Жлобин
Жлобин Жлобін; Жлобин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Белорусија |
Област | Гомељска област |
Рејон | Жлобински рејон |
Основан | вероватно током XV века |
Статус града | од 3. јула 1925. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 80.200 |
Географске карактеристике | |
Координате | 52° 54′ 00″ С; 30° 02′ 00″ И / 52.9° С; 30.033333° И |
Временска зона | UTC+3 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Генадиј Александрович Суздаљев |
Поштански број | 247210 |
Позивни број | +375 2334 |
Регистарска ознака | 3 |
Веб-сајт | |
Град Жлобин |
Жлобин (блр. Жлобін; рус. Жлобин) је град у источном делу Републике Белорусије, и административни центар Жлобинског рејона Гомељске области. Највећи је град у области после Гомеља и Мазира.
Према проценама за 2012. у граду је живело 80.200 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Жлобин се налази у равници Гомељског Полесја на обалама реке Дњепру, на око 93 км северозападно од административног центра области града Гомеља и на око 215 км југоисточно од главног града земље Минска.
Историја
[уреди | уреди извор]Према неким археолошким истраживањима током XV и XVII века постојала је Жлобинска тврђава на месту ушћа реке Чорночке у Дњепар. У време ратова између Руса и Пољака (1654—1667) атаман И. Золотаренко који је ратовао на страни Велике московске кнежевине извештавао је о спаљивању Злобинског утврђења.[1]
Краљ Пољске и велики кнез Литваније Станислав Август је 1790. Жлобину доделио одређене привилегије према којима су становници насеља имали право на један пијачни дан недељно и на 4 сајма годишње. Након распада Пољско-Литванске државе 1793. Жлобин улази у састав Руске Империје као насеље Рагачовског округа Могиљовске губерније.
Од 25. марта 1918. део је Белоруске државе. Године 1919. постаје окружни центар. Од 17. јула 1924. административни је центар у границама Бабрујског округа, а административни статус града има од 3. јула 1925. године. Део Жлобинског рејона је од 1938.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2012. живело 80.200 становника.
1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
---|---|---|---|---|
35.422[2] | 56.695[2] | 56.695[2] | 75.866[2] | 80.200[2] |
По националном саставу: Белоруси — 79,8%, Руси — 15,1%, Украјинци — 2,8%, Роми — 0,5% и остали −1,8%.
Међународна сарадња
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ткачоў М. А. Замкі і людзі. Мн., 1991, pp. 152—153.
- ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.