Импровизација (музика)

Импровизација (франц. improvisation, engl. improvisation, итал. improvvisazione, нем. Improvisation)[1]настаје када инструменталиста или певач компонује на лицу места без припреме и без нота.
За свирача или певача који импровизује кажемо да је импровизатор (импровизаторка).
Две врсте импровизације[уреди | уреди извор]
Постоје две врсте импровизације:
- 1. Потпуна – то је аутентично дело тренутка музичког извођача.[2]
- 2. Делимична – када извођач импровизује на основу постојећег мелодијског и хармонског обрасца.
Историјски аспект импровизације[уреди | уреди извор]
У историји класичне музике импровизација је била веома цењена. Многи велики и познати композитори знали су на концерту да одсвирају-импровизирају (обично је то било на клавиру) цели један музички облик. То је био њихов прави „специјалитет“ који је публика жељно очекивала. Посебно су им биле омиљене солистичке каденце,[3] које су стварали на лицу места користећи тематски материјал из концерта који су изводили.
Заступљеност импровизације у музичким жанровима[уреди | уреди извор]
И данас, као и раније, импровизација је веома цењена. Заступљена је готово у свим музичким жанровима. Засигурно је једна од главних одлика џеза, у коме је нашла највећу употребу.
Доста мање се користи у класичној, забавној и народној музици.
Два звучна примера импровизације:[уреди | уреди извор]
Џ. Гершвин, Summertime, соло кларинет, Радивој Лазић | |
Радивој Лазић, Бецино коло, соло кларинет, Радивој Лазић | |
Главне одлике импровизације и импровизатора[уреди | уреди извор]
Импровизација се сматра великом уметношћу јер је за њу потребна изузетна музикалност и велики смисао и стваралачка надареност са непресушним извором вечито свежих идеја.
Извођач у импровизацију уноси властите идеје које морају бити увек нове, једноставне, логичне, природне, надахнуте, богате и најважније - јединствене и оригиналне.
Сем поменутог, музичар који импровизује мора добро да зна теорију музике и музичке стилове. Овакви уметници су малобројни и често су врло ангажовани захваљујући управо свом умећу.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 8. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I., Приступљено 8. 4. 2013.[непоуздан извор?]
Види још[уреди | уреди извор]
- Михаило Живановић - познати српски музичар, инструменталиста и импровизатор на кларинету и баритон саксофону.