Улица херцег Стјепана (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Улица херцег Стјепана
Општина Стари Град
Почетак Венизелосова улица
Крај Дунавска улица
Створена 1920.
Херцег Стјепана

Улица херцег Стјепана налази се на Општини Стари град Београда и протеже се правцем од Венизелосове до Дунавске улице.

Табла са називом улице

Име улице[уреди | уреди извор]

Улица је настала 1920. године. Улица се налази на Општини Стари град и пружа се од Венизелосове до Дунавске улице. [1] Добила је назив по херцегу од Светог Саве, Стефану Косачи.[1]

Херцег Стјепана, почетак улице, угао са Венизелосовом

Херцег Стјепан[уреди | уреди извор]

Назив је добила по херцег Стјепану. Био је средњовековни властелин и оснивач Војводства Светог Саве, по његовој титули херцег од Светог Саве. По њему је цела област добила назив Херцеговина. Име се први пут појавило 1454. године.[2]

Суседне улице[уреди | уреди извор]

Улицом херцега Стјепана[уреди | уреди извор]

Комплекс радничких станова[уреди | уреди извор]

Комплекс радничких станова је споменик културе и протеже се улицама: Гундулићев венац 30-32, Венизелосова 13, Херцег Стјепана 3-5, Сењанина Иве 14-16. Комплекс станова чине објекти од којих је први саграђен 1909. године по пројекту прве жене архитекте Јелисавете Начић, а изграђен је на иницијативу Београдске општине, због решења стамбеног питања радника у доба интезивног развоја индустрије у Београду почетком 20. века. [3] [4]

Спортска гимназија[уреди | уреди извор]

Спортска гимназија је са радом почела у септембру 2002. године. Школску 2002/2003. годину настава се одвијала у два објекта, и то у згради бивше XI београдске гимназије и у згради у Улици Петра Чајковског 2а. Школа се од 2017. године налази у згради у Улици херцег Стјепана 7, на месту некадашње основне школе „Стари град”.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Улице и тргови Београда, II књига (Н-Ш). Београд: Библиотека града Београда. 2005. стр. 793. 
  2. ^ „Стефан Вукчић”. Кнежевина Херцеговина. Приступљено 25. 9. 2022. 
  3. ^ „Београд - велика варош европска”. Данас. Приступљено 25. 10. 2020. 
  4. ^ „Споменик културе: Комплекс радничких станова”. Културна добра Београда. Приступљено 25. 10. 2020. 
  5. ^ „Спортска гимназија”. Званична веб сајт. Приступљено 25. 9. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Улице и тргови Београда, II књига (Н-Ш). Београд: Библиотека града Београда. 2005. стр. 793. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]