Хампи
Хампи | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Група споменика у Хампију |
Место | Vijayanagara district, Ballari district, Индија |
Координате | 15° 20′ 04″ С; 76° 27′ 44″ И / 15.334547° С; 76.462162° И |
Површина | 418.724, 1.945.362 ha (4,50711×1010, 2,093970×1011 sq ft) |
Укључује | |
Критеријум | Културно добро: i, iii, iv |
Упис | 1986. (10. седница) |
Угроженост | 1999 –2006 |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/241 |
Хампи (канада: ಹಂಪೆ) је насеље унутар рушевина старе индијске престонице Вијаyанагаре, на северу данашње индијске државе Карнатака. Хампи се налази на обалама реке Тунгабадре, око 74 км од града Беларyја и 353 км од Бангалореа. Име му потиче од англизма старог назива реке Тунгабадре, Пампа, који је канада језику: Хампа.
Хампи је у 15. и 16. веку био престоницом Вијаyанагара Царства (1336—1565), средиште трговине, вере и културе, и највећи град у Индији с великим бројем знаменитих грађевина. Због тога су Споменици Хампија уписани на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 1986. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Хампи је у првом веку био место где се развило старо краљевство Кишкинда, које се у епу Рамајана спомиње као Краљевство (мајмуна) Ванара,[1] место где је бог Рама сусрео Ханумана и убио Вали у замену за помоћ од Сугреева.[2]
Хампи је у 14. веку постао средиштем моћног Вијаyанагара Царства (1336—1565), због лако одбрањивог положаја окруженог с три планине и велике реке с четврте стране. Под управом гуруа Видyаранyа, Хампи, тада познат као Вијаyанагара, постао је највећи индијски град и средиште трговаца из целога света који су куповали локалне зачине и памук. Рубини, дијаманти и друго драго камење су навелико продавали улични трговци, а злато и сребро су били важећа валута.[3] Претпоставља се да је у 15. веку град Хампи био други по величини на свету с око пола милиона становника.[4] Град је био и важно верско и културно средиште са стотинама храмова и јавним фестивалима и прославама на улицама и великом броју песника, као што су Шри Пурандара Даса и Тенали Рама.
Током овог раздобља Хампи се често сукобљавао с муслиманским краљевствима у северном Декану (Бидар, Бијапур, Голконда, Ахмеднагар и Берар). Исламска конфедерација Декана освојила град 1565. године и пустошила га следећих 6 месеци. Храмови су уништени, пијаце опљачкане опљачкане и златно доба Хампија је окончано. Упркос покушајима да се сачува Царство, Хампи није обновљен и никада више није био насељен.
Његове грађевине се сматрају изврсном хиндуистичком архитектуром јужне Индије, али са снажним утицајима исламске архитектуре са севера. Археолошко друштво Индије још увек врши ископавања у овом подручју, редовно отркивајући нове археолошке предмете и храмове. Данас појачано ископавање гвоздене руде прети археолошким локалитетима, као и планирана изградња бране на реци Тунгабадра.
-
Лотус Махал у комплексу Зенана -
Степенаста цистерна поред Подземног храма -
Штале слонова -
Старац испред улаза у храм Витала -
Камена кола -
Лакшми Нарасима
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Pilgrimage India Преузето 13. јуна 2011.
- ^ Hampi u Ramajani Преузето 15. јуна 2011.
- ^ Povijest Hampija: Vijayanagara Преузето 15. јуна 2011.
- ^ Gradovi po veličini 1500. god. Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2011) Преузето 15. јуна 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Doniger, Wendy (2010). The Hindus, An Alternative History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-995334-7 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ)..