Фразирање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Фразирање (енг. phrasing и фр. phrase)[1] је јасно разчлањивање (раздвајање) музичког дела у мање целине од стране извођача инструменталисте или певача да би оно слушаоцу постало што јасније, лепше, разумљивије и разговетније.[2] Слушалац на тај начин прати и осети логичне и јасне целине које не распарчавају музичко дело, већ му дају још већу целовитост.

Поменуте детаље остварује музичар-извођач својом интерпретацијом, тј. правилном и природном расподелом музичких мисли, тј. логичних целина.

Све то мора бити учињено са мером и укусом, јер претераним ситним детаљизирањем губи се целина композиције. Пошто је фраза целовита музичка мисао, извођачев осећај за фразу је осећај за целину. Нема доброг музицирања без доброг и природног фразирања, [3]a то је управо одлика великих уметника.[4]

Лепо фразирање можемо упоредити са добрим глумцем или говорником који јасно, изражајно и сликовито изговара текст, на правим местима застаје, подиже или спушта глас.

Практична упутства за фразирање[уреди]

  1. Прочитај нотни текст.
  2. Осетити где је почетак а где завршетак неке целине.
  3. Осетити где је право место за предах.
  4. Пронађи где је врхунац мелодије, а где њен пад.
  5. Пронађи где треба појачати а где ослабити тон (динамичко сенчење).
  6. Осетити где треба мало убрзати а где успорити темпо (агогичко сенчење).

Извори[уреди]

Види још[уреди]