Франц Велзер-Мест

С Википедије, слободне енциклопедије
Франц Велзер-Мест
Franz Leopold Maria Möst
Велзер-Мест снимљен 27. фебруара 2020. како диригује Њујоршком филхармонијом
Пуно имеFranz Leopold Maria Möst
Датум рођења(1960-08-16)16. август 1960. (63 год.)
Место рођењаЛинц, Аустрија
ЗанимањеДиригент
СупругаАнгелика
РодитељиФранц и Марија Елизабет Мест

Франц Леополд Марија Мeст (нем. Franz Leopold Maria Möst; Линц, 16. август 1960) је аустријски диригент професионално познат као Франц Велзер-Мест. Тренутно је музички директор Кливлендског оркестра.

Биографија[уреди | уреди извор]

Франц Мeст је рођен је у Линцу у Аустрији. Студирао је код композитора Балдуина Сулцера. Као младић у Линцу, учио је виолину и развио интересовање за дириговање. Након што је задобио повреде у саобраћајној несрећи која је довела до оштећења нерава, прекинуо је студије виолине и фокусирао се на студије дириговања.[1]

Године 1985. Мест је преузео уметничко име Велзер-Мест на предлог свог ментора, барона Андреаса вон Бенигсена од Лихтенштајна, у знак омажа граду Велсу у којем је одрастао.[2] [3] Године 1986. усвојио га је Бенигсен. Године 1992. Велзер-Мест се оженио бившом Бенигсеновом женом Ангеликом.[4] [5] [6] Његови први велики деби били су на Салцбуршком фестивалу 1985. године, након чега су уследили Лондонски филхармонијски оркестар 1986. и Оркетар музичке школе из Винтертура (нем. Orchester Musikkollegium Winterthur) 1988. године.

Између 1986. и 1991. Велзер-Мест је био главни диригент Симфонијског оркестра Норчепинг у Шведској, а 1990. постао је главни диригент Лондонске филхармоније (енгл. London Philharmonic Orchestra)[7] где је дириговао све до 1996. године.

Од 1995. до 2000. био је музички директор Циришке опере. Постао је генерални музички директор Циришке опере у септембру 2005, са оригиналном посвећеношћу Опери до 2011. Међутим, он је напустио функцију у Цириху у јулу 2008, након што је пристао да служи у истом својству у Бечкој државној опери. Велзер-Мест је први пут дириговао у Бечкој државној опери 1987. године, као замена за Клаудија Абада у дириговању опере Ђоакина Росинија Италијанка у Алжиру. Аустријска влада је 6. јуна 2007. именовала Велзер-Места да од септембра 2010. године служи на позицији генералног директора Бечке државне опере.[8] [9] Септембра 2014. најавио је оставку из Бечке државне опере, која је ступила на снагу одмах.[10] Велзер-Мест је почасни члан Бечког певачког удружња.[11] Дириговао је Бечком филхармонијом на Бечком новогодишњем концерту 2011, 2013. и 2023.[12]

Велзер-Мест диригује Њујоршком филхармонијом (27. фебруар 2020.)

Велзер-Мест је дебитовао као диригент у Сједињеним Државама са Симфонијом Сент Луиса 1989. године. Први пут је као гост дириговао Оркестром Кливленда у фебруару 1993.[13] У сезони 2002–03, Велзер-Мест је постао седми музички директор Кливлендског оркестра. Његов последњи уговор је продужен до сезоне 2026–27.[14] Током свог мандата, Велзер-Мест је водио сталну резиденцију оркестра у Музикферајну у Бечу, која је започела првом европском турнејом Велзер-Места 2003. године. Поред тога, под Велзер-Местом, оркестар је 2007. покренуо годишњи програм у Карневалском центру за сценске уметности у Мајамију (енгл. Carnival Center for the Performing Arts), који је касније преименован у Центар за сценске уметности Адриена Аршт (енгл. Adrienne Arsht Center for the Performing Artsс). [15]

Под Велзер-Местом, оркестар је од 2009. почео да представља трогодишњи циклус опера Моцарта и Да Понта: Фигарова женидба, Дон Ђовани и Тако чини све, као и Саломе Рихарда Штрауса (2011–2012), Јаначекову Лукава мала лисица (2013–2014 и 2017–2018), Штраусову Дафну (2014–2015) и Аријадну на Наксосу (2018–2019), Бартоковог Чудесног Мандарина и Дворац Плавобрадог у сезони 2015-16, и Дебисијеву Пелеас и Мелисанда (2016–17).[16]

Велзер-Мест је 2020. објавио своју аутобиографију Како сам открио тишину: Молба против светске буке (нем. Als ich die Stille fand: Ein Plädoyer gegen den Lärm der Welt). Аутобиографија је објављена на енглеском у мају 2021. под насловом From Silence: Finding Calm in a Dissonant World.[17] [18]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hewett, Ivan (18. 8. 2005). „Why all those insults made me stronger”. The Daily Telegraph. Приступљено 13. 1. 2013. 
  2. ^ „"Was glauben Sie?" – Der Dirigent Franz Welser-Möst” (на језику: немачки). ORF Religion. 25. 2. 2006. Архивирано из оригинала 8. 2. 2012. г. Приступљено 4. 9. 2007. 
  3. ^ „Der Auslandsösterreicher des Jahres 2001–Franz Welser-Möst” (PDF). RotWeissRot (на језику: немачки). Auslandsösterreicher-Weltbund. јануар 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2005. г. Приступљено 4. 9. 2007. 
  4. ^ Lebrecht, Norman (12. 2. 2004). „Franz Welser-Möst — The conductor they loved to hate”. La Scena Musicale. Приступљено 4. 9. 2007. 
  5. ^ Lebrecht, Norman (16. 8. 2000). „He might be smiling now... — Franz Welser-Möst Returns to Conduct the Proms”. La Scena Musicale. Приступљено 4. 9. 2007. 
  6. ^ Naredi-Rainer, Ernst (27. 6. 2006). „Schwierige Annäherung an Wien”. Neue Vorarlberger Tageszeitung (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 4. 9. 2007. 
  7. ^ Kenyon, Nicholas (15. 3. 1992). „A Young Conductor Starts at the Top”. The New York Times. Приступљено 3. 11. 2007. 
  8. ^ Pelinka, Nikolaus (6. 6. 2007). „Kulturministerin Claudia Schmied: "Dominique Meyer wird 2010 Direktor der Wiener Staatsoper"” (на језику: немачки). Bundesministerium für Unterricht, Kunst und Kultur. Приступљено 4. 9. 2007. 
  9. ^ Westphal, Matthew (6. 6. 2007). „Vienna State Opera Appoints Dominique Meyer Its Next Director, with Franz Welser-Möst as Music Director”. Playbill Arts. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 16. 7. 2007. 
  10. ^ Lewis, Zachary (5. 9. 2014). „Cleveland Orchestra music director Franz Welser-Most resigns from Vienna State Opera”. The Plain Dealer. Cleveland, Ohio. Приступљено 3. 10. 2014. 
  11. ^ Dr. Reiber. „Wiener Singverein” (на језику: немачки). Wiener Singverein. Архивирано из оригинала (Microsoft Word) 28. 7. 2007. г. Приступљено 30. 8. 2008. 
  12. ^ Tošić, Ljubiša (1. 1. 2023). „Neujahrskonzert mit Franz Welser-Möst: Knapp am Klimaprotest vorbei!”. Der Standard. Приступљено 2. 1. 2023. 
  13. ^ „Cleveland Hails New Conductor”. Sun-Sentinel. 16. 9. 2012. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 3. 10. 2014. 
  14. ^ „The Cleveland Orchestra and Music Director Franz Welser-Möst extend acclaimed partnership to 2027” (Саопштење). Cleveland Orchestra. 21. 9. 2019. Приступљено 29. 9. 2019. 
  15. ^ Johnson, Lawrence A. (24. 3. 2017). „Cleveland Orchestra slashes 2018 Arsht residency with no explanation to Miami”. South Florida Classical Review. Приступљено 4. 1. 2021. 
  16. ^ „A Century of Excellence: An Extraordinary Future”. Cleveland Orchestra. 
  17. ^ „Franz Welser-Möst's new book, From Silence: Finding Calm in a Dissonant World, to be published in the U.S. in May” (Саопштење). Cleveland Orchestra. 2. 4. 2021. Приступљено 8. 1. 2023. 
  18. ^ Welser-Moest, Franz (29. 6. 2021). From Silence. Clearview. ISBN 978-1-908337-60-3. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франц_Велзер-Мест&oldid=27667352”