Филип де Мији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Филип де Мији
Armoiries Philippe de Milly.svg
Грб Филип де Мијиа
Датум рођења
Место рођења
Датум смрти 3. април 1171.

Филип де Мији (франц. Philippe de Milly), око 11203. април 1171., такође познат и као Филип од Наблуса (франц. Philippe de Naplouse) био је барон у краљевини Јерусалим и седми велики мајстор Темплара.

Господар Наблуса[уреди]

Филип је био син Гија Мијија, витеза, вероватно из Нормандије који је учествовао у Првом крсташком рату. Ги је имао три сина и сви су рођени у Светој земљи, Филип је вероватно био најстарији. Он је као Гијев син помиње 1138. и постао је господар Наблуса негде после тог времена јер са следећим помињањем његовог имена 1144. он носи ову титулу. У то време он је био и ожењен, име његове супруге било је Изабела.

Мелисенда, краљица Јерусалима[уреди]

Као господар Наблуса Филип је постао један од најутицајнијих барона у краљевини. Краљица Мелисенда (енгл. Melisende, Queen of Jerusalem) га је 1144. послала да ослободи Едесу али је стигао након пада града. По доласку Другог крсташког рата Филип је учествовао на скупу у граду Акоу где су његов и сви други матични баронати укинути и где је донесена одлука о нападу на Дамаск који се завршио неуспехом.

Господар Јорданије[уреди]

Током јула 1161. Мелисенда умире и власт прелази на њеног сина Бодуина III. Филип је своје поседе у Наблусу заменио са Бодуином очекујући да добије титулу Господар Јорданије. Бодуин је ово желео јер је са овим територијама повратио власт у јужном делу царства али је вероватно желео и да територије источно од реке Јордан осигура са лојалним бароном. Бодуин III умире 1163. и наслеђује га његов брат Алмарик I од Јерусалима са којим је Филип имао пријатељске односе. Заједно одлазе у напад на Египат 1167. који се завршава неуспехом делом због тога што су Темплари као целина одбили да учествују у нападу. Након смрти Бертран де Бланшфора Алмарик врши притисак на ред да на место великог мастора дође Филип де Мили што му успева и он 1169. стаје на чело реда. Краљ је сада имао подршку темплара у новом нападу на Египат али је на крају ипак морао да се повуче. Из разлога који су и данас непознати 1171. поднео је оставку на место великог мајстора и придружио се Алмарику на путу у Цариград као би након неуспшне инвазије на Египат повратили добре односе са Византијом. На том путу он је и умро 3.априла не стигавши у Цариград. На челу реда наследио га је Одо де Сан Аман.

Лични живот[уреди]

Филипов живот је у великој мери мистерија. Хроничари га описују као храброг човека и великог ратника. Са супругом Изабелом имао је сина, који је умро, и две ћерке. Изабела је умрла 1166. што је можда утицало на његову одлуку да се придружи Темпларима.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]