Мргуда

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Умбра)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Мргуда, црнка или рапа (лат. Umbra krameri) је слатководна риба из породице Umbridae. Мада заступљена у водама широм Европе, сматра се ретком и угроженом врстом.

Мргуда
Umbra krameri Lápi póc.jpg
Научна класификација
Царство: Животиње
Тип: Chordata
Класа: Esociformes
Ред: Actinopterygii
Породица: Umbridae
Род: Umbra
Врста: U. krameri
Биномна номенклатура
Umbra krameri
Валбом, 1792

Опис и грађа[уреди]

Мргуда има леђна пераја која почињу иод половине тела. Леђна пераја има више од 14 шипкица. Шипкице леђног пераја су готово једнаке дужине. Глава је релативно дугачка у односу на тело. Зуби постоје само у доњој вилици, ситни су и бројни, а поређани су у 3 – 4 реда и окренути ка унутра. По горњој вилици и језику нема зуба. Леђа су тамна или тамноцрвена. По телу мргуде се налазе тамне пеге. На леђној и репној пераји налазе се тамне пеге које су поређане у једном реду. Дуж горње половине тела протеже се светло жута пруга.

Станиште[уреди]

Живи у стајаћим и споро текућим водама, где су услови за живот других врста доста неповољни. Добро подноси недостатак кисеоника у води, јер за дисање користи рибљи мехур узимајући атмосферски ваздух са површине воде. Може издржати на влажном месту и до 10 сати без воде. При опасности од исушења, закопава се у дно.

Распрострањење[уреди]

Мргуда изворно долази из слива Дњестра, Пруда и Дунава, а, иако је убачена у све воде, опстала је само у неким и представници овог рода могу се сматрати ретким врстама које изумиру. Аутохтона је у Аустрији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Хрватској, Чешкој, Мађарској, Молдавији, Румунији, Србији, Црној Гори, Словачкој, Словенији и Украјини.

Степен заштите у Србији[уреди]

Мргуда је природна реткост и сматрало се да у Србији живи само у Засавици - речици која је дуга 33 километра, а тече северном Мачвом и јужном Војводином. У Србији живи и у Бакреном Батру, Лугомиру и у резервату Краљевац и трајно је заштићена као природна реткост 1993. године (Службени гласник Републике Србије број 50/93).

Размножавање[уреди]

Мрести се у пролеће од априла до маја. Икру женка полаже на приобалним поплављеним теренима међу воденим биљкама. Јаја женке одлажу у гнезда које све време брижљиво чувају. У време мреста, код мужјака се подрепна пераја постаје сивозеленкасте боје. Полна зрелост се постиже у другој години.

Литература[уреди]