Паричи
| Паричи Парычы; Паричи | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Гомељска област |
| Рејон | Светлагорски рејон |
| Основан | први помен 1639. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009. | 2.119 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 48′ 10″ С; 29° 25′ 09″ И / 52.802778° С; 29.419167° И |
| Временска зона | UTC+3 |
  Паричи Паричи на карти Белорусије | |
| Поштански број | 247413 |
| Позивни број | +375 2342 |
| Регистарска ознака | 3 |
Паричи (блр. Парычы; рус. Паричи) насељено је место са административним статусом варошице (городской посёлок) у северном делу Гомељске области у Републици Белорусији. Административно припада Светлагорском рејону.
Географија[уреди | уреди извор]
Варошица лежи у северном делу Светлагорског рејона, на обалама реке Березине (сливно подручје Дњепра) и на око 33 км северозападно од града Светлагорска и 31 км од железничке станице на линији Жлобин—Калинкавичи. Административни центар рејона град Гомељ налази се 143 км југоисточно.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према резултатима пописа из 2009. у вароши су живела 1.263 становника.[1]
| 1897. | 1999. | 2009. |
|---|---|---|
| 3.884[2] | 2.800[1] | 2.119[1] |
Историја[уреди | уреди извор]
На око 500 метара северозападно од средишта насеља налази се археолошки локалитет из доба неолита (старости V—III миленијума пне).
У писаним изворима насеље Паричи се први пут помиње 1639. као село у оквирима Речичког повјата Минског војводства Пољско-Литванске државе. Године 1793. постаје део Минске губерније Руске Империје.
Од јануара 1919. у саставу су Белоруске ССР, а 17. јула 1924. постају центар истоименог рејона. Године 1925. око 72% популације насеља чинили су Јевреји.
Године 1932. успостављена је прва ваздушна теретна линија у Белорусији на релацији Минск—Глуск —Паричи—Мазир захваљујући којој су у Париче почели да слећу теретни ваздухоплови што се позитивно одразило на развој трговине у насељу. Насеље је напредовало и 27. септембра 1938. административно уређено као варошица (городской посёлок).
Током нацистичке окупације у Другом светском рату око 1.700 житеља Парича је смртно страдало, а бројне грађевине су уништене.
Паричи губе статус рејонског центра 9. јуна 1960. у корист Светлагорска.[3]
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Кроз насеље пролазе друмски саобраћајни правци Бабрујск—Речица и Паричи—Азаричи.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Результаты переписи 2009 года
- ^ «Населенныя мѣста Россiйской имперiи въ 500 и болѣе жителей съ указанiемъ всего наличнаго въ нихъ населенiя и числа жителей преобладающихъ вѣроисповѣданiй по даннымъ первой всеобщей переписи населенiя 1897 г.» Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2012) (ред. Н. А. Тройницкий), 1905. Упомянут там под названием «Угаричи»
- ^ Указ Президиума Верховного Совета БССР от 29 июля 1961 г. «О преобразовании городского поселка Шатилки в город районного подчинения и переименовании Паричского района Гомельской области» Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2013)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Локални инфо портал
- Паричи на мапи Светлагорског рејона
- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.1, кн.1. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2004. 632с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0303-0. ISBN 978-985-11-0302-3
| Административни центар |  | |
|---|---|---|
| Градови (18) | Буда Кашаљова • Василевичи • Ветка • Добруш • Житкавичи • Жлобин • Јељск • Калинкавичи • Мозир • Наровља • Петрикав • Речица • Рагачов • Светлагорск • Турав • Хојники • Чачерск | |
| Варошице (17) | Азаричи • Акцјабрски • Белицк • Баљшавик • Брагин • Зареча • Камарин • Капаткевичи • Карма • Касцјуковка • Лељчици • Лојев • Паричи • Саснови Бор • Стрешин • Уваравичи • Цераховка | |
