ФК Индепендијенте
| Индепендијенте | ||||
|---|---|---|---|---|
 | ||||
| Пуно име | Club Atlético Independiente | |||
| Надимак | El Rojo, Los Diablos Rojos de Avellaneda, La Sangre de Avellaneda | |||
| Основан | 4. август 1904. | |||
| Стадион | Либертадорес де Америка - Рикардо Енрике Бочини , Авељанеда | |||
| Капацитет | 42.069[1] | |||
| Председник |  Нестор Гриндети | |||
| Менаџер | Рикардо Зелински | |||
| Лига | Прва лига Аргентине | |||
| 2022. | 14. | |||
| ||||
ФК Индепендијенте (шп. Club Atlético Independiente) је аргентински фудбалски клуб из Авељанеде. Званично је основан 1. јануара 1905, када је одржан први састанак да се формализује оснивање клуба, иако је клуб формиран 4. августа 1904. године. Клуб је пореклом из Монсерата, насеља Буенос Ајреса, а у Авељанеду је премештен 1907. године. Спада у Велику петорку аргентинског фудбала, а највећи ривал му је комшијски Расинг из Авељанеде, чији је стадион удаљен само неколико стотина метара од Индепендијентеовог.
Домаће утакмице игра на стадиону Либертадорес де Америка, познатом и као Ла Добле Висера, капацитета 49.592 места. Тренутно се такмичи у Првој лиги Аргентине.
Индепендијенте је по броју освојених националних лигашких титула трећи у Аргентини (16, последња је била Апертура 2002). Најуспешнији је клуб у Купу Либертадорес, са рекордних седам трофеја, и једини је клуб који је победио у четири финала заредом, између 1972. и 1975. Такође, клуб је освојио два пута Интерконтинентални куп (1973, 1984), три пута Куп Интерамерикана, два пута Суперкуп Судамерикана, једном Рекопа Судамерикана и два пута Куп Судамерикана.
Успеси[уреди | уреди извор]
- Националне титуле
- Првак (16) : 19221, 1926, 1938, 1939, 1948, 1960, 1963, 1967. (Н), 1970. (М), 1971. (М), 1977. (Н), 1978. (Н), 1983. (М), 1988/89, 1994. (К), 2002. (А)
- (М) - Метрополитано, (Н) - Насионал, (А) - Апертура, (К) - Клаусура
1 Аметерски фудбалски савез је био један од ривалских савеза који је организовао своје првенство између 1919. и 1926.
- Национални купови
- Освајач (2) : 1938, 1939.
- Освајач (1) : 1939.
- Освајач (1) : 1914.
- Освајач (1) : 1917.
- Финалиста (1) : 1916.
- Освајач (1) : 1918.
- Финалиста (1) : 1916.
- Освајач (3) : 1924, 1925, 1926.
- Освајач (1) : 1909.
- Међународни трофеји
- Освајач (7) : 1964, 1965, 1972, 1973, 1974, 1975, 1984.
- Освајач (2) : 1973, 1984.
- Финалиста (4) : 1964, 1965, 1972, 1974.
- Освајач (1) : 2018.
- Финалиста (1): 2011.
- Освајач (2) : 2010, 2017.
- Освајач (1) : 1995.
- Финалиста (2) : 1996, 2011, 2018.
- Освајач (2) : 1994, 1995.
- Финалиста (1) : 1989.
- Освајач (3) : 1973, 1974, 1975.
- Освајач (2) : 1938, 1939. (трофеји су званични али такмичење није верификовано од стране јужноамеричке фудбалске федерације)
Стадион[уреди | уреди извор]
Дом Индепендијентеа је стадион Либертадорес де Америка, познат и као Ла Добле Висера, капацитета 49.592 места.[1] Првобитни стадион је отворен 4. марта 1928. утакмицом са уругвајским Пењаролом, која је завршена резултатом 2:2. То је био први стадион у Јужној Америци изграђен армираним бетоном.[2] Стадион до 2005. није имао званично име и био је познат као Ла Добле Висера, а те године су чланови и навијачи клуба гласањем изабрали данашњи назив Либертадорес де Америка.[3] Занимљиво је да је стадион Расинга, највећег ривала Индепендијентеа, удаљен само неколико стотина метара.
Стадион је прошао кроз велико реновирање 1960. године, а последње је било између 2007. и 2009, када су трошкови реновирања били око 50 милиона долара. Реновирани стадион је свечано отворен 28. октобра 2009. лигашком утакмицом Индепендијентеа и Колона из Санта Феа, која се завршила победом домаћег тима са 3:2.
Тренутни састав[уреди | уреди извор]
- Ажурирано 23. јула 2023.
|
|
На позајмици[уреди | уреди извор]
|
|
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Капацитет стадиона”. clubaindependiente.com. Приступљено 5. 4. 2022.
- ^ Стадион Либертадорес де Америка - историјат, clubaindependiente.com
- ^ en colas: las esperas ya son parte de lo habitual Архивирано на сајту Wayback Machine (30. март 2019), encolas.blogspot.com
