Кара Којунлу
| Кара Којунлу Qara Qoyunlu Турци Црног Овна | |||
|---|---|---|---|
 Туркмени Црног Овна у периоду највеће моћи (1407-1468). | |||
| Географија | |||
| Континент | Азија | ||
| Регија | Блиски исток | ||
| Земља | Азербејџан, Грузија, Јерменија, Иран, Турска, Ирак | ||
| Главни град | Багдад | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | турски (неслужбено су кориштени азербејџански (поезија) и персијски (поезија)[1]) | ||
| Религија | ислам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | монархија | ||
| Историја | |||
| — Оснивање | 1374. | ||
| — Укидање | 1468. | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
Кара Којунлу (тур. Qara Qoyunlu,перс. قره قویونلو), познати и као Туркмени Црног Овна, били су муслиманска монархија Турака Огуза, која је у периоду од 1374. до 1468. владала територијом данашњег Азербејџана, Грузије, Јерменије, северозападног Ирана, источне Турске и североисточног Ирака.[2][3]
Историја[уреди | уреди извор]
Прва држава Туркмена Црног Овна био је Херат у данашњем Авганистану.[4] Од 1375. били су вазали султана у Багдаду, од којих се отцепио Кара Јусуф (1388-1420) завладавши Мосулом и Табризом. Покорио их је Тамерлан 1400, али је Кара Јусуф избегао у Египат и уз помоћ Мамелука повратио Табриз око 1406, а 1410. заузео је Багдад. После његове смрти (1420), држава је постепено опадала због унутрашњих сукоба и побуна у Јерменији. Јахан Шах (1438-67) привремено је обновио државу Црног Овна, али је катастрофално поражен у рату са Узун Хасаном од Ак Којунлуа, који је 1468. припојио Кара Којунлу.[5]
Религија[уреди | уреди извор]
Према Р. Квиринг-Зоче у Енциклопедија Ираника:
Аргумент да је постојао јасан контраст између сунизма Ак Којунла и шиизма Кара Којунла и Сафавија почива углавном на каснијим сафавидским изворима и мора се сматрати двојбеним.[6]
К. Е. Босворт у делу Нове исламске династије наводи:
Што се тиче верских припадности Кара Којунла, иако су неки од каснијих чланова породице имали шиитска имена и повремено су постојали шиитски натписи на кованицама, нема снажних доказа за дефинитивне шиитске симпатије међу многим Туркменским елементима тог времена.[7]
Галерија[уреди | уреди извор]
Еривански торањ, 1838
Гробље у Аргаванду, фрагмент на арапском
Гробље у Аргаванду, фрагмент на арапском
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Minorsky 1954, стр. 283.
- ^ Hovanissian 2004, стр. 4.
- ^ Encyclopædia Britannica. "Kara Koyunlu". Online Edition, 2007
- ^ Patrick Clawson. Eternal Iran. Palgrave Macmillan. 2005. ISBN 978-1-4039-6276-8. p.23
- ^ Stearns, Peter N.; Leonard, William (2001). The Encyclopedia of World History. Houghton Muffin Books. стр. 122. ISBN 978-0-395-65237-4.
- ^ Quiring-Zoche 2009.
- ^ Bosworth 1996, стр. 274.
Литература[уреди | уреди извор]
- Stearns, Peter N.; Leonard, William (2001). The Encyclopedia of World History. Houghton Muffin Books. стр. 122. ISBN 978-0-395-65237-4.
- Bosworth, Clifford E. (1996). The New Islamic Dynasties. Columbia University Press.
- Kouymjian, Dickran (2004). „Armenia from the fall of the Cilician Kingdom (1375) to the forced emigration under Shah Abbas”. Ур.: Hovannisian, Richard G. The Armenian People From Ancient to Modern Times, Volume I: The Dynastic Periods: From Antiquity to the Fourteenth Century. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6421-2.
- Minorsky, V. (1954). „Jihān-Shāh Qara-Qoyunlu and His Poetry (Turkmenica, 9)”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 16 (2): 271—97. JSTOR 609169. doi:10.1017/s0041977x00105981.
- Quiring-Zoche, R. (29. 10. 2009). AQ QOYUNLŪ. Encyclopedia Iranica.
- Bosworth, Clifford. The New Islamic Dynasties, 1996.
- Khachikyan, Levon. ԺԵ դարի հայերեն ձեռագրերի հիշատակարաններ, մաս 1 (Fifteenth Century Armenian Colophons, Part 1). Yerevan, 1955.
- Morby, John. The Oxford Dynasties of the World, 2002.
- Sanjian, Avedis K. Colophons of Armenian manuscripts, 1301-1480: A Source for Middle Eastern History, Selected, Translated, and Annotated by Avedis K. Sanjian. Cambridge: Harvard University Press, 1969.
- Shahmoradi, Seyyed; Moradian, Mostafa; Montazerolghaem, Asghar (2013). „The Religion of the Kara Koyunlu Dynasty: An Analysis”. Asian Culture and History Archives. 5 (2). doi:10.5539/ach.v5n2p95.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Кара Којунлу на Викимедијиној остави. |
