Координате: 44° 14′ 29″ СГШ; 17° 34′ 34″ ИГД / 44.24142° СГШ; 17.57618° ИГД / 44.24142; 17.57618

Турбе

С Википедије, слободне енциклопедије
Турбе
Turbe View 1.JPG
Турбе из ваздуха
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонСредњобосански кантон
ОпштинаТравник
Становништво
 — 2013.Пад 3.890
Географске карактеристике
Координате44° 14′ 29″ СГШ; 17° 34′ 34″ ИГД / 44.24142° СГШ; 17.57618° ИГД / 44.24142; 17.57618
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина764 м
Турбе на мапи Босне и Херцеговине
Турбе
Турбе
Турбе на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број72283
Позивни број(+387) 030

Турбе је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Травник, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 3.890 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Турбе је удаљено 7 km од Травника на магистралној путу према Доњем Вакуфу. Некада је било општина, но данас је тек мјесна заједница, једна од највећих у земљи. Турбе се налази у долини Лашве, изнад које је планина Влашић, позната и као центар зимског туризма.

Историја[уреди | уреди извор]

Џамија у Турбету

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Бошњаци[а] 2.154 (47,35%) 1.658 (47,11%) 798 (43,94%)
Срби 1.056 (23,21%) 774 (21,99%) 486 (26,76%)
Хрвати 886 (19,47%) 731 (20,77%) 454 (25,00%)
Југословени 309 (6,79%) 322 (9,15%) 60 (3,30%)
остали и непознато 144 (3,16%) 34 (0,96%) 18 (0,99%)
Укупно 4.549 3.519 1.816

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У СФРЈ данашњи Бошњаци у статистикама су се водили као Муслимани.

Образовање[уреди | уреди извор]

У Турбету дјелује једна основна школа (ОШ Турбе) која броји око 1000 ученика.

Привреда[уреди | уреди извор]

Прије рата Турбе је била веома добро развијена мјесна заједница са фабрикама попут Металорада и Столичаре (фабрика столица) које су биле велики фактор у економском развитку Турбета. Поред поменутих важно је споменути и јаку шумску индустрију чији је највећи ослонац било предузеће Шумарија.

У току ратних разарања уништене су скоро све привредне дјелатности у граду и дуго послије рата нити једна од ових поменутих фабрика није успјела у потпуности да се опорави и поврати своје пријератне капацитете. Дио творнице столица претворен је у пилану која се тренутно налази у приватном власништву. Отворен је и низ мањих фабрика као што су Дрвопромет, Пољорад...

Као и прије рата тако и послије њега у Турбету је главна економска грана остала експлоатација шуме и пољопривреда.

Спорт[уреди | уреди извор]

Најпознатији спортски клуб из Турбета је ФК Влашић Турбе. У Турбету дјелује и карате клуб „Салко Чурић“. Такође у Турбету постоји низ невладиних организација, међу којима је и Планинарско друштво „Галица“ које је домаћин слета планинара Босне и Херцеговине за 2009. годину у свом новоизграђеном објекту на планини Влашић. Недалеко од Турбета на планини Влашић налази се скијашки центар Бабановац, који је данас најважнији туристички центар средишње Босне.

Извор[уреди | уреди извор]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]