Интерконтинентални куп у фудбалу
| Интерконтинентални куп у фудбалу | |
|---|---|
 Пехар Интерконтиненталног купа | |
| Основано | 3. јула 1960. (реорганизовано 1980) |
| Укинуто | 12. децембра 2004. |
| Регија | Европа (УЕФА), Јужна Америка (CONMEBOL) |
| Бр. тимова | 2 |
| Последњи првак |  ФК Порто (2. титула) |
| Најуспешнији тим |  ФК Милан ФК Реал Мадрид ФК Пењарол ФК Бока јуниорс ФК Насионал(3 титуле) |
Интерконтинентални куп (1960 - 2004, познат и као Тојота куп од 1980.) је био редован годишњи сусрет између првака Европе УЕФА - победника Лиге шампиона и првака Јужне Америке КОНМЕБОЛ - победника Купа Либертадорес. Од 2005. га је наследило Светско клупско првенство у фудбалу у којем учествују прваци 6 светских региона.
У периоду од 1960. до 1979. играле су се две утакмице у земљама екипа које играју у финалу. Ако би свака екипа добила по једну утакмицу онда се играла нова утакмица два дана после одигравања друге утакмице на терену домаћина друге утакмице.
Од 1980. до 2004. године такмичење се назива и Тојота куп због спонзора познате јапанске аутоиндустрије. У том периоду играла се само једна утакмица. До 2001. године утакмица се играла на Националном стдиону у Токију у Јапану. Последње три године овог такмичења (2002-2004) утакмице су игране на Међународном стадиону у Јокохами.
Једини освајач овог трофеја из Србије је Црвена звезда, која је 1991. године савладала Коло-Коло, чилеанског првака и освајача Купа Либертадорес. Октобра 2017. године, ФИФА је званично признала све освајаче купа као светске шампионе.[1][2]
Резултати[уреди | уреди извор]
Интерконтинентални куп у периоду (1960–1979)[уреди | уреди извор]
.svg){kind=small}
Интерконтинентални куп (1980–2004)[уреди | уреди извор]
Преглед успеха клубова[уреди | уреди извор]
Преглед успеха по државама[уреди | уреди извор]
| Држава | Победа | Финала | Укупно | ||||
| Аргентина
|
9 | 7 | 16 | ||||
| Италија
|
7 | 5 | 12 | ||||
 Бразил
|
6 | 5 | 11 | ||||
| Уругвај
|
6 | 2 | 8 | ||||
| Шпанија
|
4 | 3 | 7 | ||||
 Немачка
|
3 | 2 | 5 | ||||
 Холандија
|
3 | 1 | 4 | ||||
| Португалија
|
2 | 2 | 4 | ||||
 Енглеска
|
1 | 5 | 6 | ||||
 Парагвај
|
1 | 2 | 3 | ||||
 Србија
|
1 | 1 | |||||
 Колумбија
|
2 | 2 | |||||
 Шкотска
|
1 | 1 | |||||
 Грчка
|
1 | 1 | |||||
 Шведска
|
1 | 1 | |||||
 Румунија
|
1 | 1 | |||||
 Чиле
|
1 | 1 | |||||
| Државе које више не постоје | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Западна Немачка
|
1 | 2 | 3 | ||||
 СФРЈ
|
1 | 1 | |||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „FIFA organisational”. FIFA. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ „FIFA Club World Cup Qatar 2019™ 11-21 December 2019 Statistical Kit” (PDF). (страна 12) FIFA. Приступљено 06. 11. 2020.
- ^ Панатинаикос играо уместо Ајакса, који је одустао.
- ^ Јувентус играо уместо Ајакса, који је одустао.
- ^ Бајерн Минхен, првак Европе, одбио да игра, заменио га вицепрвак Атлетико Мадрид.
- ^ Ливерпул, првак Европе, одбио да игра, заменио га вицепрвак Борусија Менхенгладбах.
- ^ Нотингем форест, првак Европе, одбио да игра, заменио га вицепрвак Малме.
- ^ Олимпик Марсеј, првак Европе, није играо због умешаности у случај корупције, па је био под суспензијом, заменио га вицепрвак Милан.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Интерконтинентални куп у фудбалу на Викимедијиној остави. |