Фахрудин Кутлуг бег
| Фахрудин Кутлуг бег | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1389 |
| Породица | |
| Супружник | Марија Велика Комнина |
| Потомство | Кара Осман, Пир Али |
Фахрудин Кутлуг-бег (умро 1389.) је био други бег Ак Којнулуа, који је владао од 1362-1389. Његово пуно име било је Хаџи Факхр ал-Дин Кутлуг ибн Тур Али-бег.
Биографија[уреди | уреди извор]
Кутлуг је био син и наследник бега Тур-Алија и унук Пелаван бега Бајандура.[1] У младости је провео време на двору Мухамеда Гијаса ал-Дина, бега од Еретне (1352—1366). Године 1352. Кутлуг се оженио Маријом Великом Комнин (Деспина Хатун)[2]), сестром цара Трапезунтског царства, цара Алексија III,[3] као део мировног споразума између Ак Којунлуа и Трапезунта.[2] Око 1363. године, након смрти свог оца, Кутлуг је постао нови бег Ак Којунлуа.[2] Под влашћу Кутлуга, Ак Којунлу се проширио јужно од Ерзинџана.[2] Покушао је да одржи добре односе са Трапезунтом, посетивши град са својом женом 1365. године.[3] Године 1379. послао је свог најстаријег сина Ахмада у Ерзиџан да помогне Мутахартану против војних упада Еретнида под султаном Ала ал-Дин Алијем.[3] Након смрти Ала ал-Дин Алија 1381. године, Кутлуг је подржавао полуаутономне господаре Ерзинџана.[3]
Савези[уреди | уреди извор]
Кутлуг - бег је своје главне напоре усмерио на трансформацију племенске заједнице у чвршћу државну формацију. Истовремено је склопио савез са Џалајридским султанатом против племенског савеза Кара Којунлу, који је поражен 1366. Међутим, на крају се посвађао са Џалајридима због њиховог успостављања савеза са државом Кара Којунлу.
Током 1370-их, у савезу са султанатом Џалајрида и Златном хордом, Кутлуг се борио против Кара Којунлуа. Међутим, 1386. године, у бици код Ерзинџана победио га је Кара Мухамед, бег Кара Којунлу. Тада је Кутлуг склопио савез са централноазијским командантом Тамерланом, који је кренуо на Табриз и Азербејџан. Био је у савезу са њим против Џалајрида и Кара Којунлуа.
1389. Кутлуг је умро под непознатим околностима.[3] Након тога почела је борба за власт између његових синова Османа и Ахмеда, којој се придружио још један брат Пир Али.
Породица и деца[уреди | уреди извор]
Деца Кутлуг - бега и Марије су:
Наслеђе[уреди | уреди извор]
Кутлуг је проширио границе Ак Којунлуа јужно од Ерзинџана у Дијарбакр.[3] Под његовом владавином се израз „Ак Којунлу“ први пут помиње у Бурхан ал-Дину из Сивасове хронике.[5] Кутлуг - бег је ишао на ходочашће у Меку и добио је титулу "ал-Хаџ".[5] Основао је и џамију у Синиру.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Roemer 1986, стр. 155
- ^ а б в г Woods 1999, стр. 34
- ^ а б в г д ђ Woods 1999, стр. 36
- ^ а б в г д Woods 1999, стр. 202
- ^ а б в Woods 1999, стр. 35
Литература[уреди | уреди извор]
- Roemer, H.R. (6. 2. 1986). „The Türkmen Dynasties”. Ур.: Jackson, Peter; Lockhart, Lawrence. The Cambridge History of Iran. 6. Cambridge University Press. ISBN 0-521-20094-6..
- Woods, John E. (1999). The Aqquyunlu: Clan, Confederation, Empire. The University of Utah Press.
