Харолд Александер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Харолд Александер
Harold Alexander E010750678-v8.jpg
Биографија
Датум рођења(1891-12-10)10. децембар 1891.
Место рођењаЛондон
Уједињено Краљевство
Датум смрти16. јун 1969.(1969-06-16) (77 год.)
Место смртиСлаф
Уједињено Краљевство
ПотписHarold Alexander, 1st Earl Alexander of Tunis Signature.svg
12. април 1946. — 28. фебруар 1952.
ПретходникАлександер Кембриџ
НаследникВинсент Меси

Харолд Руперт Леофрик Џорџ Александер, 1. гроф Александер од Туниса (енгл. Harold Rupert Leofric George Alexander, 1st Earl Alexander of Tunisia; Лондон, 10. децембар 1891Слаф, 16. јун 1969) био је британски војсковођа и фелдмаршал.

Запамћен је као вођа 15. британске армије током инвазије Сицилије 1943. током Другог светског рата. Након рата служио је као генерални гувернер Канаде.

Биографија[уреди]

Александер је рођен у добростојећој аристократској породици, школовање је започео у енглеским јавним школама али се накнадно пребацио на Сендхерст где се школовао за војног официриа. Углед је стекао својим активностима у Првом светском рату у којем је заслужио бројна признања и одликовања. Управо због тога и након рата наставио је своју војну каријеру у служби Британске војске у Европи и Азији.

У Другом светском рату, Александер је деловао као високопозиционирани војни заповедник у северној Африци и Италији. Он је заповедао 15. војним одсеком на Сицилији и у Италији пре него је био постављен за Врховног савезничког заповедника Медитерана.

Краљ Џорџ IV именовао га је 1946. на предлог канадског премијера за генералног гувернера Канаде.[1] Како је Александер нову позицију преузео са великим ентузијазмом убрзо је освојио и масовне симпатије канадског становништва. Био је последњи гувернер рођен изван Канаде пре именовања Адријен Кларксон 1999. године.[2]

Харолд Александер посетио је једном приликом и борце на Сремском фронту у Југославији и том приликом је Здруженом генералштабу Британске армије 28. фебруара 1945. године јавио:

„"Посетио сам партизанску борбену линију код Шида. То је посебно организован фронт са рововима... Југословени заслужују да им помогнемо, јер се боре са ограниченим средствима с којима располажу, да отерају Немце из своје земље."”

Број примљених почасти по државама[уреди]

  • Уједињено Краљевство: 43 примљене почасти
  • Британске колоније, доминони и државе под формалном управом: 16 примљених почасти
  • Енглеска: 4 примљене почасти
  • САД: 4 примљене почасти
  • Француска: 1 примљена почаст
  • Пољска: 1 примљена почаст
  • Грчка: 1 примљена почаст
  • СССР: 1 примљена почаст
  • посебне почасти: 4 примљене почасти

Референце[уреди]

  1. ^ Coucill 1998, стр. 86
  2. ^ Mead 2007, стр. 46

Литература[уреди]

  • Coucill, Irma (1998). Canada's Prime Ministers, Governors General, and Fathers of Confederation. Stenhouse Publishing. ISBN 978-1-55138-114-5. 
  • Mead, Richard (2007). Churchill's Lions: A biographical guide to the key British generals of World War II. Stroud: Spellmount. ISBN 978-1-86227-431-0. 

Спољашње везе[уреди]