Фанерофита

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Фанерофита (грч. phanerós – видљив, откривен; грч. fyton – биљка) је животна форма вишегодишњих биљака. Дефинисао ју је Раункијер[1][2], као форму вишегодишњих биљака које имају трајне гране са пупољцима на врховима, а који се налазе слободно у ваздуху, на удаљености од подлоге углавном већој од 50 cm. У ову групу спадају жбунови, дрвеће и епифите. Животна форма фанерофита је веома ретка у поларним и пустињским областима, јер је најслабије прилагођена неповољном периоду године[3].

Фина подела ове животне форме извршена је на основу висине на којој се налазе пупољци:

  • макрофанерофите, код којих су пупољци на висини већој од 8 m;
  • мезофанерофите, код којих су пупољци на висини 2–8 m;
  • микрофанерофите, код којих су пупољци на висини 0,5–2 m;
  • нанофанерофите, код којих су пупољци на висини не већој од 50 cm.

Пупољци фанерофита су изложени неповољним климатским условима, попут мраза у хладним и умереним климатским областима. Заштита пупољака од испаравања и хладноће обезбеђена је заштитним љуспама. Ретке су биљке умерених области са голим пупољцима (нпр. чибуковина). Код њих се заштита од хладноће одвија длакама.

Галерија слика[уреди]

Литература[уреди]

  1. ^ Raunkiær, C. (1904) Om biologiske Typer, med Hensyn til Planternes Tilpasninger til at overleve ugunstige Aarstider. Botanisk Tidsskrift 26, p. XIV.
  2. ^ Raunkiær, C. (1907) Planterigets Livsformer og deres Betydning for Geografien. Gyldendalske Boghandel - Nordisk Forlag, København and Kristiania.
  3. ^ Janković, M. (1973) Fanerofite. U: M. Janković (ed.) Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja. Tom 19. Biologija. Beograd: Interpres. pp. 171–172.