Пређи на садржај

Франц Беме

С Википедије, слободне енциклопедије
Франц Беме
Франц Беме марта 1943.
Лични подаци
Датум рођења(1885-04-15)15. април 1885.
Место рођењаЦелтвег, Штајерска, Аустроугарска
Датум смрти29. мај 1947.(1947-05-29) (62 год.)
Место смртиНирнберг, Баварска, Немачка
Место укопаГрац, Аустрија
Војна каријера
СлужбаАустроугарска Аустроугарска
Аустрија Аустрија
Нацистичка Њемачка Нацистичка Немачка
1900—1918. (Аустроугарска)
1918—1938. (Аустрија)
1938—1945. (Немачка)
РодАустроугарска војска
Бундесхер
Вермахт
Чингенерал-мајор (Аустрија)
генерал пешадије (Немачка)
Командант32. пешадијска дивизија
18. армијски корпус
20. планинска армија
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Други светски рат
ОдликовањаВитешки крст Гвозденог крста
Политичка каријера
6. децембар 1941 — 26. август 1943.
ПретходникФранц Беме

Франц Фридрих Беме (нем. Franz Friedrich Böhme; Целтвег, Штајерска, 15. април 1885Нирнберг, 29. мај 1947) био је аустријски и немачки пешадијски генерал и ратни злочинац.

Пре Другог светског рата, био је командант 30, а касније 32. немачке дивизије. У Другом светском рату најпре је био командант 32. пешадијске дивизије, затим командант 18. брдског корпуса, а од 16. септембра 1941. до новембра 1941. опуномоћени главнокомандујући генерал у Србији. У то време су извршене многобројне масовне одмазде над цивилним становништвом у Србији у Шапцу, Мачви те масакри у Краљеву и Крагујевцу које је настојао оправдати следећом наредбом војницима Вермахта:

„Ваш је задатак да прокрстарите земљом у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво.”

Од 24. јуна до 17. јула 1944. био је командант 2. оклопне армије, која је оперисала на Балкану, углавном на територији Југославије; касније је био командант 20. армије у Норвешкој. Суђено му је у Нирнбергу на Талачком суђењу као одговорном за масакр хиљада српских цивила. Извршио је самоубиство скочивши с четвртог спрата затворске зграде.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Zentner, Christian; Bedürftig, Friedemann (1997). The Encyclopedia of the Third Reich. Perseus Books Group. ISBN 978-0-306-80793-0. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]