Фимоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фимоза
Phimosis.jpg
Мушки полни уд са фимозом у ерекцији
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Урологија
ICD-10 N47
ICD-9-CM 605
DiseasesDB 10019
eMedicine emerg/423
MeSH D010688

Фимоза (од грчке речи φῑμός - „зачепити уста“) отежана је, делимична или потпуна немогућеност превлачење кожице (препуцијма) мушког полног уда (пениса) преко његовог главића.[1] У физиолошким условима, кожица мушког полног уда представља заштитни механизам организма, којим се спречава утицај спољашњих штетних фактора - како хемијских, тако и механичких, и на тај начин чува фина, рањива кожа тела пениса.[2]

Развојна (физиолошка) фимоза код деце као и она која не изазива никакве потешкоће при мокрењу или обављању сексуалних функција не сматра се патолошким стањем. Међутим када се главић уда, као што је то случај код патолошке фимозе или парафимозе, не може ослободити кожице (у било ком стању или само при ерекцији), настаје поремећај који захтева лечење, због могућих компликација, уколико се правовремено не приступи лечењу.[3]

Епидемиологија[уреди]

Према подацима из САД око 10% мушкараца до 3 године живота може имати физиолошку фимозу, док је нешто већи проценат деце која могу имати само делимични облик фимозе.

Један до пет одсто мушкараца имати неки од облика немогућности враћања препуцијума, до узраста од 16 година.[4]

Само око 2% одраслих мушкараца има праву урођену фимозу - кад им је отвор на кожици пениса толико узак да омета нормално превлачење преко главића, а тиме и нормалне физиолошке функције.

Етиологија[уреди]

Према узроку који иазазива њихов настанак, Фимозе могу бити физиолошке, урођене,[5] и стечене.

Физиолошка фимоза[уреди]

Већина дечака се рађа са физиолошким фимозом (кожица им се не може превући преко главића уда). То је нормално стање. У првим годинама живота, физиолошка слепљења препуцијума са главићем пениса је природна појава која има за циљ заштиту главића од утицаја амонијака из мокраће.

Код већине деце препуцијум се потпуно одваја од главића уда током прве три године живота. Том природном процесу растезања кожице и одлепљивања од ткива главића, могу помоћи родитељи, који ће дечаку повремено растезати кожицу - посебно након купања, с обзиром да топла вода повољно утиче на еластичност коже.

Ако се кожица тешко превлачи преко главића, или се уопште не може превући, до треће године живота, то још није алармантно стање јер у трећој години живота готово 50% дечака још увек има физиолошку фимозу, тј. унутрашња страна препуцијума им је сљепљена за главић уда. Ово стање не треба да забрињава родитеље - осим ако отвор препуцијума није толико узак да изазива сметње у отицању мокраће.

Ако дете отежано мокри или мокраћа отежано отиче у танком млазу, а на врху уда му се ствара балончић (испод коже) - неопходна је констултација са урологом. Дакле ако код детета у трећој години живота фимоза не нестане, обавезан је преглед урологом - који ће проценити у којем степену је фимоза присутна, као и да ли је потребно одстранити везе препуцијума и гланса уда или је можда потребно извршити оперативни захват - делимично или потпуно обрезивање.

Патолошка фимоза[уреди]

Као патолошко стање сматра се фимоза која се јавља код претходно нормалног превлачења кожице преко главића уда, или фмоза која је присутна после пубертета.

Урођена фимоза

Патолошка урошена фимоза може се јавити када је кожица препуцијума урођено уска у пределу отвора.

Стечена фимоза

Овај облик фимозе може се јавити у било којој животној доби. Понекад се старији мушкарци стиде фимозе јер сматрају да се тако нешто дешава само деци, али она може настати код свих узраста као последица запаљенских процеса на главићу са последичним стварањем прираслица и немогућношћу њеног померања.

Тачан узрок фимозе још увек није познат. Предпоставља се, да може бити последица инфекције или дејства самог ејакулата на препуцијум уколико се не одржава редовна и адекватна хигијена после сексуалног односа.

Такође, особе које болују од повишеног нивоа шећера у крви могу имати склоност ка стварању фимозе.

Парафимоза[уреди]

Парафимоза, је једна од компликација фимозе мушког уда које се манифестује у немогућности да се кожица, која је ван ерекције превучена преко гланса, односно главића, врати преко главића, него остане као прстен чврсто стегнута око сужења испод обода главића (у коронарном сулкусу). Због поремећене циркулације крви, могу настати отеклине уз јаке болове, а нелечена може довести до гангрене уда.[6]

Разлика између парафимозе (лево) и фимозе(десно)

Клиничка слика[уреди]

Клиничком сликом фимозе доминирају следећи знаци и симптоми:

  • Кожа која прекрива главић (препуцијум) не може се превући преко гланса уда.
  • Код физиолошке фимозе, дете је узраста до три године и не постоје ожиљци на препуцијуму
  • Формирање балончић испод коже препуцијума током мокрења
  • Отежано мокрење са поремећајем млаза мокраће
  • Појава инфекције главића услед задржавања мокраће у препуцијалној кеси
  • Појава асцедентних инфекција мокраћних путева
  • Заостајање мокраће у мокраћној бешици због отежаног пражњења
  • Могућа појава болних сексуалних односа
  • Код фимозе настале као последица запаљенског процеса, може се уочити бели фиброзни прстен на отвору препуцијума који онемогућава његово ширење

Диференцијална дијагноза[уреди]

Један од тежих облика фимозе

Диференцијално дијагностички код фимозе и парафимозе треба имати у виду следеће болести:

Терапија[уреди]

Физиолошку фимозе није потребно лечити, већ се саветује родитељима да приликом купања, у топлој води, превлаче кожицу преко главића како би се повећала њена еластичност. Како се процесом старења кожица олабављује, код 98-99% осамнаестогодишњака постиже се нормално превлачење кожице преко главића уда. Лечење се стога може одложити до периода после пубертета.

Конзервативно лечење[уреди]

Цикумцизија
Техника растезања (Beauge-техника)

Техника растезања кожице, је физиолошки поступак који се примењује код деце и одраслих. Метда се заснива на; повлачењу кожице за време купања у топлој води, ширењу кожице пеаном, или мастурбацији код одраслих мушкараца. У кожици (преуцијуму) која се редовно, правилно и дуже време растеже, настаје умножавањем ћелија као одговара на наведене облике надражаја. Кад се притисак врши током дужег времена, код око 86% пацијената (према једној студији) за око 6 недеља кожица постаје лабавија и проширенија,[7] што јој омогућава нормално превлачење прего главића уда.[8]

Лечење стероидима

Примена стероидних масти, као метода лечења фимозе, почела је да се користи од 90-их година 20. века.[9] Заснива се на чињеници да стероиди (бетаметазон, мометазон флуроат и кортизон), подстичу раст и ширење кожице. Предности лечења локалним стероидима заснивају се на: нехуруршком лечењу које смањује ризик, не делује траумом, а цена лечења је нижа од пластичне операције.[7][10][11][12][13]

Оперативно лечење[уреди]

Оперативни захвати код фимозе врше се до пубертету, а ретко и раније. Најчешћи облици лечења су:

Циркумцизија

Циркумцизија или обрезивање је традиционална метода решавања проблема фимозе.[14] Интервенција се изводи у амбулантним условима тако што се једним делом или у целости хиируршки одстрани препуцијум. Интервенција се ради под локалном анестезијом, тако да је пацијент свестан током операције, али не осећа бол. Опоравак траје око 3 недеље.[15]

Фимоза пре и након циркумцизије или обрезивања
Препуциопластика

Ово је хируршка метода у којој се пластичном операцију кожица и препуцијумски отвор шире до потребне величине. Предности препуциопластике су бржи и безболнији опоравак, мање компликација и очување препуцијума.

Компликације[уреди]

Фимоза може да постоји, а да при томе не изазива било какве симптоме. Међутим у већини случајева, ако се не лечи, може да пре или касније изазове следеће компликације:

  • Инфекција, праћена црвенилом, сврабом или печењем.
  • Болове, који су израженији током сексуалног односа
  • Отежано мокрење
  • Парафимоза.[17]
  • Проблеми са потенцијом, која може прећи и у импотенцију
  • Пренос инфекције на сексуалног партнера.
  • Стварање ожиљних промена. Сужена и патолошки измењена кожица (препусцију) подложна је пуцању, а пукотине које настану тешко зарастају и дго су болне. А када једном зарасту, због ожиљних промена, још више отежавају превлачење кожице, све док оно не постане немогуће и при опуштеном стању уда. Тада се стварају нови услови за настанак бактеријске или гљивичне инфекције са свим пратећим компликацијама.[18]
  • Малигна алтерација. Хронична инфекција препуцијама погодује и настанку преканцерозних стања мушког полног уда па и појави карцинома главића и препуцијума. Настали карцином се тешко лечи, често захтева делимичну или потпуна ампутација (одсецање) уда а не ретко доводи и до смртног исхода.

Извори[уреди]

  1. ^ Entry "phimosis" in Merriam-Webster Online Dictionary.
  2. ^ * Castagnetti M, Leonard M, Guerra L, Esposito C, Cimador M. Benign penile skin anomalies in children: a primer for pediatricians. World J Pediatr. 2015 Mar 9.
  3. ^ O'Donnell, JA II. Phimosis and paraphimosis. Barkin RM, et al, eds. Pediatric Emergency Medicine. 2nd ed. St Louis, Mo: Mosby; 1997. 1152-3.
  4. ^ McGregor TB, Pike JG, Leonard MP. Pathologic and physiologic phimosis: approach to the phimotic foreskin. Can Fam Physician. 2007 Mar. 53(3):445-8.
  5. ^ * Imamura E, ALIA. Phimosis of infants and young children in Japan. Acta Paediatr Jpn. 1997 Aug. 39(4):403-5.
  6. ^ Tews M, Singer JI. Paraphimosis: Definition, pathophysiology, and clinical features. [www.utdol.com.] 20.9.2008.
  7. 7,0 7,1 Zampieri N; Corroppolo M; Giacomello L; et al. (2005). Phimosis: Stretching methods with or without application of topical steroids?. J Pediatr. 147 (5): 705—6. PMID 16291369. 
  8. ^ Atilla MK, Dundaroz R, Odabas O. A nonsurgical approach to the treatment of phimosis: local nonsteroidal anti-inflammatory ointment application. J Urol. 1997 Jul. 158(1):196-7.
  9. ^ Monsour MA, Rabinovitch HH, Dean GE. Medical management of phimosis in children: our experience with topical steroids. J Urol. 1999 Sep. 162(3 Pt 2):1162-4.
  10. ^ Hayashi, Y.; Kojima, Y.; Mizuno, K.; Kohri, K. (2011). Prepuce: phimosis, paraphimosis, and circumcision.. ScientificWorldJournal. 11: 289—301. PMID 21298220. doi:10.1100/tsw.2011.31. 
  11. ^ Moreno, G; Corbalán, J; Peñaloza, B; Pantoja, T (2. 9. 2014). „Topical corticosteroids for treating phimosis in boys.”. The Cochrane database of systematic reviews. 9: CD008973. PMID 25180668. doi:10.1002/14651858.CD008973.pub2. 
  12. ^ Nobre YD, Freitas RG, Felizardo MJ, Ortiz V, Macedo A Jr. To circ or not to circ: clinical and pharmacoeconomic outcomes of a prospective trial of topical steroid versus primary circumcision. Int Braz J Urol. 2010 Jan-Feb. 36(1):75-85.
  13. ^ Nascimento FJ, Pereira RF, Silva JL 2nd, Tavares A, Pompeo AC. Topical betamethasone and hyaluronidase in the treatment of phimosis in boys: a double-blind, randomized, placebo-controlled trial. Int Braz J Urol. 2011 May-Jun. 37(3):314-9.
  14. ^ Gairdner D. The fate of the foreskin, a study of circumcision. Br Med J. 1949 Dec 24. 2(4642):1433-7, illust.
  15. ^ Cuckow PM, Rix G, Mouriquand PD (1994). „Preputial plasty: a good alternative to circumcision”. J. Pediatr. Surg. 29 (4): 561—563. PMID 8014816. doi:10.1016/0022-3468(94)90092-2. 
  16. ^ E. Christianakis: Sutureless prepuceplasty with wound healing by second intention: An alternative surgical approach in children's phimosis treatment. In: BMC Urology 8, 2008, 6. doi:10.1186/1471-2490-8-6 PMID 18318903.
  17. ^ Williams JC, Morrison PM, Richardson JR. Paraphimosis in elderly men. Am J Emerg Med. 1995 May. 13(3):351-3.
  18. ^ Lundquist ST, Stack LB. Diseases of the foreskin, penis, and urethra. Emerg Med Clin North Am. 2001 Aug. 19(3):529-46.

Литература[уреди]

  • Raman SR, Kate V, Ananthakrishnan N. Coital paraphimosis causing penile necrosis. Emerg Med J. 2008 Jul. 25(7):454.
  • Kessler CS, Bauml J. Non-traumatic urologic emergencies in men: a clinical review. West J Emerg Med. 2009 Nov. 10(4):281-7.
  • Flores S, Herring AA. Ultrasound-guided dorsal penile nerve block for ED paraphimosis reduction. Am J Emerg Med. 2015 Jun. 33 (6):863.e3-5.
  • Khan A, Riaz A, Rogawski KM. Reduction of paraphimosis in children: the EMLA® glove technique. Ann R Coll Surg Engl. 2014 Mar. 96 (2):168.
  • Pohlman GD, Phillips JM, Wilcox DT. Simple method of paraphimosis reduction revisited: point of technique and review of the literature. J Pediatr Urol. 2013 Feb. 9 (1):104-7.
  • Choe JM. Paraphimosis: current treatment options. Am Fam Physician. 2000 Dec 15. 62(12):2623-6, 2628.
  • Little B, White M. Treatment options for paraphimosis. Int J Clin Pract. 2005 May. 59(5):591-3.
  • Vorilhon P, Martin C, Pereira B, Clément G, Gerbaud L. [Assessment of topical steroid treatment for childhood phimosis: review of the literature]. Arch Pediatr. 2011 Apr. 18(4):426-31.
  • Palmer LS, Palmer JS. The efficacy of topical betamethasone for treating phimosis: a comparison of two treatment regimens. Urology. 2008 Jul. 72(1):68-71.
  • Anand A, Kapoor S. Mannitol for paraphimosis reduction. Urol Int. 2013. 90(1):106-8.
  • Brendler, CB. Evaluation of the urologic patient. Walsh PC, et al, eds. Campbell's Urology. 7th ed. Philadelphia, Pa: WB Saunders Co; 1997. 1-142.
  • DeVries CR, Miller AK, Packer MG. Reduction of paraphimosis with hyaluronidase. Urology. 1996 Sep. 48(3):464-5.
  • Dubin J, Davis JE. Penile emergencies. Emerg Med Clin North Am. 2011 Aug. 29(3):485-99.
  • Elder JS. Congenital anomalies of the genitalia. Walsh PC, et al, eds. Campbell's Urology. 7th ed. Philadelphia, Pa: WB Saunders Co; 1997.
  • Green M, Stange GR. Paraphimosis reduction. Henretig FM, King C, eds. Textbook of Pediatric Emergency Procedures. Baltimore, Md: 1997. 1007-10.
  • Hamdy FC, Hastie KJ. Treatment for paraphimosis: the 'puncture' technique. Br J Surg. 1990 Oct. 77(10):1186.
  • Hayashi Y, Kojima Y, Mizuno K, Kohri K. Prepuce: phimosis, paraphimosis, and circumcision. ScientificWorldJournal. 2011 Feb 3. 11:289-301.
  • Jones SA, Flynn RJ. An unusual (and somewhat piercing) cause of paraphimosis. Br J Urol. 1996 Nov. 78(5):803-4.
  • Kerwat R, Shandall A, Stephenson B. Reduction of paraphimosis with granulated sugar. Br J Urol. 1998 Nov. 82(5):755.
  • Litzky GM. Reduction of paraphimosis with hyaluronidase. Urology. 1997 Jul. 50(1):160.
  • Oster J. Further fate of the foreskin. Incidence of preputial adhesions, phimosis, and smegma among Danish schoolboys. Arch Dis Child. 1968 Apr. 43(228):200-3.
  • Waseem M, Devas G. Photo Quiz. Resident and Staff Physician. June 2007. 53(6).

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).