5.439 | 3.500[1] | 2.975[1] |
Привреда
[уреди | уреди извор]У граду постоји само једно предузеће и оно се бави конзервацијом воћа и сокова. Хотел је отворен 2008. године. Управа Припјатског националног парка се налази у Тураву.