Стефан Вукчић Косача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Вукчић Косача
StjepanKosaca.jpg
Херцег Стјепан Косача
Датум рођења око 1404.
Место рођења околина Новог Горажда
Хум
Датум смрти 22. мај 1466.
Место смрти Херцег Нови
Војводство Светог Саве
Династија Косаче
Отац Вукац Хранић Косача
Мајка Катарина Косача
Супружник [[]]
Потомство Владислав Херцеговић, Катарина Косача Котроманић, Стефан Херцеговић Косача (Ахмед-паша), Влатко Херцеговић, Мара Херцеговић
Херцег од Светог Саве
Период 14351466.
Претходник Сандаљ Хранић Косача
Наследник Владислав Херцеговић
Kosačegrb.png
Црква Светог Ђорђа у Сопотници код Новог Горажда, задужбина херцега Стефана Вукчић Косаче

Стефан Вукчић Косача (око 140422. мај 1466) је био владар Хума тј. војводства Светог Саве, односно Херцеговине који је носио титулу херцега Светог Саве.

Ширење војводства Стефана Вукчића Косаче на Зету, 1441—1444.

Наследник је Сандаља Хранића Косаче од 1435. године, био је најистакнутији међу Косачама и најистакнутији владар Хума или Херцеговине у историји. Од 1440. до 1443. проширио је власт на Омиш, Пољицу, Требиње, Клобук, трг Подгорицу и утврђења Медун и Соко (штитарски) у Горњој Зети и Бар (Доња Зета). Угрожен од Млечана и зетскога војводе Стефана Црнојевића, који су му убрзо затим отели Бар, Горњу Зету и Омиш, помирио се с босанским краљем Стефаном Томашем, с којим је до тада ратовао. У знак помирења пристао је на удају кћери Катарине(хумске принцезе) за босанског краља (1446). Године 1448. приклонио се српском деспоту Ђурађу Бранковићу у нападу на босанског краља и у манастиру Милешева прогласио се „Херцегом од Светог Саве". Територија под његовом влашћу (која се раније називала Хум или Хумска земља) од тада позната под именом Херцеговина, протезала се од Лима до Цетине и од Раме до Которскога залива. На том је простору био самосталан владар. Тежње за привредним осамостаљењем Херцеговине дошле су до изражаја и у његовим напорима да Херцег Нови развије у поморско и трговачко средиште (1449. основао је радионицу сукна). Притом је избио рат с Котором и Дубровником, који је трајао 1451—1454, а у њега су се уплели и херцегови противници (краљ Стефан Томаш, херцегов син Владислав Херцеговић Косача, властела Влатковићи и поједини херцегови вазали). Војна помоћ Бранковића упућена херцегу поколебала је његове противнике па се 1453. помирио са сином Владиславом, а 1454. с Дубровником. Пошто су Османлије почеле упадати у његову земљу, помирио се и с новим босанским краљем Стефаном Томашевићем (1461.)

Након пада Босне 1463. његову су државу Херцеговину постепено, од 1465. године, освајале Османлије (Подриње) и Млечани (Неретванску крајину). Крајем живота власт му је била сведена на уско приморско подручје с Херцег Новим, који су Османлије заузели тек 1483, када је Херцеговина пала под Османлијску власт и добила назив Херцеговачки пашалук.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Вукац Хранић Косача
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Стефан Вукчић Косача
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. [[]]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Сандаљ Хранић Косача
КосачеХерцег од Светог Саве
14351466.

Наследник:
Владислав Херцеговић