Општи избори у Босни и Херцеговини 2014.

С Википедије, слободне енциклопедије

Општи избори у Босни и Херцеговини 2014. одржани су 12. октобра 2014. године. На изборима су бирани чланови Предсједништва Босне и Херцеговине, посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, Представничког дома Парламента ФБиХ, предсједник и потпредсједници Републике Српске, народни посланици у Народној скупштини Републике Српске, као и представници за скупштине кантона у Федерацији Босне и Херцеговине[1]. Расписани су одлуком Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, 15. маја 2014. године, на основу Изборног закона Босне и Херцеговине.

На овим изборима укупно се бирало 518 носилаца мандата. Учествовало је 98 политичких субјекта. Од тога 50 политичких странака, 24 коалиције и 24 независна кандидата. На листама политичких субјеката било је укупно 7.748 кандидата, од којих су 3.276 или 42% биле жене, а 4.472 или 58% мушкарци. Укупно је регистровано 3.278.908 бирача, од којих 3.216.177 у БиХ и 42.139 у иностранству. Локалне (општинске и градске) изборне комисије акредитовале су око 50.000 посматрача политичких субјеката, док је Централна изборна комисија акредитовала 5.760 посматрача, међу којима су била и 552 међународна посматрача.[2]

Политичка ситуација[уреди | уреди извор]

Након општих избора 3. октобра 2010. Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине (СДП) Златка Лагумџије је постала највећа странка у ФБиХ, док је у РС Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика однео победу на свим нивоима (председник РС и Народна скупштина). Међутим немогућност политичког договора и неостварење пресуде Сејдић-Финци на нивоу ФБиХ и БиХ између главних странака је проузроковало вишемјесечну политичку кризу.

Током преговора формирана су два неформална блока: један који је окупљао претежно бошњачке и централистичке странке а други српско-хрватске аутономистичке партије. У првом блоку су били Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине, Странка демократске акције (СДА), Хрватска странка права Босне и Херцеговине (ХСП) и Народна странка Радом за бољитак (НСРБ). У другом блоку су се нашли Савез независних социјалдемократа, Српска демократска странка (СДС), Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ) и Хрватска демократска заједница 1990 (ХДЗ 1990). Будући да је нови председавајући Савјета министара морао бити из реда хрватског народа први блок је кандидовао за председавајућег Хрвата из СДП-а Славка Кукића, док је други блок тражио да премијер буде члан ХДЗ-а БиХ, будући да је та странка на изборима добила највише хрватских гласова.

У ФБиХ коалиција СДП-СДА-ХСП-НСРБ је формирала владу на челу са Нермином Никшићем (СДП) у марту 2011. Међутим, представника Хрвата де факто није било јер су ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990 остали у опозицији.

Криза је окончана тек у децембру 2011. и 12. јануара 2012. Хрват Вјекослав Беванда (ХДЗ БиХ) је формирао Савјет министара у којем су се нашле СДП, СНСД, СДА, СДС, ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990[3][4].

Уништена зграда кантоналне владе у Тузли након бошњачких протеста.

Већ у јесен 2012. раздор на релацији СДП-СДА је изазвао нову блокаду: на нивоу БиХ СДП је смијенила министре СДА и на њихово место су ушли представници СДП-а и Савеза за бољу будућност БиХ (СББ) Фахрудина Радончића (који је именован за министра безбедности). На нивоу ФБиХ СДА, ХСП и НСРБ су бојкотовале рад владе и парламента и онемогућили СДП-у да промени састав владајуће коалиције који је желео да формира нову владу са СББ-ом и хрватским странкама[5].

Скоро перманентна политичка криза у ФБиХ је била главни мотор немира који су уследили почетком 2014. године. Први протести почели су 4. фебруара у Тузли, немири су убрзо проширени и на остале градове са бошњачком већином. Демонстранти су, између осталог, запалили зграду Председништва БиХ, као и зграде влада кантона Сарајево, Тузла и Зеница. У Републици Српској су неколико пута организовани протести подршке од стране бошњачких удружења и невладиних организација, али нису забележени немири[6]. Бошњачка националистичка идеја "унитарне Босне" је била главни захтјев протестаната и тзв. групе УДАР[7]. Немири су утихнули у марту-априлу.

Политичка последица ове ситуације је била смјена министра безбедности и лидера СББ-а Радончића, коју су подржале владајуће партије и СДА. Радончићева смјена је међутим означила и излазак СББ-а из власти, као и губитак већине у Представничком дому од стране Бевандиног Савјета министара[8].

Странке и кандидати[уреди | уреди извор]

Предсједништво БиХ[уреди | уреди извор]

За изборе за Предсједништво БиХ пријављено је 17 кандидата[9].

Кандидати за избор бошњачког члана су: Сефер Халиловић (БПС), Фахрудин Радончић (СББ БиХ), Џебраил Бајрамовић (СД БиХ), Мустафа Церић (независни), Бакир Хаџиомеровић (СДП БиХ), Бакир Изетбеговић (СДА), Емир Суљагић (ДФ), Адил Жигић (независни), Мирсад Кебо (независни) и Халил Тузлић (независни)[9].

Кандидати за избор хрватског члана су: Драган Човић (ХДЗ БиХ), Живко Будимир (СПП), Анто Поповић (ДФ) и Мартин Рагуж (ХДЗ 1990)[9].

Кандидати за избор српског члана су: Младен Иванић (коалиција СзП), Горан Змијањац (СПП) и Жељка Цвијановић (коалиција СНСДДНССП)[9].

Федерација БиХ[уреди | уреди извор]

У бошњачко-босанском табору главне политички субјекти који се такмиче на изборима за Представнички дом БиХ, Представнички дом ФБиХ и у скупштинама кантона, су владајући СДП БиХ Златка Лагумџије, СДА коју де факто води Бакир Изетбеговић, СББ БиХ Фахрудина Радончића а ту су још и СБиХ, БПС, БОСС, ХСП БиХ-ДСИ и НСРБ[9]. Међу новијим политичким субјектима налазе Демократски фронт (настао из расцјепа од СДП-а) Жељка Комшића и Странка правде и повјерења (настала из расцјепа од ХСП-а БиХ и која је у коалицији Заједно за промјене са СДУ-ом и ДНЗ-ом) Живка Будимира[9].

У хрватском табору се налазе с једне стране коалиција окупљена око Хрватског народног сабора БиХ коју чине: Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине, Хрватска сељачка странка, Хрватска хришћанско-демократска унија БиХ, Хрватска странка права др Анте Старчевић БиХ и Хрватска странка права Херцег-Босне[10] а с друге стране Хрватска демократска заједница 1990[9].

Република Српска[уреди | уреди извор]

У РС-у се супротстављају две коалиције. Владајући СНСД Милорада Додика је у коалицији са ДНС-ом и СП-ом[11]. Ова коалиција је кандидовала Милорада Додика за председника РС[9]. Опозоција се ујединила и створила коалицију Савез за промјене[12], коју су саставиле Српска демократска странка, Партија демократског прогреса, Народни демократски покрет, Српска радикална странка Републике Српске, Партија уједињених пензионера и Странка социјалне сигурности српских бораца. СзП је кандидовао Огњена Тадића за председника РС[9].

Резултати[уреди | уреди извор]

Предсједништво БиХ[уреди | уреди извор]

Бошњачки члан[уреди | уреди извор]

Кандидат Странка/Коалиција Гласови %
Бошњачки члан Предсједништва БиХ
Бакир Изетбеговић Странка демократске акције 247.235 32,86
Фахрудин Радончић Савез за бољу будућност Босне и Херцеговине 201.454 26,78
Емир Суљагић Демократски фронт 114.334 15,19
Бакир Хаџиомеровић Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине 75.369 10,01
Сефер Халиловић Босанскохерцеговачка патриотска странка 66.230 8,80
Мустафа Церић Независан 33.882 4,50
Џебраил Бајрамовић Странка дијаспоре Босне и Херцеговине 5.041 0,67
Мирсад Кебо Независан 3.893 0,51
Халил Тузлић Независан 3.162 0,42
Адил Жигић Независан 1.637 0,21
Укупно 752.237 100,00
Извор: Избори.ба

Српски члан[уреди | уреди извор]

Кандидат Странка/Коалиција Гласови %
Српски члан Предсједништва БиХ
Младен Иванић Савез за промјене 317.799 48,69
Жељка Цвијановић СНСДДНССП 310.867 47,63
Горан Змијањац Странка праведне политике 23.936 3,66
Укупно 652.602 100,00
Извор: Избори.ба

Хрватски члан[уреди | уреди извор]

Кандидат Странка/Коалиција Гласови %
Хрватски члан Предсједништва БиХ
Драган Човић Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине 128.053 52,20
Мартин Рагуж Хрватска демократска заједница 1990 94.695 38,60
Живко Будимир Странка правде и повјерења 15.368 6,26
Анто Поповић Демократски фронт 7.179 2,92
Укупно 245.295 100,00
Извор: Избори.ба

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ[уреди | уреди извор]

Странка Федерација БиХ Република Српска Укупно
Гласови % Мандати Гласови % Мандати Гласови Мандати +/–
Странка демократске акције 274.057 27,87 9 31.337 4,84 1 305.394 10 +3
Савез независних социјалдемократа 5.842 0,59 0 249.182 38,48 6 255.024 6 –2
Српска демократска странка 211.562 32,67 5 211.562 5 +1
Демократски фронт 150.767 15,33 5 150.767 5 н.п.
Савез за бољу будућност Босне и Херцеговине 142.003 14,44 4 142.003 4 0
Хрватска демократска заједница БиХХССХКДУХСП АСХСП ХБ 119.468 12,15 4 3.554 0,55 123.022 4 +1
Социјалдемократска партија БиХ 92.906 9,45 3 15.595 2,43 108.501 3 –5
Партија демократског прогресаНародни демократски покрет 194 0,02 0 50.322 7,77 1 50.516 1 0
Хрватска демократска заједница 1990 40.113 4,08 1 40.113 1
Босанскохерцеговачка патриотска странка 35.866 3,65 1 2.452 0,38 0 38.318 1 +1
Демократски народни савезНССРС 37.052 5,72 1 37.052 1 0
Странка за Босну и Херцеговину 25.677 2,61 0 25.677 0 –2
Странка демократске активности 22.088 2,25 1 22.088 1 +1
Социјалистичка партија 18.729 2,89 0 18.729 0 0
Заједно за промјене (СППСДУДНЗ) 12.885 1,31 0 3.421 0,53 0 16.306 0 –1
Народна странка Радом за бољитак 12.927 1,31 0 12.927 0 –1
Српска напредна странка 11.421 1,76 0 11.421 0 0
Наша странка 10.913 1,11 0 10.913 0 0
Странка праведне политике 9.762 1,51 0 9.762 0 н.п.
Босанска странка 7.518 0,76 0 7.518 0 0
Унија социјалдемократа 5.881 0.60 0 853 0,13 0 6.734 0 0
Лабуристичка странка — Лабуристи БиХ 5.731 0,58 0 5.731 0 н.п.
Хрватска странка права БиХ — ДСИ 5.475 0,56 0 5.475 0 –1
Комунистичка партија 3.075 0,31 0 1.976 0,30 0 5.051 0 -
Хрватски савез ХКДУ — Храст 4.718 0,48 0 4.718 0 н.п.
Странка дијаспоре Босне и Херцеговине 3.371 0,34 0 3.371 0 н.п.
Нови покрет БиХ 1.830 0,19 0 1.830 0 н.п.
Томо Вукић 397 0,06 0 397 0 н.п.
Неважећи гласови 97.720 58.809 156.529
Укупно 1.081.025 100,00 28 706.424 100,00 14 1.787.449 42
Извор: Избори.ба

Избори у ФБиХ[уреди | уреди извор]

Представнички дом Парламента ФБиХ[уреди | уреди извор]

Странка Гласови % Мандати
Странка демократске акције 275.728 27,79 29
Савез за бољу будућност Босне и Херцеговине 145.946 14,71 16
Демократски фронт 128.058 12,90 14
Хрватска демократска заједница БиХХССХКДУХСП АСХСП ХБ 118.375 11,93 12
Социјалдемократска партија БиХ 100.626 10,14 12
Хрватска демократска заједница 1990 40.125 4,04 4
Босанскохерцеговачка патриотска странка 36.873 3,72 4
Странка за Босну и Херцеговину 32.790 3,30 3
Странка демократске активности 22.334 2,25 2
Наша странка 15.248 1,54 1
Лабуристичка странка — Лабуристи БиХ 5.607 0,57 1
Неважећи гласови 88.546
Укупно 1.080.888 100,00 98
Извор: Избори.ба

Кантоналне скупштине[уреди | уреди извор]

Странка Cantó d'Una-Sana
УСК
Cantó de Posavina
ПК
Cantó de Tuzla
ТК
Cantó de Zenica-Doboj
ЗДК
Cantó de Podrinje Bosnià
БПК
Cantó de Bòsnia Central
СБК
ЖСБ
Cantó d'Hercegovina-Neretva
ХНК
ЖХН
Herzeg-Bòsnia
ЗХЖ
Cantó de Sarajevo
КС
K10 Укупно
Странка демократске акције 10 3 13 11 6 8 7 0 10 2 70
Хрватска демократска заједница БиХХССХКДУХСП ХБ 0 7 0 2 0 8 11 14 0 9 51
Савез за бољу будућност Босне и Херцеговине 3 1 5 8 5 4 3 0 7 0 36
Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине 4 1 6 4 2 4 3 0 4 1 29
Демократски фронт 4 0 4 5 2 3 2 0 7 0 27
Хрватска демократска заједница 1990 0 7 0 0 0 2 3 4 0 4 20
Странка демократске активности 6 0 0 2 1 0 0 0 0 0 9
Босанскохерцеговачка патриотска странка 0 0 2 1 2 0 1 0 2 0 8
Странка за Босну и Херцеговину 0 0 3 2 2 0 0 0 0 0 7
Хрватска странка права БиХ — ДСИ/ХСС Стјепана Радића 0 1 0 0 0 1 0 2 0 2 6
Народна странка Радом за бољитак 0 0 2 0 0 0 0 1 0 2 5
Наша странка 0 0 0 0 0 0 0 0 3 0 3
Савез независних социјалдемократа 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3
Босанска странка 0 0 0 0 0 0 0 0 2 0 2
Лабуристичка странка — Лабуристи БиХ 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2
Хрватска независна листа 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 2
Странка за боље Горажде 0 0 0 0 2 0 0 0 0 0 2
Хрватска странка права др Анте Старчевић БиХ 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1
Заједно за промјене (СПП — СДУ — ДНЗ — СП/У — СУНД — ЛДС) 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1
Либерална странка 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1
Странка дијаспоре Босне и Херцеговине 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1
Нови покрет Босне и Херцеговине 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1
Хрватски савез ХКДУ — Храст 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1
Посавска странка 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1
Укупно 30 21 35 35 25 30 30 23 35 25

Избори у Републици Српској[уреди | уреди извор]

Предсједник и потпредсједници РС[уреди | уреди извор]

Кандидат Партија Број гласова % Изабран / Није изабран
Милорад Додик СНСДДНССП 303.496 45,39 Предсједник изабран
Огњен Тадић Савез за промјене 296.021 44,28 није изабран
Рамиз Салкић Домовина 24.994 3,63 Потпредсједник изабран
Сејфудин Токић Странка демократске активности 11.312 1,69 није изабран
Драгомир Јовичић Странка праведне политике 7.569 1,13 није изабран
Енес Суљкановић Социјалдемократска партија БиХ 6.809 1,02 није изабран
Јосип Јерковић Хрватска демократска заједница БиХХССХКДУХСП ХБ 6.562 0,98 Потпредсједник изабран
Емил Влајки Партија економске и социјалне правде 3.202 0,47 није изабран
Амир Хорић Босанскохерцеговачка патриотска странка 2.216 0,33 није изабран
Санда Стојаковић Комунистичка партија 959 0,14 није изабран
Владан Марковић Независан 948 0,14 није изабран
Милко Стојановић Независан 873 0,13 није изабран
Иво Блажановић Демократска странка инвалида 812 0,12 није изабран
Младен Нешковић Независан 783 0,11 није изабран
Сенад Бешић Независан 754 0,11 није изабран
Самир Палић Социјалдемократска унија БиХ 605 0,09 није изабран
Тома Седло Странка правде и повјерења 582 0,08 није изабран
Индира Мухаремовић Прва странка 565 0,08 није изабран
Ченај Петрит Независан 166 0,02 није изабран
Укупно важећи гласови 668.528 100,00 -
Неважећи гласови 38.108 - -
Извор: ЦИК

Народна скупштина РС[уреди | уреди извор]

Странка Гласови % Мандати
Савез независних социјалдемократа 213.665 32,28 29
Српска демократска странкаПУПСРС РС 173.824 26,26 24
Демократски народни савезНССРС 61.016 9,22 8
Партија демократског прогреса 48.845 7,38 7
Домовина 34.583 5,22 5
Народни демократски покрет 33.977 5,13 5
Социјалистичка партија 33.695 5,09 5
Укупно 661.910 100,00 83
Неважећи гласови 44.801 - -
Извор: ЦИК

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]