Војводство Светог Саве

Из Википедије, слободне енциклопедије
Војводство Светог Саве
Застава Застава
Застава Грб


Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg
Војводство Светог Саве (у периоду 1441—1444)
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Главни град Херцег Нови
Друштво
Службени језик Српски
Религија Православље
Политика
Облик државе Војводство
 — Војвода Стефан Вукчић
  Владислав Херцеговић
Историја
Историјско доба Средњи век
 — Оснивање 1435.
 — Укидање 1483.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Kraljevina Bosna.png Краљевина Босна Херцеговачки санџак (Османско царство) Fictitious Ottoman flag 2.svg
Портал:Историја

Војводство Светог Саве[1][2] (лат. Ducatus Sancti Sabae[3]) српска је касна средњовијековна држава која је постојала у вријеме османског освајања Балканског полуострва. Њом су владали Стефан Вукчић и његов син Владислав, чланови племићке породице Косаче, а захватала је дијелове савремене Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе. Средиште војводства је било у Брезници на простору данашње Црне Горе.[4]

Стефанова титула је била „Војвода од Светог Саве”, по првом српском архиепископу Светом Сави. Њемачки превод ријечи војвода је херцег, титула по којој ће касније име добити данашња област Херцеговина, коју су Осмалије користиле као назив за покрајину која је претворена у османски санџак (тур. Hersek Sancağı).[5]

Позадина[уреди]

Главни чланак: Краљевина Босна

Историја[уреди]

У документима послатима цару Светог римског царства Фридриху III 20. јануара 1448, Стефан Вукчић Косача назива себе „војводом Светог Саве”, „господарем Хумским и Приморским” и „великим војводом” и приморава босанског краља да га као таквог призна.[6] Титула „Војвода Светог Саве” је имала значајну вриједност за јавност, јер су Савине мошти, које су се налазиле у манастиру Милешева, чудотворним сматрали људи свих хришћанских вјера у региону.[7]

Стефан је потписао споразум са Алфонсом V, краљем Арагона и Напуља, 15. фебруара 1444, којим је постао вазал у замјену за краљеву помоћ против непријатеља, првенствено краља Стефана Томаша Остојића, војводе Иваниша Павловића и Млетачке републике. У истом споразуму Стефан обећава да ће плаћати данак Алфонсу умјесто османском султану, што је до тада радио.[8]

Стефан је 1451. напао Дубровник и започео опсаду града. Он је и раније нападао дубровачке племиће и, самим тим, Дубровачка влада га је прогласила издајником. Награда од 15.000 дуката, палата у Дубровнику у вриједности од 2.000 дуката и годишњи доходак од 300 дуката, понуђени су сваком ко га убије, уз обећање насљедног дубровачког племства што је помогло да се одржи обећање ко год то учинио. Стефана је пријетња толико уплашила да је одустао од опсаде.[9]

Стефан Вукчић је умро 1466, а насљедио га је његов најстарији син Владислав Херцеговић. Османске снаге предвођене Стефановим најмађим сином, Херсекли Ахмед-пашом који је прије тога прешао у ислам, надјачале су Владислава 1482. У Османском царству, Херцеговина је била саџак у саставу Босанског пашалука.

Стефан је основао православне манастире Заграђе и Савина близу његовог сједишта у Херцег Новом, данашњој Црној Гори.

Владари[уреди]

  1. Стефан Вукчић Косача, 1435—1466
  2. Владислав Херцеговић Косача, 1466—1483
  3. Влатко Херцеговић Косача
  4. Балша Херцеговић Косача (титуларни)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Чубриловић (1989)
  2. Дамјановић & Мереник (2004). стр. 21.
  3. du Fresne (1746). стр. 126.
  4. Еванс (1770). стр. 25.
  5. Pinson (1996). стр. 44.
  6. Houtsma (1987). стр. 756.
  7. Van Antwerp Fine (1994). стр. 578.
  8. Спремић (2005). стр. 355—358.
  9. Benson (1978). стр. 388—389.

Литература[уреди]