Август III од Пољске

Август III
Август III
Лични подаци
Пуно име	Август Ветин
Датум рођења	(1696-10-17)17. октобар 1696.
Место рођења	Дрезден, Саксонија
Датум смрти	5. октобар 1763.(1763-10-05) (66 год.)
Место смрти	Дрезден, Саксонија
Гроб	Катедрала у Дрездену
Породица
Супружник	Марија Јозефа од Аустрије
Потомство	Фридрих Кристијан, изборник Саксоније, Марија Амалија Саксонска, Марија Ана Софија од Саксоније, Франц Ксавијер од Саксоније, Марија Јозефа од Саксоније, Карл од Саксоније, војвода од Курландије, Марија Кристина од Саксоније, Алберт Казимир, војвода од Тешена, Клеменс Венцеслав од Саксоније, Марија Кунигунда од Саксоније, Марија Маргарета од Саксоније, Марија Елизабета од Саксоније
Родитељи	Август II Јаки Кристијана Еберхардина од Бранденбург-Бајројта
Династија	Ветин
Краљ Пољске
Период	1733–1763
Претходник	Станислав Лешћински
Наследник	Станислав II Август Поњатовски
Изборник Саксоније
Период	1733–1763
Претходник	Август II Јаки
Наследник	Фридрих Кристијан од Саксоније

Август III, такође познат и као Август Фридрих, Август III Ветин (17. октобар 1696 — 5. октобар 1763) је био пољски краљ (1733–1763) и изборни кнез Саксоније (као Фридрих Август II) у периоду немира у Пољској.

Биографија

Рођен је у Дрездену 17. октобра 1696. године. Био је једини легитимни син Августа II Јаког, изборника Саксоније и пољског краља. Припадао је династији Ветин. Пратио је очев пример и приступио је римокатоличкој цркви 1712. године. Године 1719. оженио је Марију Жозефину, ћерку светоримског цара Јозефа. Након очеве смрти (1733), постао је изборник Саксоније. За пољску круну се морао борити у Рату за пољско наслеђе против Станислава Лешћинског. Обезбедио је подршку светоримског цара Карла VI прихватајући прагматичну санкцију из 1713. године, дизајнирану да очува интегритет Хабзбуршке монархије. Стекао је и подршку руске царице Ане, прихватајући права Русије на Курландију. Изабран је за пољског краља 5. октобра 1733. године. Станислав је морао отићи у прогонство. Крунисан је у Кракову 17. јануара 1734. године, а у Варшави је признат јуна 1736. године. Узео је учешћа у Рату за аустријско наслеђе, стајући против Пруске (1742). Учествовао је и у Седмогодишњем рату, поново против Пруске (1756). Последње године његове владавине обележене су великим утицајем породица Чарторијски и Поњатовски, као и интервенцијом руске царице Катарине Велике у унутрашња питања Пољске. Његова владавина продубила је анархију у Пољској и повећала њену зависност од суседних држава. Умро је у Дрездрену 5. октобра 1763. године.

Потомство

У Дрездену 20. августа 1719. године оженио је Марију Јозефу од Аустрије, најстарију ћерку Јозефа I. Имали су петнаесторо деце:

• Фридрих Август Франц Ксавијер (18. новембар 1720—22. јануара 1721)
• Јозеф Август Вилхелм Фридрих Франц Ксавијер Јохан Непомук (24. октобар 1721—14. март 1728)
• Фридрих Кристијан од Саксоније (5. септембар 1722—17. децембар 1763), наследио оца на престолу Саксоније.
• Ћерка (умрла на рођењу, 23. јун 1723)
• Марија Амалија Саксонска (24. новембар 1724—27. септембар 1760), удата за Карла III Шпанског (1738).
• Марија Маргарета Саксонска (13. септембар 1727—1. фебруар 1734)
• Марија Ана Софија Саксонска (29. август 1728—17. фебруар 1797), удата за Максимилијана III Јозефа Баварског (1747).
• Франц Ксавијер Саксонски (25. август 1730—21. јун 1806), регент Саксоније (1763-1768).
• Марија Јозефа Саксонска (4. новембар 1731—13. март 1767), удата за дофена Луја Француског, сина Луја XV (1747).
• Карл Кристијан Јозеф Саксонски (13. јул 1733—16. јун 1796), војвода Курландије и Земгале (1758-1763).
• Марија Кристина Ана Терезија Саломеја Еулалија Франциска Ксавијера (12. фебруар 1735 - 19. новембар 1782)
• Марија Елизабета Саксонска (9. фебруар 1736—24. децембар 1818), умрла неудата.
• Алберт Казимир Август Саксонски (11. јул 1738—10. фебруар 1822), војвода Тежена и гувернер Аустријске Низоземске (1781-1793).
• Клеменс Венцеслав Саксонски (28. септембар 1739—27. јул 1812), надбискуп Тријера.
• Марија Кунигунда Саксонска (10. новембар 1740—8. април 1826), принцеза Торна и Есена. Удата за Луја Филипа II Орлеанског, познатијег као Филип Егалите.

Породично стабло

16. Јохан Георг I, изборник Саксоније

8. Јохан Георг II, изборник Саксоније

17. Магдалена Сибила од Пруске

4. Јохан Георг III, изборник Саксоније

18. Christian, Margrave of Brandenburg-Bayreuth (= 24)

9. Magdalene Sibylle of Brandenburg-Bayreuth

19. Mary of Prussia (= 25)

2. Август II Јаки

20. Кристијан IV Дански

10. Фредерик III Дански

21. Ана Катарина од Бранденбурга

5. Ана Софија од Данске

22. George, Duke of Brunswick-Lüneburg

11. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга

23. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt

1. Август III од Пољске

24. Christian, Margrave of Brandenburg-Bayreuth (= 18)

12. Erdmann August of Brandenburg-Bayreuth

25. Mary of Prussia (=19)

6. Кристијан Ернст, маркгроф од Бранденбург-Бајројта

26. Joachim Ernst, Margrave of Brandenburg-Ansbach

13. Sophie of Brandenburg-Ansbach

27. Sophie of Solms-Laubach

3. Кристијана Еберхардина од Бранденбург-Бајројта

28. Johann Frederick, Duke of Württemberg

14. Еберхард III, војвода од Виртемберга

29. Barbara Sophia of Brandenburg

7. Sophia Louisa of Württemberg

30. Johann Kasimir, Count of Salm-Kyrburg

15. Anna Katharina of Salm-Kyrburg

31. Dorothea of Solms-Laubach

Извори

• Енциклопедија Британика