Кара Којунлу

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кара Којунлу
Qara Qoyunlu
Турци Црног Овна
Туркмени Црног Овна у периоду највеће моћи (1407-1468).
Туркмени Црног Овна у периоду највеће моћи (1407-1468).
Географија
Континент Азија
Регија Блиски исток
Земља Азербејџан, Грузија, Јерменија, Иран, Турска, Ирак
Главни град Багдад
Друштво
Службени језик турски (неслужбено су кориштени азербејџански (поезија) и персијски (поезија)[1])
Религија ислам
Политика
Облик државе монархија
Историја
 — Оснивање 1374.
 — Укидање 1468.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Селџучко царство Ак Којунлу
Туркмени Црног Овна у периоду највеће моћи (1407-1468).

Кара Којунлу (тур. Qara Qoyunlu,перс. قره قویونلو‎), познати и као Туркмени Црног Овна, били су муслиманска монархија Турака Огуза, која је у периоду од 1374. до 1468. владала територијом данашњег Азербејџана, Грузије, Јерменије, северозападног Ирана, источне Турске и североисточног Ирака.[2][3]

Историја[уреди | уреди извор]

Прва држава Туркмена Црног Овна био је Херат у данашњем Авганистану.[4] Од 1375. били су вазали султана у Багдаду, од којих се отцепио Кара Јусуф (1388-1420) завладавши Мосулом и Табризом. Покорио их је Тамерлан 1400, али је Кара Јусуф избегао у Египат и уз помоћ Мамелука повратио Табриз око 1406, а 1410. заузео је Багдад. После његове смрти (1420), држава је постепено опадала због унутрашњих сукоба и побуна у Јерменији. Јахан Шах (1438-67) привремено је обновио државу Црног Овна, али је катастрофално поражен у рату са Узун Хасаном од Ак Којунлуа, који је 1468. припојио Кара Којунлу.[5]

Религија[уреди | уреди извор]

Према Р. Квиринг-Зоче у Енциклопедија Ираника:

Аргумент да је постојао јасан контраст између сунизма Ак Којунла и шиизма Кара Којунла и Сафавија почива углавном на каснијим сафавидским изворима и мора се сматрати двојбеним.[6]

К. Е. Босворт у делу Нове исламске династије наводи:

Што се тиче верских припадности Кара Којунла, иако су неки од каснијих чланова породице имали шиитска имена и повремено су постојали шиитски натписи на кованицама, нема снажних доказа за дефинитивне шиитске симпатије међу многим Туркменским елементима тог времена.[7]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Minorsky 1954, стр. 283.
  2. ^ Hovanissian 2004, стр. 4.
  3. ^ Encyclopædia Britannica. "Kara Koyunlu". Online Edition, 2007
  4. ^ Patrick Clawson. Eternal Iran. Palgrave Macmillan. 2005. ISBN 978-1-4039-6276-8. p.23
  5. ^ Stearns, Peter N.; Leonard, William (2001). The Encyclopedia of World History. Houghton Muffin Books. стр. 122. ISBN 978-0-395-65237-4. 
  6. ^ Quiring-Zoche 2009.
  7. ^ Bosworth 1996, стр. 274.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]