Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине
| Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине | |
|---|---|
| Оснивање | 30. март 1994. |
| Надлежност | Устав Федерације Босне и Херцеговине |
| Сједиште | Валтера Перића 15, Сарајево,  Федерација Босне и Херцеговине |
| Број позиција | 9 |
| Веб-сајт | www |
| Председник Уставног суда | |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Федерације Босне и Херцеговине |
Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине је самосталан и независан орган који штити уставност и законитост и обезбеђује заштиту права и слобода грађана у Федерацији Босне и Херцеговине.[1]
Оснивање
[уреди | уреди извор]Одредба о успостави Уставног суда је дефинисана изгласавањем устава Федерације Босне и Херцеговине 30. марта 1994. године, да би 30. септембра 1994. године били именовани првих 6 судија,[2] док су тројица међународних судија[а] именовани 22. фебруара 1995. године. Прва седница је одржана тек 10. јануара 1996. године.[3]
У првом саставу домаће судије су били: Омер Ибрахимагић (уједно први председник Уставног суда), Катарина Мандић, Мирко Бошковић, Муамер Херцеглија, Милан Бајић, Драшко Вулета. А од страних судија: Бола Адесумбо Ајибола, Абдаллах Фикри-ел Кхани и Францоис Ернест Роберт Ригауx.[3]
Надлежности
[уреди | уреди извор]Основна функција Уставног суда је рјешавање спорова:[4]
- између кантона
- између кантона и федералне власти
- између града и његовог кантона или федералне власти
- између општине и града
- између општина и њихових кантона или федералне власти
- између институција федералне власти или унутар појединих институција федералне власти
Такође, Уставни суд:[4]
- на захтјев предсједника Федерације, потпредсједника Федерације, премијера, замјеника премијера или на захтјев једне трећине чланова било ког дома Парламента Федерације, утврдиће да ли је приједлог закона који је усвојио један од домова, или закон који су усвојила оба дома, у складу са Уставом ФБиХ
- на захтјев премијера, кантона или једне трећине посланика у законодавном тијелу кантона, утврдиће да ли су устав кантона и амандман на устав, предложени закон или закон кога је усвојило то законодавно тијело, у складу са овим уставом
- на захтјев предсједника Федерације, потпредсједника Федерације, премијера или замјеника премијера, утврдиће да ли је предложени или усвојени пропис који доноси орган федералне власти у складу са Уставом ФБиХ
- на захтјев премијера, или кантона, утврђује да ли је неки предложени или усвојени пропис које је донијело неко тијело кантоналне, градске или општинске власти у складу са Уставом ФБиХ
Заштиту права на локалну самоуправу осигурава Уставни суд. Такав поступак пред Уставним судом могу покренути општине и градови, као и удружења општина и градова Федерације Босне и Херцеговине. Уставни суд одлучује о споровима између јединица локалне самоуправе и кантона или Федерације на захтјев општинског или градског вијећа, начелника општине или градоначелника града, или удружења општина и градова Федерације Босне и Херцеговине.[4]
Уставни суд одлучује и о уставним питањима која му предочи Врховни суд или неки кантонални суд а која се појаве у току поступка пред тим судом.[4]
Уставни суд одлучује о питањима која проистичу из закона којима се уређује имунитет у Федерацији.[4]
Састав Уставног суда
[уреди | уреди извор]Уставни суд састоји се од девет судија, од којих су најмање по два из реда сва три конститутивна народа и један из реда Осталих.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Њих је именовао Међународни суд правде
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „УЛОГА УСТАВНОГ СУДА ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ”. Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине. Приступљено 1. октобар 2025.
- ^ Мандат им је потврђен 9. новембра 1994. године, кад су дали и заклетву
- ^ а б „Историјат”. Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине. Приступљено 1. октобар 2025.
- ^ а б в г д Устав, Члан 10.
- ^ Устав, Члан 9.
