Извор странице Хилари Клинтон

{{stack|float=right|{{Инфокутија Политичар
| име = {{nowrap|Хилари Клинтон}}
| слика = Hillary Clinton by Gage Skidmore 2.jpg
| ширина_слике = 275п
| опис_слике = Клинтонова у [[Ајова|Ајови]], јануара 2016. године
| име при рођењу = {{nowrap|Хилари Дајана Родам&zwj;{{refn|group=н.|name="ex04"}}}}
| надимак = Хил&zwj;<ref name="Chelsea-Hill"/>‍&zwj;<ref name="Jones-Hill"/>‍&zwj;{{refn|group=н.|name="ex05"}}
| датум_рођења = {{датум рођења|1947|10|26|год=да}}
| место_рођења = [[Чикаго]], [[Округ Кук (Илиноис)|Округ Кук]]
| држава_рођења = {{nowrap|[[Илиноис]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]}}
| пребивалиште = {{nowrap|[[Чапаква (Њујорк)|Чапаква]], [[Њујорк (држава)|Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]}}
| отац = {{nowrap|[[Хју Елсворт Родам]]}}
| мајка = {{nowrap|[[Дороти Хауел Родам]]}}
| супружник = {{nowrap|{{marriage|[[Бил Клинтон]]|October 11, 1975}}}}
| деца = {{nowrap|[[Челси Клинтон]]&ensp;<small>({{abbr|рођ.|рођена}}&nbsp;{{abbr|1980|27. фебруар 1980.}})</small>}}
| држављанство = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| народност = [[Сједињене Америчке Државе|Американка]]
| религија = {{nowrap|[[методизам]]<br /><small>([[Уједињена методистичка црква]])</small>}}
| странка = [[Демократска странка (САД)|Демократска]] <small>(1968–)</small>
| остале_странке = [[Републиканска странка (САД)|Републиканска]] <small>(1965—1968)</small>
| универзитет = {{nowrap|1=[[Велсли (колеџ)|Велсли колеџ]]&ensp;<small>(<span title="бачелор уметности">BA</span>)</small><br />[[Јејл|Правни одсек на Јејлу]]&ensp;<small>(<span title="јурис доктор">JD</span>)</small>}}
| професија = [[адвокат]]
| богатство = {{nowrap|1=45&nbsp;милиона&nbsp;[[амерички долар|$]]&ensp;<small>(<span title="октобар">окт.</span>&nbsp;2015)</small>&zwj;<ref name="Forbes">{{cite web |URL=https://www.forbes.com/sites/danalexander/2015/09/29/the-mystery-of-hillarys-missing-millions/ |наслов=The Mystery Of Hillary's Missing Millions |презиме=Alexander |име=Dan |рад=[[Форбс|Forbes]] |датум=29. 9. 2015. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref>}}
| потпис = Hillary Rodham Clinton Signature.svg
| списак = 
| веб-сајт = {{Replace|{{URL|hillaryclinton.com/page/bio/|Биографија на званичном сајту}}|-{Биографија на званичном сајту}-|Биографија на званичноме сајту}}

<!-- Функција/функције (30 максимално) -->
| функција 1 = {{nowrap|[[Списак државних секретара Сједињених Америчких Држава|67.]]&nbsp;[[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|Државна секретарка САД]]}}
| почетак функције 1 = [[21. јануар]] [[2009]]
| крај функције 1 = [[1. фебруар]] [[2013]].
| председник 1 = [[Барак Обама]]
| претходник 1 = [[Кондолиза Рајс]]
| наследник 1 =[[Џон Кери]]
| функција 2 = [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенаторка САД]]&nbsp;из&nbsp;[[Њујорк (држава)|Њујорка]]
| избори 2 = [[Избори за Сенат САД у Њујорку 2000.|7. новембар 2000.]]
| реизбор 2 = [[7. новембар]] [[2006]].
| почетак функције 2 = [[3. јануар]] [[2001]]
| крај функције 2 = [[21. јануар]] [[2009]].
| претходник 2 = [[Данијел Патрик Мојнихан]]
| наследник 2 = [[Кирстен Џилибранд]]
| функција 3 = [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|Прва&nbsp;дама&nbsp;САД]]
| почетак функције 3 = [[20. јануар]] [[1993]]
| крај функције 3 = [[20. јануар]] [[2001]].
| председник 3 = [[Бил Клинтон]]
| претходник 3 = [[Барбара Буш]]
| наследник 3 =[[Лора Буш]]
| функција 4 = [[Прва дама]]&nbsp;[[Арканзас]]а
| почетак функције 4 = [[11. јануар]] [[1983]]
| крај функције 4 = [[12. децембар]] [[1992]].
| председник 4 = [[Бил Клинтон]]
| претходник 4 = Геј Данијелс Вајт
| наследник 4 = Бети Такер
| функција 5 = [[Прва дама]]&nbsp;[[Арканзас]]а
| почетак функције 5 = [[9. јануар]] [[1979]]
| крај функције 5 = [[19. јануар]] [[1981]].
| председник 5 = [[Бил Клинтон]]
| претходник 5 = Барбара Прајор
| наследник 5 = Геј Данијелс Вајт

<!-- Амблем(и) -->
| амблем = <div style="text-align:center; margin:0.75em 0;" title="Амблеми">{{низ слика |perrow=2 |width=100 |height=100 |border-width=0
|image1=Great Seal of the United States (obverse).svg |text1=Велики печат САД
|image2=Seal of the United States Secretary of State.svg |text2=Печат Државног секретаријата САД
}}</div><div style="text-align:center; margin:0 0 0.25em;" title="Ордени">{{низ слика |perrow=2 |width=100 |height=20 |border-width=0
|image1=Order Dostik 1kl rib.png |text1=Орден дружбе (Казахстан, 2011)
|image2=POL Order Zaslugi RP kl1 BAR.svg |text2=Орден заслуге (Пољска, 2013)
}}</div>

| ширина_инфокутије = 24.8em
}}
{{серија о Хилари Клинтон|width=24.8em|padding=30px}}
{{Нове демократе|width=24.8em|expanded=Људи}}
}}

'''Хилари ''Дајана Родам'' Клинтон''' ({{јез-енгл|Hillary Diane Rodham Clinton}}, <small>[[Међународна фонетска абецеда|-{IPA}-]]:</small>&nbsp;{{IPA|{{nowrap|/ˈhɪ.lə.ɹi}} daɪ.ˈæn ˈrɒ.dəm ˈklɪn.tən/}};&zwj;<ref name="IPA"/> [[Чикаго]], [[26. октобар]] [[1947]]) [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] је [[политичар]]ка и [[правник|правница]]. Била је кандидат [[Демократска странка (САД)|Демократске партије]] за [[Председник Сједињених Америчких Држава|председника Сједињених Америчких Држава]] на [[Председнички избори у САД 2016.|изборима 2016. године]]. Функцију [[Списак државних секретара Сједињених Америчких Држава|67.]]&nbsp;[[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државне секретарке САД]] обављала је од 2009. до 2013, јуниорска [[Сенат Сједињених Америчких Држава|сенаторка САД]] из [[Њујорк (држава)|Њујорка]] била од 2001. до&nbsp;2009, [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама САД]] за време мандата њеног мужа [[Бил Клинтон|Била Клинтона]] од 1993. до 2001, те [[прва дама]] [[Арканзас]]а током његовог председниковања од 1979. до 1981. и поново од 1983. до 1992. године.

Рођена је у [[Чикаго|Чикагу]] и одрасла је у [[илиноис]]ком предграђу [[Парк Риџ (Илиноис)|Парк Риџ]], где је похађала [[Велсли (колеџ)|колеџ Велсли]] и дипломирала 1969, а затим [[доктор наука|докторирала]] на [[Јејл|Правном одсеку Факултета Јејл]] 1973. године. После мандата [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|конгресне]] правне заступнице преселила се у [[Арканзас]] и удала за [[Бил Клинтон|Била Клинтона]], 1975. године. Године 1977. била је један од оснивача организације [[Адвокати Арканзаса за децу и породицу]]. Наредне године постала је прва директорка [[Корпорација за правне услуге|Корпорације за правне услуге]], а 1979. прва партнерка [[Роуз (адвокатска канцеларија)|Адвокатске фирме „Роуз”]]. Као прва дама Арканзаса ({{nowrap|1979—1981}}, {{nowrap|1983—1992}}), водила је радну групу чије&nbsp;су препоруке помогле у спровођењу реформе јавног школства Арканзаса, а била је и у неколико корпорацијских одбора.

У улози [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прве даме]] се залагала за усвајање неуспешне иницијативе [[План Клинтонине здравствене заштите из 1993. године]]. Одиграла је значајну улогу 1997. и 1999. године у стварању Програма државног дечјег здравственог осигурања (-{SCHIP}-). Такође се борила и с проблемима усвајања и хранитељства. На Конференцији УН за жене 1995. у [[Пекинг]]у, Клинтонова је у тада контроверзном и утицајном говору изјавила да су „људска права женска права и женска права људска права”. У браку је 1998. године пребродила [[Моника Левински|скандал с Моником Левински]], када њена улога прве даме бива поларизована у јавности.

Клинтонова је 2000. изабрана као прва жена на функцију сенатора савезне државе [[Њујорк (држава)|Њујорк]], те је тако постала једина прва дама која је тражила место у изборном уреду. Након [[Напади 11. септембра 2001.|Напада на Светски трговински центар]], подржала је [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Рат у Авганистану]]. Такође је гласала за Ирачку резолуцију 2002. године којом се настојало убрзати повлачење америчких трупа из [[Ирак]]а (за што је касније изразила жаљење). Одиграла је водећу улогу у истраживању здравствених проблема с којима су се суочили они први на удару 11. септембра. Гласала је против [[Џорџ В. Буш|Бушевих]] пореских олакшица, те против бушења у Арктичком националном резервату дивље природе ({{јез-енгл|Arctic National Wildlife Refuge, ANWR}}). На место сенаторке поново је изабрана 2006. године. На председничким [[Председнички избори у САД 2008.|изборима 2008]], освојила је више делегата него иједна претходна кандидаткиња; страначку (демократску) номинацију изгубила је од [[Барак Обама|Барака Обаме]], с тим да је добила више гласова.&zwj;<ref name="thegreenpapers1">{{cite web |URL=http://www.thegreenpapers.com/P08/D.phtml |наслов=2008 Presidential Primaries, Caucuses, and Conventions: Democratic Convention 2008 &#91;Presidential Nominating Process&#93; |издавач=The Green Papers |приступ-датум=3. 12. 2016.}}</ref>

<!-- Пети параграф је одабран с разлогом. -->Као државна секретарка у Обаминој администрацији од 2009. до 2013. године, Клинтонова је реаговала на стање везано за [[Арапско пролеће]], при чему се залагала за [[НАТО интервенција у Либији|војну интервенцију {{nowrap|НАТО-а}} у Либији]]. Помогла је у организовању дипломатске изолације и међународног санкцијског режима против [[Иран]]а, у напору да примора смањење нуклеарног програма ове земље; ово је довело до вишенационалног Заједничког свеобухватног плана акције, договора склопљеног 2015. године. Напушта Обамину администрацију на крају његовог првог мандата, пише своју пету књигу и почиње да држи плаћене говоре, пре&nbsp;објављивања своје друге председничке кандидатуре&nbsp;—&nbsp;сада за [[Председнички избори у САД 2016.|изборе 2016]].

Хилари Клинтон је добила највише гласова и примарних делегата на Демократским примарним изборима 2016. године, званично прихватајући своју партијску номинацију за председника Сједињених Америчких Држава [[28. јул]]а [[2016]]. године, заједно с потпредседничким кандидатом из исте странке ког је одабрала&nbsp;—&nbsp;сенатором Тимом Кејном. Постала је први женски кандидат номинован за председника од стране велике америчке политичке партије. Као део своје [[Председничка кампања Хилари Клинтон 2016.|платформе 2016]], истакла је кампању за повећање прихода, унапређење Акта о доступној нези, те финансијску реформу и реформу [[Вол стрит]]а. Није била против политике давања држављанства имигрантима који немају документа, а заговарала је повећавање и заштиту [[женска права|женских права]] те озваничавање породичне подршке кроз плаћено одсуство родитеља и универзално предшколско образовање; залагала се за борбу против климатских промена те за повећавање пореза богатима, укључујући „фершер доплату” ({{јез-енгл|fair share surcharge}}), што је представљало средства за финансирање одређених трошкова које је помињала у свом предложеном програму.&zwj;<ref name="fair_share"/><!-- Почињући свој мандат као државна секретарка, Клинтонова је подржала Транспацифичко партнерство (TPP), јавно га хвалећи укупно 45&nbsp;пута и описујући га као „златни стандард” трговинских уговора.&zwj;<ref name="TPP_1"/>&zwj;<ref name="TPP_2"/>--> До јуна 2015. године, променила је мишљење по питању првобитне подршке Транспацифичком партнерству; сада је тврдила да „било који трговински договор мора да произведе радна места, повећа наднице, повећа просперитет и заштити нашу безбедност”. Међутим, [[#Имејл контроверза|контроверза око њених приватних имејл сервера]] током секретарског мандата постала јој је велик проблем, поготово пред крај кампање. На [[Председнички избори у САД 2016.|изборима]] одржаним [[8. новембар|8. новембра]] [[2016]]. године, Хилари Клинтон је изгубила председничку трку за [[Бела кућа|Белу кућу]] од [[Републиканска странка (САД)|републиканског]] противкандидата [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]]. У [[Колегијум изборника (САД)|електорском колегијуму]], Клинтонова је добила 232&nbsp;а Трамп 306&nbsp;гласова. С друге стране, Клинтонова је добила више гласова народа&nbsp;—&nbsp;48,2% наспрам 46,1% Трамповог гласачког тела; ово су тек пети председнички избори у САД где је кандидат који је изгубио изборе добио више гласова народа. Након губитка, 2017. године се одлучила фокусирати да буде&nbsp;—&nbsp;како је сама рекла&nbsp;—&nbsp;„{{nowrap|грађанин-активиста}}”; написала је своје треће мемоаре (''-{What Happened}-'') и основала политичку организацију (-{Onward Together}-) посвећену добровољном прикупљању средстава за [[прогресивизам|прогресивне]] политичке групе у САД. У марту 2019, Хилари Клинтон је рекла да се неће кандидовати на [[Председнички избори у САД 2020.|изборима 2020]].

== Детињство, младост и образовање ==
=== Детињство и младост ===
Хилари&zwj;{{refn|group=н.|Хилари Клинтон је [[1995]]. године рекла да јој је име дала мајка по Сер [[Едмунд Хилари|Едмунду Хиларију]], другом планинару који је освојио [[Монт Еверест]], и то је био разлог за мање уобичајено писање два -{''l''}- у њеном имену ({{јез-енгл|Hillary}}). Међутим, успон на Еверест није се догодио до [[1953]]. године, што је више од пет година након Клинтониног рођења. У октобру 2006. године, портпаролка Хилари Клинтон је рекла да она у ствари није добила име по планинару. Наиме, идеја за ову „лаж” око имена била је подстакнута „слатком породичном причом њене мајке која је желела да инспирише ''величину'' у својој ћерки, до великих резултата”.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.snopes.com/politics/clintons/hillary.asp |наслов=Hillary vs. Hillary |рад=[[:en:Snopes.com|Snopes]] |датум=26. 10. 2006. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=...&nbsp;was a sweet family story her mother shared to inspire greatness in her daughter, to great results [I might add].}}</ref>}} Дајана Родам је рођена у [[Чикаго|чикашкој]] болници Еџвотер, у [[илиноис]]ком округу [[Округ Кук (Илиноис)|Кук]].‍&zwj;<ref name="Whitehouse.gov"/>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.edgewaterhistory.org/ehs/articles/v14-3-4 |наслов=Edgewater Hospital 1929–2001 |презиме=O'Laughlin |име=Dania |издавач=Edgewater Historical Society |датум=лето 2003 |приступ-датум=10. 6. 2007.}}</ref> Одрастала је у породици која је припадник [[Уједињена методистичка црква|Уједињене методистичке цркве]], настањена прво у [[Чикаго|Чикагу]]; када је&nbsp;имала три године, са породицом се преселила у [[Парк Риџ (Илиноис)|Парк Риџ]].‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=18, 34}}</ref> Њен отац, [[Хју Елсворт Родам]] (1911—1993), који је енглеског, шкотског, {{nowrap|француско-канадског}}, велског и холандског порекла,‍&zwj;<ref name="nehgs">{{cite web |URL=http://www.americanancestors.org/ancestry-of-senator-hillary-rodham-clinton/ |наслов=Notes on the Ancestry of Senator Hillary Rodham Clinton |презиме=Roberts |име=Gary Boyd |издавач=New England Historic Genealogical Society |приступ-датум=10. 11. 2012. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130607023135/http://www.americanancestors.org/ancestry-of-senator-hillary-rodham-clinton |archivedate=7. 6. 2013. |url-status=dead}}</ref> успео је у приватном бизнису у текстилној индустрији.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=17—18}}</ref> Мајка, [[Дороти Хауел Родам]] (1919—2011), која је шкотског, енглеског и француског порекла, била је домаћица.‍&zwj;<ref name="nehgs"/>‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://irishamerica.com/2015/03/hillary-clintons-celtic-roots/ |наслов=Hillary Clinton's Celtic Roots |презиме=Smolenyak |име=Megan |magazine=[[:en:Irish America (magazine)|Irish America]] |датум=април/мај 2015 |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="brock-4"/> Хилари Родам је одрастала са два млађа брата, [[Хју Едвин Родам|Хјуом]] и [[Тони Родам|Тонијем]].‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|p=14}}</ref> Тони је [[28. мај]]а [[1994]]. оженио Никол Боксер, ћерку сенаторке Барбаре Боксер, на церемонији у [[Бела кућа|Белој кући]] којој је присуствовало 250&nbsp;званица.‍&zwj;<ref name="nyt053094">{{cite web |URL=https://www.nytimes.com/1994/05/30/us/a-rose-garden-wedding.html |наслов=A Rose Garden Wedding |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=30. 5. 1994. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Пре окончавања брака разводом, пар је добио сина Закарија који се родио [[1995]]. године.‍&zwj;<ref>{{cite speech |URL=https://www.youtube.com/watch?v=-cjzY4jSHRk&t=26 |наслов=Sen. Barbara Boxer: Clinton campaign displayed 'toughness' |издавач=PBS NewsHour |веб-сајт=youtube.com |location=DNC |датум=26. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Закари је био посебан, на јединствен начин, јер је био и унук и нећак тадашњих америчких сенатора.

[[Датотека:HRCEarlyYearsExhibitClintonPresidentialCenter.jpg|мини|лево|220п|alt=Музејска витрина која садржи фотографије, папире, ципеле, лутке те друге артефакте из Хилариног раног детињства|Успомене из раног детињства<!-- Хилари Родам, изложене--> у председничкој библиотеци [[Бил Клинтон|Била Клинтона]] у [[Литл Рок (Арканзас)|Литл Року]] ([[Арканзас]])]]

Као дете, Родамова је била миљеница својих професора у јавним школама које је похађала у Парк Риџу.‍&zwj;<ref name="morris-113"/>‍&zwj;<ref name="bern-29">{{harvnb|Bernstein|2007|p=29}}</ref> Бавила се многим спортовима, попут [[пливање|пливања]] или [[бејзбол]]а, те освојила многобројне награде, као што су [[Брауни (девојке водичи)|-{''Brownie''}-]] и -{''Girl Scout''}-.‍&zwj;<ref name="morris-113">{{harvnb|Morris|1996|p=113}}</ref>‍&zwj;<ref name="bern-29"/> Често је причала&zwj;<ref>{{cite AV media |URL=https://www.youtube.com/watch?v=qh5yWcW69wA&t=74 |наслов=Stories from the Top at The Women's Museum: Question 1 |веб-сајт=youtube.com |location=Dallas, Texas |датум=27. 3. 2009. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=What was the first thing you wanted to be when you grew up? [...]}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite AV media |URL=https://www.youtube.com/watch?v=9Gm4qFNGBco |наслов=Hillary Clinton&nbsp;2 |издавач=Reclaiming Our Commitment to Science & Innovation. The Carnegie Institute of Washington |веб-сајт=youtube.com |location=Capitol Hill, Washington, DC |датум=4. 10. 2007. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite AV media |URL=https://www.youtube.com/watch?v=hnUPhp7AHXo&t=5m16s |наслов=100% rare&nbsp;– the very best interview of Hillary Rodham Clinton's career &#91;with Barbara Walters&#93; |издавач=Team Hillary |веб-сајт=youtube.com |location=Park Ridge, Chicago |година=2001. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> о томе како су је инспирисали амерички напори током [[Свемирска трка|Свемирске трке]] и како је {{цирка|[[1961]]. године}} послала [[Наса|{{nowrap|NASA-и}}]] писмо у ком је питала шта да уради да постане астронаут; одговорено јој је да у поменути програм не примају жене.‍&zwj;<ref>Клинтонову је темељито истраживала Мишел Је Хи Ли (-{''Fact Checker''}-) из ''[[Вашингтон пост]]а''. Цитат:<br />»After receiving more information from the National Air and Space Museum, specifically a [https://web.archive.org/web/20170818142550/https://img.washingtonpost.com/wp-apps/imrs.php?src=https%3A%2F%2Fimg.washingtonpost.com%2Fblogs%2Ffact-checker%2Ffiles%2F2015%2F11%2FNASM-9A12464-Halpern-Letter.jpg&w=1484 March 1962 letter] with a similar tone and message as the [https://web.archive.org/web/20170818142614/http://s3.amazonaws.com/dk-production/images/39641/lightbox/NASA_letter.png?1373386497 Miss Kelly letter] and Clinton's account, we decided the claim met the "reasonable person" standard. We award Clinton the rare Geppetto Checkmark [Statements and claims that contain "the truth, the whole truth, and nothing but the truth"].«<br />За пуни извештај погледајте:<br />
* {{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/news/fact-checker/wp/2015/11/30/hillary-clintons-often-told-story-that-nasa-rejected-her-childhood-dream-of-becoming-a-female-astronaut/ |наслов=Hillary Clinton's {{nowrap|often-told}} story that NASA rejected her childhood dream of becoming an astronaut |презиме=Lee |име=Michelle Ye Hee |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=30. 11. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}<br />
(Нити Хилари Клинтон нити NASA немају копију стварног одговора за који она тврди да га је примила.)</ref>
[[Датотека:Hillary Clinton in 1965 Eyrie.jpg|мини|десно|200п|alt=Хилари Клинтон у документу „Eyrie yearbook” (издање 1965. г.); Maine South High School|Хилари Родам у годишњаку MSHS (1965)]]
Похађала је -{''Main East High School''}- (MEHS), где је била део школског савета и учествовала у изради школских новина, те била изабрана за Национално почасно друштво {{nowrap|({{јез-енгл|National Honor Society}})}}.‍&zwj;<ref name="Whitehouse.gov">{{cite web |URL=https://www.whitehouse.gov/1600/first-ladies/hillaryclinton |наслов=Hillary Rodham Clinton |издавач=[[Бела кућа|The White House]] |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="bern-30-31">{{harvnb|Bernstein|2007|pp=30—31}}</ref> Победила је у избору за потпредседника разреда (током своје јуниорске године), али је потом од двојице дечака изгубила избор за председника разреда (током своје сениорске године); један од њих јој је рекао да је „...&nbsp;стварно глупа ако мисли да девојка може да се изабере за председника”.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=21—22}}&nbsp;»...&nbsp;you are really stupid if you think a girl can be elected president.«</ref>‍&zwj;<ref name="bern-30">{{harvnb|Bernstein|2007|p=30}}</ref> За своју сениорску годину, она и други ученици премештени су у тада нову -{''Maine South High School''}- (MSHS); ту је била Финалиста националних заслуга ({{јез-енгл|National Merit Finalist}}) и за њу је важило да „има највеће изгледе да успе у животу”.‍&zwj;<ref name="maraniss-255"/> Дипломирала је [[1965]]. године у топ 5&nbsp;процената свог разреда.‍&zwj;<ref name="bern-30-31"/>‍&zwj;<ref name="maraniss-255">{{harvnb|Maraniss|1995|p=255}}&nbsp;»most likely to succeed«</ref> Мајка Родамове је желела да јој ћерка оствари независну професионалну каријеру,‍&zwj;<ref name="brock-4"/> док је отац&nbsp;—&nbsp;који је био по природи традиционалан&nbsp;—&nbsp;осећао да његова ћерка има могућности и шансе које пол не би требало да ограничава.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=13}}</ref>

Хилари Родам је одрастала у политички [[Конзервативизам|конзервативној]] породици.‍&zwj;<ref name="brock-4">{{harvnb|Brock|1996|p=4}}</ref>‍&zwj;<ref name="Bernstein-16">{{harvnb|Bernstein|2007|p=16}}</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Њен отац је био [[Републиканска странка (САД)|републиканац]], док се мајка није експлицитно изјашњавала (била је „у бити [[Демократска странка (САД)|демократкиња]]”).‍&zwj;<ref name="Bernstein-16"/>}} Помогла је у [[агитација|агитовању]] за -{''Chicago's South Side''}- још у тринаестој години, баш пре надолазећих председничких избора [[1960]]. године, када је била непосредни сведок изборне преваре (као што су адресе кандидата на изборним листама које су заправо биле празне парцеле) против [[Републиканизам|републиканског]] кандидата [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]].‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|p=19}}</ref> Волонтирала је потом за [[Републиканска странка (САД)|Републиканску странку САД]] за време председничких избора [[1964]]. године, на страни [[Бари Голдвотер|Барија Голдвотера]].‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://archive.org/details/gloriousdisaster00midd |наслов=Glorious Disaster: Barry Goldwater's Presidential Campaign And the Origins of the Conservative Movement |презиме=Middendorf |име=J. William |издавач=Basic Books |ISBN=978-0-465-04573-0 |стр=[https://archive.org/details/gloriousdisaster00midd/page/266 266] |година=2006.}}</ref> Родамин рани политички развој је углавном био обликован утицајима њеног професора историје из средње школе&nbsp;—&nbsp;који је као и њен отац био страствени [[антикомунизам|антикомуниста]] и који ју је увео у Голдвотерову ''Савест конзервативца'' ({{јез-енгл|The Conscience of a Conservative}})‍&zwj;<ref name="troy">{{harvnb|Troy|2006|p=15}}</ref>&nbsp;—&nbsp;те утицајима методистичког министра младих, који је као и њена мајка био забринут проблемима друштвене (не)правде и с којим је Хилари Родам по први пут видела и упознала највећег борца за грађанска и људска права&nbsp;—&nbsp;[[Мартин Лутер Кинг|Мартина Лутера Кинга]]&nbsp;—,&nbsp;[[1962]]. године на говору у Оркестарској сали у Чикагу.‍&zwj;<ref name="troy"/>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=18—21}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=34—36}}</ref>‍&zwj;<ref name="Clinton-23"/>‍&zwj;{{refn|group=н.|Професор Пол Карлсон и министар Доналд Џоунс дошли су у сукоб у [[Парк Риџ (Илиноис)|Парк Риџу]]; Родамова је касније овај догађај описала као „рану индикацију културних, политичких и религијских линија подела које ће се у Америци развити у [следећих] четрдесет година”.‍&zwj;<ref name="Clinton-23">{{harvnb|Rodham Clinton|2003|p=23}} »...&nbsp;an early indication of the cultural, political and religious fault lines that developed across America in the [next] forty years.«</ref> Објављено је неколико различитих датума када је Клинтонова наводно сведочила Кинговом говору; [[15. април]] [[1962]]. године је највероватнији.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://voices.washingtonpost.com/fact-checker/2007/12/hillary_and_martin_luther_king.html |наслов=Hillary and Martin Luther King Jr. |презиме=Dobbs |име=Michael |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=31. 12. 2007. |приступ-датум=1. 3. 2016. |archive-date=26. 02. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160226081412/http://voices.washingtonpost.com/fact-checker/2007/12/hillary_and_martin_luther_king.html |url-status= }}</ref>}}

=== Велсли колеџ ===
[[Датотека:Wellesley College Tower Court.jpg|мини|центар|205п|alt=Велсли колеџ на којем је Родамова дипломирала политичке науке; велика зграда у далеком плану|[[Велсли (колеџ)|Велсли колеџ]] на којем је Родамова дипломирала поли{{shy}}тичке науке (у [[Масачусетс|Маса{{shy}}чусетсу]], код [[Бостон]]а)]]

Родамова се [[1965]]. године уписује на [[Велсли (колеџ)|Велсли колеџ]], где дипломира [[политичке науке]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://archive.boston.com/news/nation/articles/2007/03/04/a_students_words_a_candidates_struggle/ |наслов=A student's words, a candidate's struggle |презиме=Levenson |име=Michael |рад=[[:en:Boston Globe|Boston Globe]] |датум=4. 3. 2007. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.wellesley.edu/events/commencement/archives/1992commencement/commencementaddress |наслов=Hillary Rodham Clinton Remarks to Wellesley College Class of 1992 |презиме=Rodham Clinton |име=Hillary |издавач=[[Велсли (колеџ)|Wellesley College]] |датум=29. 5. 1992. |приступ-датум=1. 6. 2007.}}</ref> За време студентских дана, била је председница „Велслијевих младих републиканаца” ({{јез-енгл|Wellesley Young Republicans}});‍&zwj;<ref name="living31">{{harvnb|Rodham Clinton|2003|p=31}}</ref>‍&zwj;<ref name="wellesley.edu">{{cite web |URL=http://www.wellesley.edu/Activities/homepage/gop/history.html |наслов=Wellesley College Republicans: History and Purpose |издавач=[[Велсли (колеџ)|Wellesley College]] |датум=16. 5. 2007. |приступ-датум=2. 6. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060903132835/http://www.wellesley.edu/Activities/homepage/gop/history.html |archivedate=3. 9. 2006. |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Хилари Клинтон је организацији дала њено прво име.‍&zwj;<ref name="wellesley.edu"/>}} са овом групом која је била оријентисана „''[[Нелсон Рокфелер|рокфелерско]]'' ([[либерализам|либерално]]) [[Републиканизам|републикански]]” ({{јез-енгл|Rockefeller (Liberal) Republican}}),‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://archive.org/details/firstpartnerhill00milt |наслов=The First Partner: Hillary Rodham Clinton |презиме=Milton |име=Joyce |издавач=William Morrow and Company |ISBN=978-0-688-15501-8 |стр=[https://archive.org/details/firstpartnerhill00milt/page/27 27]—28 |година=1999.}}</ref> подржала је избор Џона Линдсија за градоначелника [[Њујорк]]а и државног тужиоца из [[Масачусетс]]а Едварда Брука у Сенат САД.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Brock|1996|pp=12—13}}</ref> Касније се повукла са овог положаја. Клинтонова ће касније ([[2003]]. године) написати да су се променили њени тадашњи погледи по питању Америчког покрета за људска права и [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]].‍&zwj;<ref name="living31"/> У писму свом министру младих у то време, она себе описује као „умом конзервативну и срцем либералну”.‍&zwj;<ref name="Bernstein-50">{{harvnb|Bernstein|2007|p=50}} »a mind conservative and a heart liberal«</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Бернстајн наводи да је она веровала да је ова комбинација могућа и да ниједна друга ’једначина’ не описује боље одраслу Хилари Клинтон.‍&zwj;<ref name="Bernstein-50"/>}} За разлику од [[1960]]. године, када се залагала за [[крајња левица|радикалне]] акције против политичког система, сада је тражила да буде у истом.‍&zwj;<ref name="bg011293">{{cite news |URL=https://www.bostonglobe.com/news/politics/1993/01/12/hillary-the-wellesley-years/OEapzWGuzSNAFiIHL2zm9K/story.html |наслов=Hillary: The Wellesley Years: The woman who will live in the White House was a {{nowrap|sharp-witted}} activist in the class of&nbsp;'69 |презиме=Kenney |име=Charles |рад=[[:en:The Boston Globe|The Boston Globe]] |датум=12. 1. 1993. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=42—46}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|pp=18—19}}</ref>

{{multiple image|align=center|total_width=205|direction=horizontal
|image1=1968 Wellesley College Government Presidential Candidates at Panel.jpg|width1=1536|height1=1024|alt1=Предсјед&shy;нички кандидати за Владу Колеџа Велсли (1968); слева: Нона Ноло, Хилари Родам и Франсила Русан при панелу <Penny Ortner>|caption1=Хилари Родам (у средини) као канди&shy;даткиња за председ&shy;ника Владе Велсли колеџа<br>(фебруар 1968. године);<br>изаб&shy;рана је за ову функцију|image2=Hillary-Clinton-in-1969-01.jpg|width2=378|height2=558|alt2=Хилари Родам током студент&shy;ских дана; седи на столици, прекрш&shy;тених ногу, у белој мајици и пругас&shy;тим хлачама|caption2=Хилари Родам током својих студент&shy;ских дана на [[Велсли (колеџ)|Велслију]]<br />(магазин ''Лајф'', јун 1969. године)}}

На трећој години Родамова постаје присталица антиратног председничког кандидата, демократе Јуџина Макартија.‍&zwj;<ref name="nyt090507"/> Након убиства [[Мартин Лутер Кинг|Мартина Лутера Кинга]], она организује дводневни штрајк ученика, а радила је с Велслијевим ученицима [[негроидна раса|негроидне расе]] да би се укључило још црначких ученика и студената.‍&zwj;<ref name="nyt090507">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/09/05/us/politics/05clinton.html |наслов=In Turmoil of '68, Clinton Found a New Voice |презиме=Leibovich |име=Mark |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=7. 9. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=perceived as the convention's "veiled" racist messages}}</ref> Почетком [[1968]]. године изабрана је за председницу удружења „Владина асоцијација Велсли колеџа” ({{јез-енгл|Wellesley College Government Association}}), где остаје до почетка [[1969]]. године.‍&zwj;<ref name="bg011293"/>‍&zwj;<ref name="wcaddr"/> Како би јој помогао да промени политичке ставове, професор Алан Шектер именује Родамову за приправницу у „Дому републиканске конференције” {{nowrap|({{јез-енгл|House Republican Conference}})}}, а похађала је и Летњи камп „Велсли у [[Вашингтон]]у” ({{јез-енгл|"Wellesley in Washington" summer program}}).‍&zwj;<ref name="nyt090507"/> Родамова је позвана од&nbsp;стране њујоршког републиканског представника Чарлса Гудела да помогне гувернеру [[Нелсон Рокфелер|Нелсону Рокфелеру]] у припреми за улазак у кампању за републиканске номинације.‍&zwj;<ref name="nyt090507"/> Присуствовала је и Републиканској националној конвенцији [[1968]]. године у [[Мајами]]ју. Међутим, узнемирила се због подршке Ричарда Никсона Рокфелеру, коју је схватила као „прикривену расистичку поруку”, те тада напушта [[Републиканска странка (САД)|Републиканску странку САД]] заувек.‍&zwj;<ref name="nyt090507"/> Родамова [[1969]]. године пише своју сениорску тезу на 92&nbsp;странице; то су убити биле критике тактика радикалног организатора из Велслијеве заједнице Сола Дејвида Алинског, а рад је прегледао професор Шектер.‍&zwj;<ref name="msn030207"/> <small>''(Неколико година после, када је била [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама]], приступ&nbsp;њеној<!-- сениорској--> тези<!-- био--> је ограничен на захтев [[Бела кућа|Беле куће]] и постао је предмет спекулација. Теза је касније ипак објављена.)‍&zwj;<ref name="msn030207">{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/id/17388372/ns/politics-decision_08/t/reading-hillary-rodhams-hidden-thesis/#.V1JeXzV96Uk |наслов=Reading Hillary Rodham's hidden thesis |презиме=Dedman |име=Bill |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=9. 5. 2007. |приступ-датум=4. 6. 2016.}}</ref>''</small>

Хилари Родам је дипломирала [[1969]]. године. На инсистирање колега да администрација колеџа дозволи студенту да одржи говор на церемонији отварања,‍&zwj;<ref name="gvn-34"/> одржала је први говор у историји Велсли колеџа‍&zwj;<ref name="wcaddr">{{cite web |URL=http://www.wellesley.edu/events/commencement/archives/1969commencement/studentspeech |наслов=Hillary D. Rodham's 1969&nbsp;Student Commencement Speech |презиме=Rodham |име=Hillary |издавач=[[Велсли (колеџ)|Wellesley College]] |датум=31. 5. 1969. |приступ-датум=22. 8. 2006.}}</ref> и добила аплауз у трајању од чак седам минута.‍&zwj;<ref name="bg011293"/>‍&zwj;<ref>{{cite journal |наслов=Brooke Speech Challenged by Graduate |journal=Fitchburg Sentinel |датум=2. 6. 1969.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite journal |наслов=Brooke Speech Draws Reply |journal=Nevada State Journal |датум=2. 6. 1969.}}</ref> Нашла се у чланку магазина ''Лајф'';‍&zwj;<ref>{{cite journal |URL=http://life.time.com/history/hillary-clinton-in-1969-photos-of-a-recent-college-grad/attachment/15_hillary2/ |наслов=The Class of&nbsp;'69 |journal=Life |стр=28—33 |датум=20. 6. 1969. |приступ-датум=4. 6. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141225145440/http://life.time.com/history/hillary-clinton-in-1969-photos-of-a-recent-college-grad/attachment/15_hillary2/ |archivedate=25. 12. 2014.}}</ref> чланак говори о Родамовој и још два говорника на отварању из других школа, те садржи слике и одломке њихових говора; написан је због реакција јавности на део говора Хилари Родам у ком је она критиковала сенатора Едварда Брука,‍&zwj;<ref name="gvn-34">{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=34—36}}</ref> који је био присутан и који је говорио пре ње.‍&zwj;<ref name="gvn-34"/>‍&zwj;<ref name="time69">{{cite news |URL=http://time.com/3502935/life-with-hillary-portraits-of-a-wellesley-grad-1969/ |наслов=Hillary Clinton: Photos of the Future First Lady as a Wellesley Grad |презиме=Cosgrove |име=Ben |рад=[[Тајм (часопис)|Тајм]] |датум=15. 2. 2014. |приступ-датум=10. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161010002617/http://time.com/3502935/life-with-hillary-portraits-of-a-wellesley-grad-1969/ |archivedate=10. 10. 2016. |url-status=live}}</ref> Такође се појављивала и у национално дистрибуисаном телевизијском {{nowrap|ток-шоуу}} који је водио Ирв Капсинет, као и у [[илиноис]]ким и [[Нова Енглеска|новоенглеским]] листовима.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=70}}</ref> Тог лета ’69. пропутовала је целом [[Аљаска|Аљаском]] и радила као перачица посуђа у аљаском Националном парку „Маунт Макинли” ({{јез-енгл|Mount McKinley National Park}}); такође је чистила [[лососи|лососе]] за фабрику у којој се вршило [[конзервисање]] рибе (у близини аљаског градића [[Валдиз (Аљаска)|Валдиза]]), али фабрика у којој се запослила одмах се преко ноћи затворила и отпустила Родамову јер се она пожалила на нездраве услове.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Morris|1996|p=139}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=105}}</ref>‍&zwj;<ref name="Clinton-42-43"/>‍&zwj;{{refn|group=н.|Клинтонова је касније написала&nbsp;—&nbsp;а потом и поновила у емисији -{''Late Show with David Letterman''}-&nbsp;—&nbsp;да је прерађивање рибе била најбоља припрема коју је могла да добије пре одласка у [[Вашингтон]].‍&zwj;<ref name="Clinton-42-43">{{harvnb|Rodham Clinton|2003|pp=42—43}} »...&nbsp;sliming fish was the best preparation I would ever have for living in Washington.«</ref>}}

=== Школа права на Јејлу и постдипломске студије ===
Родамова се уписала на [[Јејл|Правни факултет Јејл]], где је учествовала у уређивању тромесечника ''Преглед закона и социјална акција на Јејлу'' ({{јез-енгл|Yale Review of Law and Social Action}}).‍&zwj;<ref name="arkhc">{{cite encyclopedia |URL=http://www.encyclopediaofarkansas.net/encyclopedia/entry-detail.aspx?entryID=2744 |наслов=Hillary Diane Rodham Clinton (1947–) |encyclopedia=[[:en:The Encyclopedia of Arkansas History & Culture|The Encyclopedia of Arkansas History & Culture]] |приступ-датум=8. 4. 2007.}}</ref> На другој години радила је на одељењу „[[Јејлов дечији истраживачки центар|Јејлов истраживачки центар детета]]” ({{јез-енгл|Yale Child Study Center}}),‍&zwj;<ref name="gerth-42">{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=42—43}}</ref> учећи о развоју мозга у раном детињству, те [[1973]]. године као асистенткиња на пројекту „У најбољем интересу детета” ({{јез-енгл|Beyond the Best Interests of the Child}}).‍&zwj;<ref name="bernstein-75">{{harvnb|Bernstein|2007|p=75}}</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Особе одговорне за оформљавање пројекта „У најбољем интересу детета” били су директор центра Ал Солнит, професор права на Јејлу Џо Голдстајн и [[Ана Фројд]].}} Такође је волонтирала за борбу против злостављања деце у болници -{''Yale–New Haven''}-,‍&zwj;<ref name="bernstein-75"/> као и за -{''New Haven Legal Services''}- пружајући бесплатне правне савете за сиромашне.‍&zwj;<ref name="gerth-42"/> У&nbsp;лето 1970. је добила награду у виду додељивања радне позиције на истраживачком пројекту Маријан Рајт Еделман&nbsp;—&nbsp;-{''Washington Research Project''}-&nbsp;—,&nbsp;где бива распоређена у Пододбор за миграторни рад ({{јез-енгл|Subcommittee on Migratory Labor}}) сенатора [[Волтер Мондејл|Волтера Мондејла]]. Тамо је истраживала проблеме {{nowrap|радника-миграната}} у друштву, њихове хигијенске услове, здравствено и образовно стање и сл.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Morris|1996|pp=142—143}}</ref> Еделманова јој касније постаје значајан ментор.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=71—74}}</ref> Родамова бива регрутована од стране политичке саветнице Ане Векслер да ради на кампањи њеног мужа&nbsp;—&nbsp;Џозефа Дафија, кандидата из [[1970]]. године за Сенат САД из [[Конектикат]]а; Родамова је касније заслуге за свој први посао у политици приписала Векслеровој.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2009/08/08/AR2009080800058.html |наслов=Anne Wexler, Political Adviser and Lobbyist, Dies at&nbsp;79 |презиме=Weil |име=Martin |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=8. 8. 2009. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

[[Датотека:Yale Law School in the Sterling Law Building.jpg|мини|десно|220п|alt=Велика камена зграда Правног факултета Јејл који је завршила Хилари Клинтон|Правни факултет [[Јејл]]]]

У касно пролеће Хилари Родам се почиње забављати с [[Бил Клинтон|Билом Клинтоном]], такође студентом права на [[Јејл]]у. Током тог лета, радила је као приправница за [[Оукланд (Калифорнија)|оукландску]] адвокатску канцеларију Роберта Тројхафта („Тројхафт, Вокер и Бернстајн”, {{јез-енгл|Treuhaft, Walker and Burnstein}}).‍&zwj;<ref name="bernstein-82">{{harvnb|Bernstein|2007|pp=82—83}}</ref> Фирма је позната по својој подршци [[устав|уставном праву]], [[грађанске слободе|грађанским слободама]] и [[радикални феминизам|радикалном феминизму]] (два од четири партнера су садашњи или бивши чланови [[Комунистичка партија Сједињених Америчких Држава|Комунистичке партије САД]]).‍&zwj;<ref name="bernstein-82"/> Родамова је радила на старатељству и другим случајевима.‍&zwj;{{refn|group=н.|Истраживање које је спровео -{''The New York Sun''}- [[2007]]. године показало је да случајеви који се тичу старатељства над децом на којима је Родамова радила док је била у Тројхафтовој фирми нису баш најбоље јасни.‍&zwj;<ref name="nys-rad"/> ''Антиклинтонски'' писци као што је Барбара Олсон касније су оптуживали Хилари Клинтон да се никад није одрекла Тројхафтове идеологије, као и да је с његовом женом очувала социјалне и политичке везе исто као и с бившом комунисткињом Џесиком Митфорд.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Olson|1999|pp=56—57}}</ref> Даља истраживања листа -{''Sun''}- открила су да Митфордова и Хилари Клинтон нису биле блиске, те да су имале спорове око једног случаја одбране затвореника у [[Арканзас]]у 1980. године.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.nysun.com/national/hillary-clintons-left-hook/67002/ |наслов=Hillary Clinton's Left Hook |презиме=Gerstein |име=Josh |рад=[[:en:The New York Sun|The New York Sun]] |датум=27. 11. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>}} Клинтон је отказао своје летње планове како би био с Родамовом у [[Калифорнија|Калифорнији]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.nysun.com/national/clintons-berkeley-summer-of-love/66982/ |наслов=The Clintons' Berkeley Summer of Love |презиме=Gerstein |име=Josh |рад=[[:en:The New York Sun|The New York Sun]] |датум=26. 11. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Пар је наставио да живи заједно у [[Њу Хејвен]]у, пошто се вратио на Јејлов правни факултет.‍&zwj;<ref name="nys-rad">{{cite news |URL=http://www.nysun.com/national/hillary-clintons-radical-summer/66933/ |наслов=Hillary Clinton's Radical Summer |презиме=Gerstein |име=Josh |рад=[[:en:The New York Sun|The New York Sun]] |датум=26. 11. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Следећег лета, Родамова и Клинтон упуштају се заједно у [[тексас]]ку кампању, и то за неуспелог демократског кандидата Џорџа Макговерна.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=48—49}}</ref> Родамова је добила звање доктора права на престижном [[Јејл]]у 1973. године,‍&zwj;<ref name="nyt-bio">{{cite news |URL=http://topics.nytimes.com/top/reference/timestopics/people/c/hillary_rodham_clinton/index.html |наслов=Hillary Rodham Clinton |презиме=Cooper |име=Helene |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |приступ-датум=13. 4. 2008. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080428044353/http://topics.nytimes.com/top/reference/timestopics/people/c/hillary_rodham_clinton/index.html |archivedate=28. 4. 2008. |url-status=dead}}</ref> те је остала и додатну годину да би била с Клинтоном. Клинтон јој је први пут понудио брак након дипломирања,‍&zwj;<ref name="bernstein-89">{{harvnb|Bernstein|2007|p=89}}</ref> али га је она одбила из разлога што није била сигурна да ли жели да за њега веже своју будућност.‍&zwj;<ref name="bernstein-89"/>

Родамова постдипломске студије почиње медицином на „[[Јејлов дечији истраживачки центар|Јејловом истраживачком центру детета]]”.‍&zwj;<ref name="nfll">{{cite web |URL=http://www.firstladies.org/biographies/firstladies.aspx?biography=43 |наслов=First Lady Biography: Hillary Clinton |издавач=National First Ladies' Library |приступ-датум=22. 8. 2006. |archivedate=14. 04. 2012. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120414204023/http://www.firstladies.org/biographies/firstladies.aspx?biography=43 |url-status= }}</ref> Њен први научни чланак, „Деца под законом” ({{јез-енгл|Children Under the Law}}), излази у -{''Harvard Educational''}- {{nowrap|-{''Review''}--у}} крајем [[1973]]. године.‍&zwj;<ref>{{cite journal |наслов=Children Under the Law |URL=https://archive.org/details/sim_harvard-educational-review_1973-11_43_4/page/487 |презиме=Rodham |име=Hillary |journal=Harvard Educational Review |volume=43 |issue=4 |стр=487—514 |година=1973.}}</ref> Говори о новом покрету за [[дечја права]], наводећи да су „деца грађани беспомоћни појединци”‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=21}} »child citizens are powerless individuals«</ref> и тврдећи да децу не би требало сматрати једнако правно некомпетентном од рођења до [[деликт]]не способности, те да би уместо овога судови требало да претпоставе [[компетентност|компетенцију]] осим ако постоје докази за супротно.‍&zwj;<ref name="nyt082492">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1992/08/24/us/1992-campaign-issues-women-families-legal-scholars-see-distortion-attacks.html |наслов=Legal Scholars See Distortion In Attacks on Hillary Clinton |презиме=Lewin |име=Tamar |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=24. 8. 1992. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=...&nbsp;children should not be considered equally incompetent from birth to attaining legal age, but instead courts should presume competence except when there is evidence otherwise, on a case-by-case basis.”&nbsp;•&nbsp;„Her articles were important, not because they were radically new but because they helped formulate something that had been inchoate.”&nbsp;•&nbsp;„allow children to file frivolous lawsuits against their parents}}</ref> Њен чланак постао је често цитиран у областима ове тематике.‍&zwj;<ref>{{cite journal |URL=http://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/30351/0000753.pdf |наслов=What Hillary Rodham Clinton really said about children's rights and child policy |last1=Lindsey |first1=Duncan |last2=Sarri |first2=Rosemary C. |journal=Children and Youth Services Review |volume=14 |number=6 |стр=473—483 |година=1992. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

== Брак, породица, правна каријера и прва дама Арканзаса ==
=== Од Источне обале до Арканзаса ===
Током постдипломских студија, Родамова ради као чланица особља адвоката у новооснованом „Дечјем фонду одбране” ({{јез-енгл|Children's Defense Fund}}) на [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]] у [[Масачусетс]]у,‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=91—92}}</ref> те као консултант у „Карнегијском дечјем савету” ({{јез-енгл|Carnegie Council on Children}}).‍&zwj;<ref>{{harvnb|Brock|1996|p=42}}</ref> Године [[1974]]. била је део истраживачког тима у [[Вашингтон]]у који је саветовао Комитет за правосуђе у вези с [[Афера Вотергејт|Вотергејт скандалом]].‍&zwj;<ref name="bernstein-94">{{harvnb|Bernstein|2007|pp=94—96, 101—103}}</ref> Под вођством главног саветника Џона Доара и високог члана Бернарда В. Нусбаума,‍&zwj;<ref name="bernstein-75"/> Родамова помаже истраживачке процедуре за опозив, историјске основе, као и стандарде за опозив.‍&zwj;<ref name="bernstein-94"/> Рад групе кулминира оставком председника [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]] у августу 1974. године.‍&zwj;<ref name="bernstein-94"/>

До тада, Родамова је сматрана за неког са светлом политичком будућношћу. Демократска политичка организаторкиња и консултанткиња Бетси Рајт је допутовала из [[Тексас]]а у [[Вашингтон]] како би Родамовој „''погурала'' каријеру”,‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=62}} »guide her career«</ref> а сматрала је да она има потенцијала и да постане будућа [[Сенат Сједињених Америчких Држава|сенаторка]], па чак и [[Председник Сједињених Америчких Држава|председница САД]].‍&zwj;<ref>{{harvnb|Maraniss|1995|p=277}}</ref> У међувремену, Бил Клинтон је неколико пута од Родамове тражио да се уда за њега, али га је она упорно одбијала.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=90, 120}}</ref> После пропалог [[:en:Bar examination#United States of America|правосудног испита]] у Вашингтону‍&zwj;<ref name="bernstein-92">{{harvnb|Bernstein|2007|p=92}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|p=149}}</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Узимање застарелих од. несавремених правних часова можда је било фактор. Две трећине (тачније 551&nbsp;од 817) кандидата је прошло, а Родамова о неуспеху није рекла чак ни најближим пријатељима, све док&nbsp;—&nbsp;тридесет година после&nbsp;—&nbsp;о томе није проговорила у својој аутобиографији.}} и положеног у [[Арканзас]]у, Родамова доноси кључну одлуку. Касније пише следеће: „Изабрала сам да пратим своје срце уместо главе.”‍&zwj;<ref>{{harvnb|Rodham Clinton|2003|p=69}}</ref> Из Вашингтона одлази у Арканзас код Клинтона, који се кандидовао за делегата у [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничком дому САД]] у својој родној држави. Родамова се августа 1974. године сели у [[Фејетвил (Арканзас)|Фејетвил]] ([[Арканзас]]), те постаје једна од само двеју професорки на фејетвилском Универзитету Арканзас.‍&zwj;<ref name="bernstein-92"/>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Rodham Clinton|2003|p=70}}<br />Извор за број женских чланова (чланица) факултета.</ref>

=== Рани арканзаски дани ===
На универзитету, Родамова је предавала кривично право; сматрана је ригорозном професорком код које се тешко пролазило.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Maraniss|1995|p=328}}</ref> Постала је прва директорка нове клинике за правну помоћ у школи, осигуравајући подршку из локалне адвокатске коморе и финансирање из федералних фондова.‍&zwj;<ref name="bernstein-126-127">{{harvnb|Bernstein|2007|pp=126—127}}</ref> Међу случајевима на којима је радила нашао се и један где је због судског захтева морала да ради као бранилац човека оптуженог за силовање {{nowrap|12-годишње}} девојчице, Кети Шелтон; успела је да оформи ефективну одбрану, а човек је на крају признао кривицу и добио мању казну.‍&zwj;<ref name="pf-def"/> Неколико деценија после, жртва је рекла да ју је одбрана провукла „кроз пакао” током правног процеса; Хилари Родам је парницу назвала „ужасним случајем”.‍&zwj;<ref name="pf-def">{{cite news |URL=http://www.politifact.com/truth-o-meter/article/2014/jul/17/did-hillary-clinton-ask-be-relieved-rapist/ |наслов=Did Hillary Clinton ask to be 'relieved' from representing an accused rapist in 1970s |презиме=Contorno |име=Steve |рад=[[:en:PolitiFact.com|PolitiFact]] |датум=17. 7. 2014. |приступ-датум=20. 6. 2016. |quote=through hell”&nbsp;•&nbsp;„terrible case}}</ref> Током боравка у Фејетвилу, Родамова је с неколико других жена основала први [[кризни центри за силовање|кризни центар за силовање]] у овом граду.‍&zwj;<ref name="bernstein-126-127"/> И даље је гајила сумње према браку, забринута да би се њен раздвојени идентитет могао изгубити и да би њени успеси били сагледавани у светлу некога другог.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=62, 90, 117}}</ref>

Хилари Родам и Бил Клинтон лета 1975. године купују кућу у Фејетвилу, а она напокон одлучује да се уда за њега.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=120}}</ref> Пар се венчао [[методизам|методистичком]] церемонијом, [[11. октобар|11. октобра]] [[1975]]. године у својој дневној соби.‍&zwj;<ref name="mara-122">{{harvnb|Maraniss|1995|pp=121—122}} »it showed that I was still me«</ref> У „Арканзаском гласнику” ({{јез-енгл|Arkansas Gazette}}) наведено је да је она задржала презиме ''Родам''. Хилари и Бил су тако одлучили јер су желели да заштите професионални живот и избегну сукобе интереса, као и из разлога што је&nbsp;—&nbsp;како је и сама Хилари Клинтон рекла свом пријатељу у то време&nbsp;—&nbsp;„презиме показивало да је она и даље она [стара]”.‍&zwj;<ref name="mara-122"/>‍&zwj;<ref name="pol-edu-83"/> Ова одлука је потресла и Билову и Хиларину мајку.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Rodham Clinton|2003|pp=91—92}}</ref> Клинтон губи изборе за Конгрес САД [[1974]]. године, али у новембру 1976. бива изабран за [[правобранилаштво|правобраниоца]] Арканзаса, тако да се пар сели у главни град [[Литл Рок (Арканзас)|Литл Рок]].‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|p=57}}</ref> Ту се у фебруару 1977. године Родамова придружује цењеној [[Роуз (адвокатска канцеларија)|Адвокатској фирми „Роуз”]], [[бастион]]у арканзаског политичког и економског утицаја.‍&zwj;<ref name="Bernstein-2007">{{harvnb|Bernstein|2007|pp=128, 103}}</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Фирма се првобитно звала ''Роуз, Неш, Вилијамсон, Керол, Клеј и Џироир'' ({{јез-енгл|Rose, Nash, Williamson, Carroll, Clay & Giroir}}), али јој је [[1980]]. године име поједностављено у ''[[Роуз (адвокатска канцеларија)|Адвокатска фирма „Роуз”]]'' ({{јез-енгл|Rose Law Firm}}).‍&zwj;<ref name="Bernstein-2007"/>}} Специјализује се за право заштите [[ауторско право|ауторских права]], и то за [[:en:patent infringement|изуме]] ({{јез-енгл|patent infringement}}) односно [[интелектуална својина|својину]] ({{јез-енгл|intellectual property}}).‍&zwj;<ref name="arkhc"/> Истовремено, ''[[Pro bono publico|про боно]]'' заступа децу‍&zwj;<ref name="bernstein-133"/> и веома ретко изводи парнични рад у суду.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=131—132}}</ref>

Родамова [[1977]]. године и [[1979]]. године објављује научне радове под називима (редом) „Дечја политика: Напуштање и занемаривање” ({{јез-енгл|Children's Policies: Abandonment and Neglect}})‍&zwj;<ref>{{cite journal |презиме=Rodham |име=Hillary |наслов=Children's Policies: Abandonment and Neglect |journal=Yale Law Journal |volume=68 |issue=7 |датум=јун 1977 |doi=10.2307/795794 |last2=Steiner |first2=Gilbert Y. |jstor=795794 |стр=1522—1531|issn = 0044-0094 }}</ref> и „Права детета: Правна перспектива” ({{јез-енгл|Children's Rights: A Legal Perspective}}).‍&zwj;<ref>{{cite book |наслов=Children's Rights: Contemporary Perspectives |chapter=Children's Rights: A Legal Perspective |презиме=Rodham |име=Hillary |editor1-last=A. Vardin |editor1-first=Patricia |editor2-last=N. Brody |editor2-first=Ilene |издавач=Teachers College Press |location=New York |стр=21—36 |година=1979.}}</ref> Истрајала је у својим аргументима које наводи у другом поменутом научном раду да деци правна компетенција зависи од њихове животне доби и других околности, а да је у озбиљним случајевима [[судска медицина|судске медицине]] судска интервенција некад загарантована.‍&zwj;<ref name="nyt082492"/> Председавајући Америчке адвокатске коморе ({{јез-енгл|American Bar Association}}) касније је изјавио следеће: „Њени чланци су били важни, не зато што су били радикално нови, већ зато што су помогли у формирању нечег што је било нови почетак.”‍&zwj;<ref name="nyt082492"/> Историчар Гари Вилс ће је касније описати као „једног од важнијих {{nowrap|научника-активиста}} у последње две деценије”,‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://www.nybooks.com/articles/1992/03/05/hr-clintons-case/ |наслов=H.R. Clinton's Case |презиме=Wills |име=Garry |magazine=[[Њујорк ривју оф букс|The New York Review of Books]] |датум=5. 3. 1992. |quote=one of the more important scholar-activists of the last two decades}}</ref> док ће [[конзервативизам|конзервативци]] рећи да би „њене идеје могло да узурпирају традиционални родитељски ауторитет”‍&zwj;<ref name="macbeth">{{cite magazine |URL=http://spectator.org/articles/64729/lady-macbeth-little-rock |наслов=The Lady Macbeth of Little Rock |презиме=Wattenberg |име=Daniel |magazine=[[:en:The American Spectator|The American Spectator]] |датум=август 1992 |приступ-датум=12. 5. 2016. |quote=her theories would usurp traditional parental authority |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160316082812/http://spectator.org/articles/64729/lady-macbeth-little-rock |archivedate=16. 3. 2016. |url-status=dead}}</ref> и тако „омогуће деци да подносе неосноване тужбе против својих родитеља”,‍&zwj;<ref name="nyt082492"/> уз што је као пример наведено „распиривање легалне ''крит'' теорије чије последице не могу да се обуздају”.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Olson|1999|p=57}} »legal "crit" theory run amok«</ref>

[[Датотека:HillaryRodhamBillClintonLittleRockHouse1adjusted.jpg|мини|десно|245п|alt=Мала једноспратна кућа с фасадом од цигле и малим двориштем испред; кућа се налази у Литл Року (Арканзас); Хилари Родам и Бил Клинтон живели су овој кући док је Бил био правобранилац Арканзаса од 1977. до 1979. године|[[Бил Клинтон]] и Хилари Родам живели су у једноспратној кући од {{convert|980|sqft|m2|abbr=on|disp=out}} у насељу Хилкрест у [[Литл Рок (Арканзас)|Литл Року]], док је он био правобранилац [[Арканзас]]а од 1977. до 1979. године‍&zwj;<ref>{{cite book |наслов=My Life ''&#91;Bill Clinton's autobiography&#93;'' |презиме=Clinton |име=Bill |издавач=Alfred A. Knopf &#91;Knopf Publishing Group&#93; |ISBN=978-0-375-41457-2 |стр=244 |година=2004.}}</ref>]]

Хилари Клинтон [[1977]]. године суоснива организацију „[[Адвокати Арканзаса за децу и породицу]]” ({{јез-енгл|Arkansas Advocates for Children and Families}}), савез који је деловао заједно с „Дечјим фондом одбране”, и то на државном нивоу.‍&zwj;<ref name="arkhc"/>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=154}}</ref> Након неког времена, исте 1977. године, председник [[Џими Картер]] (коме је Родамова служила као директорка кампање на терену у [[Индијана|Индијани]] прошле, [[1976]]. године)‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=125}}</ref> поставља је на место генералне извршне директорке [[Корпорација за правне услуге|Корпорације за правне услуге]] ({{јез-енгл|Legal Services Corporation}}),‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.presidency.ucsb.edu/ws/index.php?pid=7026 |наслов=Jimmy Carter: Nominations Submitted to the Senate, Week Ending Friday |издавач=American Presidency Project |приступ-датум=3. 9. 2007. |датум=16. 12. 1977.}}</ref> функцију коју ће обнашати од 1978. до краја 1981. године.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.presidency.ucsb.edu/ws/index.php?pid=42598 |наслов=Ronald Reagan: Recess Appointment of Three Members of the Board of Directors of the Legal Services Corporation |датум=22. 1. 1982. |издавач=American Presidency Project |приступ-датум=3. 9. 2007.}}</ref> Од средине 1978. до средине 1980. године,‍&zwj;{{refn|group=н.|name="ex03"|За датум почетка обављања функције погледајте „{{harvnb|Brock|1996|p=96}}”. Секундарни извори дају недоследне датуме о томе када се Клинтонина функција председавајуће(г) завршила. Примарни извори упућују на то да је у време између априла 1980. и септембра 1980. године, отприлике, Родамову на месту председавајуће заменио Ф. Вилијам Макалпин. Такође погледајте издвајања Одељења државе, правде и трговине, правосуђа и повезаних агенција /Представнички дом САД, 1981/ <small>({{јез-енгл|Departments of State, Justice, and Commerce, the Judiciary, and Related Agencies Appropriations /U.S. House of Representatives, 1981/}})</small> за више информација, као и {{external link|URL=https://books.google.com/books?id=KWRBPOdZCdAC&pg=PA145&redir_esc=y|name=„Комитет за издвајања, подкомитет за издвајања Одељења државе, правде и трговине, правосуђа и повезаних агенција”}} /Представнички дом САД, 1980/ <small>({{јез-енгл|House Committee on Appropriations, Subcommittee on Departments of State, Justice, Commerce, the Judiciary, and Related Agencies Appropriations /U.S. House of Representatives, 1980/}})</small>. Родамова је била на положају председавајуће након што се породила „пре неколико седмица”; [[Челси Клинтон]] је рођена [[27. фебруар]]а [[1980]]. године. Такође погледајте и „Историјатско издање” Корпорације правних сервиса из септембра 1980. године <small>({{јез-енгл|"Background release", Legal Services Corporation /September 1980/}})</small>, затим {{external link|URL=https://web.archive.org/web/20070724021029/http://lawlibrary.rutgers.edu/cgi-bin/lib/hearing.cgi?file%3D81601609%20page%3D0001|name=„Саслушања пред Подкомитетом о судовима, грађанским слободама и администрацији правде, Комитета за правосуђе Представничког дома САД”}} /21. и 27. септембар 1979. године; -{pp}-.&nbsp;388—403, тачна референца&nbsp;—&nbsp;-{p}-.&nbsp;398/ <small>({{јез-енгл|"Hearings Before the Subcommittee on Courts, Civil Liberties, and the Administration of Justice, of the Committee of the Judiciary, House of Representatives" /September 21, 27, 1979; pp.&nbsp;388–403, exact reference&nbsp;–&nbsp;p. 398}})</small>, где се наводи Макалпин као председавајући у септембру 1980. године.}} Хилари Клинтон је била председавајућа одбора, као прва жена на том положају.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Morris|1996|p=225}}</ref> Током свог председавања, као директорка повећала је средства корпорације за 210&nbsp;милиона долара (с&nbsp;90 на 300&nbsp;милиона); Клинтонова се потом успешно изборила против председника [[Роналд Реган|Роналда Регана]], који је покушавао да смањи финансирање и измени организацију и начине функционисања ове корпорације.‍&zwj;<ref name="bernstein-133">{{harvnb|Bernstein|2007|p=133}}</ref>

[[Датотека:RoseLawFirmRear2008.jpg|мини|лево|238п|alt=Троспратница од црвене цигле у Арканзасу; адвокатска канцеларија „Роуз” налази се унутар ове зграде; Клинтонова је радила у адвокатској канцеларији „Роуз” петнаест година|[[Роуз (адвокатска канцеларија)|Адвокатска фирма „Роуз”]]]]

Након новембарских избора [[1978]]. године, Бил Клинтон бива изабран за гувернера Арканзаса, а Клинтонова добија титулу [[Прва дама|''прве даме'']] и задржава је наредних 12&nbsp;година (1979—1981, 1983—1992). Исте године, Клинтон именује супругу за директорку Саветодавног комитета за рурално здравство ({{јез-енгл|The Rural Health Advisory Committee}}),‍&zwj;<ref name="nyt012093mk">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1993/01/20/us/the-inauguration-the-first-couple-a-union-of-mind-and-ambition.html |наслов=The First Couple: A Union of Mind and Ambition |презиме=Kelly |име=Michael |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=20. 1. 1993. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote={{nowrap|co-presidents}}”&nbsp;•&nbsp;„Billary}}</ref> где обезбеђује новац из федералног фонда за медицинске установе у најсиромашнијим областима Арканзаса, без утицаја на накнаде за лекаре.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=147}}</ref>

Родамова [[1979]]. године постаје прва жена пуноправан партнер Адвокатске фирме „Роуз”.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|p=60}}</ref> Од 1978. године па све до уласка у [[Бела кућа|Белу кућу]], Родамова је имала већу плату од свога супруга.‍&zwj;<ref name="bernstein-130">{{harvnb|Bernstein|2007|p=130}}</ref> Током 1978. и 1979. године, остварила је спектакуларан профит у ризичним пословима на сточној берзи.‍&zwj;<ref name="gerth-66">{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=66—67}}</ref> Почетну инвестицију од 1.000&nbsp;долара претворила је у невероватних 100.000&nbsp;долара, али је престала радити с трговином након десет месеци.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=73—76}}</ref> У то време пар улази у злосрећни посао с некретнинама и улагањима у Вајтвотер корпорацију за развој ({{јез-енгл|Whitewater Development Corporation}}), и то с тадашњим власницима Џимом и Сузан Макдугал;‍&zwj;<ref name="gerth-66"/> ова афера је позната као „[[Хилари Клинтон#Вајтвотер и остале истраге|афера Вајтвотер]]”.

Хилари Родам [[27. фебруар]]а [[1980]]. године рађа ћерку [[Челси Клинтон|Челси Викторију Клинтон]]. У новембру 1980. године, Бил Клинтон бива поражен у свом настојању да обнови пређашњи мандат арканзаског гувернера.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=159—160}}</ref>

=== Касни арканзаски дани ===
Бил Клинтон се вратио у канцеларију гувернера две године касније, после победе на изборима [[1982]]. године. Током кампање свог мужа, Родамова почиње да користи име ''Хилари Клинтон''&nbsp;—&nbsp;или понекад ''госпођа Бил Клинтон''&nbsp;—&nbsp;да ублажи забринутости арканзаских бирача; такође, била је на [[:en:leave of absence|допусту]] ({{јез-енгл|leave of absence, LOA}}) из „Роуза” да би могла да води кампању за Клинтона пуно радно време.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=166}}</ref> Као поновно изабрана [[прва дама]] [[Арканзас]]а, опет је донела важну одлуку да користи име ''Хилари Родам Клинтон''.‍&zwj;{{refn|group=н.|name="ex04"|Своје име ''Хилари Родам'' није легално променила све до [[1993]]. године.‍&zwj;<ref name="nyt-name-93">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1993/02/14/us/again-it-s-hillary-rodham-clinton-got-that.html |наслов=Again: It's Hillary Rodham Clinton. Got That? |презиме=Kelly |име=Michael |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=14. 2. 1993. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Саветници [[Бил Клинтон|Била Клинтона]] сматрали су да је Клинтонина употреба девојачког презимена утицала на његов губитак поновних избора за место гувернера [[1980]]. године. Током зиме, амерички активиста Вернон Јулион Џордан млађи предложио је Хилари Клинтон да почне користити презиме ''Клинтон'', што је она јавно учинила фебруара 1982. године (када је Бил најавио улазак у кампању за повратак у гувернерску канцеларију). Касније је написала да је „на тежи начин сазнала да су неки бирачи у [[Арканзас]]у били увређени што је користила девојачко презиме”.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Rodham Clinton|2003|pp=91—93}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Morris|1996|p=282}} »I learned the hard way that some voters in Arkansas were seriously offended by the fact that I kept my maiden name.«</ref> Када је Бил поново изабран, она је&nbsp;—&nbsp;као прва дама државе&nbsp;—&nbsp;користила име ''Хилари Родам Клинтон''.‍&zwj;<ref name="pol-edu-83">{{cite news |URL=http://www.politico.com/magazine/story/2015/04/hillary-clinton-2016-arkansas-116939 |наслов=The long, hot summer Hillary Clinton became a politician |презиме=Kruse |име=Michael |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=14. 4. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=it showed that I was still me}}</ref> Када је изабрана поново, истакла је разлоге коришћења ''Хилари Родам Клинтон'' у раду који је направила као прва дама државе.‍&zwj;<ref name="pol-edu-83"/> Када је постала прва дама Сједињених Америчких Држава, изјавила је да жели да буде позната као ''Хилари Родам Клинтон''.‍&zwj;<ref name="nyt-name-93"/> (Ова изјава је пародирана маја 1993. године, у филму -{''Hot Shots! Part Deux''}-, у коме су сви женски ликови имали средње име ''Родам''; види {{external link|URL=http://www.imdb.com/title/tt0107144/fullcredits|name=унос на -{IMDB}-}}.) Све своје књиге потписала је под тим именом: ''Хилари Родам Клинтон''. Наставила је да користи ово име на свом {{nowrap|[[веб-сајт]]у}} и другим местима када је била сенаторка.‍&zwj;<ref name="bg-name-07"/> Када је ушла у председничку кампању 2007/08, користила је име ''Хилари Клинтон'' или само ''Хилари'' на материјалима кампање.‍&zwj;<ref name="bg-name-07">{{cite news |URL=https://www.boston.com/news/nation/articles/2007/02/26/name_changes_define_clintons_various_career_stages/ <!--Такође погледајте: „http://www.outsidethebeltway.com/case_of_the_missing_rodham/”.-->|наслов=Name changes define Clinton's various career stages |презиме=Williams |име=Joseph |newspaper=Boston Globe |датум=26. 2. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> У званичним материјалима поново користи име ''Хилари Родам Клинтон'' као државна секретарка.‍&zwj;<ref name="npr-name-15"/> Објавом своје друге председничке кандидатуре [[2015]]. године, у материјалима кампање користи име ''Хилари Клинтон'';‍&zwj;<ref name="npr-name-15">{{cite news |URL=http://www.npr.org/blogs/itsallpolitics/2015/04/13/399233906/hillary-clinton-is-back-but-will-there-be-a-return-of-the-rodham |наслов='Hillary Clinton' Is Back, But Will There Be A Return Of The Rodham? |презиме=Elving |име=Ron |издавач=[[:en:NPR|NPR]] |датум=13. 4. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> у новембру 2015. године, и [[Асошијетед прес]]‍&zwj;<ref name="AP_Lauren">{{cite news |URL=https://blog.ap.org/announcements/updating-ap-style-on-hillary-clinton |наслов=Updating AP style on Hillary Clinton |презиме=Easton |име=Lauren |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |датум=30. 11. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> и ''[[Њујорк тајмс]]''‍&zwj;<ref name="NYT_Chozick">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/politics/first-draft/2015/11/30/times-drops-rodham-in-referring-to-hillary-clinton/ |наслов=Times Drops 'Rodham' in Referring to Hillary Clinton |презиме=Chozick |име=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=30. 11. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> истакли су да више неће користити ''Родам'' када се нешто односи на Клинтонову, док је часопис ''[[Тајмс]]'' изјавио да се у „кампањи Клинтонове потврдило...&nbsp;(...)&nbsp;...&nbsp;да гђа Клинтон преферира да буде једноставно&nbsp;—&nbsp;''Хилари Клинтон''”.‍&zwj;<ref name="AP_Lauren"/>‍&zwj;<ref name="NYT_Chozick"/>}} Председница Одбора за арканзаске образовне стандарде ({{јез-енгл|The Arkansas Education Standards Committee}}) постала је [[1983]]. године, где је тражила да се реформише судски санкционисан јавни образовни систем државе.‍&zwj;<ref name="bernstein-170">{{harvnb|Bernstein|2007|pp=170—175}}<br />Бернстајн наводи да би »политичка борба за реформе у образовању...&nbsp;(...)&nbsp;...&nbsp;могло да буде њен највећи успех у јавном животу све док није изабрана у Сенат САД«.</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.oldstatehouse.com/collections/classroom/arkansas_news.aspx?issue=29&page=1&detail=528 |наслов=Hillary Clinton Guides Movement to Change Public Education in Arkansas |издавач=Old State House (Little Rock). Old State House Museum |датум=пролеће 1993 |приступ-датум=16. 4. 2014. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140416183519/http://www.oldstatehouse.com/collections/classroom/arkansas_news.aspx?issue=29&page=1&detail=528 |archivedate=16. 4. 2014. |url-status=dead}}</ref> У&nbsp;једној од најважнијих иницијатива Клинтоновог гувернерства, борила је дужу али на крају ипак тријумфалну битку против Арканзаске асоцијације за образовање ({{јез-енгл|Arkansas Education Association, AEA}})&nbsp;—&nbsp;која је део Националне асоцијације за образовање ({{јез-енгл|National Education Association, NEA}}); изборила се за успостављање система обавезног тестирања наставника и увођење државних стандарда за [[курикулум|наставни план и програм]] и величину учионица.‍&zwj;<ref name="nyt012093mk"/>‍&zwj;<ref name="bernstein-170"/> То је постао њен пролог у политичком деловању у ком су се тада веома јасно видели уложени напори у области јавне политике.‍&zwj;<ref name="pol-edu-83"/>‍&zwj;<ref name="bernstein-170"/> Хилари Клинтон је [[1985]]. године представила „Арканзаски почетни програм за предшколце” ({{јез-енгл|Arkansas's Home Instruction Program for Preschool Youth}}), упутство које помаже родитељима да раде са својом децом на предшколској спремности и писмености.‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://archive.org/details/conversationswil0000kear |наслов=Conversations: William Jefferson Clinton, from Hope to Harlem |презиме=Kearney |име=Janis F. |издавач=Writing Our World Press |ISBN=978-0-9762058-1-4 |стр=[https://archive.org/details/conversationswil0000kear/page/295 295] |година=2006.}}</ref> Проглашена је ''Женом године Арканзаса'' за [[1983]]. и ''Мајком године Арканзаса'' за [[1984]]. годину.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Morris|1996|p=330}} »Arkansas Woman of the Year«&nbsp;•&nbsp;»Arkansas Mother of the Year«</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Brock|1996|pp=176—177}} »Arkansas Woman of the Year”&nbsp;•&nbsp;„Arkansas Mother of the Year«</ref>

Хилари Клинтон је наставила да се бави адвокатуром у [[Роуз (адвокатска канцеларија)|Адвокатској канцеларији „Роуз”]] све док је била [[прва дама]] [[Арканзас]]а. Зарађивала је мање од својих колега јер је наплаћивала мање сати,‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|p=63}}</ref> али и даље су то биле бројке веће од 200.000&nbsp;долара (зарада&nbsp;у финалној години у „Роузу”).‍&zwj;<ref name="nyt022694">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1994/02/26/us/rose-law-firm-arkansas-power-slips-as-it-steps-onto-a-bigger-stage.html |наслов=Rose Law Firm, Arkansas Power, Slips as It Steps Onto a Bigger Stage |презиме=Labaton |име=Stephen |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=26. 2. 1994. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Фирма ју је сматрала „чудотворцем” ({{јез-енгл|rainmaker}}) јер је доводила много клијената, чему се делимично може захвалити и престижу који је имала и преносила на саму фирму, као и њеним корпоративним везама по разним одборима.‍&zwj;<ref name="nyt022694"/> Била је веома утицајна и у именовању државних судија.‍&zwj;<ref name="nyt022694"/> [[Републиканска странка (САД)|Републикански]] противкандидат Била Клинтона на поновним изборима за гувернера [[Арканзас]]а оптужио је Клинтонове да су били у [[сукоб интереса|сукобу интереса]], зато што се фирма „Роуз” мешала у државне послове; Клинтонови су оповргавали оптужбе позивајући се на то да је фирма за државне накнаде одвајала од свог буџета пре него што се рачунао профит.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=80—81}}</ref>

[[Датотека:Reagans with the Clintons.jpg|мини|десно|290п|alt=Реганови и Клинтонови ходају по црвеном тепиху на вечери у част гувернера (1987)|Гувернер Бил Клинтон с првом дамом Хилари Клинтон [[1987]]. године, поред председника [[Роналд Реган|Роналда Регана]] и прве даме [[Ненси Реган]]; на вечери у част гувернера]]

Од [[1982]]. до [[1988]]. године, Хилари Клинтон је била директорка у одбору&nbsp;—&nbsp;с времена на време и председавајућа&nbsp;—&nbsp;Фондације „Нови свет” ({{јез-енгл|New World Foundation}}),‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://fair.org/press-release/limbaugh-responds-to-fair/ |наслов=Limbaugh Responds to FAIR |издавач=Fairness and Accuracy in Reporting (FAIR) |датум=28. 6. 1994. |приступ-датум=9. 5. 2008.}}</ref> која је финансирала различите [[интересна група|интересне групе]] тзв. „Нове левице” ({{јез-енгл|New Left}}).‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=29}}</ref> У периоду 1987—1991. била је прва председавајућа Комисије Америчке адвокатске асоцијације за жене у струци ({{јез-енгл|The American Bar Association's Commission on Women in the Profession}}),‍&zwj;<ref name="gvn-82">{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=82—84}}</ref> оформљене да би се решавале пристрасности половима (тј. занемаривање жена) у правној струци и потпомогла стварања удружења за усвајање мера за борбу против овог проблема.‍&zwj;<ref name="gvn-82"/> ''[[Национални правни часопис]]'' ({{јез-енгл|National Law Jurnal}}) Хилари Клинтон је два пута именовао за једну тј. једног од „100&nbsp;најутицајнијих адвоката у Америци”, и то [[1988]]. и [[1991]]. године.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=87—88}}</ref> Када је Бил Клинтон размишљао да се не кандидује за нови гувернерски мандат, Хилари Клинтон је сматрала да се мора кандидовати; међутим, приватне анкете су указивале на неповољан исход, али он се на крају ипак кандидовао и&nbsp;—&nbsp;насупрот ономе што су анкете говориле&nbsp;—&nbsp;био изабран, по последњи пут.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|p=85}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=187—189}}</ref>

[[Датотека:Hillary Clinton 1992.jpg|мини|лево|215п|alt=Формални портрет Хилари Клинтон у боји, 1992. године|Хилари Клинтон 1992. године<br><small>(формалан портрет)</small>]]

Клинтонова је била у одборима за правне службе Дечје болнице у Арканзасу ({{јез-енгл|Arkansas Children's Hospital}}) у периоду 1988—1992,‍&zwj;<ref name="findlaw">{{cite web |URL=http://pview.findlaw.com/view/1708556_1 |наслов=Hon. Hillary Rodham Clinton |издавач=FindLaw |приступ-датум=31. 5. 2007.}}</ref> као и Дечјег фонда за одбрану ({{јез-енгл|Children's Defense Fund}}) у периоду 1986—1992, као председавајућа.‍&zwj;<ref name="Whitehouse.gov"/>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.childrensdefense.org/site/PageNavigator/People_Board_Emeritus |наслов=Board of Directors Emeritus |издавач=Children's Defense Fund |приступ-датум=31. 5. 2007. |archiveurl=http://webarchive.loc.gov/all/20061213233909/http%3A//www%2Echildrensdefense%2Eorg/site/PageNavigator/People_Board_Emeritus |archivedate=13. 12. 2006.}}</ref> Осим својих функција у [[непрофитна организација|непрофитним организацијама]], она се такође налазила у управним одборима озбиљнијих корпорација, као што су: -{''TCBY''}- (1985—1992),‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://projects.washingtonpost.com/2008-presidential-candidates/hillary-clinton/ |наслов=Hillary Rodham Clinton |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |приступ-датум=30. 5. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070612140914/http://projects.washingtonpost.com/2008-presidential-candidates/hillary-clinton/ |archivedate=12. 6. 2007.}} Текст биографија.</ref> -{''[[Волмарт|{{nowrap|Wal-Mart}} Stores]]''}- (1986—1992),‍&zwj;<ref name="vv052400">{{cite news |URL=http://www.villagevoice.com/2000-05-23/news/wal-mart-s-first-lady/ |наслов={{nowrap|Wal-Mart's}} First Lady |презиме=Harkavy |име=Ward |рад=[[:en:The Village Voice|The Village Voice]] |датум=24. 5. 2000. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> -{''Lafarge''}- (1990—1992)‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.sevendaysvt.com/vermont/vermonters-to-hillary-dont-tread-on-us/Content?oid=2128540 |наслов=Vermonters to Hillary: Don't Tread on Us |презиме=Picard |име=Ken |рад=[[:en:Seven Days (newspaper)|Seven Days]] |датум=4. 5. 2005. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> итд. -{''TCBY''}- и -{''{{nowrap|Wal-Mart}}''}- биле су компаније чији се рад базирао на деловању из ’стожера’ у [[Арканзас]]у, а ове корпорације биле су и клијенти [[Роуз (адвокатска канцеларија)|Адвокатске фирме „Роуз”]].‍&zwj;<ref name="nyt022694"/>‍&zwj;<ref name="nyt052007"/> Хилари Клинтон је била прва жена у управи {{nowrap|-{''Wal-Mart''}--а}}, а ову функцију почела је да обавља после вршења притиска на председника Сема Волтона да именује жену (тј. њу) на неки висок положај.‍&zwj;<ref name="nyt052007">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/05/20/us/politics/20walmart.html |наслов=As a Director, Clinton Moved Wal-Mart Board, but Only So Far |презиме=Barbaro |име=Michael |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=20. 5. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Док је радила у {{nowrap|-{''Wal-Mart''}--у}}, покушаји да се у фирму уведу праксе које ће бити [[еколошка перспектива|еколошки прихватљивије]] пошли су јој за руком, али у кампањском пропагирању да се више жена запосли у менаџменту компаније Клинтонова је доживела велик неуспех; по питању добро познатих антисиндикатских уверења компаније, која је била против уједињавања радника, Клинтонова није нарочито деловала.‍&zwj;<ref name="vv052400"/>‍&zwj;<ref name="nyt052007"/>‍&zwj;<ref name="abc013108">{{cite news |URL=https://abcnews.go.com/Blotter/Story?id=4218509 |наслов=Clinton Remained Silent As Wal-Mart Fought Unions |презиме=Ross |име=Brian |last2=Sauer |first2=Maddy |last3=Schwartz |first3=Rhonda |издавач=[[:en:ABC News|ABC News]] |датум=31. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

=== Председничка кампања Била Клинтона 1992. ===
Хилари Клинтон националну пажњу добија тек када се њен супруг [[Бил Клинтон|Бил]] кандидовао за [[Демократска странка (САД)|демократске]] председничке номинације [[1992]]. године. Пре пријема у [[Њу Хемпшир]]у, штампа је тврдила да Бил Клинтон има ванбрачну аферу са арканзаском певачицом Џенифер Флауерс.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1992/01/25/us/the-1992-campaign-clintons-to-rebut-rumors-on-60-minutes.html |наслов=Clintons to Rebut Rumors on '60&nbsp;Minutes' |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=25. 1. 1992. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Ради одговора на оптужбу, Клинтонови се појављују заједно у емисији „[[:en:60 Minutes|60&nbsp;минута]]”, где Бил негира аферу али признаје да „изазива бол у његовом браку”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/wp-srv/politics/special/clinton/stories/flowers012792.htm |наслов=In 1992, Clinton Conceded Marital 'Wrongdoing' |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=26. 1. 1992. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=causing pain in my marriage}}</ref> Овај заједнички наступ заслужан је за спас Клинтонове кампање.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|pp=39—42}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=94—96}}</ref> У току кампање, Хилари Клинтон је културолошки ниподаштавала Тами Винет због њених погледа на брак,‍&zwj;{{refn|group=н.|Током успостављања контроле над политичком штетом коју је Џенифер Флауерс нанела у неколико наврата током кампање [[1992]]. године, Клинтонова је у заједничком интервјуу с мужем у емисији „[[:en:60 Minutes|60&nbsp;минута]]” изјавила следеће: „Ја не седим овде као ’нека мала жена која се држи захваљујући свом човеку’ као што је то случај с Тами Винет. Овде седим зато што га волим и што га поштујем, и поштујем оно што је он прошао и оно што смо ми прошли заједно.”‍&zwj;<ref name="Stand_by_Your_Man"/> Наизглед подругљиво помињање [[Кантри музика|кантри музике]] испровоцирало је моментални критицизам да је Хилари Клинтон културолошки без икаквог слуха, а сама Тами Винет није добро прихватила ово обраћање Клинтонове због тога што њена класична песма -{''[[:en:Stand by Your Man|Stand by Your Man]]''}- ([[српски језик|срп.]] досл. „држи се уз свог човека”) није написана у првом лицу.‍&zwj;<ref name="Stand_by_Your_Man">{{cite news |URL=http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/november/7/newsid_4385000/4385582.stm |наслов=2000: Hillary Clinton is first First Lady in Senate |издавач=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |датум=7. 11. 2000. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=I'm not sitting here as some little woman 'standing by my man' like Tammy Wynette. I'm sitting here because I love him and I respect him, and I honor what he's been through and what we've been through together.}}</ref> Винет је додала да је Хилари Клинтон „увредила сваког истинског фана кантри музике и сваку особу која се ’ишчупала препуштена сама себи’ <small>[која је успела у животу сама]</small> без да је ико одведе у [[Бела кућа|Белу кућу]]”.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=42}} »...&nbsp;offended every true country music fan and every person who has 'made it on their own' with no one to take them to a White House.«</ref> Неколико дана после, у преносу шоуа -{[[:en:Primetime (TV series)|''Primetime Live'']]}-, Хилари Клинтон се извинила Винет. Клинтонова је касније написала да је била безобзирна при одабиру речи и да је „њен испад у обраћању Тами Винет био тренутан&nbsp;—&nbsp;као што је и заслужио да буде&nbsp;—&nbsp;те бруталан”.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Rodham Clinton|2003|p=108}} »I have been careless in my choice of words.«&nbsp;•&nbsp;»...&nbsp;the fallout from my reference to Tammy Wynette was instant&nbsp;–&nbsp;as it deserved to be&nbsp;–&nbsp;and brutal.«</ref> Касније су Тами и Хилари разрешиле ове несугласице, а Винет је као донаторка учествовала и у хуманитарном прикупљању средстава које је организовала Клинтонова.}} осврћући се на Тамину песму -{''Stand By Your Man''}- и говорећи о томе како је и сама могла да буде као „жене код куће које пеку колаче и пију чај”,‍&zwj;{{refn|group=н.|Није прошло ни два месеца од обраћања Клинтонове Тами Винет, а Клинтоновој су била постављана питања о томе да ли је могла да избегне могуће сукобе интереса између свог мужа гувернера и рада који се односио на правну фирму „Роуз”; онда је рекла следеће: „Урадила сам најбоље што могу како бих водила свој живот...&nbsp;(...)&nbsp;Знате, претпостављала сам да бих могла и да останем код куће и печем колаче и пијем чај, али оно што сам ја урадила је то да испуним своју професију, коју сам започела пре него што је мој муж био у јавном животу.”‍&zwj;<ref name="lh-109">{{harvnb|Rodham Clinton|2003|p=109}} »I've done the best I can to lead my life...&nbsp;(...)&nbsp;You know, I suppose I could have stayed home and baked cookies and had teas, but what I decided to do was fulfill my profession, which I entered before my husband was in public life.«&nbsp;•&nbsp;»Besides, I've done quite a lot of cookie baking in my life, and tea-pouring too!«</ref> „Колачи и чајеви” као део ове изјаве покренули су чак још више културолошки базираног критицизма о очигледној ненаклоности Хилари Клинтон за жене које су изабрале да буду домаћице; констатација је постала нешто што се изнова и изнова помињало током кампање.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=205—206}}</ref> Хилари Клинтон је после тога понудила неколико рецепата за колаче што је био начин да се искупи, а о својој несрећи писала је и касније: „Поред тога, испекла сам поприлично много колача у свом животу, и засула много чајева такође!”‍&zwj;<ref name="lh-109"/>}} али да је она уместо тога одлучила да направи своју каријеру. Неумесна запажања Клинтонове широко су искритикована, поготово од стране оних који су би́ли или бранили {{nowrap|мајке-домаћице}}; присећајући се овога, она је признала да је урадила нешто што је непромишљено. Бил Клинтон је рекао да ако би њега изабрали, нација би „добила двоје по цени једног”, позивајући се на истакнуту улогу своје супруге.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Burns|2008|p=140}} »get two for the price of one«</ref> Почев од чланка Данијела Вотенберга из августа 1992. године у листу -{''The American Spectator''}- под називом „Леди Магбет од Литл Рока” ({{јез-енгл|The Lady Macbeth of Little Rock}}), [[конзервативизам|конзервативци]] су вршили константне атаке на Хилари Клинтон тј. њену идеологију и етичка уверења.‍&zwj;<ref name="macbeth"/> Најмање још двадесет чланака у значајним публикацијама прави поређење између Хилари Клинтон и [[Леди Магбет Мценског округа (опера)|драмског лика Леди Магбет]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1992/09/24/us/1992-campaign-political-memo-backlash-for-hillary-clinton-puts-negative-image.html |наслов=The 1992&nbsp;campaign: Political Memo; Backlash for Hillary Clinton Puts Negative Image to Rout |датум=24. 9. 1992. |презиме=Toner |име=Robin |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |приступ-датум=18. 10. 2015.}}</ref>

== Прва дама САД ==
=== У улози прве даме ===
[[Датотека:Hrcfamily.jpg|мини|лево|215п|alt=Челси, Хилари и Бил Клинтон код хеликоптера|Породица Клинтон долази у [[Бела кућа|Белу кућу]] -{''Marine One''}- хеликоптером америчке авијације, 1993. године]]

Када је [[Бил Клинтон]] ступио на дужност [[Председник Сједињених Америчких Држава|председника Сједињених Америчких Држава]] у јануару 1993. године, Хилари Родам Клинтон постаје [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама САД]], a њен секретар за штампу поновио је да ће она користити баш овај облик свог имена.‍&zwj;{{refn|group=н.|name="ex04"}} Била је прва инаугурисана прва дама која је успешно завршила постдипломске студије и која је имала професионалну каријеру пре уласка у [[Бела кућа|Белу кућу]].‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.pbs.org/wgbh/americanexperience/features/biography/clinton-hillary/ |наслов=Biography: Hillary Rodham Clinton |издавач=[[Пи-Би-Ес|Public Broadcasting Service]] |приступ-датум=2. 12. 2014.}}</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Клинтонова је имала први постдипломски степен кроз редовне студије и научни рад. [[Еленор Рузвелт]] је пре тога била награђена постдипломским почасним степеном. Клинтонина наследница [[Лора Буш]] постала је друга [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама]] с постдипломским степеном образовања.}} Такође је прва која је имала своју канцеларију у западном крилу Беле куће, поред уобичајених канцеларија за прву даму у источном крилу.‍&zwj;<ref name="nfll"/>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=71}}</ref> Била је део најужег круга провере именовања нове администрације, а њени избори утицали су најмање на једанаест положаја највишег нивоа и на десетине других положаја нижих нивоа.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=68}}</ref> Поред Еленор Рузвелт, Хилари Клинтон се сматрала првом дамом с највише отворених овлашћења у америчкој историји.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006}}. стр.&nbsp;xii.</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.verveonline.com/27/people/hillary/full.shtml |наслов=First Lady President |презиме=Rajghatta |име=Chidanand |рад=[[:en:Verve (magazine)|Verve]] |датум=јануар/фебруар 2004 |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20040701113441/http://www.verveonline.com/27/people/hillary/full.shtml |archivedate=1. 7. 2004. |url-status=dead}}</ref>

Неки критичари сматрали су да је неприкладно да прва дама игра централну улогу по питању јавне политике. Присталице Клинтонових истакле су да се улога Хилари Клинтон не разликује од других саветника у Белој кући, те да су бирачи били свесни да ће она играти активну улогу у председниковању свога мужа.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.scholastic.com/teachers/article/first-lady-homemaker-or-policy-maker |наслов=The First Lady: Homemaker or {{nowrap|Policy-Maker}} |презиме=Peart |име=Karen N |издавач=Scholastic Press |приступ-датум=22. 8. 2006.}}</ref> Клинтоново обећање у току кампање „двоје по цени једног” довело је до подругивања од стране политичких противника, који су Клинтонове називали „копредседницима” или каткад називали арканзаским обележјем „Билари”.‍&zwj;<ref name="nyt012093mk"/>‍&zwj;<ref name="zionist">{{cite magazine |URL=http://www.jewishworldreview.com/cols/greenberg071599.asp |наслов=Israel's new friend: Hillary, born-again Zionist |презиме=Greenberg |име=Paul |magazine=[[:en:Jewish World Review|Jewish World Review]] |датум=15. 7. 1999. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote={{nowrap|co-presidents}}”&nbsp;•&nbsp;„Billary}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://itre.cis.upenn.edu/~myl/languagelog/archives/002610.html |наслов=A perilous portmanteau |презиме=Zimmer |име=Benjamin |издавач=Language Log |датум=1. 11. 2005. |приступ-датум=22. 8. 2006. |quote={{nowrap|co-presidents}}”&nbsp;•&nbsp;„Billary}}</ref> Притисци сукобљених идеја о улози прве даме довели су Хилари Клинтон чак до тога да се у „имагинарним разговорима” осврће на такође политички активну [[Еленор Рузвелт]].‍&zwj;{{refn|group=н.|„Дискусије” са Еленор Рузвелт први пут је 1996. године приметио писац Боб Вудвард који је радио за -{''[[Вашингтон пост|The Washington Post]]''}-; оне су почеле од времена када је Хилари Родам Клинтон постала прва дама.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1996/06/25/us/mrs-clinton-calls-sessions-intellectual-not-spiritual.html |наслов=Mrs. Clinton Calls Sessions Intellectual, Not Spiritual |презиме=Clines |име=Francis X |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=25. 6. 1996. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Након што су [[Демократска странка (САД)|демократе]] изгубиле контролу над [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгресом САД]] у изборима [[1994]]. године, Хилари Клинтон је ангажовала Џен Хјустон, заговорницу сервиса „Људског покрета за потенцијал”<!-- !!!!! НАПОМЕНА: Сервиса је генитив множине, а ово што следи треба да је у генитиву такође. !!!!! --> ({{јез-енгл|Human Potential Movement}}). Хјустонова је подстицала и охрабривала<!--Како ли, хаха?--> Клинтонову да настави остваривати везу са Еленор Рузвелт, а пошто никакве психичке технике нису биле коришћене са Клинтоновом, критике и исмевања у виду стрипова одмах су алудирали на то да је она имала такорећи „сеансе” са Еленор. Бела кућа је изјавила да је ово било у најмању руку размењивање идеја и психичка вежба, док су приватне анкете направљене касније показале да је већина јавности веровала да су ово заиста били само имагинарни разговори, с тим да је постојао и поприличан број оних који су били уверени да је чак и комуникација с мртвима заправо у стварности могућа (што говори о веродостојности података тј. да се на основу истих не може знати како је заиста било).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.theguardian.com/Columnists/Column/0,5673,347240,00.html |презиме=Wheen |име=Francis |наслов=Never mind the pollsters |рад=[[Гардијан|The Guardian]] |location=London |датум=26. 7. 2000. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> У својој аутобиографији из [[2003]]. године, Клинтонова је назвала једно цело поглавље „Разговори са Еленор” ({{јез-енгл|Conversations with Eleanor}}), те је навела како одржавање (вођење) „...&nbsp;имагинарних разговора заправо [јесте] корисна ментална вежба која помаже у анализирању проблема, под условом да се одабере права особа која ће да се визуализира. Еленор Рузвелт је била идеална [као ''трендсетер'' и контроверзна прва дама].”‍&zwj;<ref>{{harvnb|Rodham Clinton|2003|pp=258—259}} »...&nbsp;imaginary conversations [is] actually a useful mental exercise to help analyze problems, provided you choose the right person to visualize. Eleanor Roosevelt was ideal [as a ''trail-blazer'' and controversial First Lady].«</ref>}} Од момента када је дошла у [[Вашингтон]], Клинтонова је такође налазила уточиште у организацији -{''The Fellowship''}-, чије су чланице супруге конзервативних личности из Вашингтона.‍&zwj;<ref name="mj0907">{{cite magazine |URL=http://www.motherjones.com/politics/2007/09/hillarys-prayer-hillary-clintons-religion-and-politics |наслов=Hillary's Prayer: Hillary Clinton's Religion and Politics |презиме=Joyce |име=Kathryn |last2=Sharlet |first2=Jeff |magazine=[[:en:Mother Jones (magazine)|Mother Jones]] |датум=септембар/октобар 2007 |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=313—314}}</ref> После смрти њеног оца у априлу 1993. године, Хилари Клинтон активно тражи да се пронађе синтеза између [[методизам|методистичког]] учења, [[либерализам|либералне]] [[религија|религијске]] и [[политика|политичке]] [[филозофија|филозофије]], и магазина ''Тикун'' ({{јез-енгл|Tikkun}}; {{јез-хебр|<small>[Tikkun/Tikun]</small> תיקון}}&nbsp;—&nbsp;„исправљање”, „ректификација”) чији је уредник био Мајкл Лернер; ово је била Лернерова „политика значења” која би помогла да се превазиђе оно за шта је Клинтонова веровала да представља америчку „[[болест спавања]] душе” која ће довести до спремности „да се друштво преобликује редефинишући оно што значи бити људско биће у двадесетом веку, преласком у нови миленијум”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1993/05/23/magazine/saint-hillary.html |наслов=Saint Hillary |презиме=Kelly |име=Michael |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] Magazine |датум=23. 5. 1993. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=politics of meaning”&nbsp;•&nbsp;„sleeping sickness of the soul”&nbsp;''<small>[that would lead to a willingness]</small>''&nbsp;„...&nbsp;to remold society by redefining what it means to be a human being in the twentieth century, moving into a new millennium.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,978625,00.html |наслов=The Politics of What? |презиме=Painton |име=Priscilla |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=31. 5. 1993. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Остали сегменти јавности усмерени су на Клинтонин изглед који је временом еволуирао од жене која не пази на [[мода|моду]] у арканзаским данима,‍&zwj;<ref>{{harvnb|Maraniss|1995|p=317}}</ref> преко популарног {{nowrap|веб-сајта}} у почетку стварања [[веб|светске мреже]] који приказује њене многобројне различите и често анализиране, увек за прву даму прикладне фризуре,‍&zwj;<ref>{{cite book |наслов=The Substance of Style: How the Rise of Aesthetic Value Is Remaking Commerce, Culture, and Consciousness |презиме=Postrel |име=Virginia |издавач=[[:en:HarperCollins|HarperCollins]] |ISBN=978-0-06-093385-2 |стр=72—73 |година=2004.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.southcoasttoday.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/19960302/NEWS/303029971 |наслов=Forget the Primaries: Vote for Hillary's Hair |презиме=Paal |име=Edith |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |рад=[[:en:The Standard-Times (New Bedford)|The {{nowrap|Standard-Times}}]] |place=[[Њу Бедфорд (Масачусетс)|New Bedford]] |датум=2. 3. 1996. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archivedate=27. 04. 2013. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130427140129/http://www.southcoasttoday.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/19960302/NEWS/303029971 |url-status= }}</ref> све до појављивања на насловници популарног магазина ''Вог'' ({{јез-енгл|Vogue}}) [[1998]]. године.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=1}}</ref>

=== Здравствена заштита и остале политичке иницијативе ===
[[Датотека:Hillary Clinton in 1993 at healthcare presentation.jpg|мини|alt=Крупнији план млађе Хилари Клинтон која седи и у себи примакнутој десној руци држи шољу за чај|<!--Клинтонова -->На [[План Клинтонине здравствене заштите из 1993. године|презентацији]]<!--свог плана за здравствену заштиту-->, септембра 1993.<!-- године-->]]

У јануару 1993. године, [[Бил Клинтон]] именује Хилари Клинтон на чело Радне групе за Националну реформу здравства ({{јез-енгл|Task Force on National Health Care Reform}}), у нади да ће поновити успех који је остварила у [[Арканзас]]у реформом образовања.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=170—175}}</ref> Поред нерегулисаности у [[Северноамерички споразум о слободној трговини|Северноамеричком споразуму о слободној трговини&nbsp;—&nbsp;-{NAFTA}-]], Клинтонова је позвала да се реформа здравства стави у први план.‍&zwj;<ref name="smith-117">{{cite book |URL=https://archive.org/details/forloveofpolitic00smit_0 |наслов=For Love of Politics: Inside the Clinton White House |презиме=Smith |име=Sally B. |издавач=Random House |ISBN=978-1-4000-6324-6 |стр=[https://archive.org/details/forloveofpolitic00smit_0/page/117 117] |година=2007.}}</ref>‍&zwj;<ref name="gergen-280">{{cite book |URL=https://archive.org/details/eyewitnesstopowe00davi |наслов=Eyewitness to Power: The Essence of Leadership Nixon to Clinton |презиме=Gergen |име=David |издавач=Simon & Schuster |ISBN=978-0-684-82663-9 |стр=[https://archive.org/details/eyewitnesstopowe00davi/page/280 280] |година=2000.}}</ref> Препорука радне групе је постала позната као „[[План Клинтонине здравствене заштите из 1993. године|План Клинтонине здравствене заштите]]” ({{јез-енгл|Clinton health care plan}}), а представљала је свеобухватни предлог који би захтевао од послодаваца да обезбеде здравствено осигурање за своје запосленике кроз [[:en:health maintenance organization|организације за одржавање здравства]]. Противници овога за кратко време план називају „Хиларикер” ({{јез-енгл|Hillarycare}}), а наилази се и на противљења и из редова самих демократа у Конгресу САД.‍&zwj;<ref name="bernstein-400">{{harvnb|Bernstein|2007|pp=287—289, 400—402}}</ref>‍&zwj;<ref name="GerthVanNatta">{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=139—140}}</ref> Док неки протестују против плана на веома заједљив начин, с друге стране&nbsp;—&nbsp;током ''{{nowrap|бус-турнеје}}'' јула 1994. године&nbsp;—&nbsp;Клинтонова је с времена на време носила [[панцир]]е (непробојне прслуке) како би привукла што више људи и тако дала подршку покрету.‍&zwj;<ref name="bernstein-400"/>‍&zwj;<ref name="GerthVanNatta"/>

Услед неуспеха да се прикупи довољно истомишљеника за изгласавање, било у [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничком дому]] или [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенату САД]] (иако [[Демократска странка (САД)|демократе]] контролишу оба дома), предлог је пропао септембра 1994. године.‍&zwj;<ref name="bernstein-400"/> Клинтонова касније признаје у својим мемоарима да је њено политичко неискуство делимично допринело поразу, али је навела и многе друге факторе. Њен рејтинг као [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прве даме]] почиње опадати; прве године је био 50%, у априлу 1994. пао је на 44%, а у септембру 1994. године износио је 35%.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=240, 380, 530}} »political inexperience partly contributed to the defeat«<br />Истраге око [[Хилари Клинтон#Вајтвотер и остале истраге|Вајтвотера]] су такође биле фактор у опадању Клинтонине моћи и поразу.</ref>

[[Републиканска странка (САД)|Републиканци]] су искористили „План Клинтонине здравствене заштите” на представничким и сенатским средњорочним изборима [[1994]]. године.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.pbs.org/newshour/forum/may96/background/health_debate_page3.html |наслов=A Detailed Timeline of the Healthcare Debate portrayed in 'The System' |издавач=[[Пи-Би-Ес|Public Broadcasting Service]] |датум=мај 1996 |приступ-датум=25. 9. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071029030146/http://www.pbs.org/newshour/forum/may96/background/health_debate_page3.html |archivedate=29. 10. 2007. |url-status=dead}}</ref> Републиканци су тако узели педесет три места у [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничком дому]] и седам у [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенату САД]], те даље добили већину и успоставили на тај начин контролу над оба дома. Многи аналитичари сматрају да је план био главни фактор у поразу [[Демократска странка (САД)|демократа]], нарочито међу независним бирачима.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,981987-2,00.html |наслов=The Once and Future Hillary |презиме=Carney |име=James |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=12. 12. 1994. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archive-date=01. 02. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210201213410/http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,981987-2,00.html |url-status= }}</ref> [[Бела кућа]] је касније чак покушавала да умањи улогу Хилари Клинтон у обликовању политике.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Burns|2008|p=141}}</ref> Противници универзалне здравствене заштите наставили су да користе [[пејоратив]]ни термин „Хиларикер” као погрдан назив за сличне планове инициране у будућности.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,1137689,00.html |наслов=The Republican Who Thinks Big on Health Care |презиме=Klein |име=Joe |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=4. 12. 2005. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

[[Датотека:Hrcraad.jpg|мини|лево|upright|alt=Хилари Клинтон у школи у Дистрикт Хајтсу (Мериленд, САД) чита деци афричко-америчког разреда поводом америчког Националног дана читања (енгл. (National) Read Across America Day), 1998. године|Клинтонова у школи у [[Дистрикт Хајтс (Мериленд)|Дистрикт Хајтсу]] ([[Мериленд]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) чита деци {{nowrap|[[Африка|афричко]]-[[Сједињене Америчке Државе|америчког]]}} разреда поводом америчког Националног дана читања ({{јез-енгл|(National) Read Across America Day}}), 1998. године]]

Заједно са сенаторима Тедом Кенедијем и Орином Хечом, Хилари Клинтон [[1997]]. године чврсто стоји иза „Програма државног дечјег здравственог осиурања” ({{јез-енгл|State Children's Health Insurance Program}}), који је представљао савезни план да држава пружи подршку деци чији родитељи нису у могућности да плаћају здравствено осигурање и који је улагао ванљудске напоре да се сва деца укључе у програм онда када исти буде озваничен.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.factcheck.org/2008/03/giving-hillary-credit-for-schip/ |наслов=Giving Hillary Credit for SCHIP |презиме=Jackson |име=Brooks |рад=[[:en:FactCheck.org|FactCheck]] |датум=18. 3. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Хилари Клинтон широм земље промовише имунизацију против дечјих болести и охрабрује старије жене да иду на [[мамографија|мамографски преглед]] за рано откривање [[рак дојке|рака дојке]], с покрићем „Медикера” ({{јез-енгл|Medicare}}).‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://clinton4.nara.gov/WH/EOP/First_Lady/html/generalspeeches/1995/5-1-95.html |наслов=Remarks by First Lady Hillary Rodham Clinton at Medicare Mammography Awareness Campaign Kick-off |презиме=Rodham Clinton |име=Hillary |издавач=[[Бела кућа|The White House]] |датум=1. 5. 1995. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160208054707/http://clinton4.nara.gov/WH/EOP/First_Lady/html/generalspeeches/1995/5-1-95.html# |archivedate=8. 2. 2016. |url-status=dead}}</ref> Успешно је тражила од Националних института за здравље ({{јез-енгл|National Institutes of Health}}) да се повећа издвајање средстава за откривање рака простате и [[астма|астме]] код деце.‍&zwj;<ref name="nfll"/> [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|Прва дама]] је радила и на истраживању болести која захвата ветеране [[Заливски рат|Заливског рата]], која је постала позната као „Синдром заливског рата” ({{јез-енгл|Gulf War {{nowrap|syndrome/illness}}}}).‍&zwj;<ref name="nfll"/>

Ступање на снагу реформе за благостање ({{јез-енгл|welfare reform}}) било је велики циљ администрације њеног мужа Била Клинтона, али када су се појавила прва два закона која су потекла из конгреса&nbsp;—&nbsp;који су контролисали републиканци, чиме је нестајала заштита за оне који су заговарали благостање&nbsp;—&nbsp;Хилари Клинтон је апеловала на мужа да употреби [[вето|право вета]], што је он и учинио.‍&zwj;<ref name="berstein-462"/>‍&zwj;<ref name="nyt-041108"/> Трећа верзија закона појавила се [[1996]]. године, током Клинтонове кампање за опште изборе; овиме је заштита нешто обновљена, али је обим за низ добити у другим подручјима драстично смањен; критике, укључујући Клинтонину бившу менторку Маријан Рајт Еделман, сада су одјекивале гласом апела на саму Хилари Клинтон да „изнуди” поновни председнички вето.‍&zwj;<ref name="berstein-462"/> Она је, међутим, одлучила да подржи закон, који је постао Рефорсмки акт за благостање 1996. ({{јез-енгл|Welfare Reform Act of 1996}}); ово је било најбољи политички компромис тада доступан.‍&zwj;<ref name="berstein-462">{{harvnb|Bernstein|2007|pp=461—465}}</ref>‍&zwj;<ref name="nyt-041108"/> Како год, овакав потез узроковао је и пуцање везе са Еделмановом, које је Клинтонова касније назвала „тужним и болним”.‍&zwj;<ref name="nyt-041108">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2008/04/11/us/politics/11welfare.html |наслов=From Welfare Shift in '96, a Reminder for Clinton |презиме=Goodman |име=Peter S. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=11. 4. 2008. |приступ-датум=21. 2. 2016. |quote=Marian Wright Edelman, the founder of Children's Defense Fund, an activist group that had given Mrs. Clinton her first job, blasted the Clintons as betraying the poor, opening ''a rift'' that Mrs. Clinton called "sad and painful". Mrs. Edelman's husband, Peter, quit his administration post.}}</ref>

Заједно с врховном адвокатицом Џенет Рено, Клинтонова помаже у отварању „Канцеларије за насиље над женама” ({{јез-енгл|Office on Violence Against Women}}) у Министарству правде Сједињених Америчких Држава.‍&zwj;<ref name="nfll"/>
Године 1997. покренула је провођење „Акта о усвајању и заштити породице” ({{јез-енгл|Adoption and Safe Families Act}}), који се сматра њеним највећим политички успехом као прве даме Сједињених Америчких Држава.‍&zwj;<ref name="nfll"/>‍&zwj;<ref name="nyt102900c"/> Одиграла је кључну улогу у доношењу „Акта независности за хранитељске породице” ({{јез-енгл|Foster Care Independence Act}}), чијим су усвајањем удуплана новчана средства за [[адолесценција|тинејџере]] који одрастају у хранитељским породицама.‍&zwj;<ref name="nyt102900c">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/10/29/nyregion/campaigns-soft-pedal-on-children-and-the-poor.html |наслов=Campaigns Soft-Pedal On Children and the Poor |презиме=Sengupta |име=Somini |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=29. 10. 2000. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>
Као прва дама, Хилари Клинтон је била домаћин бројним конференцијама у [[Бела кућа|Белој кући]]: „Брига о деци” ({{јез-енгл|Child Care}}) [[1997]]. године,‍&zwj;<ref>{{cite AV media |URL=http://www.britannica.com/EBchecked/media/75994/American-first-lady-Hillary-Rodham-Clinton-addressing-the-White-House |наслов=Clinton, Hillary Rodham: Address to the White House Conference on Child Care |people=Clinton, Hillary Rodham |рад=[[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]] |датум=23. 10. 1997. |приступ-датум=25. 9. 2007.}}</ref> „Рани развој у детињству и учење” ({{јез-енгл|Early Childhood Development and Learning}}) исте године,‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://clinton6.nara.gov/1997/04/1997-04-17-clintons-opening-remarks-at-child-dev-conference.html |наслов=Remarks by the President and the First Lady at White House Conference on Early Child Development and Learning |презиме=Rodham Clinton |име=Hillary |издавач=[[Бела кућа|The White House]] |датум=17. 4. 1997. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20030922180739/http://clinton6.nara.gov/1997/04/1997-04-17-clintons-opening-remarks-at-child-dev-conference.html# |archivedate=22. 9. 2003. |url-status=dead}}</ref> „Деца и адолесценти” ({{јез-енгл|Children and Adolescents}}) [[2000]]. године‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.apa.org/ppo/issues/pfirstlady.html |наслов=White House Conference on Children and Adolescents |издавач=American Psychological Association |датум=26. 4. 2000. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20010627090601/http://www.apa.org/ppo/issues/pfirstlady.html |archivedate=27. 6. 2001.}}</ref> и др. Била је домаћин и прве икада одржане „Конференције о тинејџерима у Белој кући” ({{јез-енгл|White House Conference on Teenagers}}) [[2000]]. године‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/05/02/teen.summit/index.html |наслов=White House convenes conference on {{nowrap|teen-agers}} |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=2. 5. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070106133613/http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/05/02/teen.summit/index.html |archivedate=6. 1. 2007. |url-status=dead}}</ref> те прве икада одржане „Конференције о филантропији у Белој кући” ({{јез-енгл|White House Conference on Philanthropy}}) [[1999]]. године.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.creators.com/features/hillary-clinton |наслов=Talking It Over |презиме=Rodham Clinton |име=Hillary |издавач=[[:en:Creators Syndicate|Creators Syndicate]] |датум=27. 10. 1999. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160811010518/http://www.creators.com/features/hillary-clinton |archivedate=11. 8. 2016. |url-status=live}}</ref>

Клинтонова је посетила 79&nbsp;земаља као [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама]],‍&zwj;<ref name="nyt122607">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/12/26/us/politics/26clinton.html |наслов=The Résumé Factor: Those 8&nbsp;Years as First Lady |презиме=Healy |име=Patrick |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=26. 12. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=She also tangled with Chinese officials, she said, and refused to bow to pressure to soften her remarks.}}</ref> оборивши тако рекорд до тада „најпропутованије” прве даме који је својевремено држала [[Пет Никсон]].‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.firstladies.org/biographies/firstladies.aspx?biography=38 |наслов=First Lady Biography: Pat Nixon |издавач=National First Ladies' Library |приступ-датум=7. 2. 2016. |archivedate=09. 05. 2012. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120509084238/http://www.firstladies.org/biographies/firstladies.aspx?biography=38 |url-status= }}</ref> Није имала дозволу за присуство састанцима Савета за националну безбедност, али је играла улогу у америчкој дипломатији остварујући своје циљеве.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/12/26/us/politics/26clinton.html |наслов=The Résumé Factor: Those 2&nbsp;Terms as First Lady |презиме=Healy |име=Patrick |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=26. 12. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Марта 1995. године, делегација од пет чланова путује у [[Јужна Азија|јужну Азију]], по наредби [[Стејт департмент]]a. Хилари Клинтон тада путује без свог мужа, а циљ је био побољшавање односа [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а.‍&zwj;<ref name="bern-419">{{harvnb|Bernstein|2007|pp=419—421}}</ref> Клинтонова је била узнемирена видевши страдања жена које је срела, али је нашла топао одговор од људи из земаља које је посетила и стекла је бољи однос с кором америчких новинара.‍&zwj;<ref name="bern-419"/>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=149—151}}</ref> Путовања су Клинтоновој донела трансформативна искуства која су утицала на предвидиву евентуалну каријеру у дипломатији.‍&zwj;<ref name="time-stateof">{{cite news |URL=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,1935090,00.html |наслов=The State of Hillary: A Mixed Record on the Job |презиме=Klein |име=Joe |magazine=Time |датум=5. 11. 2009. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

[[Датотека:Hillary Clinton at the United Nations Conference on Women in Beijing, China.jpg|мини|десно|220п|alt=Хилари Клинтон говори на позорници док је слуша група људи; држи свој познати говор „људска права су женска права и женска права су људска права” у Пекингу, септембра 1995. године|Клинтонова држи свој познати говор „људска права су женска права и женска права су људска права”, у [[Пекинг]]у септембра 1995.<!-- године-->]]

Говорећи на Четвртој Светској конференцији о женама ({{јез-енгл|Fourth World Conference on Women}}) у [[Пекинг]]у, септембра 1995. године, Клинтонова се енергично залаже за прекид праксе злостављања жена широм света&nbsp;—&nbsp;као и у самој [[Кина|Народној Републици Кини]]‍&zwj;<ref name="nyt090695">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1995/09/06/world/hillary-clinton-in-china-details-abuse-of-women.html |наслов=Hillary Clinton, In China, Details Abuse of Women |презиме=Tyler |име=Patrick |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=6. 9. 1995. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=...&nbsp;it is no longer acceptable to discuss women's rights as separate from human rights.}}</ref>&nbsp;—&nbsp;посебно наглашавајући „да више није прихватљиво одвајати права жена од људских права”.‍&zwj;<ref name="nyt090695"/> Испред делегација из преко 180&nbsp;земаља рекла је:

{{цитат2|Ако постоји иједна порука која треба да одјекне даље од ове конференције, нека то буде да су људска права женска права и да су женска права људска права, једном за свагда.‍&zwj;<ref name="nw-doctrine"/>|10px|10px}}

На овај начин се одупрла како притиску унутрашње администрације тако и кинеском притиску да „омекша своја обраћања”.‍&zwj;<ref name="nyt122607"/>‍&zwj;<ref name="nw-doctrine">{{cite magazine |URL=http://www.newsweek.com/2011/03/06/the-hillary-doctrine.html |наслов=The Hillary Doctrine |презиме=Lemmon |име=Gayle Tzemach |magazine=[[Њузвик|Newsweek]] |датум=6. 3. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=If there is one message that echoes forth from this conference, let it be that human rights are women's rights and women's rights are human rights, once and for all.}}</ref> Говор је постао кључни моменат у оснаживању жена; и годинама после овога, жене широм света често би рецитовале Клинтонине кључне фразе.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Hudson|Leidl|2015|pp=7—8}}</ref> Хилари Клинтон потом постаје прва најугледнија личност касних деведесетих која јавно говори против третмана [[авганистан]]ских жена од стране [[ислам]]ских [[фундаментализам|фундаменталистичких]] [[талибани|талибана]].‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=kIBgqHWq658C&redir_esc=y |наслов=Taliban: Islam, Oil and the New Great Game in Central Asia |презиме=Rashid |име=Ahmed |издавач=[[:en:I.B. Tauris|I.B. Tauris]] |ISBN=978-1-86064-830-4 |стр=70, 182 |година=2002. |приступ-датум=11. 6. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.feminist.org/research/report/94_toc.html |наслов=Feminist Majority Joins European Parliament's Call to End Gender Apartheid in Afghanistan |издавач=[[:en:Feminist Majority Foundation|Feminist Majority]] |датум=пролеће 1998 |приступ-датум=26. 9. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070830042222/http://www.feminist.org/research/report/94_toc.html |archivedate=30. 8. 2007.}}</ref> Помогла је и у стварању међународне [[непрофитна организација|непрофитне]] [[Невладина организација|невладине организације]] под именом „Кључни гласови” ({{јез-енгл|Vital Voices}}), која у ствари представља међународну иницијативу под покровитељством Сједињених Америчких Држава за промовисање учешћа жена у политици и политичком животу земаља у којима оне живе.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Hudson|Leidl|2015|pp=25, 26}}</ref> То је, као и Клинтонине посете, потпомогло жене да учине да се њихов глас заиста (про)чује, нарочито у [[:en:Northern Ireland peace process|Северноирском мировном процесу]] ({{јез-енгл|Northern Ireland peace process}}).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://voices.washingtonpost.com/fact-checker/2008/01/clinton_and_northern_ireland.html |наслов=Clinton and Northern Ireland |презиме=Dobbs |име=Michael |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=10. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archive-date=18. 09. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080918041336/http://voices.washingtonpost.com/fact-checker/2008/01/clinton_and_northern_ireland.html |url-status= }}</ref>

=== Вајтвотер и остале истраге ===<!-- !!!!! НАПОМЕНА: Пре евентуалног преименовања одељка, промените и одговарајуће викивезе у овом изворнику које започињу са: „[[Хилари Клинтон#Вајтвотер и остале истраге|”, како би те везе водиле тамо где треба. Хвала. !!!!! -->
{{главни чланак|Вајтвотер контроверза}}

Прва дама Хилари Родам Клинтон била је предмет неколико истрага које су спроводили Уред независних бранилаца Сједињених Држава ({{јез-енгл|United States Office of the Independent Counsel}}), комитети Конгреса САД ({{јез-енгл|committees of the U.S. Congress}}), као и штампа.

Афера Вајтвотер је доживела медијску пажњу од објављивања извештаја у ''[[Њујорк тајмс]]у'' у току [[Бил Клинтон|Клинтонове]] председничке кампање [[1992]]. године‍&zwj;<ref name="nyt030892">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1992/03/08/us/1992-campaign-personal-finances-clintons-joined-s-l-operator-ozark-real-estate.html |наслов=Clintons Joined S.& L.<!--није грешка с размицањем; треба S.& L.--> Operator In an Ozark Real-Estate Venture |презиме=Gerth |име=Jeff |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=8. 3. 1992. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> и док је Клинтонова била [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама]]. Клинтонови су изгубили инвестирани новац у „Вајтвотер корпорацију за развој” ({{јез-енгл|The Whitewater Development Corporation}}) касних [[1970-е|{{nowrap|’70-их}}]];‍&zwj;<ref name="gerth-72">{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=72—73}}</ref> у исто време, њихови пословни партнери у тој инвестицији, Џим и Сузан Макдугал, руководили су „Медисон гарантијем” ({{јез-енгл|Madison Guaranty}}), штедном и кредитном институцијом којој је [[Роуз (адвокатска канцеларија)|Адвокатска фирма „Роуз”]] вршила правне услуге‍&zwj;<ref name="gerth-72"/> и која је можда непрописно субвенционисала губитке Вајтвотера.‍&zwj;<ref name="nyt030892"/> „Медисон гаранти” касније пропада, а рад Клинтонове ставља се под лупу због могућих сукоба интереса у представљањима банке пред регулаторним агенцијама државе, која је уговарао њен муж.‍&zwj;<ref name="nyt030892"/> Она је тврдила да је радила минималан посао за банку.‍&zwj;<ref name="cnn050696">{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/US/9604/13/whitewater.background/index.html |наслов=Whitewater started as 'sweetheart' deal |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=6. 5. 1996. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Независни браниоци Роберт Бишоп Фиск мл. и Кенет Винстон „Кен” Стар судски су позвали Клинтонине евиденције јавних наплата; она је рекла да не зна где су.‍&zwj;<ref name="pbs100797"/>‍&zwj;<ref name="gerth-158"/> Евиденције су пронађене у библиотеци прве даме у [[Бела кућа|Белој кући]] после две године истраге, те достављене истражитељима почетком [[1996]]. године.‍&zwj;<ref name="gerth-158">{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=158—160}}</ref> Одложено обелодањивање евиденција изазвало је велики интерес и покренуло друге, нове истраге о томе како су пронађене и где су биле све време.‍&zwj;<ref name="gerth-158"/> Особље Клинтонове приписује проблем сталним променама документације у Белој кући, као и проблемима при транспорту документације од Палате гувернера [[Арканзас]]а до Беле куће.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=441—442}}</ref> Клинтонова [[26. јануар]]а [[1996]]. године постаје прва [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама]] која је добила судски позив да сведочи пред Савезном поротом.‍&zwj;<ref name="pbs100797">{{cite news |URL=http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/arkansas/docs/recs.html |наслов=Once Upon a Time in Arkansas: Rose Law Firm Billing Records |издавач=[[Пи-Би-Ес|Public Broadcasting Service]] |датум=7. 10. 1997. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Након неколико истрага независних бранилаца, извештај је коначно издат [[2000]]. године, а назначено је да није било довољно доказа да је Клинтонова починила кривични преступ.‍&zwj;<ref name="nyt092100"/>

{{multiple image|direction=vertical|align=left|total_width=230|image1=Hillary Clinton Bill Chelsea on parade.jpg|width1=900|height1=599|alt1=Председник Бил Џеферсон Клинтон, прва дама Хилари Родам Клинтон и њихова ћерка Челси Викторија Клинтон, на дан Клинтонове инаугуралне параде за други мандат, шетају Авенијом Пенсилванијом машући окупљеној публици; јануара 1997. године|image2=Bill and Hillary Clinton at 1997 inaugural parade 1.JPG|width2=1524|height2=1012|alt2=Председник Бил Џеферсон Клинтон и прва дама Хилари Родам Клинтон, на дан Клинтонове инаугуралне параде за други мандат, шетају Авенијом Пенсилванијом машући окупљеној публици; јануара 1997. године|footer=Председник Бил Џеферсон<!-- Клинтон-->, прва дама Хилари Родам<!-- Клинтон--> и њихова ћерка Челси Викторија Клинтон, на дан Клинтонове инаугуралне параде за други мандат, шетају Авенијом Пенсилванијом машући окупљеној публици; јануара 1997. године}}

Контролом запосленика у канцеларији за путовања у [[Бела кућа|Белој кући]] маја 1993. године, настала је афера позната под именом „афера Травелгејт” ({{јез-енгл|Travelgate affair}});‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=327—328}}</ref> афером се у почетку оптуживала директно Бела кућа, и то да је искоришћавала пропусте у осигурању и правилима те тако чинила низ неправилности у замени особља у канцеларији за путовања&nbsp;—&nbsp;како се наводи&nbsp;—&nbsp;са „пријатељима из [[Арканзас]]а”.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=327—328}} »...&nbsp;the White House had used audited financial irregularities in the Travel Office operation as an excuse to replace the staff with "friends from Arkansas".«</ref> Открићем две године старог меморандума (писма, дописа, мемоа) Беле куће [[1996]]. године, истрага се фокусира на Клинтонову и питања да ли је она дириговала отпуштањима у канцеларији за путовања и да ли су изјаве које је потом давала истражиоцима о својој улози у тим отпуштањима биле истините.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=439—444}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1996/01/05/us/memo-places-hillary-clinton-at-core-of-travel-office-case.html |наслов=Memo Places Hillary Clinton At Core of Travel Office Case |презиме=Johnson |име=David |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=5. 1. 1996. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Финалним извештајем независних бранилаца из [[2000]]. године, закључује се да је Клинтонова била укључена у отпуштање радника и да је „под заклетвом сведочила чињенично нетачно”, али да нема довољно доказа да ли је знала да лажно сведочи и да ли је знала да ће њени поступци довести до отпуштања; стога, Хилари Клинтон није кривично гоњена.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/802335.stm |наслов=Hillary escapes 'Travelgate' charges |презиме=Hughes |име=Jane |издавач=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |датум=23. 6. 2000. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=...&nbsp;she was involved in the firings and she had made "factually false" statements, but there was insufficient evidence that she knew the statements were false, or knew that her actions would lead to firings, to prosecute her.}}</ref>

[[Датотека:Bill and Hillary Clinton leaving Air Force One.jpg|мини|десно|160п|alt=Бил и Хилари Клинтон напуштају Ер форс ван; у друштву генерала Лајхта и пуковника Скорупа, новембра 1996. године|[[Бил Клинтон|Бил]] и Хилари Клинтон у друштву [[генерал]]а Лајхта и [[пуковник]]а Скорупа, новембра 1996. године]]

Након самоубиства заменика заступника [[Бела кућа|Беле куће]] Винса Фостера у јулу 1993. године, Клинтонова бива оптужена да је наредила уклањање потенцијално штетних докумената (у вези с Вајтвотером и др.) из Фостерове канцеларије у ноћи његове смрти.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.pbs.org/newshour/bb/whitewater/june96/senate_report_6-18.html |наслов=Opening the Flood Gates |рад=[[:en:PBS NewsHour|Online NewsHour]] |издавач=[[Пи-Би-Ес|Public Broadcasting Service]] |датум=18. 6. 1996. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070926213724/http://www.pbs.org/newshour/bb/whitewater/june96/senate_report_6-18.html |archivedate=26. 9. 2007.}}</ref> Независни бранилац Кенет Стар истраживао је овај случај, а до [[1999]]. године&nbsp;—&nbsp;извештавало се да Стар држи истрагу отвореном, иако му је његово особље говорило да нема случаја који би могло да изникне.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/wp-srv/politics/special/clinton/stories/shadow061599.htm |наслов=A Prosecutor Bound by Duty |презиме=Woodward |име=Bob |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=15. 6. 1999. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Старов наследник, јавни тужилац Роберт Вилијам Реј, у финалном извештају [[2000]]. године у вези са афером Вајтвотер наводи да нема доказа против Клинтонове у вези са овим сучајем, тако да оптужби против ње у том извештају није било.‍&zwj;<ref name="nyt092100">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/09/21/us/statement-by-independent-counsel-on-conclusions-in-whitewater-investigation.html |наслов=Statement by Independent Counsel on Conclusions in Whitewater Investigation |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=21. 9. 2000. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=...&nbsp;or Whitewater Development or had any knowledge of such conduct. This office determined that the evidence was insufficient to prove to a jury beyond a reasonable doubt that either President or Mrs. Clinton knowingly participated in any criminal conduct involving Madison Guaranty, C.M.S., or Whitewater Development or knew of such conduct. The evidence relating to their testimony and conduct, in connection with this investigation and other investigations involving the same entities, was also, in the judgment of this office, insufficient to prove to a jury beyond a reasonable doubt that either of them committed any criminal offense, including perjury or obstruction of justice.}}</ref> Пред крај истраге везане за Травелгејт, јуна 1996. године, као изданак ове афере открило се да је Бела кућа вршила непрописан приступ стотинама позадинских извештаја [[Федерални истражни биро|Федералног истражног бироа]] о бившим [[Републиканска странка (САД)|републиканским]] запосленицима Беле куће; појавила се нова афера позната као „афера Фајлгејт” ({{јез-енгл|Filegate affair}}).‍&zwj;<ref name="cnn072800"/> Оптужена је Клинтонова да је наређивала овакве приступе извештајима {{nowrap|ФБИ-ја}} и да је безусловно препоручила запошљавање неквалификованог појединца на чело Уреда за безбедност у [[Бела кућа|Белој кући]] ({{јез-енгл|White House Security Office}}).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/ALLPOLITICS/1998/04/01/filegate/index.html |наслов='Filegate' Depositions Sought From White House Aides |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=1. 4. 1998. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Завршним извештајем независних бранилаца [[2000]]. године, наводи се да нису нађени валидни докази да је Клинтонова имала икакву улогу у томе и да није било никакве злоупотребе.‍&zwj;<ref name="cnn072800">{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/07/28/clinton.filegate/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20030124154710/http://edition.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/07/28/clinton.filegate/ |archivedate=24. 1. 2003. |наслов=Independent counsel: No evidence to warrant prosecution against first lady in 'filegate' |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=28. 7. 2000. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

Новински извештаји из марта 1994. године откривају огроман профит Клинтонове на сточној берзи у периоду 1978—1979. године, чиме потом долази до настанка [[:en:Hillary Rodham cattle futures controversy|контроверзе о сточној берзи]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1994/03/18/us/top-arkansas-lawyer-helped-hillary-clinton-turn-big-profit.html |наслов=Top Arkansas Lawyer Helped Hillary Clinton Turn Big Profit |last1=Gerth |first1=Jeff |last2=Baquet |first2=Dean |last3=Labaton |first3=Stephen |display-authors=1 |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=18. 3. 1994. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> У штампи су изнесене оптужбе за [[сукоб интереса]] и прикривени [[поткупљивање|мито]].‍&zwj;<ref name="wsj102600"/> Неколико појединаца изанализирало је њене трговачке евиденције, али формална истрага није покренута, а Хилари Клинтон никада није оптужена за било какву злоупотребу.‍&zwj;<ref name="wsj102600">{{cite journal |URL=http://www.opinionjournal.com/columnists/cRosett/?id=65000476 |наслов=Hillary's Bull Market |презиме=Rosett |име=Claudia |journal=[[:en:The Wall Street Journal|The Wall Street Journal]] |датум=26. 10. 2000. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20001208164800/http://www.opinionjournal.com/columnists/cRosett/?id=65000476 |archivedate=8. 12. 2000. |url-status=dead}}</ref>

Још једна контроверза која се може повезати с Хилари Клинтон тиче се поклона који су [[2001]]. године пристигли на адресу [[Бела кућа|Беле куће]], уместо да су испоручени Клинтоновој лично; поклони су током последње године председниковања Била Клинтона склоњени и пребачени у приватну резиденцију Клинтонових.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://articles.latimes.com/2001/feb/10/news/mn-23723 |наслов=Clintons Began Taking White House Property a Year Ago |рад=[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]] |agency=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=10. 2. 2001. |приступ-датум=1. 3. 2016.}}</ref> После великог притиска јавности пар је вратио укупно 134.000&nbsp;[[Амерички долар|долара]] вредне поклоне.‍&zwj;<ref name="pf-gifts">{{cite news |URL=http://www.politifact.com/punditfact/statements/2015/oct/01/viral-image/viral-image-wrongly-accuses-clinton-stealing/ |наслов=Viral image claims Clintons stole $200k in furniture, china and artwork from White House |презиме=Greenberg |име=Jon |рад=[[:en:PolitiFact.com|PolitiFact]] |датум=1. 10. 2015. |приступ-датум=13. 7. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/2001/02/06/clintons-say-theyll-return-disputed-gifts/accd07f5-3cd2-4ebf-ba49-b3ac30a35a7d/ |наслов=Clintons Say They'll Return Disputed Gifts |презиме=Lardner |име=George Jr. |рад=[[Вашингтон пост|Washington Post]] |датум=6. 2. 2001. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref> Хилари Клинтон се суочила и с додатним критикама због тога што је преузела личне поклоне непосредно пре полагања заклетве као сенаторка, иако је у то време законом забрањено прихватати било какве поклоне;‍&zwj;<ref name="pf-gifts"/>

=== Одговор на скандал Левински ===
[[Датотека:Geneva Ministerial Conference 18-20 May 1998 (9308732600).jpg|мини|лево|285п|alt=Бил и Хилари Клинтон на министарској конференцији у Женеви, 18—20. мај 1998. године|[[Бил Клинтон|Бил]] и Хилари Клинтон 1998. године]]

Године [[1998]]. почиње се спекулисати око везе између [[Бил Клинтон|председника Клинтона]] и службенице у [[Бела кућа|Белој кући]]&nbsp;—&nbsp;психолошкиње [[Моника Левински|Монике Левински]]; истрага утврђује да је председник имао ванбрачне односе са службеницом.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|pp=176—177}}</ref> Догађаји око Левински скандала на крају су довели до опозива Била Клинтона од стране [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома САД]], а касније ослобађајуће пресуде [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената САД]]. Када су оптужбе против Хилариног мужа изашле у јавност, она изјављује да су исте део „Огромне десничарске завере” ({{јез-енгл|Vast {{nowrap|right-wing}} conspiracy}}),‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=183}} »vast {{nowrap|right-wing}} conspiracy«</ref>‍&zwj;<ref>{{cite book |наслов=Conspiracy Theories in American History: An Encyclopedia |URL=https://archive.org/details/ancientmesopotam00knig |презиме=Grant |име=Philippe R. |editor-last=Knight |editor-first=Peter |издавач=[[:en:ABC-CLIO|ABC-CLIO]] |ISBN=978-1-57607-812-9 |стр=177 |година=2003. |quote=Concerned by the many conspiracy theories involving her husband, [she] claimed&nbsp;... there was a 'vast {{nowrap|right-wing}} conspiracy' to undermine their credibility.}}</ref> окарактерисавши Левинскијеву као последњу учесницу у дугом, организованом и колаборативном низу напада на Била од стране његових политичких противника,‍&zwj;{{refn|group=н.|Клинтонова је мислила на „Арканзаски пројекат” ({{јез-енгл|Arkansas Project}}) и његовог финансијера Ричарда Мелона Скејфа, затим везе Кенета Стара са Скејфом, кућу „Регнери паблишинг” ({{јез-енгл|Regnery Publishing}}) и њене везе с Лушан Стајнбергер Голдберг Камингс, Линдом Каротенуто Роуз Трип, [[Џери Фолвел|Џеријем Лејмоном Фолвелом старијим]] и др.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/ALLPOLITICS/1998/02/02/time/kirn.html |наслов=Persecuted or Paranoid? A look at the motley characters behind Hillary Clinton's 'vast right-wing conspiracy' |презиме=Kirn |име=Walter |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=9. 2. 1998. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>}} а не било какву „злоупотребу” свог мужа. Касније је рекла да је била заведена тврдњама свог мужа да се афера није десила.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=187}} »I have been misled by my husband's initial claims that no affair had taken place.«</ref> После непобитних доказа да се однос између Била и Монике десио, Клинтонова у јавности потврђује претходне изјаве да остаје посвећена своме браку; приватно је, међутим, била веома љута на супруга и није била сигурна да ли жели наставити с браком.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=512, 517—518, 521}}</ref> Особље Беле куће приметило је изражен ниво тензија код пара током овог раздобља.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Brower|2015|pp=141—149}}</ref>

Реакције јавности биле су различите. Неки су се дивили Клинтониној снази да говори о приватним стварима које су постале познате јавности, неки су саосећали с њом као жртвом несензибилног понашања мужа, други су је критиковали како је била она та која је омогућавала несмотрености свог мужа, док су је неки оптуживали да је цинично остала с њим само да би задржала политичку моћ.‍&zwj;<ref name="gerth-195"/> Њен јавни рејтинг одобравања у свету у светлу ових открића скочио је на око 70%, највишу бројку икада.‍&zwj;<ref name="gerth-195">{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|p=195}}</ref> У мемоарима из [[2003]]. године, Хилари Клинтон приписује своју одлуку да остане с Билом у браку „љубави која траје већ деценијама”, те додаје: „Нико ме не може боље разумети и насмејати на начин какото [[Бил Клинтон|Бил]] ради. Чак и после свих ових година, он је и даље најзанимљивија, најенергизирајућа и најживља особа коју сам икада срела.”‍&zwj;<ref>{{harvnb|Rodham Clinton|2003|p=75}} »a love that has persisted for decades«&nbsp;•&nbsp;»No one understands me better and no one can make me laugh the way Bill does. Even after all these years, he is still the most interesting, energizing and fully alive person I have ever met.«</ref>

Дешавања око скандала Левински оставили су Била Клинтона у значајним правним дуговима; године [[2014]], Хилари Клинтон је изјавила да је са својим мужем напустила Белу кућу „не само ''празних џепова'', него и у дугу”. Сама изјава је дословно била тачна, али у обзир није узета потенцијална огромна зарада бившег председника који је држао плаћене говоре пре него што је напустио уред те могућност узимања позајмица из банака због тога што је у питању председник САД.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politifact.com/truth-o-meter/statements/2014/jun/10/hillary-clinton/hillary-clinton-says-she-and-bill-were-dead-broke/ |наслов=Hillary Clinton says she and Bill were 'dead broke' |презиме=Greenberg |име=Jon |рад=[[:en:PolitiFact.com|PolitiFact]] |датум=10. 6. 2014. |приступ-датум=7. 11. 2016. |quote=not only ''dead broke'', but in debt}}</ref>

=== Традиционалне дужности ===
[[Датотека:Hrcgarden.jpg|мини|десно|305п|alt=Хилари Родам Клинтон отвара „Парк скулптура Беле куће” у Башти Џеклин Кенеди, октобра 1997. године|Клинтонова 1997.&nbsp;г., „Парк [[Скулптура|скулптура]] [[Бела кућа|Беле куће]]”]]

Клинтонова је била иницијатор и оснивач програма „Спасимо блага Америке” ({{јез-енгл|Save America's Treasures}}), који је за циљ имао обезбеђивање донација од федералног фонда за очување и обнављање историјски значајних предмета и места,‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.saveamericastreasures.org/about.htm |наслов=Save America's Treasures&nbsp;–&nbsp;About Us |издавач=[[:en:Save America's Treasures|Save America's Treasures]] |приступ-датум=23. 3. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071228125335/http://www.saveamericastreasures.org/about.htm |archivedate=28. 12. 2007.}}</ref> укључујући и заставу која је надахнула ''[[Барјак искићен звездама]]'' ({{јез-енгл|The Star-Spangled Banner}}) и Први историјски локалитет за даме ({{јез-енгл|The First Ladies Historic Site}}) у [[Кантон (Охајо)|Кантону]] ([[Охајо]]).‍&zwj;<ref name="nfll"/> Клинтонова је била председавајућа „Миленијумског савета Беле куће” ({{јез-енгл|White House Millennium Council}})‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://archives.cnn.com/1999/ALLPOLITICS/stories/12/31/clinton.kickoff.02/ |наслов=Clinton toasts 2000 at White House VIP dinner |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=31. 12. 1999. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070206172607/http://archives.cnn.com/1999/ALLPOLITICS/stories/12/31/clinton.kickoff.02/ |archivedate=6. 2. 2007. |url-status=live}}</ref> и организатор од. домаћин „Миленијумских вечери” ({{јез-енгл|Millennium Evenings}}),‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://clinton4.nara.gov/Initiatives/Millennium/evenings.html |наслов=Millennium Evenings |издавач=[[:en:White House Millennium Council|White House Millennium Council]] |приступ-датум=20. 6. 2008. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080513073528/http://clinton4.nara.gov/Initiatives/Millennium/evenings.html# |archivedate=13. 5. 2008. |url-status=dead}}</ref> серије предавања везаних за [[футурологија|футурологију]] од којих је једно постало први симултани {{nowrap|[[веб-кастинг]]}} уживо преношен из Беле куће.‍&zwj;<ref name="nfll"/> Такође је створила и први „Парк скулптура Беле куће” ({{јез-енгл|White House Sculpture Garden}}), који се налази у Башти [[Џеклин Кенеди Оназис|Џеклин Кенеди]] ({{јез-енгл|Jacqueline Kennedy Garden}}), где се излажу велика уметничка дела савремене америчке уметности позајмљена из [[музеј]]а.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://clinton4.nara.gov/WH/EOP/First_Lady/html/generalspeeches/1996/1-5-96.html |наслов=Remarks By First Lady Hillary Rodham Clinton at The Sculpture Garden Reception |издавач=[[Бела кућа|The White House]] |датум=5. 1. 1996. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070408110858/http://clinton4.nara.gov/WH/EOP/First_Lady/html/generalspeeches/1996/1-5-96.html# |archivedate=8. 4. 2007. |url-status=dead}}</ref>

Хилари Клинтон је у Белу кућу постављала дониране рукотворине савремених америчких уметника, као што су дела од [[стакло|стакла]] и [[керамика (материјал)|керамике]], и то на ротирајућа места за излагање у државним собама ({{јез-енгл|state rooms}}).‍&zwj;<ref name="nfll"/> Надгледала је рестаурације „Плаве собе” ({{јез-енгл|Blue Room}}) да би иста била историјски аутентична као она из времена [[Џејмс Монро|Џејмса Монроа]],‍&zwj;<ref>{{cite book |наслов=The Presidents: A Reference History |презиме=Graff |име=Henry Franklin |издавач=Simon & Schuster |ISBN=978-0-684-31226-2 |стр=liii |година=2002.}}</ref> те „Собе карата” ({{јез-енгл|Map Room}}) да би иста добила изглед као из времена [[Други светски рат|Другог светског рата]].‍&zwj;<ref name="rae">{{cite book |URL=https://archive.org/details/presidentsfirstl0000lind_y6w5 |наслов=The Presidents' First Ladies |презиме=Lindsay |име=Rae |издавач=Gilmour House |ISBN=978-0-9653753-3-7 |стр=[https://archive.org/details/presidentsfirstl0000lind_y6w5/page/248 248]—249 |година=2001.}}</ref> Радила је са арканзаским декоратером [[ентеријер]]а Какијем Хокерсмитом у периоду већем од осам година, нагледавши се обимних приватно финансирајућих реновирања декора око Беле куће, којима се она углавном желела учинити још светлијом.‍&zwj;<ref name="brower-redec"/> То укључује и мању обнову „Собе за договоре” ({{јез-енгл|Treaty Room}})&nbsp;—&nbsp;председничког уреда&nbsp;—&nbsp;како би иста добила изглед из [[19. век]]а.‍&zwj;<ref name="rae"/> Све у свему, редекорација и реновирање донели су помешане стилове, с тим да [[викторијанско доба|викторијански]] намештај за „Линколнову собу за састанке” ({{јез-енгл|Lincoln Sitting Room}}) бива највише критикован јер се овиме ипак претерало и отишло предалеко.‍&zwj;<ref name="brower-redec">{{harvnb|Brower|2015|pp=50—55}}</ref> Клинтонова је била домаћин многих догађаја у Белој кући, укључујући пријем за [[Дан светог Патрика]], државну вечеру при посети [[Кина|кинеских]] великодостојника, савремене музичке концерте на којима се прикупљао новац за [[музика|музичко]] образовање у јавним школама, [[Нова година|новогодишњу]] прославу уласка у [[21. век]], државну вечеру у част двестотог рођендана [[Бела кућа|Беле куће]] у новембру 2000. године и др.‍&zwj;<ref name="nfll"/>

== Сенат САД ==
<!--{{главни чланак|Мандат Хилари Клинтон као америчке сенаторке}}-->

=== Избори за Сенат САД 2000. ===
{{главни чланак|Избори за Сенат САД у Њујорку 2000.}}

==== Почетак кампање ====
[[Прва дама Сједињених Америчких Држава|Прва дама]] Клинтонова најавила је [[16. фебруар]]а [[1999]]. године да се намерава кандидовати за место у [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенату САД]].‍&zwj;<ref name="gerth-vannatta-book">{{cite book |URL=https://archive.org/details/herwayhopesambit00gert |наслов=Her Way: The Hopes and Ambitions of Hillary Rodham Clinton |last1=Gerth |first1=Jeff |last2=Van Natta |first2=Don Jr. |издавач=Little, Brown and Company |location=[[Њујорк|New York]] |ISBN=978-0-316-01742-8 |стр=[https://archive.org/details/herwayhopesambit00gert/page/203 203]—204 |година=2007.}}</ref> Када је било јасно да ће Клинтонова званично ући у изборну трку, друга кандидаткиња за сенаторку&nbsp;—&nbsp;Нита Лоуи&nbsp;—&nbsp;одустала је од борбе, а знало се да би била веома разочарана да је којим случајем наставила и на крају изгубила.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://marcambinder.theatlantic.com/archives/2008/11/clinton_move_starts_more_senat.php |наслов=Clinton move starts more Senate jockeying |презиме=Ambinder |име=Marc |magazine=[[:en:The Atlantic|The Atlantic]] |датум=21. 11. 2008. |приступ-датум=1. 12. 2008. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081218063840/http://marcambinder.theatlantic.com/archives/2008/11/clinton_move_starts_more_senat.php |archivedate=18. 12. 2008. |url-status=dead}}</ref> [[7. јул]]а [[1999]]. године званично је објавила улазак у кампању и почела састављати истраживачку комисију,‍&zwj;<ref name="gvn-208">{{harvnb|Gerth, Van Natta. ''Her Way''.|pp=208—209}}</ref> са седиштем на фарми „Мојнихан” у Пиндарс Корнерсу (рурални округ [[Округ Делавер (Њујорк)|Делавер]], држава [[Њујорк (држава)|Њујорк]]).‍&zwj;<ref name="bernstein-book">{{harvnb|Bernstein|2007|стр=540}}</ref> [[Бил Клинтон]] није био претерано одушевљен и оптимистичан у вези с Хиларином кандидатуром.‍&zwj;<ref name="gvn-208"/>‍&zwj;<ref name="bernstein-book"/> Политичке догађаје је посредовао њен политички саветник Манди Грунвалд.‍&zwj;<ref name="nyt072099">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1999/07/20/nyregion/public-lives-a-top-adviser-to-a-much-advised-first-lady.html |наслов=Public Lives: A Top Adviser to a {{nowrap|Much-Advised}} First Lady |презиме=Bumiller |име=Elisabeth |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=20. 7. 1999. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Хилари Клинтон започиње „турнеју саслушања” свих делова [[Њујорк (држава)|Њујорка]] након уласка у кампању и изборну трку.‍&zwj;<ref name="lh">{{harvnb|Rodham Clinton|2003|p=508}} »listening tour«</ref> Намеравала је да посети сва 62&nbsp;њујоршка округа, при посетама разговарајући с мањим групама Њујорчана и то у складу с принципима малопродајне политике карактеристичне за САД.‍&zwj;<ref name="gvn-210">{{harvnb|Gerth, Van Natta. ''Her Way''.|p=210}} »small-group settings according to the principles of ''retail politics''«&nbsp;•&nbsp;»Clinton ''seems like one of us''«</ref> Током кампање, Клинтонова је проводила доста времена у традиционално републиканским деловима [[Њујорк (држава)|Њујорка]]. Многи су је оптуживали за ''[[карпетбагер|карпетбагинг]]'' ({{јез-енгл|carpetbagging}}),‍&zwj;<ref name="salon112707">{{cite news |URL=http://www.salon.com/news/feature/2007/11/27/rudy_hillary/ |наслов=When Rudy Met Hillary |презиме=Polner |име=Rob |magazine=[[:en:Salon (magazine)|Salon]] |датум=27. 11. 2007. |приступ-датум=22. 2. 2008.}}</ref> зато што пре уласка у предизборну кампању за Сенат САД никада није боравила у Њујорку нити је директно учествовала у његовој државној политици.

У међувремену, Клинтонови су септембра 1999. године за 1,7&nbsp;милиона долара купили {{nowrap|11-собну}} [[Холандија|холандску]] кућу у [[колонија]]лном стилу, у [[Чапаква (Њујорк)|Чапакви]] северно од [[Њујорк|Њујорк Ситија]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1999/09/03/nyregion/with-some-help-clintons-purchase-a-white-house.html |наслов=With Some Help, Clintons Purchase a White House |презиме=Nagourney |име=Adam |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=3. 9. 1999. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Чак је и уобичајена активност попут потраге за новом кућом која је довела до овога била предмет значајне медијске пажње; извештавање о личним животима ће бити норма у овом такмичењу двеју „наелектрисаних и поларизованих фигура” (као што је то један репортер фигуративно дочарао).‍&zwj;<ref name="nyt082999">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1999/08/29/nyregion/unusual-scrutiny-for-a-senate-race-this-time-it-s-personal.html |наслов=Unusual Scrutiny for a Senate Race: This Time It's Personal |презиме=Nagourney |име=Adam |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=29. 8. 1999. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=What is more, both Mrs. Clinton and Mr. Giuliani are at once ''electrifying and polarizing figures''.}}</ref> Клинтонова је новембра 1999. године најавила да ће се одрећи већине својих службених дужности [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прве даме]] како би (от)ишла у Њујорк и наставила своју кампању.‍&zwj;<ref name="nyt112499x">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1999/11/24/nyregion/mrs-clinton-to-be-official-new-yorker.html |наслов=Mrs. Clinton to Be Official New Yorker |презиме=Broder |име=John M. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=24. 11. 1999. |приступ-датум=23. 4. 2015.}}</ref> Потез одрицања службених дужности спровела је у дело јануара 2000. године, када кућу у Њујорку опрема са стварима и намештајем из [[арканзас]]ких дана, и напушта [[Бела кућа|Белу кућу]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/wp-srv/WPcap/2000-01/05/073r-010500-idx.html |наслов=Hillary Clinton Makes a Historic Move |презиме=Duke |име=Lynne |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=5. 1. 2000. |приступ-датум=23. 4. 2015.}}</ref> То је било први пут од [[1914]]. године (када је умрла прва супруга [[Вудро Вилсон|Вудроа Вилсона]]) да председник живи без брачног друга у Белој кући.‍&zwj;<ref name="nyt112499x"/>

Ране фазе њене кампање нису биле без грешке,‍&zwj;<ref name="lh-509"/> а касније је и написала да се „грешке политичара у Њујорку тешко игноришу”.‍&zwj;<ref name="lh-509">{{harvnb|''Living History''.|p=509}} »Mistakes in New York politics aren't easily brushed aside.«</ref> Пред великом масом, Клинтонова је јуна 1999. године ставила качкет Њујорк јанкиса иако је била доживотни љубитељ Чикаго кабса.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1999/06/11/nyregion/mrs-clinton-may-steal-mayor-s-yankee-fan-base.html |наслов=Mrs. Clinton May Steal Mayor's Yankee Fan Base |презиме=Q. Seelye |име=Katherine |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=11. 6. 1999. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.time.com/time/pacific/magazine/20001120/first_lady.html |наслов=Capitol Hill |презиме=Carlson |име=Margaret |magazine=Time (magazine) |датум=20. 11. 2000. |приступ-датум=8. 12. 2007. |archivedate=16. 2. 2008. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080216100140/http://www.time.com/time/pacific/magazine/20001120/first_lady.html |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;<ref name="bw102500">{{cite news |URL=http://www.businessweek.com/bwdaily/dnflash/oct2000/nf20001025_071.htm |наслов=The Subway Series, Hillary, and Rick |презиме=Scotti |име=Ciro |magazine=BusinessWeek |датум=25. 10. 2000. |приступ-датум=8. 12. 2007.}}</ref> Ово је Клинтоновој донело много критика,‍&zwj;<ref name="bw102500"/>‍&zwj;<ref name="nym101600"/> а Томас Кујпер ће касније написати ''антиклинтонску'' књигу под називом ''Увек сам била фан Јанкиса: Хилари Клинтон својим речима'' ({{јез-енгл|I've Always Been a Yankees Fan: Hillary Clinton in Her Own Words}}). Клинтонова је рекла да је морала да развије навијачки интерес Америчке лиге пошто се није могло очекивати да обожаваоци Кабса навијају за [[Чикаго вајтсокси|Чикаго вајтсоксе]] из Америчке лиге професионалних бејзболских клубова.‍&zwj;<ref name="nym101600">{{cite news |URL=http://nymag.com/nymetro/news/sports/features/3943/ |наслов=Baseball Ballot |презиме=Smith |име=Chris |last2=Lustig |first2=Jessica |magazine=New York magazine |датум=16. 10. 2000. |приступ-датум=8. 12. 2007. |quote=I had to develop an American League rooting interest, since fans of the Cubs are not expected to root for the American League Chicago White Sox.}}</ref> У својој аутобиографији из [[2003]]. године, окарактерисала је качкет Јанкиса као „лош потез”, али је поновила оно што је објављено у штампи пре инцидента&nbsp;—&nbsp;да је била „ватрени фан Микија Мантла”;‍&zwj;<ref>{{harvnb|''Living History''.|p=509}} »Putting on the hat has been ''a bad move''.«&nbsp;•&nbsp;»I have been ''a die-hard Mickey Mantle fan''.«</ref> међутим, у књизи је&nbsp;—&nbsp;насупрот томе&nbsp;—&nbsp;објавила своју слику из [[1992]]. године на којој на глави носи капу Јанкиса.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Rodham Clinton|2003}}.&nbsp;плоча&nbsp;40 (први одељак са сликама).</ref>

[[Датотека:Hillaryandsuha.jpg|мини|десно|250п|alt=Хилари Клинтон даје пољубац Сухи Арафат, удовици бившег палестинског председника Јасера Арафата; ово је Хиларин политички погрешан потез који је направила 11. новембра 1999. године и од ког се нешто после тога ипак опоравила, исправивши донекле своју грешку|Хилари Клинтон даје пољубац Сухи Арафат, удовици бившег [[Палестина (држава)|палестинског]] председника [[Јасер Арафат|Јасера Арафата]]; ово је Хиларин политички погрешан потез који је направила [[11. новембар|11. новембра]] [[1999]]. године и од ког се нешто после тога ипак опоравила, исправивши донекле своју грешку]]

Озбиљнија ствар десила се [[11. новембар|11. новембра]] [[1999]]. године, на посвећености једног здравственог програма ког су финансирале [[Сједињене Америчке Државе]] у [[Западна обала|Западној обали]] (код [[Израел]]а); Клинтонова је разменила пољубац са Сухом Арафат, удовицом бившег [[Палестина (држава)|палестинског]] председника [[Јасер Арафат|Јасера Арафата]], и то после Сухине изјаве да је [[Израел]] намерно нападао и тровао Палестинце [[деградативни ензим|деградацијом]] [[животна средина|животне средине]] и употребом „отровног гаса”.‍&zwj;<ref name="cnn-suha1">{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/WORLD/meast/9911/12/mideast.hillary.02/ |наслов=Diplomatic flap follows Hillary Clinton to Jordan |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=12. 11. 1999. |приступ-датум=3. 2. 2016. |quote=On Thursday in the West Bank town of Ramallah, Arafat accused Israel, while Clinton was in the audience, of "consistently and daily using ''poisonous gas'' against Palestinians for the past years".”&nbsp;•&nbsp;„"Of course, ''Mrs. Arafat did not mean poison gas, but tear gas''", Erekat told Reuters. "We agreed with President Clinton that the Palestinians and Israelis must resolve their differences through dialogue and negotiations". |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160208040330/http://edition.cnn.com/WORLD/meast/9911/12/mideast.hillary.02/ |archivedate=8. 2. 2016. |url-status=live}}</ref>‍&zwj;<ref name="cnn-suha2">{{cite news |URL=http://www.cnn.com/WORLD/meast/9911/11/israel.hillary.02/ |наслов=Hillary Clinton decries 'inflammatory' Mideast rhetoric |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=11. 11. 1999. |приступ-датум=3. 2. 2016. |quote=On Thursday in the West Bank town of Ramallah, Arafat accused Israel, while Clinton was in the audience, of "consistently and daily using ''poisonous gas'' against Palestinians for the past years".”&nbsp;•&nbsp;„"Of course, ''Mrs. Arafat did not mean poison gas, but tear gas''", Erekat told Reuters. "We agreed with President Clinton that the Palestinians and Israelis must resolve their differences through dialogue and negotiations". |archiveurl=https://web.archive.org/web/20050419180807/http://www.cnn.com/WORLD/meast/9911/11/israel.hillary.02/ |archivedate=19. 4. 2005. |url-status=dead}}</ref> Неке израелске присталице осуђивале су Хилари Клинтон говорећи како никада није требало да пољуби супругу палестинског лидера, поготово после оваквих инфламантних примедби. Наредног дана, Хилари Клинтон је денунцирала наводе Арафатове и рекла да јој је палестински преговарач Саеб Ерекат објаснио како је Суха помињала „сузавац” а не „отровни гас”.‍&zwj;<ref name="cnn-suha1"/>‍&zwj;<ref name="cnn-suha2"/> Пољубац је постао велики проблем у кампањи, посебно код [[Јевреји|јеврејских]] гласача.‍&zwj;<ref name="salon112707"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1999/11/14/nyregion/hillary-clinton-strikes-back-at-giuliani-on-mideast-trip.html |наслов=Hillary Clinton Strikes Back At Giuliani on Mideast Trip |презиме=Greenberg |име=Joel |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=14. 11. 1999. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="Shake"/> Хилари Клинтон је рекла да је пољубац формални еквивалент руковању, тврдећи како би се изазвао озбиљан [[дипломатија|дипломатски]] инцидент да она није учинила оно што је учинила.‍&zwj;<ref name="Shake">{{cite news |URL=http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/09/11/lazio.arafat.ap/ |наслов=Hillary Clinton's rival defends handshake with Arafat |презиме=J. Harpaz |име=Beth |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=11. 9. 2000. |приступ-датум=8. 12. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070601031653/http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/09/11/lazio.arafat.ap/ |archivedate=1. 6. 2007. |url-status=dead}}</ref> Касније је написала да {{nowrap|[[арапски језик|арапско]]-[[Енглески језик|енглески]]}} превод није могао пренети тачну природу њених навода: „Да сам била свесна њених речи пуних мржње, осудила бих их на лицу места.”‍&zwj;<ref>{{harvnb|''Living History''.|pp=509—510}} »Had I been aware of her hateful words, I would have denounced them on the spot.«</ref>

Помало изненађујуће, Хилари Клинтон је доживела ''[[ерозија|ерозију]]'' подршке бирачица током своје кампање, а број оних које су је подржавале константно је опадао током [[1999]]. године.‍&zwj;<ref name="nyt022200">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/02/22/nyregion/clinton-campaign-confronts-erosion-of-women-s-support.html |наслов=Clinton Campaign Confronts Erosion of Women's Support |презиме=Bumiller |име=Elisabeth |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=22. 2. 2000. |приступ-датум=21. 2. 2010.}}</ref> Ово је делимично био типичан случај као и с кандидаткињама које на почетку кампање имају рани талас женске подршке која на крају спласне, али и делимично због њених пропуста у кампањи.‍&zwj;<ref name="nyt022200"/> Такође се рефлектовао посебан скуп помешаних ставова и осећања које су жене гајиле према браку пара Клинтон и амбиције и моћи коју је Хилари Клинтон аутоматски стекла уласком у заједнички живот с утицајним Билом. Неки су брак сматрали само Клинтониним средством за добијање власти у руке.‍&zwj;<ref name="nyt022200"/> Проблем је био посебно акутан када се узме у обзир [[демографија]] жена; једна од дугогодишњих саветница Хилари Клинтон рекла је следеће: „Жене у образовној професионалној класи? Оне је*ено нису могле да је поднесу. Никад нисмо могли схватити зашто. И [[психологија|психолози]] су се укључивали у целу причу.”‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://archive.org/details/notesfromcracked00korn |наслов=Notes from the Cracked Ceiling: Hillary Clinton, Sarah Palin, and What It Will Take for a Woman to Win |презиме=Kornblut |име=Anne |издавач=Crown Books |location=[[Њујорк|New York]] |ISBN=978-0-307-46425-5 |стр=[https://archive.org/details/notesfromcracked00korn/page/31 31] |година=2009. |quote=Women in the educated professional class? They fucking couldn't stand her. We could never figure out why. We had psychologists come in.}}</ref>

Кампања Хилари Клинтон била је активна у свим њујоршким окрузима које је она обилазила [[форд]]овим конвертованим комбијем‍&zwj;<ref name="gvn-210"/>&nbsp;—&nbsp;посебно прилагођеним намени&nbsp;—&nbsp;што јој је значајно помогло да умири страсти и оптужбе за [[карпетбагер|''карпетбагинг'']];‍&zwj;<ref name="bernstein-542">{{harvnb|Bernstein. ''A Woman in Charge''.|p=542}}</ref> многи Њујорчани говорили су да Хилари Клинтон „изгледа као да је једна од њих”.‍&zwj;<ref name="gvn-210"/> С бирачима је разговарала о локалним питањима као што су подршка [[млеко|млекарској]] [[Индустрија|индустрији]], унапређење {{nowrap|[[ваздухопловство|авио]]-[[саобраћај]]а}}, смањење нивоа факултетске школарине као и [[Одлив мозгова|''одлива мозгова'']] из неких делова државе и др.‍&zwj;<ref name="salon112707"/> Њени политички положаји добро су се уклапали с различитим изборним јединицама у држави „на коју се намерила”.‍&zwj;<ref name="bernstein-542"/> У јануару 2000. године наступила је у „Вечерњем шоуу с Дејвидом Летерманом” ({{јез-енгл|Late Show with David Letterman}}), где је с домаћином успоставила однос који је одржавала кроз своју сенатску каријеру све до своје председничке кампање 2008. године.‍&zwj;<ref name="gvn-211">{{harvnb|Gerth, Van Natta. ''Her Way''.|p=211}}</ref> Своју званичну кандидатуру објавила је фебруара 2000. године у њујоршком Перчасу ({{јез-енгл|Purchase, New York}}),‍&zwj;<ref name="gvn-211"/> под јединственим именом ''Хилари'' које се могло наћи у свој коришћеној литератури.‍&zwj;<ref name="gvn-211"/>

Немајући поверења у штампу још од председничке кампање свог мужа из 1992. године и својих раних дана као [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прве даме]],‍&zwj;<ref name="tnr111207">{{cite news |URL=http://www.tnr.com/politics/story.html?id=6e01fdce-ad97-4dab-a07d-bf98dc52f681 |презиме=Crowley |име=Michael |наслов=Bunker Hillary |magazine=The New Republic |датум=12. 11. 2007. |приступ-датум=6. 12. 2007.}}</ref> Хилари Клинтон је [[новинарство|новинарском]] комбију који је пратио наметнула посебна ограничења што се тиче њене доступности. Угледна репортерка [[Асошијетед прес]]а Бет Харпаз касније се присетила своје свакодневнице из времена када је пратила Хилари у сваком моменту: „Али рекли би нам да данас неће бити доступна, а ми бисмо то прихватили. То није учинило да се не осећам помало осрамоћено. Била сам толико уморна и толико огорчена због недостатка приступа и недостатка вести у овој кампањи да сам одустала од борбе.”‍&zwj;<ref name="harpaz">{{cite book |наслов=The Girls in the Van: Covering Hillary |презиме=Harpaz |име=Beth |издавач=St. Martin's Press |ISBN=978-0-312-30271-9 |стр=86 |година=2001. |quote=But we'd been told there'd be no 'avail' today, and we'd accepted it. That didn't prevent me from feeling slightly humiliated. I was so worn down and so exasperated by the lack of access and the lack of news in this campaign that I'd given up fighting.}}</ref>

==== Званична кампања ====
Надметање је привукло значајну националну пажњу, а кампање обеју страна биле су добро финансиране. До краја кампање, [[Демократска странка (САД)|демократкиња]] Хилари Клинтон и [[Републиканска странка (САД)|републиканци]] Рик Лазио и Рудолф Џулијани заједно су потрошили око 90&nbsp;милиона [[амерички долар|долара]],‍&zwj;<ref name="nyt121300">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/12/13/nyregion/lazio-sets-spending-mark-for-a-losing-senate-bid.html |наслов=Lazio Sets Spending Mark for a Losing Senate Bid |презиме=J. Levy |име=Clifford |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=13. 12. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> до тада највише у историји изборних трка за [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенат САД]].‍&zwj;<ref name="nyt121300"/>‍&zwj;{{refn|group=н.|До [[2007]]. године, цифра од 90&nbsp;милиона долара још увек је држала рекорд најскупље сенатске трке.‍&zwj;<ref name="salon112707"/>}} Лазио је потрошио око 40&nbsp;милиона долара, много више од Клинтониних улагања која су износила 29&nbsp;милиона долара,‍&zwj;<ref name="nyt121300"/> с тим да је она од демократских организација такође добијала неколико милиона у тзв. „меком новцу” ({{јез-енгл|soft money}}).‍&zwj;<ref name="nyt121300"/> Међу Клинтониним антагонистичким круговима рађале су се групе за прикупљање средстава поштом које су деловале директно против ње&nbsp;—&nbsp;као што је „Хитни одбор за заустављање Хилари Родам Клинтон” ({{јез-енгл|The Emergency Committee to Stop Hillary Rodham Clinton}})‍&zwj;<ref name="nyt-rivals">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/10/27/nyregion/clinton-rivals-raise-little-besides-rage.html |наслов=Clinton Rivals Raise Little Besides Rage |презиме=J. Levy |име=Clifford |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=27. 10. 2000. |приступ-датум=17. 12. 2007. |quote=Just as one Clinton leaves office, another gains office.}}</ref>&nbsp;—&nbsp;које су редовно имале обраћања с апоплектичним (уп. ''негодовање'') изјавама и порукама за јавност као што је то изрека „Само један Клинтон напушта уред, други добија уред.”.‍&zwj;<ref name="nyt-rivals"/>

[[Датотека:Hillary Clinton and her largest donor Peter Paul.jpg|мини|лево|170п|alt=Лежерно обучена Хилари Клинтон поред свог највећег донатора Питера Пола (август 2000)|Хилари Клинтон и Питер Пол, њен највећи донатор (август 2000)]]

Хилари Клинтон је осигурала широку базу подршке, укључујући групе за очување природе‍&zwj;<ref name="Sierra"/>‍&zwj;{{refn|group=н.|На пример, [[:en:Sierra Club|Сијера клуб]].‍&zwj;<ref name="Sierra">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/09/06/nyregion/hillary-clinton-is-endorsed-by-sierra-club-as-better-ally.html |наслов=Hillary Clinton Is Endorsed By Sierra Club as Better Ally |презиме=Archibold |име=Randal C. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=6. 9. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>}} те организоване раднике и њихове синдикате,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/09/10/nyregion/hillary-clinton-stars-unrivaled-at-labor-day-parade.html |наслов=Hillary Clinton Stars, Unrivaled, at Labor Day Parade |презиме=Greenhouse |име=Steven |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=10. 9. 2000. |приступ-датум=4. 6. 2016.}}</ref> с тим да је важно истаћи да је подршка од уније [[полиција|полицајаца]] за разлику од оне уније [[ватрогасац]]а [[Њујорк|Њујорк Ситија]] углавном припала Лазију.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/09/08/nyregion/police-union-backs-lazio-citing-first-lady-s-statement.html |наслов=Police Union Backs Lazio, Citing First Lady's Statement |презиме=Bumiller |име=Elisabeth |датум=8. 9. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]}}</ref>‍&zwj;<ref name="firefighters">{{cite news |URL=http://www.newsday.com/news/nationworld/nation/ny-nyhill0420,0,6369920.story |наслов=Clinton wins endorsement of city's firefighter unions |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |датум=19. 4. 2006. |приступ-датум=6. 10. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070628055431/http://www.newsday.com/news/nationworld/nation/ny-nyhill0420,0,6369920.story |archivedate=28. 6. 2007.}}</ref> Иако је имала солидну подршку у граду Њујорку, кандидати и посматрачи очекивали су да ће се у изборној трци одлучити на нивоу државе Њујорк, у којој живи 45% бирача. Током кампање коју је предводио [[Бил де Блазио]], Хилари Клинтон је обећавала да ће побољшати економску слику на северу државе Њујорк, рекавши да има план за отварање 200.000&nbsp;нових радних места у наредних шест година. Њен план укључивао је и посебне пореске кредите с циљем награђивања за отварање нових радних места те за подстицање пословних инвестиција, посебно у високотехнолошком ({{јез-енгл|high-tech}}) сектору. Позивала је на смањење пореза везаних за школарине на колеџима и дугорочне неге.‍&zwj;<ref name="cnn110700">{{cite news |URL=http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/11/07/senate.ny/ |наслов=Hillary Rodham Clinton scores historic win in New York |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=8. 11. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20050911191159/http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/11/07/senate.ny/ |archivedate=11. 9. 2005. |url-status=dead}}</ref> Лазио је наишао на јединствен тактички проблем током кампање на северу државе. Највећа препрека је била непрестано слаба локална економија, коју је Лазио намеравао да повеже с мандатом мужа своје противнице у његовом уреду. Напади на економију државе из њених северних делова често су интерпретирани као критиковање актуелног републиканског гувернера Џорџа Патакија; међутим, ово је заправо само ограничавало ефект ове линије напада...

Противници Клинтонове подсећали су да она није имала никакве везе с Њујорком све до ових избора тако што су током трке и у дебатама у фокус постављали проблем с оптужбама за ''[[карпетбагер|карпетбагинг]]''.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/10/09/nyregion/campaign-2000-new-york-senate-debate-excerpts-second-debate-between-mrs-clinton.html |наслов=Excerpts From Second Debate Between Mrs. Clinton and Lazio |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=9. 10. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> У овој нефер борби главну реч је водио [[Шон Хенити]] са својим {{nowrap|радио-емисијама}} на Њујоршком радију; наиме, непрестано се емитовала дневна реклама са следећим речима: „Наведите ми три ствари које је Хилари Клинтон икада урадила за људе [њихову добробит] Њујорка!” Присталице Хилари Клинтон истакле су да је држава Њујорк отворена за све националне лидере, подсетивши да је [[Роберт Ф. Кенеди|Роберт Франсис Кенеди]] изабран у Сенат САД 1964. године упркос сличним оптужбама. На крају, према излазним анкетама Клинтонове направљеним у току кампање, многи њени гласачи су окарактерисали те оптужбе које се тичу проблема с ''карпетбагингом'' као неважне.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/11/08/senate.wrap/index.html |наслов=Ashcroft concedes as GOP clings to Senate lead |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=8. 11. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.<!-- |quote=Name me three things Hillary Clinton has ever done for the people of New York!--> |archiveurl=http://sporttoday.org/28_055629310b82c3c9_1.htm<!-- archive-archiveurl: https://web.archive.org/web/20160810213448/http://sporttoday.org/28_055629310b82c3c9_1.htm / https://archive.today/20160810213448/http://sporttoday.org/28_055629310b82c3c9_1.htm --> |archivedate=11. 11. 2000. |url-status=dead}}</ref>

Током камање, Роберт Реј из Уреда независних бранилаца САД поднео је коначни извештај у вези с дугогодишњим истрагама у [[Бела кућа|Белој кући]] (везано за дуго времена нерешену аферу Вајтвотер,‍&zwj;<ref name="cnn092000">{{cite news |URL=http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/09/20/whitewater/ |наслов=Ray: Insufficient evidence to prosecute Clintons in Whitewater probe |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=20. 9. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070209183531/http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/09/20/whitewater/ |archivedate=9. 2. 2007. |url-status=dead}}</ref> затим аферу Травелгејт‍&zwj;<ref name="cnn101800">{{cite news |URL=http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/10/18/travel.office |наслов=Ray: First lady's answers false in travel office probe, but no prosecution |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=18. 10. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20051030022133/http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/10/18/travel.office/ |archivedate=30. 10. 2005. |url-status=dead}}</ref> и у коначници аферу Фајлгејт,‍&zwj;<ref name="nyt031700">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/03/17/us/report-clears-white-house-in-inquiry-over-fbi-files.html |наслов=Report Clears White House In Inquiry Over F.B.I. Files |презиме=A. Lewis |име=Neil |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=17. 3. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> од којих је свака укључивала посебну истрагу улоге Хилари Клинтон у истој). Извештај ју је ослободио оптужби што се тиче докумената односно афере Фајлгејт,‍&zwj;<ref name="nyt031700"/> наведено је да није било довољно доказа што се тиче Клинтонине улоге у Вајтвотеру,‍&zwj;<ref name="cnn092000"/> а њено лажно сведочење у вези са запошљавањем у канцеларији за путовања у Белој кући&nbsp;—&nbsp;односно афера Фајлгејт&nbsp;—&nbsp;потврђено је иако је речено опет да није било довољно доказа који би били разлог да је се кривично гони.‍&zwj;<ref name="cnn101800"/> Без обзира на то што је ''[[Њујорк тајмс]]'' критиковао ({{јез-енгл|editorialized}}) време издавања извештаја за које је тврдио да се највероватније темпирало да би изгледало као случајно поклапање с временом самих избора за Сенат САД,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/08/30/opinion/mr-ray-s-ill-timed-report.html |наслов=Mr. Ray's {{nowrap|Ill-Timed}} Report |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=30. 8. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> у пракси оно што је откривено и објављено није се чинило као могући фактор који би утицао на то да неки бирачи промене своја мишљења и пређу на страну Хилари Клинтон.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/stories/2000/09/20/national/main234848.shtml |наслов=Whitewater: Case Closed |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=20. 9. 2000. |приступ-датум=16. 2. 2008.}}</ref>

Дебата између Клинтонове и Лазија одржана [[13. септембар|13. септембра]] [[2000]]. године показала се веома битном. Лазио је био на „ратној нози” против Клинтонове због прилива „меког новца” из демократских организација и количина тог новца које су стизале посебно из Демократског народног одбора ({{јез-енгл|Democratic National Committee}}) у буџет Клинтонових ради потреба кампање, а изазвао је Хилари предлажући да обе кампање престану да примају новац од било кога споља. Он је напустио свој подијум машући предложеним споразумом пред њеним лицем;‍&zwj;<ref name="gvn-212">{{harvnb|Gerth, Van Natta. ''Her Way''.|pp=212—213}} »Lazio must ''stop with the sleaze already''«</ref> многи гледаоци дебате сматрали су да ју је напао јер је ушао у њен лични простор (уп. ''проксемика''), а као резултат тога ојачала се подршка жена бирача које су имале чвршћи позитиван став према Клинтоновој.‍&zwj;<ref name="gvn-212"/>

Лазио је у поодмаклој фази кампање критиковао Клинтонову што је прихватала разне донације за кампању од различитих [[Арапи|арапских]] група, и то све уочи и у јеку напада везаних за [[Норфок (Вирџинија)|норфошки]] [[разарач]] -{''USS Cole ({{nowrap|DDG-67}})''}-. Поводом овог питања, и бивши градоначелник Њујорк Ситија Ед Кох био је индиректно приморан да се огласи, а поручио је да „Лазио мора да престане с ''љигавчењем'' већ једном”;‍&zwj;<ref name="gvn-212"/> било како било, динамика трке није се променила.

==== Коначни резултати ====
На изборима одржаним традиционално у уторак, [[7. новембар|7. новембра]] [[2000]]. године, Хилари Клинтон је победила Рика Лазија с 55% гласова наспрам 43%,‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.fec.gov/pubrec/fe2000/2000senate.htm#NY |наслов=Federal Elections 2000: U.S. Senate results |издавач=[[:en:Federal Election Commission|Federal Election Commission]] |приступ-датум=17. 12. 2007.}}</ref> разликом која је већину посматрача изненадила јер се очекивала умногоме тешња борба.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/11/09/us/2000-elections-victor-first-lady-emerges-shadow-begins-cast-her-own.html |наслов=First Lady Emerges From Shadow And Begins to Cast Her Own |last1=Bumiller |first1=Elisabeth |last2=Murphy |first2=Dean E. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=9. 11. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="nyt110900an"/> Хилари Клинтон је освојила традиционалне демократске базе града Њујорка великим маржама те приградски округ [[Округ Вестчестер (Њујорк)|Вестчестер]], док је изгубила у густо насељеном [[Лонг Ајлeнд]]у&nbsp;—&nbsp;делу који је Лазио представљао у [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгресу САД]]. Остварила је изненађујуће победе у затвореним окрузима севера државе Њујорк, као што су округ [[Округ Кејуга (Њујорк)|Кејуга]], округ [[Округ Ренслер (Њујорк)|Ренслер]] и округ [[Округ Најагара (Њујорк)|Најагара]]; сама њена победа приписује се гласовима који су стигли из ових округа Сједињених Америчких Држава.

Упоређујући остварену разлику од 12%, може се констатовати да је иста мања од [[Ал Гор|Горове]] разлике од 25% над [[Џорџ В. Буш|Бушем]] на Државним председничким изборима у Њујорку 2000. године, али и да је била већа од до тада највеће разлике на сенатским изборима у Њујорку која је износила 10%, када је сенатор Чак Шумел победио тадашњег сенатора Ала Дамата у жестокој трци 1998. године. Она је, међутим, и знатно (скоро четири пута) мања од разлике од 47% којом је сенатор Шумел поновно изабран 2004. године победом над мало познатим {{nowrap|републиканцем-изазивачем}} Хауардом Милсом.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/ELECTION/1998/states/NY/S/index.html |наслов=Election Night 1998: New York |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=4. 11. 1988. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.usatoday.com/news/politicselections/vote2004/ny.htm |наслов=Kerry, Schumer win in New York |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |рад=[[:en:USA Today|USA Today]] |датум=3. 11. 2004. |приступ-датум=17. 12. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070212030152/http://www.usatoday.com/news/politicselections/vote2004/ny.htm |archivedate=12. 2. 2007. |url-status=dead}}</ref> Победа демократа у сенату није била загарантована јер су републиканци последњих деценија побеђивали на око пола избора за гувернера и сенатора.

Лазија су хендикепирали лоши наступи [[Џорџ В. Буш|Џорџа Буша мл.]] на изборима 2000. године у Њујорку,‍&zwj;<ref name="nyt110900an">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/11/09/us/2000-elections-political-memo-mrs-clinton-found-right-mix-fame-upstate-focus.html |наслов=Mrs. Clinton Found Right Mix in Fame and Upstate Focus |презиме=Nagourney |име=Adam |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=9. 11. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> али је исто тако јасно да је и Хилари Клинтон направила направила значајне помаке на северу Њујорка до ступања Лазија у трку.‍&zwj;<ref name="nyt110900an"/> Излазне анкете такође су показале велики јаз односно несразмер полова јер је Клинтонова наступала жешће и неумереније него што се то очекивало међу женама средњих година и женама неповезаним у одређене групе.‍&zwj;<ref name="nyt111200">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/11/12/weekinreview/the-election-it-took-a-woman-how-gender-helped-elect-hillary-clinton.html |наслов=It Took a Woman; How Gender Helped Elect Hillary Clinton |презиме=Bumiller |име=Elisabeth |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=12. 11. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

[[Датотека:NYSen00Counties.png|мини|десно|350п|alt=Резултати избора за Сенат САД 2000. године на карти САД; окрузи у којима је Хилари Клинтон освојила већину обојени су плаво, а они много надбројнији у којима је победио Рик обојени су у црвено|Резултати избора за Сенат САД 2000. године на карти САД; окрузи у којима је Клинтонова освојила већину обојени су плаво, а они много надбројнији у којима је победио Рик обојени су у црвено]]

{{Election box begin|наслов=Избори за Сенат САД 2000. (Њујорк)‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://clerk.house.gov/member_info/electionInfo/2000election.pdf |наслов=Statistics of the Presidential and Congressional Election of November 7, 2000 |издавач=[[:en:Clerk of the United States House of Representatives|Clerk of the United States House of Representatives]] |датум=21. 6. 2001. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Демократска странка (САД)
  |candidate  = ''Хилари Родам Клинтон''
  |votes      = ''3.562.415''
  |percentage = 
  |change     = 
}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Породична радничка странка
  |candidate  = ''Хилари Родам Клинтон''
  |votes      = ''102.094''
  |percentage = 
  |change     = 
}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Либерална странка Њујорка
  |candidate  = ''Хилари Родам Клинтон''
  |votes      = ''82.801''
  |percentage = 
  |change     = 
}}
{{Election box candidate|
  |party      = '''Укупно'''‍&zwj;{{refn|group=н.|name="totals"|Према закону државе Њујорк, у укупне гласове Хилари Родам Клинтон и Рика Антонија Лазија урачунати су и гласови које су добиле њихове мањинске странке: Либерална странка Њујорка и Породична радничка странка за Клинтонову, те Конзервативна странка за Лазија.}}
  |candidate  = '''Хилари Родам Клинтон'''
  |votes      = '''3.747.310'''
  |percentage = '''55,27'''
  |change     = {{nowrap|'''+&thinsp;0,02'''}}
}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Републиканска странка (САД)
  |candidate  = ''Рик Лазио'' 
  |votes      = ''2.724.589''
  |percentage = 
  |change     = 
}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Конзервативна странка Њујорка
  |candidate  = ''Рик Лазио''
  |votes      = ''191.141''
  |percentage = 
  |change     = 
}}
{{Election box candidate|
  |party      = Укупно‍&zwj;{{refn|group=н.|name="totals"}}
  |candidate  = Рик Лазио 
  |votes      = 2.915.730
  |percentage = 43,01
  |change     = {{nowrap|+&thinsp;1,50}}
}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Независна странка Њујорка
  |candidate  = Џефри Грејам
  |votes      = 43.181
  |percentage = 0,64
  |change     = {{nowrap|−&thinsp;0,08}}
}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Зелена странка САД
  |candidate  = Марк Дунау
  |votes      = 40.991
  |percentage = 0,60
  |change     = 
}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Њујоршка странка за право на живот
  |candidate  = Џон Адфопи
  |votes      = 21.439
  |percentage = 0,32
  |change     = {{nowrap|−&thinsp;1,68}}
}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Либертаријанска странка САД
  |candidate  = Џон Клифтон
  |votes      = 4.734	
  |percentage = 0,07
  |change     = {{nowrap|−&thinsp;0,31}}
}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Конститутивна странка САД
  |candidate  = Луис Вејн
  |votes      = 3.414
  |percentage = 0,05
  |change     = 
}}
{{Election box candidate with party link|
  |party      = Социјалистичка радничка странка САД
  |candidate  = Јакоб Перасо
  |votes      = 3.040
  |percentage = 0,04
  |change     = {{nowrap|−&thinsp;0,27}}
}}
{{Election box candidate|
  |party      = ''Неважећи гласови''
  |candidate  = 
  |votes      = 179.823
  |percentage = 
  |change     = 
}}
{{Election box majority|
  |votes      = 831.580
  |percentage = 12,27
  |change     = 
}}
{{Election box turnout|
  |votes      = 6.779.839
  |percentage = 
  |change     = 
}}
{{Election box hold with party link|
  |winner     = Демократска странка (САД)
  |loser      = 
  |swing      = 
}}
{{Election box end}}

=== Сенаторка САД ===
==== Први мандат ====
[[Датотека:ClintonSenate.jpg|мини|лево|195п|alt=Новоизабрана Хилари Родам Клинтон 3. јануара 2001. године, испред потпредседника Ала Гора и у присуству бившег председника и свог мужа Била Клинтона и ћерке Челси Викторије, у Старој сенатској комори полаже заклетву као америчка јуниорска сенаторка|Новоизабрана Хилари Родам Клинтон [[3. јануар]]а [[2001]]. године, испред потпредседника [[Ал Гор|Ала Гора]] и у присуству бившег председника и свог мужа Била Клинтона и ћерке Челси Викторије, у Старој сенатској комори полаже заклетву као америчка јуниорска сенаторка]]

Након уласка у [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенат]], Клинтонова је изградила добар однос са сенаторима из обеју странака.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.csmonitor.com/2003/0310/p01s01-uspo.html |наслов=Clinton's quiet path to power |презиме=Chaddock |име=Gail Russell |рад=[[:en:The Christian Science Monitor|The Christian Science Monitor]] |датум=10. 3. 2003. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Ковала је савезе са сенаторима који су били [[религија|религиозни]] тако што је постала редовни учесник Сенатског молитвеног доручка.‍&zwj;<ref name="mj0907"/>‍&zwj;<ref name="Bernstein1">{{harvnb|Bernstein|2007|p=548}}</ref> Служила је за пет сенатских одбора: Одбор за буџет ({{јез-енгл|U.S. Senate Committee on the Budget}}; 2001—2002),‍&zwj;<ref name="umich">{{cite web |URL=http://www.lib.umich.edu/govdocs/congress/sncom012.html |наслов=Senate Temporary Committee Chairs |издавач=University of Michigan Documents Center |датум=24. 5. 2001. |приступ-датум=30. 5. 2007.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070707064827/http://www.lib.umich.edu/govdocs/congress/sncom012.html |archivedate=7. 7. 2007.}}</ref> Одбор за оружане снаге ({{јез-енгл|U.S. Senate Committee on Armed Services}}; 2003—2009),‍&zwj;<ref name="hwar">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/05/29/magazine/03Hillary-t.html |наслов=Hillary's War |презиме=Gerth |име=Jeff |last2=Van Natta |first2=Don Jr. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] Magazine |датум=29. 5. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Одбор за околиш и јавне радове ({{јез-енгл|U.S. Senate Committee on Environment and Public Works}}; 2001—2009),‍&zwj;<ref name="umich"/> Одбор за здравство, образовање, раднике и пензионере ({{јез-енгл|U.S. Senate Committee on Health, Education, Labor and Pensions}}; 2001—2009)‍&zwj;<ref name="umich"/> и Специјални одбор за старење ({{јез-енгл|U.S. Senate Special Committee on Aging}}).‍&zwj;<ref name="hccom">{{cite web |URL=http://clinton.senate.gov/senate/committees/index.cfm |наслов=Committees |издавач=[[Сенат Сједињених Америчких Држава|United States Senate]] |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071011195718/http://clinton.senate.gov/senate/committees/index.cfm |archivedate=11. 10. 2007.}}</ref> Била је такође члан Комисије за безбедност и сарадњу у Европи ({{јез-енгл|Commission on Security and Cooperation in Europe}}; 2001—2009).‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.csce.gov/index.cfm?FuseAction=AboutCommission.Commissioners&CFID=3874739&CFTOKEN=75235387 |наслов=About the Commission: Commissioners |издавач=[[:en:Commission on Security and Cooperation in Europe|Commission on Security and Cooperation in Europe]] |приступ-датум=29. 9. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090103052420/http://www.csce.gov/index.cfm?FuseAction=AboutCommission.Commissioners&CFID=813748&CFTOKEN=79881044 |archivedate=3. 1. 2009. |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.ukrweekly.com/old/archive/2001/200109.shtml |наслов=Senate, House appoint Helsinki commissioners |рад=[[:en:The Ukrainian Weekly|The Ukrainian Weekly]] |датум=20. 5. 2001. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archivedate=18. 10. 2017. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20171018060914/http://www.ukrweekly.com/old/archive/2001/200109.shtml |url-status=dead}}</ref>

Након [[Напади 11. септембра 2001.|Терористичких напада на СТЦ 11. септембра 2001.]] у [[Њујорк]]у, Хилари Клинтон је тражила начин како да се дође до средства за обнову града и побољшање безбедности у својој земљи. Заједно са сениорским њујоршким сенатором Чарлсом Шумером, постала је једна од главних одговорних за обезбеђивање 21&nbsp;милијарде долара намењених за обнову и поновни развој [[Светски трговински центар (од 2001)|Светског трговинског центра]].‍&zwj;<ref name="Bernstein1"/>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=231—232}}</ref> Хилари Клинтон затим преузима водећу улогу у истрази здравствених потешкоћа с којима су се суочавале хитне службе и које се јављају након 11. септембра у региону.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=238—239}}</ref> Гласала је за [[Патриотски закон|Патриотски акт САД]] ({{јез-енгл|USA Patriot Act}}) у октобру 2001. године. Када је акт био спреман за обнову [[2005]]. године, изразила је забринутости везано за Конференцијски извештај о реауторизацији Патриотског акта САД ({{јез-енгл|USA Patriot Act Reauthorization Conference Report}}) који се тицао грађанских слобода,‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.senate.gov/~clinton/news/statements/details.cfm?id=249895 |наслов=Statement of Senator Hillary Rodham Clinton on the USA Patriot Act Reauthorization Conference Report |издавач=[[Сенат Сједињених Америчких Држава|United States Senate]] |датум=16. 12. 2005. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080214165103/http://www.senate.gov/~clinton/news/statements/details.cfm?id=249895 |archivedate=14. 2. 2008.}}</ref> и то пре гласања за усвајање поменутог извештаја из 2005. године&nbsp;—&nbsp;годину после&nbsp;—,&nbsp;који је придобио велику подршку већине.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.senate.gov/legislative/LIS/roll_call_lists/roll_call_vote_cfm.cfm?congress=109&session=2&vote=00029 |наслов=U.S. Senate Roll Call Votes 109th Congress&nbsp;–&nbsp;2nd Session&nbsp;...&nbsp;On the Conference Report (H.R.&nbsp;3199&nbsp;Conference Report) |издавач=[[Сенат Сједињених Америчких Држава|United States Senate]] |датум=2. 3. 2006. |приступ-датум=24. 4. 2008.}}</ref>

Хилари Клинтон је снажно подржавала [[Рат у Авганистану (2001—2014)|америчку акцију 2001.]] у [[Авганистан]]у, говорећи да је то шанса за борбу против [[тероризам|тероризма]] те побољшање живота авганистанских жена које испаштају због [[талибани|талибанске]] владе.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://content.time.com/time/nation/article/0,8599,185643,00.html |наслов=New Hope For Afghanistan's Women |презиме=Clinton |име=Hillary |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=24. 11. 2001. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> У октобру 2002. гласала је за усвајање Резолуције о Рату у Ираку ({{јез-енгл|Iraq War Resolution}}), која је овластила тадашњег председника [[Џорџ В. Буш|Џорџа В. Буша]] да употреби војну силу против Ирака.‍&zwj;<ref name="balz-76">{{harvnb|Balz|Johnson|2009|p=74, 76—77}}</ref>

[[Датотека:Hillary Rodham Clinton.jpg|мини|десно|250п|alt=Званични портрет Хилари Родам Клинтон као америчке сенаторке|Званични портрет Хилари Родам Клинтон као америчке [[сенат]]орке]]

После почетка [[Рат у Ираку|Рата у Ираку]], Клинтонова је путовала у Ирак и Авганистан да би тамо посетила америчке војне базе и трупе. Приликом посете Ираку фебруара 2005. године, сенаторка Клинтонова приметила је да бунтовници нису могли да поремете демократске изборе који су раније одржани, те да су делови земље добро функционисали.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://usatoday30.usatoday.com/news/world/iraq/2005-02-19-iraq-senators_x.htm |наслов=Clinton says insurgency is failing |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |рад=[[:en:USA Today|USA Today]] |датум=19. 2. 2005. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Посматрајући и запажајући да су ратови и ратна распоређивања исцрпљујућа за редовне и резервне снаге, Хилари Клинтон се залагала за увођење закона и легислатива да се повећа обим редовних војних снага Сједињених Америчких Држава на 80&nbsp;хиљада војника како би се оптерећење смањило.‍&zwj;<ref>{{cite news |наслов=Clinton wants increase in size of regular Army |презиме=Turner |име=Douglas |рад=[[:en:The Buffalo News|The Buffalo News]] |датум=14. 7. 2005.}}</ref> Крајем 2005. године, рекла је да су&nbsp;—&nbsp;иако би тренутно повлачење из Ирака била грешка&nbsp;—&nbsp;[[Џорџ В. Буш|Бушева]] залагања за останак „док посао не буде обављен” заблуда јер се тиме Ирачанима давала порука „отвореног позивања да се не брину сами о себи”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://legacy.utsandiego.com/news/world/iraq/20051121-1341-hillaryclinton-iraq.html |наслов=Hillary Clinton says immediate withdrawal from Iraq would be 'a big mistake' |презиме=Fitzgerald |име=Jim |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |рад=[[:en:The San Diego Union-Tribune|The San Diego {{nowrap|Union-Tribune}}]] |датум=21. 11. 2005. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=...&nbsp;immediate U.S. withdrawal from Iraq would be "a big mistake".”&nbsp;•&nbsp;„It will matter to us if Iraq totally collapses into civil war, if it becomes a failed state the way Afghanistan was, where terrorists are free to basically set up camp and launch attacks against us.”&nbsp;•&nbsp;„The Bush administration's pledge to stay in Iraq "until the job is done" amounts to giving the Iraqis "an open-ended invitation not to take care of themselves".”&nbsp;•&nbsp;„Until they vote for a government, I don't know that we will have adequate information about how prepared they are.”&nbsp;•&nbsp;„poor decision-making by the administration”&nbsp;•&nbsp;„My view is we have to work together to fix these problems. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151122001004/http://legacy.utsandiego.com/news/world/iraq/20051121-1341-hillaryclinton-iraq.html |archivedate=22. 11. 2015. |url-status=dead}}</ref> Њен став изазвао је незадовољство и фрустрацију међу онима из [[Демократска странка (САД)|Демократске странке САД]] који су били за брзо повлачење.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Heilemann|Halperin|2010|p=34, 39}}</ref> Клинтонова је подржавала задржавање и унапређивање здравствене бенефиције за ратне ветеране и лобирала је против затварања појединих [[војна база|војних база]], поготово оних у Њујорку.‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://www.newsweek.com/hillarys-military-offensive-113773 |наслов=Hillary's Military Offensive |презиме=Meadows |име=Susannah |magazine=[[Њузвик|Newsweek]] |датум=12. 12. 2005. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="landler-nytm"/> Своја овлашћења у Одбору за оружане снаге искористила је за изграђивање блиских односа са високорангираним војним официрима.‍&zwj;<ref name="landler-nytm">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/04/24/magazine/how-hillary-clinton-became-a-hawk.html |наслов=H is for Hawk |презиме=Landler |име=Mark |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] Magazine |стр=28—35 |датум=24. 4. 2016. |приступ-датум=12. 5. 2016. |quote=You were right, this really did work.”&nbsp;•&nbsp;„Afghanistan surge}}</ref> ''(До {{nowrap|2014/2015.}} године, Клинтонова је потпуно променила свој став у вези са Ирачком ратном резолуцијом; рекла је да је „била у криву” и да је гласање у корист усвајања резолуције било „грешка”.)‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2015/05/hillary-clinton-iraq-war-vote-mistake-iowa-118109 |наслов=Hillary Clinton says her Iraq war vote was a 'mistake' |презиме=Lerner |име=Adam |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=19. 5. 2015. |приступ-датум=12. 5. 2016. |quote=got it wrong”&nbsp;•&nbsp;„mistake}}</ref>''

Сенаторка Хилари Родам Клинтон гласала је против двају главних пакета за резање пореза које је доносио председник Буш, затим против Акта за измирење везано за економски раст и пореске олакшице из 2001. године ({{јез-енгл|Economic Growth and Tax Relief Reconciliation Act of 2001}}) те против Акта за измирење везано за послове и раст пореских олакшица из 2003. године ({{јез-енгл|Jobs and Growth Tax Relief Reconciliation Act of 2003}}).‍&zwj;<ref name="pvs-hrc"/> Хилари Клинтон је гласала и против постављања [[Џон Робертс|Џона Робертса]] на место председника Врховног суда Сједињених Америчких Држава 2005. године и против постављања [[Самјуел Алито|Самјуела Е. Алитоа]] на место придруженог судије у истом Врховном суду САД 2006. године (користећи право ''[[филибастер]]'' за спречавање Алитоовог именовања).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2008/05/28/us/politics/28judges.html |наслов=Stark Contrasts Between McCain and Obama in Judicial Wars |презиме=Lewis |име=Neil A. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=28. 5. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2006/POLITICS/01/30/alito/ |наслов={{nowrap|Anti-Alito}} filibuster soundly defeated |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=30. 1. 2006. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

Сенаторка Хилари Клинтон позивала је [[2005]]. године Савезну трговинску комисију ({{јез-енгл|Federal Trade Commission}}) да испита [[:en:Hot Coffee mod|скривене сцене]] [[секс]]а у широко популарној и контроверзној {{nowrap|видео-игрици}} -{''[[Grand Theft Auto: San Andreas]]''}-.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/4682533.stm |наслов=Clinton wades into GTA sex storm |издавач=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |датум=14. 7. 2005. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Заједно са сенаторима Џоом Либерманом и Еваном Бајом, увела је Акт о заштити породичне забаве ({{јез-енгл|Family Entertainment Protection Act}}), намењен да заштити децу од непримерених садржаја који се налазе у {{nowrap|видео-игрицама}}. Клинтонова је [[2004]]. и [[2006]]. године гласала против увођења Федералног амандмана о браку ({{јез-енгл|Federal Marriage Amendment}}), који је покушао да забрани [[истополни брак|истополне бракове]].‍&zwj;<ref name="pvs-hrc">{{cite web |URL=http://votesmart.org/candidate/key-votes/55463/hillary-clinton |наслов=Senator Hillary Rodham Clinton&nbsp;–&nbsp;Voting Record |издавач=[[:en:Project Vote Smart|Project Vote Smart]] |приступ-датум=14. 4. 2008.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/id/13181735/ |наслов=Gay marriage ban defeated in Senate vote |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=7. 6. 2006. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref><!-- ''(Хилари Клинтон до 2013. године није подржавала истополне бракове.)‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://www.theatlantic.com/politics/archive/2014/06/hillary-clintons-gay-marriage-problem/372717/ |наслов=Hillary Clinton's Gay Marriage Problem |magazine=[[:en:The Atlantic|The Atlantic]] |датум=13. 6. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/blogs/the-fix/wp/2013/03/18/how-hillary-clinton-evolved-on-gay-marriage |наслов=How Hillary Clinton evolved on gay marriage |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=18. 3. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>''-->

Гледајући да успостави „прогресивну инфраструктуру” у односу на ривале тј. амерички конзервативизам, Хилари Клинтон је одиграла формативну улогу у разговорима који су довели до оснивања бившег „Центра за амерички напредак” ({{јез-енгл|Center for American Progress}}), ког је [[2003]]. године основао шеф особља Џон Подеста; он је подељени сарадник који је радио у корист [[непрофитна организација|удружења]] „Грађани за одговорност и етику у Вашинготну” ({{јез-енгл|Citizens for Responsibility and Ethics in Washington}}) које је основано 2003. године и&nbsp;—&nbsp;с друге стране&nbsp;—&nbsp;служио као саветник бивше ''вочдог'' организације прогресивних медија ({{јез-енгл|progressive media watchdog organization}}) „Медији су битни за Америку” ({{јез-енгл|Media Matters for America}}) коју је [[2004]]. године основао бивши антагонист Клинтонових, амерички новинар, аутор, писац и конзервативни [[левица|левичар]] Дејвид Брок.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=267—269, 313, 401}}</ref> После избора за Сенат САД 2004. године, Хилари Клинтон је успешно погурала новог вођу сената, демократу Харија Мејсона Рида, да направи сенатски командни центар (тзв. ратну собу) у којој су се управљало дневном разменом политичких порука.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=267—269}} »''Senate war room'' to handle daily political messaging«</ref>

==== Кампања за поновни избор 2006. ====
[[Датотека:Hillary Clinton 2006.jpg|мини|десно|upright=0.5|alt=Хилари Клинтон (2006)|Хилари Клинтон (2006)]]

Хилари Клинтон у новембру 2004. године најављује да ће се кандидовати за други сенатски мандат. Лако побеђује [[Демократска странка (САД)|демократску]] номинацију и надјачава опозицију предвођену антиратним активистом Џонатаном Тасинијем.‍&zwj;<ref>{{cite news |наслов=GOP Primary Turnout Was Lowest In More Than 30&nbsp;Years |рад=[[:en:Newsday|Newsday]] |датум=17. 9. 2006.}}</ref> Рани фаворит за [[Републиканска странка (САД)|републиканску]] номинацију, [[Округ Вестчестер (Њујорк)|вестчестерски]] окружни тужилац Џинин Ферис Пиро, повукао се из трке после неколико месеци неуспешне и лоше вођене кампање.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2005/POLITICS/12/21/ny.pirro/index.html |наслов=Sen. Clinton's GOP challenger quits race |презиме=Hirschkorn |име=Phil |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=21. 12. 2005. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Евентуални противник Хилари Клинтон на општим изборима био је републикански кандидат Џон Спенсер, бивши градоначелник [[Њујорк (држава)|њујоршког]] града [[Јонкерс (Њујорк)|Јонкерса]]. Хилари Клинтон побеђује на изборима одржаним [[7. новембар|7. новембра]] [[2006]]. са 67% гласова у односу на Спенсерових 31%,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.elections.ny.gov/NYSBOE/elections/2006/general/2006_ussen.pdf |наслов=New York State Board of Elections, General Election Results |веб-сајт=elections.ny.gov |датум=14. 12. 2006. |приступ-датум=16. 12. 2006. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120822221220/http://www.elections.ny.gov/NYSBOE/elections/2006/general/2006_ussen.pdf |archivedate=22. 8. 2012. |url-status=dead}}</ref> освајајући овог пута чак 62&nbsp;њујоршка округа осим четири преостала у којима није добила већину.‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://www.newsweek.com/campaign-2008-us-ready-woman-president-105521 |наслов=Is America Ready |magazine=[[Њузвик|Newsweek]] |датум=25. 12. 2006. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> У кампањи је потрошила 36&nbsp;милиона долара на свој поновни избор, више од било ког од кандидата који су учествовали у трци за Сенат САД на изборима 2006. године. Неке демократе су је критиковале јер је потрошила заиста превише новца у кампањи односно такмичењу чији је крајњи исход већ био познат, док су&nbsp;—&nbsp;с друге стране&nbsp;—&nbsp;неке од њених присталица биле забринуте зашто није оставила више новца у фонду за потенцијалну председничку кандидатуру 2008. године.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2006/11/21/us/politics/21donate.html?_r=1& |наслов=Clinton Won Easily, but Bankroll Shows the Toll |last1=Kornblut |first1=Anne |last2=Zeleny |first2=Jeff |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |стр=A1 |датум=21. 11. 2006. |приступ-датум=4. 6. 2016.}}</ref> У следећих неколико месеци, Хилари Клинтон је преусмерила око 10&nbsp;милиона долара свог сенатског фонда према својој председничкој кампањи.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Balz|Johnson|2009|p=91}}</ref>

==== Други мандат ====
[[Датотека:Hillary Clinton at the Senate Armed Services Committee.jpg|мини|десно|220п|alt=Хилари Клинтон слуша како шеф поморских операција, морнарички адмирал Мајк Мален, одговара на питања током свог саслушања пред Одбором Сената САД за оружане снаге, 2007. године; она је у позадини, седи за столом и испред ње је пластични сталак за име на којем пише „MRS. CLINTON”; носи плаво одело, а човек у црном оделу седи иза ње и прави белешке|Сенаторка Хилари Клинтон слуша како шеф поморских операција, [[Америчка ратна морнарица|морнарички]] [[адмирал]] Мајк Мален, одговара на питања током свог саслушања пред Одбором Сената САД за оружане снаге]]
[[Датотека:Hillary Rodham Clinton NY Senator in 2006.jpg|мини|десно|220п|alt=Хилари Клинтон као сенаторка из Њујорка 2006. године|Клинтонова као сенаторка (2006)]]

Хилари Клинтон се успротивила повећању броја трупа САД у [[Рат у Ираку|Рату у Ираку]] 2007. године, и то из војних и домаћих политичких разлога (до следеће године, она је почела да тајно признаје успех који је остварен додатним бројем трупа).‍&zwj;{{refn|group=н.|Генерал Џек Кин, један од твораца плана за слање додатних трупа, касније је изјавио да је покушао да увери Хилари Клинтон о добицима које би овај потез донео у то време, али она је осећала да би цела ствар резултовала неуспехом и да би губици на америчкој страни били превелики. Кин је рекао да му је негде око 2008. године Хилари Клинтон признала следеће: „Био си у праву, ово је заиста упалило.”‍&zwj;<ref name="landler-nytm"/> Министар одбране [[Роберт Гејтс]] је [[2014]]. године изјавио да је након што је Хилари Клинтон напустила Сенат САД и постала државна секретарка, она рекла председнику [[Барак Обама|Обами]] да је њено супротстављање ирачком удару из [[2007]]. године било политичко, и то зато што се тада суочавала с јаким изазовима због доласка Обаме у следећем демократском примару који је био жесток противник ратовања у Ираку. Роберт Гејтс такође цитира Хилари Клинтон како је једне прилике рекла: „Ирачки удар је упалио.”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.slate.com/blogs/weigel/2014/01/10/_hillary_told_the_president_that_her_opposition_to_the_surge_in_iraq_had.html |наслов=Hillary Told the President That Her Opposition to the Surge in Iraq Had Been Political |презиме=Weigel |име=David |рад=[[:en:Slate (magazine)|Slate]] |датум=10. 1. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=The Iraq surge worked.}}</ref> Хилари Клинтон је образложила како је Гејтс погрешно протумачио њена запажања везано за разлоге супротстављања додатним трупама.‍&zwj;<ref name="landler-nytm"/>}} У марту исте године, Хилари Клинтон је гласала у корист закона ратне потрошње који је захтевао од [[Џорџ В. Буш|председника Буша]] да почне с повлачењем трупа из Ирака; ово је прошло готово у целости по партијским линијама,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.foxnews.com/story/2007/03/28/bush-repeats-veto-threat-on-spending-bill-that-includes-iraq-withdrawa-687978709/ |наслов=Bush Repeats Veto Threat on Spending Bill That Includes Iraq Withdrawal Timetable |издавач=[[:en:Fox News Channel|Fox News]] |датум=28. 3. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141227190747/http://www.foxnews.com/story/2007/03/28/bush-repeats-veto-threat-on-spending-bill-that-includes-iraq-withdrawa-687978709/# |archivedate=27. 12. 2014. |url-status=dead}}</ref> али је Буш нешто касније ставио [[вето]]. У мају, закон за компромис везано за ратно финансирање&nbsp;—&nbsp;којим су укинути рокови за повлачење, али истовремено и финансирање повезано директно с мерилима и стандардима напретка ирачке владе&nbsp;—&nbsp;прошао је у [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенату САД]] резултатима гласања 80&nbsp;напрема 14, што је и председник Џорџ Буш потом потписао; Клинтонова је била једна од оних која је гласала против.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2007/POLITICS/05/24/iraq.funding/index.html |наслов=House, Senate pass war funding bill |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=25. 5. 2007. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Клинтонова је касније одговорила на Извештај [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгресу САД]] о стању у Ираку ({{јез-енгл|Report to Congress on the Situation in Iraq}}), ког је саставио генерал Дејвид Хауел Питрејус септембра 2007. године, и рекла следеће: „Мислим да извештаји које нам пружате захтевају добровољни прекид гледања на исте с неверицом.”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.nysun.com/national/clinton-spars-with-petraeus-on-credibility/62426/ |наслов=Clinton Spars With Petraeus on Credibility |презиме=Lake |име=Eli |рад=[[:en:The New York Sun|The New York Sun]] |датум=12. 9. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=I think that the reports that you provide to us really require a willing suspension of disbelief.}}</ref>

У марту 2007. године, као одговор на контроверзе у вези с отпуштањем америчких адвоката ({{јез-енгл|the dismissal of U.S. Attorneys controversy}}), Клинтонова је позивала [[правобранилаштво|правобраниоца]] Алберта Р. Гонзалеса да поднесе оставку.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://abcnews.go.com/GMA/story?id=2948538&page=1 |наслов=Hillary Clinton Calls for Gonzales' Resignation |издавач=[[:en:ABC News|ABC News]] |датум=13. 3. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Што се тиче високопрофилне свеобухватне, жестоко критиковане реформе имиграционог закона 2007. године&nbsp;—&nbsp;познатог под пуним именом Реформски акт за сигурне границе, економске могућности и имиграције из 2007. године ({{јез-енгл|Secure Borders, Economic Opportunity and Immigration Reform Act of 2007}}), или краћим Свеобухватни реформски акт за имиграције из 2007. године ({{јез-енгл|Comprehensive Immigration Reform Act of 2007}})&nbsp;—&nbsp;Клинтонова је пар пута дала глас ''за'' одосно гласала је овог пута у корист неког закона; међутим, овај законски акт на крају није прошао (тзв. {{јез-енгл|cloture}} није {{nowrap|остварен/добијен}}).‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.senate.gov/legislative/LIS/roll_call_lists/roll_call_vote_cfm.cfm?congress=110&session=1&vote=00228 |наслов=On the Cloture Motion (Motion to Invoke Cloture on the Motion to Proceed to Consider S.1639) |издавач=[[Сенат Сједињених Америчких Држава|United States Senate]] |датум=26. 6. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

Када је финансијска криза из 2007—2008. досегла врхунац кризом ликвидности септембра 2008. године, Хилари Клинтон је подржала усвајање предлаганог Акта о хитној економској стабилизацији [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] финансијског система ({{јез-енгл|Emergency Economic Stabilization Act of 2008}}), познатог и као ''Полсонов план'' по предлагачу&nbsp;—&nbsp;секретару финансија САД [[Хенри М. Полсон|Хенрију Мериту Полсону мл.]]; тиме је гласала за 700&nbsp;милијарди долара вредан закон ({{јез-енгл|Public Law {{nowrap|110-343}}}}) којим је покренут „Програм ослобађања од проблематичних актива” ({{јез-енгл|Troubled Asset Relief Program, TARP}}), рекавши да се тиме представљају интереси [[Американци|америчког народа]]. Предлог је прошао у Сенату САД са 74—25.‍&zwj;<ref name="ny1-tarp">{{cite news |URL=http://www.ny1.com/archives/nyc/all-boroughs/2008/10/02/senate-passes-economic-rescue-package-NYC_86538.old.html |наслов=Senate Passes Economic Rescue Package |издавач=[[:en:NY1|NY1 News]] |датум=2. 10. 2008. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160401080451/http://www.ny1.com/archives/nyc/all-boroughs/2008/10/02/senate-passes-economic-rescue-package-NYC_86538.old.html |archivedate=1. 4. 2016. |url-status=live}}</ref>

Хилари Клинтон и сенатор из Вирџиније Џим Веб су [[2007]]. позвали на покретање истраге о томе да ли је заштитна опрема издата војницима у Ираку била адекватна или не.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.usnews.com/news/articles/2008/12/03/10-things-you-didnt-know-about-hillary-clintons-senate-career |наслов=10&nbsp;things you didn't know about Hillary Clinton's senate career |презиме=O'Shea |име=Jennifer L. |рад=[[:en:US News|US News]] |датум=3. 12. 2008. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

== Председничка кампања 2008. ==
{{главни чланак|Председнички избори у САД 2008.}}

Хилари Клинтон се припремала за потенцијалну кандидатуру за [[Председник Сједињених Америчких Држава|председницу Сједињених Америчких Држава]] још од почетка [[2003]]. године.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=550—552}}</ref> На свом {{nowrap|веб-сајту}} је [[20. јануар]]а [[2007]]. године објавила састав експлораторног комитета (истражни одбор) за [[Председнички избори у САД 2008.|Изборе за председника САД 2008.]] наводећи: „Улазим, улазим да победим.”‍&zwj;<ref name="gerth-5">{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|p=5}} »I'm in, and I'm in to win.«</ref> До тада ни једна жена није била номинована за председника односно председницу од стране велике партије, нити је прва дама икада била у утрци за уред председника САД. Када је Бил Клинтон постао председник [[1993]]. године, такозвани „слепи фонд” ({{јез-енгл|blind trust}}) бива успостављен; априла 2007. Клинтонови су укинули слепи фонд да би се избегла могућност настанка етичких сукоба или политичких „срамоћења” како се Хилари Клинтон упустила у председничку трку.‍&zwj;<ref name="msn090407">{{cite news |URL=http://articles.moneycentral.msn.com/Investing/MutualFunds/HillaryClintonMidasTouchAtWork.aspx?page=1 |наслов=Hillary Clinton: Midas touch at work |презиме=Middleton |име=Tim |издавач=[[:en:MSNBC|MSNBC]] |датум=4. 9. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080129065550/http://articles.moneycentral.msn.com/Investing/MutualFunds/HillaryClintonMidasTouchAtWork.aspx?page=1 |archivedate=29. 1. 2008.}}</ref> Каснијим изјавама обелодањено је да је пар био „тежак” преко 50&nbsp;милиона долара,‍&zwj;<ref name="msn090407"/> те да су Клинтонови од [[2000]]. године зарадили преко 100&nbsp;милиона долара (од чега је већи део дошао од Била Клинтона&nbsp;—&nbsp;продајом његових књига, држањем плаћених говора и другим непознатим активностима),‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/7331834.stm |наслов=Clintons' earnings exceed $100m |издавач=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |датум=5. 4. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> што говори да је на кампању [[2008]]. отишла половина, око 50&nbsp;милиона америчких долара.

Током прве половине 2007. године, Хилари Клинтон је у анкетама добила [[Демократска странка (САД)|демократску]] [[Председник Сједињених Америчких Држава|председничку номинацију]] тј. имала је највише гласова у односу на остале кандидате своје странке у трци. Тадашњи [[Сенат Сједињених Америчких Држава|сенатор]] [[Барак Обама]] из [[Илиноис]]а и бивши сенатор Џони Рид „Џон” Едвардс из [[Северна Каролина|Северне Каролине]] били су Клинтонини најјачи конкуренти.‍&zwj;<ref name="balz-76"/> Највећа претња њеној кампањи била је њена некадашња подршка [[Рат у Ираку|Рату у Ираку]] ком се [[Барак Обама]] противио од самог почетка.‍&zwj;<ref name="balz-76"/> Клинтонова и Обама су у рекордном року скупили средства за кампање, претичући једно друго у вођству новцем сваког тромесечја.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2007/POLITICS/10/02/campaign.cash/ |наслов=Clinton outpaces Obama in fundraising for third quarter |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=2. 10. 2007. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

[[Датотека:Hillary Clinton 3.jpg|мини|лево|300п|alt=Хилари Клинтон у Њу Хемпширу, септембра 2007. године|Хилари Клинтон у [[Њу Хемпшир]]у, септембра 2007. године]]
[[Датотека:Hillary Clinton Feb 3 2008.jpg|мини|десно|220п|alt=Хилари Клинтон држи говор за кампању на митингу на Аугзбуршком колеџу као део своје председничке кампање 2008. године; публика иза гледа у њу како прича у минеаполиском колеџу два дана пре „супер уторка”, дан у 2008. години на који је био одржан највећи број симултаних избора на државном нивоу икада; она носи црну јакну, а плави банери на којима је исписана реч „Hillary” висе по зиду у позадина; изнад њих је велики банер боје бургундац на којем стоје речи „Augsburg College”, исписане словима беле боје|Клинтонова води кампању на [[Аугзбург|Аугзбуршком колеџу]] у [[Минеаполис]]у ([[Минесота]]), два дана пре тзв. „супер уторка 2008.” (3. фебруар односно 5. фебруар 2008. године)]]

Првих шест држава у [[Демократска странка (САД)|демократским]] анкетама из септембра 2007. године, показало је да је Хилари Клинтон водећи кандидат у свих шест поменутих држава, с тим да се најближа борба водила у [[Ајова|Ајови]] и [[Јужна Каролина|Јужној Каролини]]. Наредних месеци, националне анкете показале су да је Хилари Клинтон далеко испред осталих демократских конкурената.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Balz|Johnson|2009|pp=87—88}}</ref> Она је крајем октобра претрпела редак пораз у кампањи јер је тада имала рекордно лош наступ у [[Демократска странка (САД)|демократској]] дебати против Обаме, Едвардса и других противничких кандидата.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Balz|Johnson|2009|pp=95—99}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Heilemann|Halperin|2010|pp=145—149}}</ref> Обамине поруке за промене почеле су јаче да одјекују Демократским бирачким телом него ’поруке искуства’ којима је јасно зрачила.‍&zwj;<ref name="time5mis"/> Трка тако постаје знатно затегнутија, поготово у поменутој Ајови и Јужној Каролини те [[Њу Хемпшир]]у, где Хилари Клинтон до децембра 2007. године губи вођство према неколико анкета.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://firstread.nbcnews.com/_news/2007/12/09/4435797-clinton-shouldnt-worry-about-just-ia?lite |наслов=Clinton shouldn't worry just about IA |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=9. 12. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

У првом гласању одржаном [[3. јануар]]а [[2008]]. године, Демократски посланички клуб Ајове ({{јез-енгл|Iowa Democratic caucuses}}) ставља Клинтонову на треће место, дакле иза Обаме и Едвардса.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Kornblut|2009|p=57}}</ref> Обама следећих дана добија пуну подршку у националним анкетама, од којих све предвиђају његову победу на примарним изборима у [[Њу Хемпшир]]у.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.realclearpolitics.com/epolls/2008/president/nh/new_hampshire_democratic_primary-194.html |наслов=New Hampshire Democratic Primary |издавач=[[:en:RealClearPolitics|RealClearPolitics]] |датум=8. 1. 2008. |приступ-датум=9. 1. 2008.}}</ref> Међутим, на изненађење свих, Хилари Клинтон је [[8. јануар]]а [[2008]]. у Хемпширу за длаку победила Барака Обаму.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Heilemann|Halperin|2010|pp=186—190}}</ref> То је било први пут у [[Историја Сједињених Америчких Држава|америчкој историји]] да је жена освојила већину и победила на страначким примарним изборима за потребе делегатске селекције.‍&zwj;<ref name="cawp-firsts">{{cite web |URL=http://www.cawp.rutgers.edu/fast_facts/resources/Firsts.php |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141216234346/http://www.cawp.rutgers.edu/fast_facts/resources/Firsts.php |archivedate=16. 12. 2014. |наслов=Firsts for Women in U.S. Politics |издавач=[[:en:Center for American Women and Politics|Center for American Women and Politics]] |приступ-датум=18. 8. 2014.}} Такође погледајте:<br />
* [https://web.archive.org/web/20090430130147/http://www.cawp.rutgers.edu/fast_facts/elections/preswatch_clinton.php „The 2008&nbsp;Presidential Campaign of Senator Hillary Rodham Clinton”]<br />Значајне су и информације везане за [[:en:Shirley Chisholm#1972 presidential campaign|Председничку кампању Ширлија Крисхолма 1972.]] за претходно означавање тј. проглашавање најбољег перформанса жене из велике партије као председничког кандидата.</ref> Било је разних објашњења за победу Хилари Клинтон у Њу Хемпширу, али најчешће су била усмерена на њене симпатизере, нарочито жене које је вероватно придобила након што су јој у очима засијале сузе и глас „пукао” док је одговарала на питање једног бирача дан пре избора.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://articles.latimes.com/2008/jan/10/nation/na-newhamp10 |наслов=Clinton had voters' sympathy&nbsp;&ndash;&#32;and a message they liked |презиме=Decker |име=Cathleen |last2=Barabak |first2=Mark Z. |рад=[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]] |датум=10. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

У наредних неколико дана, природа такмичења се преломила и све је кренуло у другом смеру. Одређен број ствари које је истакао [[Бил Клинтон]] и други сурогати (заменици)‍&zwj;<ref name="cbs012608">{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/analysis-bill-clintons-lost-legacy/ |наслов=Analysis: Bill Clinton's Lost Legacy |презиме=Ververs |име=Vaughn |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=26. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>&nbsp;—&nbsp;а такође и примедбе Хилари Клинтон везане за [[Мартин Лутер Кинг|Мартина Лутера Кинга]] и [[Линдон Џонсон|Линдона Бејнса Џонсона]]‍&zwj;{{refn|group=н.|Када је упитана за своје реакције на Обамине изјаве о могућности да његова кампања представља лажну наду, Хилари Клинтон је одговорила следећим речима: „Истакла бих чињеницу да се сан др Кинга почео остваривати када је председник Џонсон донео Грађански акт из 1964. године, када је био у могућности да кроз Конгрес [САД] пронесе нешто за што се председник Кенеди надао да ће [он] урадити; пређашњи председник није ни покушао, али био је потребан [само] председник да се то учини. Тај сан постао је стварност, снага тог сна постала је стварна у животима људи зато што смо имали председника који је говорио ми ћемо то урадити, и заиста је то и остварио.”‍&zwj;<ref name="nyt-tamp"/>}}&nbsp;—,&nbsp;код многих су доживљене као (намерно или случајно) ограничавање Обаме као расно оријентисаног кандидата или негирање на други начин послерасног значаја и достигнућа његовог кампање.‍&zwj;<ref name="nyt-tamp">{{cite news |URL=http://thecaucus.blogs.nytimes.com/2008/01/11/bill-clinton-tries-to-tamp-down-fairy-tale-remark-about-obama/ |наслов=Bill Clinton Tries to Tamp Down 'Fairy-Tale' Remark About Obama |last1=Hulse |first1=Carl |last2=Healy |first2=Patrick |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=11. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=I would point to the fact that Dr. King's dream began to be realized when President Johnson passed the Civil Rights Act of 1964, when he was able to get through Congress something that President Kennedy was hopeful to do, the President before had not even tried, but it took a president to get it done. That dream became a reality, the power of that dream became real in people's lives because we had a president who said we are going to do it, and actually got it accomplished.}}</ref> Упркос покушајима како Клинтонове тако и [[Барак Обама|Обаме]] да се проблем умањи и на крају „стави под тепих” као што се то обично ради, цела ствар резултовала је још већим ''поларизовањем'' демократског гласања: Хилари Клинтон губи већину подршке међу [[Афроамериканци]]ма.‍&zwj;<ref name="cbs012608"/>‍&zwj;<ref name="balz-165">{{harvnb|Balz|Johnson|2009|pp=163—166}}</ref> Губи од Обаме [[26. јануар]]а [[2008]]. на страначким примарним изборима у [[Јужна Каролина|Јужној Каролини]], и то маржом два напрема један,‍&zwj;<ref name="balz-165"/> тако стварајући напет дуел (Едвардс је недуго након овога испао из игре у целости) за такмичење у преостале двадесет две државе, заказано за петофебруарски „супер уторак”. [[Бил Клинтон]] је направио још неколико расних изјава те тако привукао критике за њихове касније уочене импликације у кампањи у Јужној Каролини; Билови наступи (иступи) и улога коју је тада играо чинили су се толико штетним по Клинтонову да је талас њених присталица како унутар кампање тако и ван ње био приморан да каже да [[Бил Клинтон|бивши председник]] „треба [мора] да престане [с оним што ради]”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://politicalticker.blogs.cnn.com/2008/01/28/clinton-campaign-advisers-bill-clinton-needs-to-stop/ |наслов=Clinton campaign advisers: Bill Clinton 'needs to stop' |презиме=Crowley |име=Candy |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=28. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=...&nbsp;"a huge wave" of sentiment that Bill Clinton "needs to stop". |archivedate=30. 01. 2008. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080130201618/http://politicalticker.blogs.cnn.com/2008/01/28/clinton-campaign-advisers-bill-clinton-needs-to-stop/ |url-status= }}</ref> Кампања у [[Јужна Каролина|Јужној Каролини]] нанела је Клинтоновој трајну штету, урушивши њену подршку међу демократским естаблишментом и изазвавши [[Едвард Мур Кенеди|Теда Кенедија]] да почне да пружа веома цењену подршку и одобравање за Обаму.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Balz|Johnson|2009|p=156, 173—178}}</ref>

[[Датотека:2008 Democratic Primaries Popular Vote.svg|мини|лево|270п|alt=График 50&nbsp;држава, који приказује гласове народа на демократским примарима и кокусима по државама, са сенчењем приказаним процентима победе; победници народног гласања и делегатски победници су се разликовали у Њу Хемпширу, Невади, Мисурију, Тексасу и Гваму|Гласови по савезним државама САД у демократским примарима и посланичким групама, осенчени процентном победом{{paragraph break}}<div style="font-size:72.5%;">[&thinsp;љубичасте боје су за Обаму, зелене боје су за Клинтонову; победник по гласовима народа и делегатски победник био је различит у [[Њу Хемпшир]]у, [[Невада|Невади]], [[Мисури]]ју, [[Тексас]]у и [[Гвам]]у&thinsp;]</div>]]

У супер уторак, Хилари Клинтон је освојила највеће државе ([[Калифорнија]], [[Њујорк]], [[Њу Џерзи]], [[Масачусетс]] итд.), док је Обама освојио више држава;‍&zwj;<ref>{{harvnb|Balz|Johnson|2009|pp=188—189}}</ref> тако су имали готово равномерну расподелу броја гласова народа.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Heilemann|Halperin|2010|p=223}}</ref> Међутим, Обама је добијао више обавезујућих делегата за свој удео у гласовима народа због бољег искоришћавања Демократских пропорционалних правила за доделу бројева&nbsp;/&nbsp;алокацију ({{јез-енгл|The Democratic proportional allocation rules}}).‍&zwj;<ref name="sizemore">{{cite news |URL=http://www.centerforpolitics.org/crystalball/articles/jms2008060501/ |наслов=How Obama Did It |презиме=Sizemore |име=Justin M. |издавач=[[:en:University of Virginia Center for Politics|Center for Politics at the University of Virginia]] |датум=5. 6. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

Кампања Хилари Клинтон рачунала је на освајање суперуторске номинације и била је неспремна како финансијски тако и [[логистика|логистички]] на дуже напоре; заостајајући у [[интернет]]ском прикупљању средстава, Хилари Клинтон је почела да позајмљује новац за своју кампању.‍&zwj;<ref name="time5mis">{{cite news |URL=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,1738496,00.html |наслов=The Five Mistakes Clinton Made |презиме=Tumulty |име=Karen |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=8. 5. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="nyt-recon"/> У оквиру штаба кампање било је континуираних превирања те је Хилари Клинтон извршила неколико кадровских промена у највишим организационим нивоима.‍&zwj;<ref name="nyt-recon"/>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Balz|Johnson|2009|pp=148—154, 190—192}}</ref> [[Барак Обама|Обама]] је фебруара 2008. победио на наредних 11&nbsp;изборних такмичења широм земље, често великим разликама, те је у односу на Хилари Клинтон узео значајно вођство међу [[Демократска странка (САД)|демократама]] тј. обавезујућим делегатима.‍&zwj;<ref name="sizemore"/>‍&zwj;<ref name="nyt-recon">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2008/06/08/us/politics/08recon.html |наслов=The Long Road to a Clinton Exit |last1=Baker |first1=Peter |last2=Rutenberg |first2=Jim |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=8. 6. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Хилари Клинтон [[4. март]]а [[2008]]. прекида дуг низ пораза победама на изборима у [[Охајо|Охају]] и другим земљама,‍&zwj;<ref name="nyt-recon"/> где је њено критиковање [[Северноамерички споразум о слободној трговини|{{nowrap|-{NAFTA}--е}}]]&nbsp;—&nbsp;великог легата председниковања њеног мужа Била&nbsp;—&nbsp;био кључан али ипак недовољан проблем да би евентуално наштетио у великој мери и изазвао ситуацију близу поразу чиме би се неславни низ наставио.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Balz|Johnson|2009|p=196}}</ref> [[Барак Обама|Обама]] је током кампање доминирао код оних људи из посланичких група односно чланова клубова за које је Хиларина кампања умногоме била неприпремљена {{nowrap|и/или}} неспроведена.‍&zwj;<ref name="time5mis"/>‍&zwj;<ref name="sizemore"/> Обама је добро прошао на примарним изборима за што може захвалити понајвише Афроамериканцима, а затим и младим, факултетски образованим људима, док подршка богатијих, боље ситуираних бирача такође није нимало изостала; Хилари Клинтон су у примару увелико подржали [[Хиспано]]американци и старији, факултетски необразовани људи, с тим да су гласови [[радничка класа|радничке класе]] бирача [[европеидна раса|белаца]]&nbsp;—&nbsp;поред претходно поменутих група&nbsp;—&nbsp;били такође међу преовлађујућим.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://blogs.wsj.com/washwire/2008/03/18/pennsylvania-pitch-can-obama-connect-with-lower-income-whites/ |наслов=Pennsylvania Pitch: Can Obama Connect With {{nowrap|Lower-Income}} Whites |презиме=Phillips |име=Matt |рад=[[:en:The Wall Street Journal|The Wall Street Journal]] |датум=18. 3. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2008/04/22/us/politics/22age.html |наслов=In Clinton vs. Obama, Age Is a Great Predictor |презиме=Seelye |име=Katherine Q. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=22. 4. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Што се тиче делегата, Хилари Клинтон је најбољу наду за победу у номинацијама пронашла у уверавању непривржених, од стране странака именованих а тако и оријентисаних тзв. суперделегата (обавезујући делегати).‍&zwj;<ref name="balz-217">{{harvnb|Balz|Johnson|2009|pp=216—217}}</ref>

[[Датотека:President Clinton, Hillary Rodham Clinton and Chelsea Clinton greet troops at Tuzla Air Force Base in Bosnia - Flickr - The Central Intelligence Agency (4).jpg|мини|десно|331п|alt=Хилари Клинтон ходајући поздравља америчке трупе у Војној бази „Тузла” у Босни и Херцеговини; фотографија је направљена децембра 1997. године|Клинтонова поздравља трупе САД у војној ваздухопловној бази [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] у [[Тузла|Тузли]] током посете децембра 1997. године]]
[[Датотека:Hillary Rodham Clinton DNC 2008.jpg|мини|десно|331п|alt=Хилари Клинтон држи говор у име Обаме пред конвенцијском публиком, током друге ноћи Демократске националне конвенције 2008. у Денверу; више чланова публике у позадини маше белим заставама на којима је маркером исписана реч „Hillary”|Клинтонова држи говор у име свог бившег ривала [[Барак Обама|Барака Обаме]], током друге вечери Демократске националне конвенције одржане 2008. године у [[Денвер]]у у америчкој савезној држави [[Колорадо]]]]

Хилари Клинтон је крајем марта признала да су њене изјаве које је често понављала током своје кампање (како је марта 1996. године бежала под непријатељском ватром бивајући гађана [[снајперска пушка|снајперима]], а све током посете [[Оружане снаге САД|америчким војним трупама]] у [[ваздухопловство|Ваздухопловној]] [[војна база|војној бази]] у [[Тузла|Тузли]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]) биле лаж, што је моментално привукло значајну медијску пажњу и постало атракција.‍&zwj;<ref name="allegs_and_lies">{{harvnb|Heilemann|Halperin|2010|pp=239—240}}</ref> Ова изјава је кулминирала пар дана након самог објављивања, тачније када се појавио снимак дотичног догађаја где се може видети да је Хилари са својом ћерком [[Челси Клинтон|Челси]] веома срдачно дочекана на аеродрому, а снајперске ватре јасно је да уопште није било.‍&zwj;<ref name="allegs_and_lies"/>

Хилари Клинтон [[22. април]]а [[2008]]. побеђује на примарним изборима у [[Пенсилванија|Пенсилванији]] и на тај начин успева да своју кампању одржи у животу.‍&zwj;<ref name="wapo-accept"/> [[6. мај]]а остварује веома тесну победу у примару у [[Индијана|Индијани]], што бива попраћено великим поразом у [[Северна Каролина|Северној Каролини]]; овиме Хилари Клинтон остаје без икакве реалне шансе за победу у страначкој номинацији.‍&zwj;<ref name="wapo-accept"/> Она обећава да ће остати у кампањи до краја примарних избора, али престаје да се супротставља Обами; како је један аналитичар то објаснио: „Она би могла да поднесе пораз. Не би могла да поднесе одустајање.”‍&zwj;<ref name="wapo-accept">{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2008/06/04/AR2008060404312_pf.html |наслов='She Could Accept Losing. She Could Not Accept Quitting.' |last1=Kornblut |first1=Anne |last2=Balz |first2=Dan |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=5. 6. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote="She could accept losing", one adviser said. "She could not accept quitting."}}</ref> Хилари Клинтон побеђује на неколико преосталих изборних надметања; и заиста, током последња три месеца кампање она осваја већи број делегата, држава и гласова од Обаме, али ово се ''активирање'' десило ипак прекасно јер Хилари Клинтон у самој завршници не успева да превазиђе Бараково претходно стечено вођство.‍&zwj;<ref name="nyt-recon"/>

Након завршетка примарних избора [[3. јун]]а [[2008]]. године, Обама је стекао довољно делегата да постане претпостављени кандидат ({{јез-енгл|presumptive nominee}}).‍&zwj;<ref>{{harvnb|Heilemann|Halperin|2010|p=258}}</ref> У говору који је одржала пред својим присталицама [[7. јун]]а [[2008]]. године, Хилари Клинтон завршава кампању и признаје пораз исказујући отворену подршку Бараку Обами.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|p=25, 30}}</ref> До краја кампање Хилари Клинтон је освојила 1.640&nbsp;обавезујућих делегата, а Обама 1.763;‍&zwj;<ref name="cnn-end">{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/ELECTION/2008/primaries/results/scorecard/#D |наслов=Election Center 2008: Delegate Scorecard |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=4. 6. 2008. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> у време закључивања и освајања ({{јез-енгл|clinching}}), Клинтонова је имала 286&nbsp;суперделегата, а Обама 395,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://tpmelectioncentral.talkingpointsmemo.com/2008/06/election_stats.php |наслов=The Final Math |презиме=Kleefeld |име=Eric |рад=[[:en:Talking Points Memo|Talking Points Memo]] |датум=4. 6. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080701201010/http://tpmelectioncentral.talkingpointsmemo.com/2008/06/election_stats.php |archivedate=1. 7. 2008.}}</ref> с тим да су се те бројке измениле на 256&nbsp;наспрам 438&nbsp;кад је Обама званично проглашен за победника.‍&zwj;<ref name="cnn-end"/> Хилари Клинтон и Обама су током номинација добили преко 17&nbsp;милиона гласова понаособ,‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.realclearpolitics.com/epolls/2008/president/democratic_vote_count.html |наслов=2008&nbsp;Democratic Popular Vote |издавач=[[:en:RealClearPolitics|RealClearPolitics]] |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Број гласова народа за процес номинације је незваничан и безначајан при одређивању победника номинација. Тешко је наћи прецизне укупне резултате зато што неке државе односно њихови гласачи из посланичких клубова ({{јез-енгл|caucus [states]}}) не објављују укупне бројке за гласове народа, који&nbsp;—&nbsp;према томе&nbsp;—&nbsp;морају да се процене. Даље, тешко је (у)поредити Клинтонине и Обамине ''тотале'' зато што се само Клинтонино име налазило на гласачким листићима ({{јез-енгл|ballot}}) у [[Мичиген]]у.‍&zwj;<ref name="balz-217"/>}} чиме су обоје оборили пређашњи рекорд.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://voices.washingtonpost.com/thefix/eye-on-2008/clinton-puts-up-popular-vote-a.html |наслов=Clinton Puts Up Popular Vote Ad |презиме=Cillizza |име=Chris |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=1. 6. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archive-date=10. 09. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120910212501/http://voices.washingtonpost.com/thefix/eye-on-2008/clinton-puts-up-popular-vote-a.html |url-status= }}</ref> Хилари Клинтон је била прва жена која је била укључена у трку било за ''примаре'' или ''[[Кокус|кокусе]]'' сваке од држава, чиме је (гледајући рекорд за највише сакупљених гласова и добијених делегата од стране једне жене икада) засенила&nbsp;—&nbsp;и то је битно нагласити: ''великом разликом''&nbsp;—,&nbsp;резултате које је конгрескиња Ширли Анита Сент Хил Крисхолм остварила у својој председничкој кампањи односно на изборима 1972. године.‍&zwj;<ref name="cawp-firsts"/> Хилари Клинтон је на Демократској националној конвенцији 2008. одржала веома страствен говор подржавајући данашњег председника САД Барака Обаму, а током целе јесени 2008. често је учествовала у његовој кампањи која се окончала успешно по демократе: [[Републиканска странка (САД)|републиканац]] [[Џон Мекејн]] поражен је на општим изборима одржаним [[4. новембар|4. новембра]] [[2008]]. године‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2008/11/23/us/politics/23hillary.html |наслов=Clinton–Obama Détente: From Top Rival to Top Aide |презиме=Bumiller |име=Elisabeth |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=22. 11. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> (резултат је био {{nowrap|[69.498.516&thinsp;+&thinsp;365]&thinsp;—}}&thinsp;{{nowrap|[59.948.323&thinsp;+&thinsp;173]}} односно {{nowrap|52,93%&nbsp;—&nbsp;45,65%}} за Барака Обаму). Хиларина кампања завршава се тешко: она запада дубоко у дугове; дуговала је милионе долара спољним добављачима, а 13&nbsp;милиона долара које је сама уложила у кампању морала је да ''отпише''.‍&zwj;<ref name="cnn-debt">{{cite news |URL=http://politicalticker.blogs.cnn.com/2013/01/22/hillary-clintons-campaign-debt-finally-paid-off/ |наслов=Hillary Clinton's campaign debt finally paid off |презиме=Yoon |име=Robert |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=22. 1. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archive-date=15. 12. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171215162958/http://politicalticker.blogs.cnn.com/2013/01/22/hillary-clintons-campaign-debt-finally-paid-off/ |url-status= }}</ref> Дугове је Хилари Клинтон у коначници отплатила до почетка [[2013]]. године.‍&zwj;<ref name="cnn-debt"/>

== Државна секретарка САД ==
=== Номинација и потврда ===
[[Датотека:Hillary Clinton official Secretary of State portrait crop.jpg|мини|лево|214п|alt=Званични портрет Хилари Клинтон као државне секретарке САД, јануара 2009. године|Званични портрет Клинтонове као [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државне секретарке САД]], јануара 2009. године]]
[[Датотека:1201 National Security 02.jpg|мини|десно|220п|alt=Потпредседник Џо Бајден, председник Барак Обама и државна секретарка Хилари Клинтон приликом званичног објављивања номинација чланова администрације новоизабраног америчког председника Барака Обаме, децембра 2008. године|Потпредседник [[Џо Бајден]], председник [[Барак Обама]] и државна секретарка Хилари Клинтон приликом званичног објављивања номинација чланова администрације новоизабраног америчког председника Барака Обаме, децембра 2008. године]]

Средином новембра 2008. године, [[Председник Сједињених Америчких Држава|новоизабрани председник]] [[Барак Обама|Обама]] и Клинтонова разговарају о могућности њеног служења као [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|америчке државне секретарке]] у његовој администрацији.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=48—52}}</ref> У почетку је била незаинтересована, али је [[20. новембар|20. новембра]] [[2008]]. рекла Обами да ће прихватити позив.‍&zwj;<ref name="nytm-rock">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2012/07/01/magazine/hillary-clintons-last-tour-as-a-rock-star-diplomat.html |наслов=Last Tour of the Rock-Star Diplomat |презиме=Myers |име=Steven Lee |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=1. 7. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016. |стр=18—23, 49 |quote=non-ideological, pragmatic exercise}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=58—60}}</ref> Председник Барак Обама [[1. децембар|1. децембра]] [[2008]]. званично номинује Хилари Клинтон за функцију државне секретарке.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.theguardian.com/world/deadlineusa/2008/dec/01/obama-clinton-secretary-of-state |наслов=As it happened: Obama nominates Hillary Clinton for secretary of state |презиме=Schor |име=Elana |рад=[[Гардијан|The Guardian]] |датум=1. 12. 2008. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="sky120108">{{cite news |URL=http://news.sky.com/story/651982/obama-confirms-hillary-in-top-job |наслов=Obama Confirms Hillary In Top Job |издавач=[[:en:Sky News|Sky News]] |датум=1. 12. 2008. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=difficult and exciting adventure |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120927114952/http://news.sky.com/story/651982/obama-confirms-hillary-in-top-job |archivedate=27. 9. 2012. |url-status=dead}}</ref> Хилари Клинтон је рекла да не жели да напусти [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенат САД]], али да ће јој нова функција представљати „тешку и узбудљиву авантуру”.‍&zwj;<ref name="sky120108"/> У оквиру номинације и да би се ублажила опасност од сукоба интереса, [[Бил Клинтон]] је одлучио да ће прихватити неколико услова и ограничења у погледу својих текућих активности и напора за привлачење финансијера за Фондацију Вилијама Џ. Клинтона ({{јез-енгл|William J. Clinton Foundation}}) и Клинтонову<!--Односи се на Била, не на пар Клинтон или на Хилари.--> глобалну иницијативу ({{јез-енгл|Clinton Global Initiative}}).‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|p=81}}</ref>

Именовање је захтевало примену механизма тзв. Кваке Саксби ({{јез-енгл|Saxbe fix}}) познатог и као „враћање плата” ({{јез-енгл|salary rollback}}),‍&zwj;{{refn|group=н.|Механизам је име је добио по [[Охајо|охајском]] сенатору Вилијаму Барту Билу Саксбију (1916—2010), који је за време свог мандата повећао плате администрације, што је у Конгресу САД поништено [[1973]]. године када су нивои плата враћени на пређашњи ниво.}} уведеног и законом озваниченог децембра 2008. године.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://thecaucus.blogs.nytimes.com/2008/12/19/bush-approves-bill-reducing-secretary-of-states-pay/ |наслов=Bush Approves Bill Reducing Secretary of State's Pay |презиме=Falcone |име=Michael |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=19. 12. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Саслушања за потврђивање пред Комитетом за иностране односе [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената САД]] ({{јез-енгл|United States Senate Committee on Foreign Relations}}) почела су [[13. јануар]]а [[2009]]. године, недељу дана пред Обамину инаугурацију; два дана касније, комитет је гласао и било је 16—1&nbsp;за одобравање службе Хилари Клинтон.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/id/28624112/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140409043257/http://www.nbcnews.com/id/28624112/ |archivedate=9. 4. 2014. |наслов=Senate panel backs Clinton as secretary of state |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=15. 1. 2009. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> У том тренутку, њен јавни рејтинг је досегао 65%, највишу тачку од [[Моника Левински|Левински скандала]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.gallup.com/poll/113740/Senate-Hearings-Begin-Hillary-Clintons-Image-Soars.aspx |наслов=As Senate Hearings Begin, Hillary Clinton's Image Soars |презиме=Jones |име=Jeffrey M. |издавач=[[Галуп|Gallup Organization]] |датум=13. 1. 2009. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> [[21. јануар]]а [[2009]]. године Сенат САД у пуном саставу изгласава Клинтонову 94—2.‍&zwj;<ref name="kate phillips">{{cite news |URL=http://thecaucus.blogs.nytimes.com/2009/01/21/senate-debates-clinton-confirmation/ |наслов=Senate Confirms Clinton as Secretary of State |презиме=Phillips |име=Kate |датум=21. 1. 2009. |приступ-датум=7. 2. 2016. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]}}</ref> Дала је заклетву [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државне секретарке]], а из [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената САД]] иступила касније истог дана.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://polhudson.lohudblogs.com/2009/01/21/clinton-has-resigned-the-senate-sworn-in-at-state-dept |наслов=Clinton sworn in at State Dept. and then resigns Senate |презиме=Tumulty |име=Brian |рад=[[:en:The Journal News|The Journal News]] |датум=21. 1. 2009. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090201014210/http://polhudson.lohudblogs.com/2009/01/21/clinton-has-resigned-the-senate-sworn-in-at-state-dept |archivedate=1. 2. 2009.}}</ref> Постала је прва [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама]] у служби у [[Кабинет Сједињених Америчких Држава|Кабинету САД]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.npr.org/blogs/politicaljunkie/2008/12/obama_brings_hillary_to_cabine.html |наслов=Obama Brings Hillary to Cabinet, GOP to Ariz. State House |презиме=Rudin |име=Ken |издавач=[[:en:NPR|NPR]] |датум=1. 12. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

[[Датотека:Hillary Clinton sworn in as SecState 1-21-09 clinton-SIC-1.21.09 600 1.jpg|мини|лево|214п|alt=Хилари Клинтон полаже заклетву као америчка државна секретарка, 21. јануара 2009. године; она се налази на левој страни слике, окренута надесно; церемонију предводи придружена суткиња Кетрин Оберли, која стоји директно испред Хилари (на десној страни слике) и која је окренута налево; Бил Клинтон, који стоји у средини између супруге и суткиње, држи Библију и гледа у Хилари|Клинтонова полаже заклетву као [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|америчка државна секретарка]] испред суткиње Кетрин Оберли, док [[Бил Клинтон]] држи [[Библија|Библију]]]]

=== Прва половина мандата ===
<div style="padding-top:1.5em;float:right;clear:right;">{{multiple image|align=right|direction=horizontal|total_width=455|image1=Hillary Clinton arrives at State Dept. 1-22-09 HRC-arrival-1.22.09 600 1.jpg|width1=600|height1=398|alt1=Новоизабрана америчка државна секретарка Хилари Родам Клинтон у сивом оделу стиже у Стејт департмент; стоји на средини слике у средњем плану, те машући десном подигнутом руком поздравља присутне из секретаријата који су је дочекали, јануара 2009. године|caption1=Новоизабрана америчка државна секретарка Хилари Родам Клинтон стиже у [[Стејт департмент]] и поздравља присутне из секретаријата који су је дочекали, јануара 2009. године|image2=President Obama, Secretary Clinton and Prime Minister Brown at the 2009 NATO summit.jpg|width2=525|height2=350|alt2=Барак Обама шапуће Хилари Клинтон на самиту, док неколико војника у униформама стоји иза њих, те неколико државних поглавара седи иза њих а испред војника; на самиту Стразбур—Кел, НАТО самиту одржаном априла 2009. године|caption2=Клинтонова и Обама размењују мишљења на дводневном 21.&nbsp;НАТО самиту (самит „{{nowrap|[[Стразбур]]—[[Кел]]}}”) [[шеф државе|шефова држава]] и [[шеф владе|влада]]&nbsp;—&nbsp;и то на 60.&nbsp;годишњицу оснивања {{nowrap|[[НАТО|НАТО-а]]}}, априла 2009. године}}</div>

Хилари Клинтон већ прве дане новог мандата троши обављајући десетине телефонских разговора са светским лидерима, указујући да америчка спољна политика мења правац: „Много је проблема које треба да решимо.”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://articles.latimes.com/2009/jan/28/world/fg-clinton28 |наслов=World breathes sigh of relief, Hillary Clinton says |презиме=Richter |име=Paul |рад=[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]] |датум=28. 1. 2009. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=We have a lot of damage to repair.}}</ref> Почиње се залагати за већу улогу [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] у глобалним економским питањима (за [[Стејт департмент]]) и истиче већу потребу за дипломатском присутношћу САД у свету, посебно у [[Ирак]]у где је министарство одбране спроводило дипломатске мисије.‍&zwj;<ref name="nyt122208">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2008/12/23/us/politics/23diplo.html |наслов=Clinton Moves to Widen Role of State Dept. |презиме=Landler |име=Mark |last2=Cooper |first2=Helene |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=22. 12. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Хилари Клинтон најављује најамбициозније од својих ''департментских'' реформи&nbsp;—&nbsp;Четворогодишњи преглед дипломатије и развоја ({{јез-енгл|Quadrennial Diplomacy and Development Review}})&nbsp;—&nbsp;којим се успостављају конкретни циљеви за дипломатске мисије Стејт департмента у иностранству; обликован је по узору на сличан пројекат стратешке анализе&nbsp;—&nbsp;документ војне доктрине САД под именом Четворогодишњи преглед одбране ({{јез-енгл|Quadrennial Defense Review}}) из [[1997]]. године, који је дошао из министарства одбране и с којим је Хилари Клинтон била упозната док је радила у Одбору Сената САД за оружане снаге ({{јез-енгл|U.S. Senate Committee on Armed Services}}).‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=150—151}}</ref> Прва проведба те реформа било је издавање првог новог четворогодишњег прегледа крајем [[2010]]. године, а позивао је на то да се САД води кроз „грађанску снагу” као исплатив начин да се одговори на међународне изазове и ублаже кризе.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.csmonitor.com/USA/Foreign-Policy/2010/1215/Hillary-Clinton-s-vision-for-foreign-policy-on-a-tight-budget |наслов=Hillary Clinton's vision for foreign policy on a tight budget |презиме=LaFranchi |име=Howard |рад=[[:en:The Christian Science Monitor|The Christian Science Monitor]] |датум=15. 12. 2010. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=...&nbsp;the U.S. leading through "civilian power" as a cost-effective way of responding to international challenges and defusing crises.}}</ref> Такође је позивао на институционализацију циљева за оснаживање жена широм света и давање већих права свим женама.‍&zwj;<ref name="nw-doctrine"/> Хилари Клинтон је током свог мандата заговарала увођење [[штедњак]]а у све земље у развитку, како би се подстицала чишћа и више [[Екологија|еколошки]] прихватљива припрема хране и смањили штетни ефекти дима и опасности које за жене може да носи кување на обичној ватри.‍&zwj;<ref name="nytm-rock"/>

{{multiple image|align=left|direction=vertical|total_width=224|image1=Lavrov and Clinton reset relations-1.jpg|alt1=Хилари Клинтон стоји поред руског министра спољних послова Сергеја Лаврова; обоје држе тзв. „дугме за рестартовање”, а налазе се у соби десно од прозора и испред америчке заставе|caption1=Секретарка Клинтонова и [[Русија|руски]] [[Министарство иностраних послова Руске Федерације|министар иностраних послова]] [[Сергеј Лавров]] са [[симбол]]ичким „дугметом за рестартовање” ([[Женева]], 6. март 2009.&nbsp;г.)|image2=Secretary Clinton With Russian Foreign Minister Sergey Lavrov.jpg|alt2=Хилари Клинтон која стоји на левој страни рукује се с руским спољним министром Лавровом пре њихових разговора у Русији (Москва, 18. март 2010. г.)|caption2=Клинтонова се рукује с Лавровом пре њихових разговора у [[Русија|Русији]] ([[Москва]], 18. март 2010.&nbsp;г.)}}

У затвореној дебати везано за [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Рат у Авганистану]] током 2009. године, Клинтонова се сложила с препорукама војске за „максимално повећање броја трупа” (предлог војске је било слање додатних 40.000&nbsp;трупа, и то без јавног рока за повлачење); надвладала је противљење тадашњег потпредседника [[Џо Бајден|Џозефа Бајдена]], али је на крају подржала Обамин план по ком је договорено слање додатних 30.000&nbsp;трупа и стављање целе операције у оквире распореда за евентуално повлачење (овај план је био одређена врста компромиса).‍&zwj;<ref name="landler-nytm"/>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=122—124}}</ref>

Марта 2009. године, Хилари Клинтон представља [[Министарство иностраних послова Руске Федерације|министру иностраних послова]] [[Русија|Руске Федерације]] [[Сергеј Лавров|Сергеју Лаврову]] „дугме за рестартовање” које симболизује [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] покушај обнове веза с Русијом, на чијем је челу нови [[Председник Руске Федерације|председник]] [[Дмитриј Медведев]].‍&zwj;<ref name="nyt-putin">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2014/03/24/world/europe/3-presidents-and-a-riddle-named-putin.html |наслов=3&nbsp;Presidents and a Riddle Named Putin |презиме=Baker |име=Peter |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=23. 3. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=136—138}}</ref> ''Фотооп'' је остао запамћен по погрешном превођењу на [[руски језик|руски]]. Политика, која је постала позната као „Руски ресет” ({{јез-енгл|Russian reset}}), доводи до побољшавања односа с Русијом у више области, али су односи поново знатно погоршани по повратку [[Владимир Путин|Владимира Путина]] на председничку функцију [[2012]]. године.‍&zwj;<ref name="nyt-putin"/> Октобра 2009. године, на путу до [[Швајцарска|Швајцарске]], Хилари Клинтон интервенише у последњи час и спасава потписивање историјског {{nowrap|[[Турска|Турско]]-[[Јерменија|јерменског]]}} споразума, којим се успостављају дипломатски односи и граница између два већ дуго времена непријатељска народа.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.theguardian.com/world/feedarticle/8749600 |наслов=Turkey, Armenia sign historic accord |презиме=Lee |име=Matthew |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |рад=[[Гардијан|The Guardian]] |location=London |датум=10. 10. 2009. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2010/09/05/world/middleeast/05clinton.html |наслов=In Middle East Peace Talks, Clinton Faces a Crucial Test |презиме=Landler |име=Mark |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=4. 9. 2010. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> У [[Пакистан]]у се ангажује у неколико необичних ''набуситих'' разговора са студентима, домаћинима {{nowrap|ток-шоуа}}, становништвом и племенским старешинама, а све покушавајући да поврати стару пакистанску слику о [[Сједињене Америчке Државе|САД]].‍&zwj;<ref name="time-stateof"/>‍&zwj;{{refn|group=н.|Ови напори нису били одмах награђени, понајвише због негодовања и непопуларности напада [[дрон]]овима који су се одиграли у [[Пакистан]]у и других анти[[тероризам|терористичких]] акција које је подузимао САД. Анкете спроведене у Пакистану и другим [[муслимани|муслиманским]] државама показале су да се одобравање САД међу грађанима спустило на нижи ниво између [[2009]]. и [[2012]]. године, а доказа да је Клинтонова у свету радила заиста праве ствари по питању афера има веома мало. Рејтинзи поузданости Хилари Клинтон у већини [[Европа|европских]] земаља били су велики, док су у земљама Брика&nbsp;—&nbsp;уопштено говорећи&nbsp;—&nbsp;ставови били подељени.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.pewglobal.org/2012/06/13/global-opinion-of-obama-slips-international-policies-faulted/ |наслов=Global Opinion of Obama Slips, International Policies Faulted |издавач=[[:en:Pew Research Center|Pew Research]] |датум=13. 6. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016. |стр=1—2}}</ref>}} Почев од [[2010]]. године, Клинтонова се залаже за режим дипломатске изолације и међународних санкција против [[Иран]]а, у настојању да изнуди смањивање обима [[нуклеарно оружје|нуклеарног програма]] те земље; то ће на крају довести до настанка мултинационалног Заједничког свеобухватног плана деловања ({{јез-енгл|Joint Comprehensive Plan of Action, JCPOA}}; {{јез-перс|برنامه جامع اقدام مشترک, برجام <small>[BARJAM]</small>}}), међународног договора потписаног [[2015]]. године и познатог и краће као Ирански договор ({{јез-енгл|Iran deal}}).‍&zwj;<ref name="nytm-rock"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2010/02/17/world/middleeast/17diplo.html |наслов=Iran Policy Now More in Sync With Clinton's Views |име=Mark |презиме=Landler |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=16. 2. 2010. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2015/07/hillary-clinton-iran-nuclear-deal-120078.html |наслов=Hillary Clinton endorses nuclear deal |име=Michael |презиме=Crowley |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=14. 7. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

[[Датотека:Secretary Clinton Waves Goodbye to Quito, Ecuador (4686571308).jpg|мини|десно|220п|alt=Секретарка Хилари Клинтон стоји на степеницама и улази у авион на аеродрому у Еквадору пре повратка у Сједињене Америчке Државе, јула 2010. године|Секретарка на одласку из [[Еквадор]]а, јула 2010. г.]]

Клинтонова и [[Барак Обама|Обама]] изградили су добар радни однос, без борбе за (пре)власт; Клинтонова је била тимски играч администрације коју је бранила у иностранству и од спољних утицаја, а била је пажљива да којим случајем нити она нити њен муж не засене председника у било ком прегледу.‍&zwj;<ref name="elle-2012"/>‍&zwj;<ref name="nyt-relat">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2010/03/19/us/politics/19policy.html |наслов=From Bitter Campaign to Strong Alliance |презиме=Landler |име=Mark |last2=Cooper |first2=Helene |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=19. 3. 2010. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Клинтонова је формирала савез са секретаром одбране Гејтсом с којим је делила већину стратешких мишљења,‍&zwj;<ref name="a-p-gates">{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=117—121}}</ref> те Обаминим националним безбедносним тимом како би било што мање несугласица унутар администрације, што је пре неретко био случај.‍&zwj;<ref name="a-p-gates"/> Клинтонова и Обама су приступили спољној политици као увелико {{nowrap|не-идеолошкој}}, прагматичној вежби.‍&zwj;<ref name="nytm-rock"/> Она се с њим састајала једном недељно, али нису имали близак свакодневни однос какав су имали поједини бивши [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државни секретари]] са својим [[Председник Сједињених Америчких Држава|председницима]];‍&zwj;<ref name="nyt-relat"/> штавише, поједине кључне области политике држане су унутар оквира [[Бела кућа|Беле куће]] и [[Пентагон]]а.‍&zwj;<ref name="lat-legacy">{{cite news |URL=http://articles.latimes.com/2013/jan/28/nation/la-na-clinton-legacy-20130128 |наслов=Hillary Clinton's legacy at State: Splendid but not spectacular |презиме=Richter |име=Paul |рад=[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]] |датум=28. 1. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="nykr-legacy">{{cite news |URL=https://www.newyorker.com/magazine/2013/02/11/long-engagements |наслов=Long Engagements |презиме=Packer |име=George |magazine=The New Yorker |датум=11. 2. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> И поред тога, председник Обама је имао поверења у Клинтонине методе и деловања.‍&zwj;<ref name="nytm-rock"/>

[[Датотека:U.S. Secretary of State Hillary Rodham Clinton, left, greets Service members after her speech at Andersen Air Force Base, Guam 101029-N-QE566-002.jpg|мини|десно|220п|alt=Државна секретарка Хилари Клинтон након одржаног говора поздравља особље америчке војске обучено у униформе и поређано у једну линију; у Војној бази „Андерсен” на Гваму, октобра 2010. године|<!--Клинтонова поздравља војску -->У ВБ Андерсен, октобра 2010. г.]]

У великом припремљеном говору, Хилари Клинтон је јануара 2010. године дефинисала аналогије између [[Гвоздена завеса|Гвоздене завесе]] и слободног и неслободног [[интернет]]а.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://articles.latimes.com/2010/jan/23/world/la-fg-google-china23-2010jan23 |наслов=Sino–U.S. ties hit new snag over Internet issues |last1=Richter |first1=Paul |last2=Pierson |first2=David |рад=[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]] |датум=23. 1. 2010. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> [[Кина|Кинески]] званичници су реаговали негативно, а говор је привукао велику медијску пажњу како је она била први високи сениорски амерички званичник који је јасно дефинисао интернет као кључни елемент америчке спољне политике.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2010/01/23/world/asia/23china.html |наслов=China Rebuffs Clinton on Internet Warning |презиме=Landler |име=Mark |last2=Wong |first2=Edward |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=22. 1. 2010. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Јула 2010. године, посетила је [[Кореја|Кореју]], [[Вијетнам]], [[Пакистан]] и [[Авганистан]], све за време припрема за тридесетпрвојулско венчање њене ћерке [[Челси Клинтон|Челси]], што су медији такође испратили.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.suntimes.com/news/nation/2530514,CST-NWS-clinton25.article |наслов=New role for Clintons: parents of the bride |презиме=Noveck |име=Jocelyn |newspaper=Chicago Sun-Times |датум=24. 7. 2010. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100728093054/http://www.suntimes.com/news/nation/2530514%2CCST-NWS-clinton25.article |archivedate=28. 7. 2010. |url-status=dead}}</ref> Улагала је напоре при санирању штете настале када је [[Викиликс]] крајем новембра 2010. године објавио поверљиве садржаје [[Стејт департмент]]а ({{јез-енгл|United States diplomatic cables leak}}&nbsp;—&nbsp;„Цурење у дипломатским депешама Сједињених Држава”), који су укључивали непримерене изјаве и оцене америчких и страних дипломата,‍&zwj;<ref>{{harvnb|Ghattas|2013|pp=198—205}}</ref> контактирајући стране лидере у [[Авганистан]]у, [[Француска|Француској]], [[Немачка|Немачкој]] и [[Арапске земље Персијског залива|Заливским земљама]] (укључујући [[Саудијска Арабија|Саудијску Арабију]]).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/northamerica/usa/8166421/WikiLeaks-Julian-Assange-could-face-grave-consequences.html |наслов=WikiLeaks: Julian Assange Could Face 'Grave Consequences' |презиме=Harnden |име=Toby |рад=[[:en:The Daily Telegraph|The Daily Telegraph]] |location=Washington, DC |датум=28. 11. 2010. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.theguardian.com/world/2010/nov/28/us-embassy-cable-leak-diplomacy-crisis |наслов=US embassy cables leak sparks global diplomatic crisis |презиме=Leigh |име=David |рад=[[Гардијан|The Guardian]] |датум=28. 11. 2010. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

=== Друга половина мандата ===
[[Датотека:Msc2011 dett clinton 0286.jpg|мини|лево|214п|alt=Хилари Клинтон у смеђем оделу седи на 47. Безбедносној конференцији у Минхену 2011. године|Хилари Клинтон на 47.&nbsp;БК у Минхену 2011. године]]

[[Протести у Египту (2011)|Египатски протести из 2011. године]] проузроковали су спољнополитичку кризу и поставили највећи изазов за америчку администрацију до тада.‍&zwj;<ref name="pol-egypt-hrc">{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2011/02/clinton-is-key-in-dance-with-mubarak-048658 |наслов=Hillary Clinton plays key role in dance with Hosni Mubarak |презиме=Thrush |име=Glenn |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=2. 2. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Јавни одговор Клинтонове еволуира од оцене да је влада [[Хосни Мубарак|Хоснија Мубарака]] „стабилна”, преко становишта да је „мирни прелазак [на] владу с демократским учешћем неопходан”, све до осуде насиља над демонстрантима.‍&zwj;<ref name="reut-evol">{{cite news |URL=http://af.reuters.com/article/egyptNews/idAFN0219913120110202?sp=true |наслов=Factbox&nbsp;–&nbsp;Evolution of U.S. stance on Egypt |agency=[[Ројтерс|Reuters]] |датум=2. 2. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archivedate=23. 10. 2017. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20171023010730/https://af.reuters.com/article/egyptNews/idAFN0219913120110202?sp=true |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://nation.com.pk/International/04-Feb-2011/Hillary-urges-probe-into-new-Cairo-violence |наслов=Hillary urges probe into new Cairo violence |newspaper=[[:en:The Nation (Pakistan)|The Nation]] |location=Lahore |датум=4. 2. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archivedate=18. 10. 2017. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20171018061542/http://nation.com.pk/international/04-Feb-2011/hillary-urges-probe-into-new-cairo-violence |url-status=dead }}</ref> Обама се ослањао на Клинтонине савете, организацију и везе с кадровима у закулисном одговору на развој дешавања.‍&zwj;<ref name="pol-egypt-hrc"/> Како се [[Арапско пролеће]] ширило регионом, Клинтонова је била на челу америчког одговора за који је признала да је каткада био контрадикторан: подржавао је неке режиме док је&nbsp;—&nbsp;с друге стране, међутим&nbsp;—&nbsp;понекад подржавао демонстранте против истих тих или других режима.‍&zwj;<ref name="nyt-libya-change">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2011/03/19/world/africa/19policy.html |наслов=Obama Takes Hard Line With Libya After Shift by Clinton |презиме=Cooper |име=Helene |last2=Myers |first2=Steven Lee |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=18. 3. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

[[Датотека:US Secretary of State at the London Conference on Libya (5570842641).jpg|мини|десно|220п|alt=Хилари Клинтон у љубичастом оделу седи за столом на конференцији на којој се дискутовала НАТО интервенција у Либији; она стоји иза подијума са знаком на којем стоје речи „THE LONDON CONFERENCE ON LIBYA”, исписане латиничким великим штампаним словима беле боје на светлоплавој позадини (Лондон, 29. март 2011. године)|Конференција на којој се дискутовала НАТО интервенција у Либији ([[Лондон]], 29. март 2011.&nbsp;г.)]]

Када је избио [[Рат у Либији (2011)|Грађански рат у Либији]], Клинтонова је променила свој став и почела је да се залаже за америчку војну интервенцију, уз сагласност са америчком амбасадорком при [[Организација уједињених нација|Уједињеним нацијама]] Сузаном Елизабет Рајс те саветницом за националну безбедност Самантом Пауер, што је била кључна прекретница у превазилажењу противљења унутрашње администрације и министра одбране Гејтса, саветника за безбедност Томаса Донилона и саветника за борбу против тероризма Џона Бренана; овиме Клинтонова добија пуну подршку и одобравање [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] и [[Арапи|Арапа]] за војну интервенцију у [[Либија|Либији]] 2011. године.‍&zwj;<ref name="nyt-libya-change"/>‍&zwj;<ref name="time-smart"/>‍&zwj;<ref name="pol-no-2nd"/> Бивша секретарка Клинтонова посведочила је Конгресу САД да администрација није морала да чека конгресну ауторизацију за своју војну интервенцију у [[Либија|Либији]] или било какве одлуке везане за овај проблем,‍&zwj;<ref name="resolution-broken">{{cite book |URL=https://archive.org/details/powerwarsinsideo0000sava |наслов=Power Wars: Inside Obama's Post-9/11 Presidency |презиме=Savage |име=Charlie |издавач=Little, Brown and Company |ISBN=978-0-316-28657-2 |стр=[https://archive.org/details/powerwarsinsideo0000sava/page/n639 639], 643—649 |година=2015. |quote=we don’t need congressional authorization}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2011/03/clinton-gates-win-no-love-on-hill-052264#ixzz3yeAjQHoE |наслов=Clinton, Gates win no love on Hill |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |last1=Allen |first1=Jonathan |last2=Shiner |first2=Meredith |датум=30. 3. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> упркос томе што су конгресмени (чланови обеју партија) указивали на то да би администрација овиме директно кршила донесену Резолуцију о војним силама ({{јез-енгл|War Powers Resolution}}) и што је правни саветник из Стејт департмента сугерисао исто када је лимит резолуције од 60&nbsp;дана за неауторизоване ратове прошао (поглед који је преовладавао током правне дебате унутар администрације Барака Обаме).‍&zwj;<ref name="resolution-broken"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://talkingpointsmemo.com/dc/clinton-to-congress-obama-would-ignore-your-war-resolutions?ref=fpblg |наслов=Clinton To Congress: Obama Would Ignore Your War Resolutions |рад=[[:en:Talking Points Memo|Talking Points Memo]] |презиме=Crabtree |име=Susan |датум=30. 3. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2011/POLITICS/03/30/congress.libya.briefing/ |наслов=Congress members grill administration officials on Libya mission |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=31. 3. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://thehill.com/homenews/house/87124-white-house-briefing-changes-few-minds-on-libya-involvement/ |наслов=White House briefing changes few minds on Libya involvement |last1=Lillis |first1=Mike |last2=Bennett |first2=John T. |last3=Hooper |first3=Molly K. |display-authors=1 |рад=[[:en:The Hill (newspaper)|The Hill]] |датум=30. 3. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archivedate=07. 02. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160207094749/http://thehill.com/homenews/house/152891-white-house-briefing-changes-few-minds-on-libya |url-status= }}</ref> Неколико месеци касније, она је везано за војну операцију у Либији изјавила да су Сједињене Америчке Државе још увек 25% удаљене од излаза, иако је Министарство правде САД рекло [[1980]]. године да је толико дуготрајна акција захтевала конгресну ауторизацију.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2011/05/26/world/middleeast/26powers.html?referer=&_r=0 |наслов=Libya Effort Is Called Violation of War Act |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |презиме=Savage |име=Charlie |датум=25. 5. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote="Even today, the United States continues to fly 25 percent of all sorties", Mrs. Clinton said. "We continue to provide the majority of intelligence, surveillance and reconnaissance assets."”&nbsp;•&nbsp;„In 1980, the Justice Department concluded that the deadline was constitutional.}}</ref> 2011. године, и Министарство правде и Министарство одбране САД супротставили су се ставу Стејт департмента о ратним силама, а Стејт департмент је потом захтевао (али никада није добио) експресну конгресну ауторизацију.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.jurist.org/paperchase/2011/06/state-department-legal-adviser-obama-acting-lawfully-in-libya.php |наслов=State Department legal adviser: Obama acting lawfully in Libya |презиме=Cosgrove |име=Maureen |издавач=[[:en:JURIST|JURIST]] |датум=28. 6. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170818173524/http://www.jurist.org/paperchase/2011/06/state-department-legal-adviser-obama-acting-lawfully-in-libya.php |archivedate=18. 8. 2017. |url-status=live}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=7RFDCgAAQBAJ&pg=PT105 |наслов=Precision and Purpose: Airpower in the Libyan Civil War |chapter=The U.S. Experience: National Strategy and Campaign Support |презиме=Owen |име=Robert |editor-last=Mueller |editor-first=Karl |издавач=[[:en:RAND Corporation|RAND Corporation]] |стр=105 |година=2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Касније је коришћењем америчких савезника и онога што је назвала „савезом моћи” ({{јез-енгл|convening power}}&nbsp;—&nbsp;досл. „сазивање снага”) настојала да одржи побуњенике Либије уједињим, а они су на крају збацили [[Муамер ел Гадафи|Гадафијев]] режим.‍&zwj;<ref name="time-smart"/>‍&zwj;<ref name="time-smart2"/> Последица [[грађански рат|грађанског рата]] вођеног у Либији било је пропадање државе ({{јез-енгл|failed state}}),‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2015/06/08/politics/hillary-clinton-libya-election-2016/index.html |наслов=Hillary Clinton's real Libya problem |презиме=Collinson |име=Stephen |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=15. 6. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> а вештина интервенције и тумачења онога што се догодило након тога постаће предмет знатне расправе.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.huffingtonpost.com/2015/03/07/libya-intervention-daalder_n_6809756.html |наслов=Was The 2011 Libya Intervention A Mistake? |име=Nick |презиме=Robins-Early |рад=[[Хафингтон пост|The Huffington Post]] |датум=7. 3. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite journal |наслов=Obama's Libya Debacle |име=Alan J. |презиме=Kuperman |journal=Foreign Affairs |датум=март/април 2015}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite journal |URL=https://www.foreignaffairs.com/articles/libya/2015-04-20/who-lost-libya |наслов=Who Lost Libya? |име=Derek |презиме=Chollet |first2=Ben |last2=Fishman |journal=Foreign Affairs |датум=мај/јун 2015 |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

Током априла 2011. године и унутрашњих разматрања саветника председника из најужег круга да ли да нареде Специјалним снагама [[Америчка ратна морнарица|Ратне морнарице САД]] ({{јез-енгл|U.S. special Navy SEALS forces}}) да спроведу рацију у [[Пакистан]]у ради проналаска [[Осама бин Ладен|Осаме бин Ладена]], Хилари Клинтон је била једна од оних који су подржавали спровођење рације, говорећи да долазак до вође [[Ал Каида|Ал Каиде]] бин Ладена има превагу над ризицима које би евентуална рација донела за Сједињене Америчке Државе у смислу нарушавања добрих односа с Пакистаном што би се засигурно ''вратило као [[бумеранг]]''.‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://archive.org/details/finishkillingofo0000bowd_k5x2 |наслов=The Finish: The Killing of Osama Bin Laden |презиме=Bowden |име=Mark |издавач=[[:en:Grove Atlantic|Atlantic Monthly Press]] |ISBN=978-0-8021-2034-2 |стр=[https://archive.org/details/finishkillingofo0000bowd_k5x2/page/198 198]—204 |година=2012.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=233—237}}</ref> По завршетку мисије која је резултовала смрћу Бин Ладена [[2. мај]]а [[2011]]. године, Клинтонова је одиграла кључну улогу у одлуци администрације да се не објаве фотографије мртвог лидера [[тероризам|терористичке]] организације Ал Каиде.‍&zwj;<ref>{{cite journal |URL=http://www.nationaljournal.com/whitehouse/why-obama-nixed-the-photo-release-20110504 |наслов=Why Obama Nixed the Photo Release |презиме=Ambinder |име=Marc |last2=Cooper |first2=Matthew |journal=[[:en:National Journal|National Journal]] |location=Washington, DC |датум=4. 5. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://archive.today/20110507030825/http://www.nationaljournal.com/whitehouse/why-obama-nixed-the-photo-release-20110504<!-- 2scottmontgomery.blogspot.com/2011/05/nationaljournalanalysis-why-obama-nixed.html, https://web.archive.org/web/20110507030825/http://www.nationaljournal.com/whitehouse/why-obama-nixed-the-photo-release-20110504 --> |archivedate=4. 2. 2016.<!-- 6. 5. 2011, 7. 5. 2011 --> |url-status=dead}}</ref> Током затворених расправа у вези с дешавањима у Ираку 2011. године, Клинтонова се залагала за задржавање преосталих снага које су бројале и до {{nowrap|10.000—20.000&nbsp;америчких}} трупа у тој земљи; све ове трупе су на крају повучене, након што су преговори за ревизију Споразума о статусу {{nowrap|америчко-ирачких}} снага ({{јез-енгл|{{nowrap|U.S.–Iraq}} Status of Forces Agreement}}) пропали.‍&zwj;<ref name="landler-nytm"/>‍&zwj;<ref name="time-crowley"/>

{{multiple image|align=right|direction=vertical|total_width=285|image1=Secretary Clinton arrives at Nay Pyi Taw (6430399973).jpg|alt1=Секретарка Хилари Клинтон у розе сакоу и црним хлачама излази из авиона који је слетео у Бурму, ради њене историјске посете овој земљи децембра 2011. године|caption1=Хилари Клинтон долази у [[Мјанмар|Бурму]] као део њене историјске посете децембра 2011. године тој земљи|image2=Clinton_talking_with_Suu_Kyi.jpg|alt2=Хилари Клинтон 2011. године стоји са бурманском (мјанмарском) демократском лидерком Аун Сан Су Ћи, с којом разговара о демократским реформама у тадашњој Бурми које су спровођене у раздобљу од 2011. до 2015. године; обе даме су обучене у бело и имају реп, а Клинтонова је на левој страни слике|caption2=Секретарка Хилари Клинтон састаје се [[2011]]. године с [[Мјанмар|бурманском]] (мјанмарском) демократском лидерком [[Аун Сан Су Ћи]], с којом разговара о демократским реформама у тадашњој Бурми које су спровођене у раздобљу од 2011. до 2015. године}}

У говору пред [[Савет за људска права Организације уједињених нација|Саветом Уједињених нација за људска права]] ({{јез-енгл|United Nations Human Rights Council}}), Хилари Клинтон је рекла да су „[[геј]] права [[људска права]]” те да би Сједињене Америчке Државе требало да заговарају права [[хомосексуалност|хомосексуалаца]] и њихову правну заштиту у иностранству.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|p=372}} »Gay rights are human rights.«</ref> У истом периоду, опозиција унутрашње администрације која се директно односила на председника [[Барак Обама|Обаму]] је превазиђена, а Хилари Клинтон је тада организовала и прву посету државног секретара [[Мјанмар|Бурми]] од [[1955]]. године, како би се упознала с бурманским лидерима као и [[опозиција|опозиционом]] лидерком [[Аун Сан Су Ћи]], при чему је тражила да се подрже Бурманске демократске реформе 2011—2015. године (тада 2011.&nbsp;г.).‍&zwj;<ref name="nyt-backstage">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2013/02/03/us/politics/in-behind-scene-blows-and-triumphs-sense-of-clinton-future.html |наслов=Backstage Glimpses of Clinton as Dogged Diplomat, Win or Lose |презиме=Gordon |име=Michael R. |last2=Landler |first2=Mark |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=3. 2. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Ghattas|2013|pp=294—304}}</ref> Она је том прилико рекла да ће [[21. век]] бити „век америчког [[Тихи океан|Пацифика]]”;‍&zwj;<ref>{{cite journal |презиме=Clinton |име=Hillary |наслов=America's Pacific Century |journal=Foreign Policy |issue=189 |датум=новембар 2011 |стр=[https://archive.org/details/sim_foreign-policy_2011-11_189/page/56 56]—63 |quote=21<sup>st</sup> century will be America's Pacific century.}}</ref> ова декларација била је део „окретања ка [[Азија|Азији]]”, које се заговарало током деловања тадашње Обамине администрације, и то у склопу пројекта под именом „Источноазијска спољна политика администрације Барака Обаме” ({{јез-енгл|East Asian foreign policy of the Barack Obama administration}}).‍&zwj;<ref>{{harvnb|Ghattas|2013|p=187}}</ref>

Током [[Грађански рат у Сирији|Сиријског грађанског рата]], администрација Хилари Клинтон и Барака Обаме у почетку је желела да увери [[Сирија|сиријског]] председника [[Башар ел Асад|Башара ел Асада]] да се ангажује по питању народних демонстрација и спроведе реформе, али када је насиље власти наводно порасло у августу 2011. године&nbsp;—&nbsp;позивала га је да поднесе оставку на место председника.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Ghattas|2013|pp=282—285}}</ref> Администрација се придружила једном броју савезничких земаља у пружању несмртоносне помоћи тзв. побуњеницима који су се супротстављали Асадовој влади, као и хуманитарним групама које су радиле у Сирији.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2012/04/02/world/middleeast/us-and-other-countries-move-to-increase-assistance-to-syrian-rebels.html |наслов=U.S. joins effort to equip and pay rebels in Syria |презиме=Myers |име=Steven Lee |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=1. 4. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Средином [[2012]]. године, Хилари Клинтон заједно с директором [[Централна обавештајна агенција|{{nowrap|CIA-е}}]] Дејвидом Питрејусом предлаже да појачају опозицију наоружавањем и обучавањем детаљно проверених група сиријских побуњеника, али је предлог одбијен од стране званичника Беле куће који нису желели да буду директно умешани у сукобе и који су страховали да би екстремисти сакривени међу побуњеницима могли да окрену оружје на другу страну и тако изазову још већи хаос.‍&zwj;<ref name="nyt-backstage"/>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|p=340}}</ref>

Хилари Клинтон је децембра 2012. године хоспитализована на неколико дана због лечења [[тромбоза|крвних угрушака]] (церебралне венске тромбозе синуса) у њеном десном [[параназални синуси|попречном дуралном венском синусу]].‍&zwj;<ref name="a-p-health">{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=339—342, 360—362}}</ref> Њени доктори открили су [[тромб|угрушак]] током наставка прегледа за потрес мозга који је претрпела када се онесвестила и пала три недеље пре, а након чега је развила и тешку дехидрацију од [[вирус]]не [[гастроентеритис|цревне болести]] стечене током путовања по [[Европа|Европи]].‍&zwj;<ref name="a-p-health"/>‍&zwj;<ref name="nyt-hosp"/> Угрушак који није узроковао никакве тренутне [[неурологија|неуролошке]] повреде, лечен је [[антикоагуланс|антикоагулантним]] третманима, а Клинтонини доктори накнадно су рекли да се она потпуно опоравила.‍&zwj;<ref name="nyt-hosp"/>‍&zwj;<ref name="health-2015"/>‍&zwj;{{refn|group=н.|Хилари Клинтон је генерално била доброг здравља током свог целог живота, али је претходно имала могуће опасан [[крв]]ни [[тромб|угрушак]] у свом [[колено|колену]] (док је била [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама]] 1998. године), за који јој је био неопходан антикоагулантни третман такође.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.nydailynews.com/news/hillary-clinton-life-60-article-1.228020 |наслов=Hillary Clinton: My life at&nbsp;60 |презиме=Evans |име=Heidi |рад=[[:en:New York Daily News|Daily News]] |location=New York |датум=25. 10. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Прелом [[лакат|лакта]] и последично уследели болан опоравак натерао је Хилари Клинтон да пропусти два инострана путовања у служби [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државне секретарке]] 2009. године.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=139—141}}</ref> Потрес мозга који је претрпела [[2012]]. године и случај са угрушком приморао је Хилари Клинтон да одложи своје [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|конгресно]] сведочење у вези с Нападом у [[Бенгази]]ју те да поред тога пропусти сва путовања у стране земље која су била планирана за остатак њеног мандата.‍&zwj;<ref name="nyt-hosp"/> Након што се вратила јавним активностима, два месеца је носила специјално дизајниране наочале са [[Огистен Жан Френел|Френеловим]] [[сочиво (оптика)|сочивима]] (уместо својих уобичајених [[контактна сочива|контактних сочива]]) како би компензовала двослике у левом оку односно изборила се с далекосежним ефектима потреса мозга.‍&zwj;<ref name="health-2015"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://abcnews.go.com/Politics/hillary-clintons-glasses-concussion-fashion/story?id=18313426 |наслов=Hillary Clinton's Glasses Are For Concussion, Not Fashion |презиме=Hughes |име=Dana |last2=Childs |first2=Dan |издавач=[[:en:ABC News|ABC News]] |датум=25. 1. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Остала је на антикоагулантним лековима из разлога односно мера предострожности.‍&zwj;<ref name="health-2015">{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2015/07/hillary-clinton-health-excellent-doctor-letter-2016-campaign-120861.html |наслов=Hillary's health 'excellent,' doctor says |презиме=Karni |име=Annie |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=31. 7. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>}}

=== Генералне теме ===
[[Датотека:Obama and Biden await updates on bin Laden.jpg|мини|десно|275п|alt=Председник Барак Обама и потпредседник Џо Бајден, заједно с члановима Националног безбедносног тима Сједињених Америчких Држава, примају обавештење о току Операције „Копље Нептуна”, мисији против Осаме бин Ладена, у једној од конференцијских соба Ситуацијске собе Беле куће, 1. маја 2011. године; они уживо гледају директне снимке дронова који надлећу Бин Ладенов комплекс; неколико људи у просторији седи, док остали стоје иза и гледају; сви су с погледом чуђења усмерени ка нечему на левој страни слике (екран на којем је лајв пренос дронова који надлећу комплекс Осаме бин Ладена) ближе посматрачу|Секретарка Клинтонова с члановима Националног безбедносног тима Сједињених Америчких Држава, прима обавештење о току Операције „Копље Нептуна” ({{јез-енгл|Operation "Neptune Spear"}}) у [[Бела кућа|Ситуацијској соби Беле куће]], 1. маја 2011. године]]

Током времена проведеног у кабинету, а како је поновила и у свом завршном говору којим је мандат закључен, Клинтонова посматра „снагу разума” ({{јез-енгл|smart power}}&nbsp;—&nbsp;долс. „паметна снага” тј. „моћ памети”) као стратегију за вођство [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и одржавање вредности&nbsp;—&nbsp;у свету различитих претњи, ослабљене централне власти и све више битних невладиних појединаца&nbsp;—&nbsp;уз комбиновање војне „жестоке силе” ({{јез-енгл|hard power}}&nbsp;—&nbsp;долс. „тешка снага” тј. „моћ јачине”) с капацитетима дипломатије и америчке „меке силе” ({{јез-енгл|soft power}}&nbsp;—&nbsp;долс. „мека снага” тј. „моћ деликатности”) у циљу развијања глобалне [[економија|економије]], добијања помоћи за развој, унапређивања [[технологија|технологије]], подстицања креативности и заговарања [[људска права|људских права]],‍&zwj;<ref name="time-smart">{{cite news |URL=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,2097973,00.html |наслов=Hillary Clinton and the Rise of Smart Power |презиме=Calabresi |име=Massimo |magazine=[[Тајм (часопис)|Time]] |стр=26—31 |датум=7. 11. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161210202829/http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,2097973,00.html |archivedate=10. 12. 2016. |url-status=live |quote=Clinton's endurance is legendary.}}</ref>‍&zwj;<ref name="time-smart2">Надовезано на претходну референцу:<br />
* {{cite news |URL=http://am.blogs.cnn.com/2011/10/28/time-magazine-editor-explains-hillary-clintons-smart-power/ |наслов=TIME magazine editor explains Hillary Clinton's "smart power" |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=28. 10. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archivedate=23. 09. 2013. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130923040419/http://am.blogs.cnn.com/2011/10/28/time-magazine-editor-explains-hillary-clintons-smart-power/ |url-status= }}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/in-farewell-speech-clinton-calls-for-smart-power-on-global-stage/ |наслов=In farewell speech, Clinton calls for 'smart power' on global stage |презиме=Madison |име=Lucy |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=31. 1. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> чиме се бенефити остварују у сваком аспекту. Као таква, Хилари Клинтон је постала прва [[државни секретар|државна секретарка]] која је методично имплементирала приступ „снаге разума”.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Ghattas|2013|p=11, 334}}</ref> У расправама о употреби војне силе, она је уопштено говорећи била један од радикалнијих и „јастребовски” ({{јез-енгл|(war) hawk[ish]}}&nbsp;—&nbsp;„(ратни) јастреб”, „(ратно)јастребовски”)‍&zwj;{{refn|group=н.|[[Енглески језик|Енглески]] израз -{''(war) hawk''}- или -{''(war) hawkish''}- је колоквијални и често [[пејоратив]]ни израз који се у свом најширем значењу користи за чланове неке организације који се јавно залажу за примену насиља, претње насиљем или радикалне акције како би се циљеви које заступа остварили. У ужем смислу се користи у контексту спољне политике за истакнуте представнике власти неке државе који се залажу за коришћење оружане силе, њену демонстрацију усмерену према некој другој држави која представља претњу или сметњу властитим интересима.<br /> Израз своје порекло води с почетка [[19. век]]а односно тзв. „Ратних јастребова” ({{јез-енгл|War Hawks}}), фракције у тадашњем Конгресу САД која се залагала за вођење рата против Велике Британије, чијим је деловањем тај рат и избио 1812. године (в. [[Рат из 1812.|''Рат из 1812'']]).<br /> Сам израз се након завршетка [[хладни рат|хладног рата]] због промењених околности релативно ретко користи у модерном контексту. Један од примера употребе данас је [[Израел]] где се различите политичке странке групишу у „јастребовске” и „голубовске” зависно о начину на који виде решење [[Израелско-арапски сукоб|{{nowrap|Арапско-израелског}} сукоба]].}} настројених гласова администрације.‍&zwj;<ref name="landler-nytm"/>‍&zwj;<ref name="a-p-gates"/>‍&zwj;<ref name="time-crowley">{{cite news |URL=http://swampland.time.com/2014/01/14/hillary-clintons-unapologetically-hawkish-record-faces-2016-test/ |наслов=Hillary Clinton's Unapologetically Hawkish Record Faces 2016&nbsp;Test |презиме=Crowley |име=Michael |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=14. 1. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Августа 2011. године је поздравила мултинационалну војну интервенцију у Либији која је била у току, као и првобитни амерички одговор у погледу Грађанског рата у Сирији, као примере примењене „снаге разума”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/clinton-us-using-smart-power-for-libya-syria/ |наслов=Clinton: U.S. using 'smart power' for Libya, Syria |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=16. 8. 2011. |приступ-датум=14. 5. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160311144303/http://www.cbsnews.com/news/clinton-us-using-smart-power-for-libya-syria/ |archivedate=11. 3. 2016. |url-status=live}}</ref>

Клинтонова је знатно повећала употребу [[Друштвени медији|друштвених медија]] у круговима [[Стејт департмент]]а, отварајући званични [[Фејсбук]] и [[Твитер]] налог; намера је била да се објављују важна обавештења и да се оствари комуникација грађана других земаља с њиховим владама -{''{{nowrap|vis-à-vis}}''}-.‍&zwj;<ref name="time-smart"/>‍&zwj;<ref name="time-smart2"/>

У превирањима на [[Средњи исток|Средњем истоку]], Хилари Клинтон је нарочито видела прилику да унапреди једну од централних тема свог мандата, а то је залагање за оснаживање и добробит жена и девојака широм света.‍&zwj;<ref name="nw-doctrine"/> Осим тога, у формулацији која је постала позната као ''Хилари доктрина'' ({{јез-енгл|The Hillary Doctrine}}), она женска права сматра критичним за америчке безбедносне интересе, због везе између (1)&nbsp;нивоа насиља над женама и неравноправности полова унутар државе с (2)&nbsp;нестабилности и изазовима осигуравања међународне државне безбедности.‍&zwj;<ref name="elle-2012">{{cite news |URL=http://www.elle.com/life-love/society-career/at-the-pinnacle-of-hillary-clintons-career-654140 |наслов=At the Pinnacle of Hillary Clinton's Career |презиме=Combe |име=Rachael |magazine=Elle (magazine) |датум=5. 4. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=There's a certain consistency to who I am and what I do, and I think people have finally said, 'Well, you know, I kinda get her now.'}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Hudson|Leidl|2015|pp=3—4}}</ref> Све у свему, као резултат Клинтониних поступака и наступа произашао је тренд да жене широм света у то доба проналазе више могућности, а у неким случајевима и да се осећају много безбедније.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Hudson|Leidl|2015|pp=57—60}}</ref>

Хилари Клинтон је посетила 112&nbsp;држава током свог мандата, чиме је постала „најпропутованији” [[државни секретар]]‍&zwj;<ref name="nyt-amplified">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2013/01/05/us/politics/scare-amplifies-fears-that-clintons-work-has-taken-heavy-toll.html |наслов=Scare Adds to Fears That Clinton's Work Has Taken Toll |презиме=Landler |име=Mark |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=4. 1. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Клинотниних 112&nbsp;држава оборило је пређашњи рекорд [[Медлин Олбрајт]] за 16&nbsp;држава (96&nbsp;је посетила Олбрајтова).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.yahoo.com/news/frequent-flier-clinton-hits-100-country-mark-073258740.html |наслов=Frequent flier Hillary Clinton hits 100-country mark |презиме=Lee |име=Matthew |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |издавач=[[Yahoo! News]] |датум=28. 6. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archivedate=1. 4. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160401082747/https://www.yahoo.com/news/frequent-flier-clinton-hits-100-country-mark-073258740.html |url-status=dead}}</ref> Клинтонова је ваздушном линијом пропутовала {{convert|1.539.712,51|km|mi}} — мање од рекорда који је поставила [[Кондолиза Рајс]]: {{convert|1.704.628,43|km|mi|sigfig=7}}.‍&zwj;<ref name="nyt-amplified"/> (Рајсова је опетовано и пречесто путовала на [[Средњи исток]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://content.usatoday.com/communities/theoval/post/2012/06/clinton-rice-vie-for-most-traveled-secretary-of-state/1 |наслов=Clinton, Rice vie for most traveled secretary of State |презиме=Jackson |име=David |рад=[[:en:USA Today|USA Today]] |датум=18. 6. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>)}} (у вези с овим, магазин ''[[Тајм (часопис)|Тајм]]'' је написао како је „Хиларина издржљивост легендарна”).‍&zwj;<ref name="time-smart"/>‍&zwj;<ref name="time-smart2"/> Била је први [[државни секретар]] односно секретарка која је посетила земље као што су [[Того]] и [[Источни Тимор]], а при томе се држала става да је „у [овом] виртуелном добу посета {{nowrap|лицем-у-лице}} важнија него икад”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://abcnews.go.com/Politics/departing-secretary-state-hillary-clinton-leaves-legacy-firsts/story?id=18039755&singlePage=true |наслов=Departing Secretary of State Hillary Clinton Leaves Behind a Legacy of Firsts |презиме=Parnass |име=Sarah |last2=Hughes |first2=Dana |издавач=[[:en:ABC News|ABC News]] |датум=23. 12. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=in-person visits are more important than ever in the virtual age}}</ref> Већ у марту 2011. исказала је мишљење да није заинтересована за други мандат како ће Обама да буде поново изабран на изборима 2012. године;‍&zwj;<ref name="pol-no-2nd">{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2011/03/no-fly-win-for-lame-duck-clinton-051515 |наслов=Day after saying no second term, a big win for Hillary Clinton |презиме=Thrush |име=Glenn |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=17. 3. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161210202601/http://www.politico.com/story/2011/03/no-fly-win-for-lame-duck-clinton-051515 |archivedate=10. 12. 2016. |url-status=live}}</ref> децембра 2012. године, Обама је након што је поново изабран, номиновао новог секретара [[Џон Кери|Џона Керија]] да буде наследник Хилари Клинтон.‍&zwj;<ref name="nyt-hosp">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2012/12/31/us/hillary-clinton-goes-to-hospital-after-exam-finds-a-blood-clot.html|наслов=Clinton's Blood Clot Is Located Near Her Brain, Doctors Say |презиме=Cooper |име=Helene |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=31. 12. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Последњи дан на функцији државне секретарке јој је био [[1. фебруар]] [[2013]]. године.‍&zwj;<ref name="cbs-next">{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/is-hillary-clinton-closing-the-door-on-politics/ |наслов=Is Hillary Clinton closing the door on politics? |презиме=Miller |име=Jake |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=29. 1. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Након одласка с функције, аналитичари су коментарисали њен мандат и оценили га као неуспешан: речено је да није донео никакве дипломатске продоре на које би она могла да стави свој потпис као што је то био случај с неким другим државним секретарима који су дотад одслужили своје,‍&zwj;<ref name="lat-legacy"/>‍&zwj;<ref name="nykr-legacy"/> али истакнут је и њен фокус на циљевима за које је веровала да су мање опипљивог карактера али да ће имати више трајне и касније видљиве ефекте.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Ghattas|2013|p=216, 225}}</ref>

=== Напад у Бенгазију и уследела саслушања ===
{{multiple image|align=left|direction=vertical|total_width=224|image1=Dignified Transfer of Benghazi Consulate Victims 120914-F-MG591-013.jpg|alt1=Секретарка САД Хилари Клинтон говори у част Американцима који су дали своје животе служећи Сједињеним Америчким Државама, на церемонији достојанственог преноса посмртних остатака Џ. Кристофера Стивенса (америчког амбасадора у Либији) и још тројице американаца убијених у Нападу у Бенгазију из 2012. године; она је обучена у црно и стоји за дрвеном говорницом на којој је печат председника САД, у придруженој бази „Ендруз” у Мериленду 14. септембра 2012. године|caption1=Секретарка Клинтонова говори на достојанственом преносу посмртних остатака амбасадора Кристофера Стивенса и још три Американца из [[Либија|Либије]] у ВБ Ендруз, у част Американцима који су дали своје животе служећи Сједињеним Америчким Државама ([[Округ Принца Џорџа (Мериленд)|Мериленд]], 14. септембар 2012.&nbsp;г.)|image2=Obama and Clinton at Transfer of Remains Ceremony for Benghazi attack victims Sep 14, 2012.jpg|alt2=Обама и Клинтонова одају почаст жртвама Напада у Бенгазију на свечаној церемонији преноса посмртних остатака Американаца убијених у овом нападу исламиста; неколико војника стоји иза Клинтонове и Обаме, а сви стоје на великом сјајном поду са левом руком примакнутом уз доњи део тела и десном на грудима или челу као знак војничког поздрава; церемонија се одржала у бази ваздухопловних снага „Ендруз” у Мериленду 14. септембра 2012. године|caption2=Председник Обама и секретарка Клинтонова одају почаст жртвама Напада у Бенгазију на свечаној церемонији преноса посмртних остатака Американаца убијених у овом нападу исламиста}}

[[11. септембар|11. септембра]] [[2012]]. године извршен је напад на америчку дипломатску мисију у [[Бенгази]]ју ([[Либија]]), што доводи до смрти америчког амбасадора Џона Кристофера „Криса” Стивенса и још три Американца. Напад, питања везана за безбедност америчког конзулата и различита објашњења о том догађају која су дали званични администрације по смиривању ситуације о томе шта се и како се десило постали су политички спор и велика контроверза у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]].‍&zwj;<ref name="cnn-attack-resp">{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2012/10/15/us/clinton-benghazi/index.html |наслов=Clinton: I'm responsible for diplomats' security |trans-title=Клинтонова: Ја сам крива за сигурност дипломата |презиме=Labott |име=Elise |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=16. 10. 2012. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Клинтонова је [[15. октобар|15. октобра]] [[2012]]. рекла да су у питању безбедносни пропусти, а различита објашњења истог догађаја оправдала је неизбежним подизањем тзв. ратне магле ({{јез-енгл|fog of war}}; {{јез-нем|Nebel des Krieges}}) и настанка конфузије после догађаја овакве природе.‍&zwj;<ref name="cnn-attack-resp"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2012/10/16/world/africa/clinton-takes-responsibility-for-libya-security-failure.html |наслов=Clinton Takes Responsibility for Security Failure in Libya |trans-title=Клинтонова преузима одговорност за безбедносни пропуст у Либији |презиме=Gordon |име=Michael |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=15. 10. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

Томас Рив „Том” Пикеринг и Мајкл Глен „Мајк” Мален водили су истрагу, а [[19. децембар|19. децембра]] [[2012]]. издају свој извештај о овом догађају. У извештају оштро критикују званичнике [[Стејт департмент]]а у [[Вашингтон]]у због игнорисања захтева за више стражара и безбедносне надоградње, као и за неспособност прилагођавања сигурносних процедура окружењу погоршане сигурности.‍&zwj;<ref name="upi-arb">{{cite news |URL=http://www.upi.com/Top_News/US/2012/12/19/Clinton-accepts-Benghazi-panel-guidance/UPI-34121355896475/ |наслов=Three in State Dept. resign after report |agency=United Press International |датум=19. 12. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> То је фокусирало критике на Биро за дипломатску безбедност ({{јез-енгл|Bureau of Diplomatic Security}}) и Биро за блискоисточна питања ({{јез-енгл|Bureau of Near Eastern Affairs}}); четири званичника [[Стејт департмент]]а&nbsp;—&nbsp;од којих је један и помоћник [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државне секретарке]]&nbsp;—&nbsp;били су смењени са својих положаја као последица неизвршавања дужности на прави начин.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2012/12/20/us/politics/3-state-dept-officials-resign-following-benghazi-report.html |наслов=4&nbsp;Are Out at State Dept. After Scathing Report on Benghazi Attack |презиме=Gordon |име=Michael R. |last2=Schmitt |first2=Eric |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=19. 12. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Клинтонова је рекла да прихвата закључак извештаја и да су промене за имплементирање предложених препорука у току.‍&zwj;<ref name="upi-arb"/>

Хилари Клинтон је о Нападу у [[Бенгази]]ју дала свој исказ двама одборима за инострана питања Конгреса САД, [[23. јануар]]а [[2013]]. године. Бранила је своје потезе које је повлачила као одговор на инцидент, док је&nbsp;—&nbsp;и даље прихватајући формалну одговорност&nbsp;—&nbsp;рекла да није имала неку директну улогу у посебним разговорима вођеним пре напада, а што се тиче сигурности конзулата.‍&zwj;<ref name="cnn-0123-hearings">{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2013/01/23/politics/clinton-benghazi/index.html |наслов=Clinton takes on Benghazi critics, warns of more security threats |презиме=Dougherty |име=Jill |last2=Cohen |first2=Tom |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=24. 1. 2013. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=With all due respect, the fact is we had four dead Americans. Was it because of a protest or was it because of guys out for a walk one night who decided that they'd they go kill some Americans? What difference at this point does it make? It is our job to figure out what happened and do everything we can to prevent it from ever happening again, Senator.}}</ref> [[Републиканска странка (САД)|Републиканци]] су јој у [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгресу САД]] оспоравали неколико тврдњи по више тачки, на што је понекад реаговала љутито или емоционално. Један овакав пример је реакција Клинтонове након упорног испитивања републиканца Рона Џонсона о томе да ли је или није администрација водила погрешне „теме разговора” после напада, када је Клинтонова одговорила ’загрејано’ и љутито, а њена реплика је веома често цитирана:
{{цитат2|Уз дужно поштовање, чињеница је да имамо четири мртва Американца. Да ли је то због протеста или је то због момака који су одлучили једне ноћи да прошетају и одлуче да убију неколико Американаца? На крају крајева, у чему је разлика? Наш је посао да схватимо шта се догодило и учинимо све што можемо да спречимо да се тако нешто икада понови, сенаторе.‍&zwj;<ref name="cnn-0123-hearings"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politifact.com/truth-o-meter/article/2013/may/08/context-hillary-clintons-what-difference-does-it-m/ |наслов=In Context: Hillary Clinton's 'What difference does it make' comment |рад=[[:en:PolitiFact.com|PolitiFact]] |датум=8. 5. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=With all due respect, the fact is we had four dead Americans. Was it because of a protest or was it because of guys out for a walk one night who decided that they'd they go kill some Americans? What difference at this point does it make? It is our job to figure out what happened and do everything we can to prevent it from ever happening again, Senator.}}</ref>|10px|10px}}<!--

[[Датотека:Hillary Clinton Testimony to House Select Committee on Benghazi.png|мини|десно|275п|alt=Хилари Клинтон у тамном оделу седи за столом, микрофон је на столу и чаша пуна до пола на левој страни слике, с већим бројем људи около; на сведочењу пред Одабраним одбором Дома САД за Напад у Бенгазију (Вашингтон, 22. октобар 2015. г.)|Клинтонова сведочи пред Одабраним одбором Дома САД за Напад у Бенгазију ([[Вашингтон]], 22. октобар 2015. г.)]]-->

Обавештајна комисија Дома САД ({{јез-енгл|United States House Permanent Select Committee on Intelligence}}) издала је новембра 2014. године извештај у ком је закључено да није било кршења правила у одговору администрације на напад.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.latimes.com/world/africa/la-fg-house-benghazi-20141123-story.html |наслов=GOP panel on Benghazi finds no Obama administration wrongdoing |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |рад=[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]] |датум=22. 11. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

Одабрани одбор Дома САД о догађајима који окружују терористички Напад у Бенгазију из 2012. године ({{јез-енгл|The United States House Select Committee on Events Surrounding the 2012&nbsp;Terrorist Attack in Benghazi}}) оформљен је маја 2014. године и спровео је двогодишњу истрагу у вези с нападом из 2012.‍&zwj;<ref name="usa-bengcom">{{cite news |URL=https://www.usatoday.com/story/news/politics/elections/2016/06/28/analysis-house-benghazi-committee-report-clinton/86475012/ |наслов=Analysis: House Benghazi Committee report was drowned by politics |презиме=Singer |име=Paul |рад=[[:en:USA Today|USA Today]] |датум=28. 6. 2016. |приступ-датум=13. 7. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160628202506/http://www.usatoday.com/story/news/politics/elections/2016/06/28/analysis-house-benghazi-committee-report-clinton/86475012/ |archivedate=28. 6. 2016. |url-status=live}}</ref> Почињена дела се виде углавном кроз призму домаће политике.‍&zwj;<ref name="usa-bengcom"/>‍&zwj;<ref name="nyt-bengcom"/> Ово је нарочито био случај септембра 2015. године, када је Лидер већине Дома САД Кевин Макарти негативан утицај на Клинтонине анкете приписао саслушањима у Бенгазију, тиме противречећи претходним републиканским коментарима о истрази.‍&zwj;<ref name="usa-bengcom"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/news/post-politics/wp/2015/09/30/boehners-likely-successor-credits-benghazi-committee-for-lowering-hillary-clintons-poll-numbers/ |наслов=Boehner's likely successor credits Benghazi committee for lowering Hillary Clinton's poll numbers |презиме=Weigel |име=David |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=30. 9. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Хилари Клинтон је сведочила [[22. октобар|22. октобра]] [[2015]]. године у целодневном и ноћном поступку саслушања пред одбором.‍&zwj;<ref name="ShearSchmidt">{{cite news |име=Michael D. |презиме=Shear |first2=Michael S. |last2=Schmidt |URL=https://www.nytimes.com/2015/10/23/us/politics/hillary-clinton-benghazi-committee.html |наслов=Benghazi Panel Engages Clinton in Tense Session |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=22. 10. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="wapo-nosolid">{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/politics/clintons-benghazi-testimony-today-has-high-political-stakes-for-both-sides/2015/10/22/beff40d2-7838-11e5-bc80-9091021aeb69_story.html |наслов=GOP lands no solid punches while sparring with Clinton over Benghazi |last1=Fahrenthold |first1=David A. |last2=Viebeck |first2=Elise |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=22. 10. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Саслушања су садржала много подгрејаних надговарања између чланова одбора и Клинтонове, али и међу самим члановима одбора који се нису могли усагласити.‍&zwj;<ref name="ShearSchmidt"/> Кллинтонову су многи видели као такву да је „неокрзнута” изашла са саслушања, понајвише зато што су медији њено наступање оценили и доживели као мирно и суздржано те непоколебљиво када није било мирно, с тим да је одбор виђен у сасвим другом светлу: чланови су постављали дуга, „вијугава”, понављајућа питања, што је испало као класично филмско извештачено испитивање.‍&zwj;<ref>За детаље о Клинтониним наступима пред одабраним одбором, погледајте:
* {{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/politics/clinton-back-in-the-benghazi-hot-seat-withstands-republicans-grilling/2015/10/22/3ce69dbe-78e4-11e5-a958-d889faf561dc_story.html |наслов=Clinton, back in the Benghazi hot seat, withstands Republicans' grilling |last1=Gearan |first1=Anne |last2=Tumulty |first2=Karen |last3=Viebeck |first3=Elise |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=22. 10. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}
* {{cite news |URL=http://thehill.com/policy/national-security/257844-clinton-largely-unscathed-by-gop-benghazi-hearing |наслов=Clinton largely unscathed by GOP Benghazi hearing |last1=Hattern |first1=Julian |last2=Parnes |first2=Amie |рад=[[:en:The Hill (newspaper)|The Hill]] |датум=22. 10. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}
* {{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2015/10/trey-gowdy-hillary-clinton-benghazi-215032 |наслов=Clinton survives 11-hour Benghazi grilling |презиме=Bade |име=Rachael |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=22. 10. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}
* {{cite magazine |URL=https://www.newyorker.com/news/john-cassidy/where-the-benghazi-committee-went-wrong |наслов=Where the Benghazi Committee Went Wrong |презиме=Cassidy |име=John |magazine=[[:en:The New Yorker|The New Yorker]] |датум=22. 10. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}
* {{cite news |URL=https://www.usatoday.com/story/news/politics/2015/10/22/hillary-clinton-benghazi-committee-trey-gowdy/74352358/ |наслов=No clear wins for GOP at Benghazi hearing |презиме=Troyan |име=Mary |рад=[[:en:USA Today|USA Today]] |датум=23. 10. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}
* {{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2015/10/22/politics/hillary-clinton-benghazi-hearing-updates/ |наслов=Marathon Benghazi hearing leaves Hillary Clinton largely unscathed |презиме=Collinson |име=Stephen |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=23. 10. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Комитет је издао конкурентске финалне извештаје јуна 2016. године који се нису слагали по партијским линијама,‍&zwj;<ref name="usa-bengcom"/> тако да су републикански извештаји давали неке друге детаље о нападу али ниједан нови доказ за кривицу Клинтонове.‍&zwj;<ref name="nyt-bengcom">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/06/29/us/politics/hillary-clinton-benghazi.html |наслов=House Benghazi Report Finds No New Evidence of Wrongdoing by Hillary Clinton |презиме=Herszenhorn |име=David M. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=28. 6. 2016. |приступ-датум=13. 7. 2016.}}</ref>

=== Имејл контроверза ===
<!--[[Датотека:2015 03 10 Hillary Clinton by Voice of America.jpg|мини|десно|120п|alt=Хилари Клинтон на прес-конференцији у вези с тзв. имејл контроверзом односно коришћењем приватног имејл налога у служби државне секретарке, марта 2015. године|Клинтонова на {{nowrap|прес-конференцији}} у вези с тзв. имејл контроверзом односно коришћењем приватног имејл налога у служби [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државне секретарке]], марта 2015. године]]

-->Контроверза се јавила у марту 2015. године, када је генерални инспектор [[Стејт департмент]]а открио да је Хилари Клинтон ексклузивно користила личне [[електронска пошта|имејл]] налоге за невладине, приватно одржаване [[сервер]]е&nbsp;—&nbsp;уместо налога који се одржавају на серверима федералне владе&nbsp;—&nbsp;и то када је проводила званични посао током свог мандата државне секретарке. Неки експерти, званичници, чланови Конгреса САД те други политички противници, тврдили су да је њена употреба приватног [[софтвер]]ског система размене порука и приватног сервера нарушавала протоколе Стејт департмента и друге процедуре, као што су оне одређене федералним законима и регулативама које управљају потребама чувања списа и докумената у архивама. Контроверза је изникла у позадини Клинтонине председничке кампање за изборе [[2016]]. године и саслушања одбора у вези немилог догађаја у [[Бенгази]]ју.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2015/03/04/us/politics/using-private-email-hillary-clinton-thwarted-record-requests.html |наслов=Using Private Email, Hillary Clinton Thwarted Record Requests |презиме=Schmidt |име=Michael S. |last2=Chozick |first2=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=3. 3. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="wapo-email">{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/politics/state-department-reviewing-whether-clinton-e-mail-violated-security-rules/2015/03/05/16d1547e-c378-11e4-9271-610273846239_story.html |наслов=Clinton email review could find security issues |презиме=Leonnig |име=Carol D. |last2=Helderman |first2=Rosalind S. |last3=Gearan |first3=Anne |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=6. 3. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

Првобитно, [[Стејт департмент]] је близу 2.100&nbsp;имејлова на Клинтонином серверу ретроактивно означио поверљивим, иако ниједан од ових имејлова није био означен као такав у време када је послат. За 65&nbsp;имејлова откривено је да садрже информације које су сврстане у категорију ''тајна'' ({{јез-енгл|secret}}), док је више од 20&nbsp;садржавало информације класификоване као ''најстрожа тајна'' ({{јез-енгл|top secret}}); остатак је садржавао ''поверљиве'' ({{јез-енгл|confidential}}) информације.‍&zwj;<ref name="NYT-batch">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/03/01/us/politics/last-batch-of-hillary-clintons-emails-is-released.html |наслов=Last Batch of Hillary Clinton's Emails Is Released |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=1. 3. 2016. |приступ-датум=8. 3. 2016. |quote=Of the four emails that prompted the referral to the F.B.I., only one has now been classified as "top secret." It was among 22&nbsp;emails that the State Department&nbsp;—&nbsp;at the demand of the C.I.A.&nbsp;—&nbsp;said it would not disclose, even in part, because they contained some of the nation's most closely guarded secrets.”&nbsp;•&nbsp;„Among the final 1,723&nbsp;emails released on Monday were&nbsp;23 that the department upgraded to "secret", bringing the total classified as such to&nbsp;65. Another&nbsp;2,028 have had portions blocked out, or redacted, because the information is now "confidential".}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtontimes.com/news/2016/feb/29/hillary-clinton-secret-email-count-doubles-latest-/ |наслов=Hillary Clinton 'secret' email count doubles as latest batch is released |презиме=Dinan |име=Stephen |рад=[[:en:The Washington Times|The Washington Times]] |датум=29. 2. 2016. |приступ-датум=8. 3. 2016. |quote=Of those messages, a total of&nbsp;45 have been deemed to contain "secret" information and more than 2,000&nbsp;have "confidential" information&nbsp;—&nbsp;the lowest level of classification. More than 20&nbsp;other messages were already labeled "top secret" and withheld entirely, bringing the overall classification level for Mrs. Clinton's account to 6.8 percent, or about one out of every 14&nbsp;messages she handled.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2016/01/22-hillary-clinton-emails-declared-top-secret-218420 |наслов=22&nbsp;Hillary Clinton emails declared 'top secret' by State Dept |презиме=Gerstein |име=Josh |last2=Bade |first2=Rachael |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=31. 1. 2016. |приступ-датум=10. 3. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.foxnews.com/politics/2016/01/19/inspector-general-clinton-emails-had-intel-from-most-secretive-classified-programs.html |наслов=Inspector General: Clinton emails had intel from most secretive, classified programs |презиме=Herridge |име=Catherine |last2=Browne K. |first2=Pamela |last3=Gerstein |first3=Josh |издавач=[[:en:Fox News Channel|Fox News]] |датум=19. 1. 2016. |приступ-датум=2. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2015/12/state-dept-to-miss-target-in-clinton-email-release-217255 |наслов=More than 1,200&nbsp;Clinton emails now deemed classified |презиме=Bade |име=Rachael |last2=Gerstein |first2=Josh |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=31. 12. 2015. |приступ-датум=2. 2. 2016.}}</ref> Департмент је дао саопштење како 22&nbsp;имејла нису објављена јер садрже информације које се сматрају ''превише поверљивим'' за јавност.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/01/30/us/politics/22-clinton-emails-deemed-too-classified-to-be-made-public.html |наслов=22&nbsp;Clinton Emails Deemed Too Classified to Be Made Public |презиме=Myers |име=Steven Lee |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=29. 1. 2016. |приступ-датум=2. 2. 2016.}}</ref>

У заједничком саопштењу објављеном [[15. јул]]а [[2015]]. године, генерални инспектор Стејт департмента и генерални инспектор обавештајне заједнице рекли су да су прегледом имејлова пронађене информације које су биле поверљиве при слању, што је тако остало и до те за време њихове истраге, као и да „никада није требало да се преносе путем неповерљивог личног система”.‍&zwj;<ref name="NYT72415">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2015/07/25/us/politics/hillary-clinton-email-classified-information-inspector-general-intelligence-community.html |наслов=Hillary Clinton Emails Said to Contain Classified Data |last1=Schmidt |first1=Michael S. |last2=Apuzzo |first2=Matt |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=24. 7. 2015. |приступ-датум=2. 6. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160521112206/https://www.nytimes.com/2015/07/25/us/politics/hillary-clinton-email-classified-information-inspector-general-intelligence-community.html |archivedate=21. 5. 2016. |url-status=live}}</ref> Такође је недвосмислено речено да ове поверљиве информације несумњиво никада није требало да се чувају ван сигурних владиних рачунарских система.‍&zwj;<ref name="NYT72415"/> Хилари Клинтон је током неколико месеци говорила да није држала никакве поверљиве информације на приватном серверу који је поставила у своју кућу.‍&zwj;<ref name="NYT72415"/> Владина политика, поново исказана у [[Уговор о поверљивости података|уговору о поверљивости података]] који је Хилари Клинтон потписала као део добијања своје безбедносне дозволе, каже да осетљиве информације могу да се сматрају поверљивим чак и ако нису означене као такве.‍&zwj;<ref name="NBC-Undercover_CIA_Officers">{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/news/us-news/clinton-emails-held-indirect-references-undercover-cia-officers-n510741 |наслов=Clinton Emails Held Indirect References to Undercover CIA Officers |презиме=Dilanian |име=Ken |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=4. 2. 2016. |приступ-датум=10. 3. 2016. |quote=Large portions of the email were marked classified and censored before release. Clinton insists she didn't send or receive information marked classified. But she signed a {{nowrap|non-disclosure}} agreement acknowledging that information can be classified regardless of whether it is "marked or unmarked". |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160310104304/http://www.nbcnews.com/news/us-news/clinton-emails-held-indirect-references-undercover-cia-officers-n510741 |archivedate=10. 3. 2016. |url-status=dead}}</ref> Након подизања оптужби да су неки имејлови у питању спадали у такозвану категорију „рођених поверљивима”, започета је {{nowrap|ФБИ-јева}} истрага о томе колико поверљиве информације су се налазиле на Клинтонином серверу.‍&zwj;<ref name="NYT8815">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2015/08/09/us/hillary-clinton-emails-take-long-path-to-controversy.html |наслов=Hillary Clinton Emails Take Long Path to Controversy |last1=Shane |first1=Scott |last2=Schmidt |first2=Michael S. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=8. 8. 2015. |приступ-датум=8. 8. 2015. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160413040355/https://www.nytimes.com/2015/08/09/us/hillary-clinton-emails-take-long-path-to-controversy.html |archivedate=13. 4. 2016. |url-status=live}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2015/07/27/opinions/cox-clinton-email-controversy/ |наслов=Hillary Clinton email controversy: How serious is it |презиме=Cox |име=Douglas |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=27. 7. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=<span style="color:gray">First round of Hillary Clinton State Department emails released</span>: Clinton also argues the emails "did not contain any classified markings", a significantly more tenuous defense. As all government employees with security clearances are advised, classified information is not always marked. The standard classified information nondisclosure agreement, for example, defines classified information as "marked or unmarked classified information", and requires the return of such information to the government at the end of one's employment under threat of possible criminal charges. How should Clinton respond moving forward?&ensp;<span style="color:gray">Clinton emails: Obama aides knew of private address</span>: A more bold strategy for Clinton that might have benefits beyond her own defense would be to shine a light on this murky world of classification decisions, which are less exact science and more art&nbsp;—&nbsp;sometimes abstract art&nbsp;—&nbsp;that can be a trap for the unwary. Differing conclusions among different agencies about what is and is not classified in Clinton's emails is a clear example. Overclassification is unquestionably epidemic among government departments, and allegations of mishandling of classified information have increasingly been used against defendants who appear to be more whistleblower than traitor. Still, taking up this banner might be too adventurous for Clinton, whose predicament arose, in her own retelling, simply from a desire to avoid a second device. Instead, should the allegations of the inspectors general take root, a final line of defense would be for Clinton to assert that she was simply unaware that the information in the emails was classified at the time. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307153825/http://edition.cnn.com/2015/07/27/opinions/cox-clinton-email-controversy/ |archivedate=7. 3. 2016. |url-status=live}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/news/fact-checker/wp/2016/02/04/how-did-top-secret-emails-end-up-on-hillary-clintons-server/ |наслов=How did 'top secret' emails end up on Hillary Clinton's server |презиме=Kessler |име=Glenn |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=4. 2. 2016. |приступ-датум=9. 2. 2016. |quote=<span style="color:gray">George Stephanopoulos</span>: "You know, you've said many times that the emails were not marked classified''. The non-disclosure agreement you signed as secretary of state says that that's really not that relevant. It says classified information is ''marked or unmarked classified and that all of you are trained to treat all of that sensitively and should know the difference."&ensp;<span style="color:gray">Hillary Clinton</span>: "Well of course and that's exactly what I did. I take classified information very seriously. You know, you can't get information off the classified system in the State Department to put on an unclassified system, no matter what that system is. We were very specific about that. And when you receive information, of course, there has to be some markings, some indication that someone down the chain thought that this was classified and that was not the case."”&nbsp;•&nbsp;„Clinton did sign a ''Classified Information Nondisclosure Agreement'', in which she pledged to safeguard classified information whether "marked or unmarked classified information, including oral communications", as defined by Executive Order 12958. (That was later superseded by Executive Order 13526.) |archiveurl=https://archive.today/20160602054539/https://www.washingtonpost.com/news/fact-checker/wp/2016/02/04/how-did-top-secret-emails-end-up-on-hillary-clintons-server/ |archivedate=2. 6. 2016. |url-status=live }}</ref>‍&zwj;<ref name="NBC-Undercover_CIA_Officers"/>‍&zwj;<ref name="vox-not-marked">{{cite web |URL=http://www.vox.com/2016/1/29/10873106/hillary-clinton-email-top-secret |наслов=The Hillary Clinton {{nowrap|top-secret}} email controversy, explained |презиме=Fisher |име=Max |рад=[[:en:Vox (website)|Vox]] |датум=29. 1. 2016. |приступ-датум=2. 2. 2016. |quote=According to a statement by the State Department, "These documents were not marked classified at the time they were sent." |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160428164423/http://www.vox.com/2016/1/29/10873106/hillary-clinton-email-top-secret |archivedate=28. 4. 2016. |url-status=live}}</ref> ''[[Њујорк тајмс]]'' је објавио фебруара 2016. године да је близу 2.100&nbsp;имејлова похрањених на Клинтонином серверу ретроактивно означено поверљивим од стране [[Стејт департмент]]а.‍&zwj;<ref name="NYT-batch"/>‍&zwj;<ref name="fbi.gov"/> Такође, генерални инспектор обавештајне заједнице писао је Конгресу САД како би рекао да су неки од имејлова „садржали поверљиве информације Стејт департмента када су настали”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/news/fact-checker/wp/2016/03/09/fact-checking-the-hillary-clinton-email-controversy/ |наслов=Fact checking the Hillary Clinton email controversy |презиме=Kessler |име=Glenn |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=9. 3. 2016. |приступ-датум=2. 6. 2016. |quote=...&nbsp;contained classified State Department information when originated. |archiveurl=https://archive.today/20160602052307/https://www.washingtonpost.com/news/fact-checker/wp/2016/03/09/fact-checking-the-hillary-clinton-email-controversy/ |archivedate=2. 6. 2016. |url-status=live }}</ref> Маја 2016. године, генерални инспектор Стејт департмента критиковао је њену употребу приватног имејл сервера док је била државна секретарка изјавивши да није тражила дозволу за коришћење, а чак и да јесте&nbsp;—&nbsp;дозвола јој опет не би била дата.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/05/26/us/politics/state-department-hillary-clinton-emails.html |наслов=Hillary Clinton Is Criticized for Private Emails in State Dept. Review |last1=Myers |first1=Steven Lee |last2=Lichtblau |first2=Eric |рад=New York Times |датум=25. 5. 2016. |приступ-датум=2. 6. 2016. |archiveurl=https://archive.today/20160602055414/http://www.nytimes.com/2016/05/26/us/politics/state-department-hillary-clinton-emails.html?emc=edit_na_20160525&nlid=73270920&ref=cta&_r=1 |archivedate=2. 6. 2016. |url-status=live }}</ref>

Клинтонова је увек тврдила да није слала нити примала икакве имејлове преко свог личног сервера који су били поверљиви у моменту када су послати. У демократској дебати с [[Берни Сандерс|Бернијем Сандерсом]] одржаној [[4. фебруар]]а [[2016]]. године, рекла је: „Никада нисам слала или примала икакав поверљив материјал<!--&nbsp;—&nbsp;они га ретроактивно класификују-->.”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://abcnews.go.com/Politics/fbi-investigation-sheds-light-hillary-clintons-past-email/story?id=40350589 |наслов=FBI Probe Contradicts Clinton's Claim She Never Sent Classified Emails |last1=Keneally |first1=Meghan |last2=Fishel |first2=Justin |издавач=[[:en:ABC News|ABC News]] |датум=5. 7. 2016. |приступ-датум=13. 7. 2016. |quote={{grey|Clinton Defends Server in Presidential Debate}}<br />In a debate with Sen. Bernie Sanders on Feb. 4, 2016, in New Hampshire, Clinton said she had "absolutely no concerns about" the investigation.<br />"I never sent or received any classified material," she said.}}</ref> Хилари Клинтон је [[2. јул]]а [[2016]]. године изјавила следеће: „Да поновим што сам понављала већ неколико месеци до сада, никада нисам примала нити слала икакав материјал који је означен као поверљив.”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politifact.com/truth-o-meter/statements/2016/jul/06/hillary-clinton/fbi-findings-tear-holes-hillary-clintons-email-def/ |наслов=FBI findings tear holes in Hillary Clinton's email defense |презиме=Carroll |име=Lauren |рад=[[:en:PolitiFact.com|PolitiFact]] |датум=6. 7. 2016. |приступ-датум=13. 7. 2016. |quote=Let me repeat what I have repeated for many months now, I never received nor sent any material that was marked classified.}}</ref> У интервјуу -{''Meet the Press''}- [[3. јул]]а [[2016]]. године, изјавила је: „Никада нисам примала нити слала икакав материјал који је означен као поверљив.”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/meet-the-press/meet-press-july-3-2016-n603166 |наслов=''Meet the Press''&nbsp;– July 3, 2016 |презиме=Todd |име=Chuck |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=3. 7. 2016. |приступ-датум=13. 7. 2016. |quote={{grey|Chuck Todd}}:<br />How did your private server, where you kept this classified information, some of which was retroactive, I understand, after your term as Secretary of State, how is that not a violation of this code?<br />{{grey|Sec. Hillary Clinton}}:<br />I never received nor sent any material that was marked classified. And there is a process for the review of material before it is released to the public. And there were decisions made that material should be classified, I do call that retroactively classifying. So therefore it would not be publicly released. But that doesn't change the fact as I have explained many times.}}</ref> Исто је поновила у још неколико наврата.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/news/fact-checker/wp/2015/08/27/clintons-claims-about-receiving-or-sending-classified-material-on-her-private-email-system/ |наслов=Clinton's claims about receiving or sending 'classified material' on her private {{nowrap|e-mail}} system |презиме=Kessler |име=Glenn |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=27. 8. 2015. |приступ-датум=13. 7. 2016.}}</ref>

[[Федерални истражни биро|ФБИ]] је [[5. јул]]а [[2016]]. године закључио своју истрагу. Директор {{nowrap|ФБИ-ја}} Џејмс Коми је својој изјави рекао следеће:
{{цитат2|...&nbsp;110&nbsp;имејлова у 52&nbsp;имејл ланца одређено је од агенције у власништву да садржи поверљиве информације у време када су послати или примљени. Осам од ових ланаца је садржало информације које су биле строго чувана тајна у време када су послати; 36&nbsp;ланаца је садржало тајне информације у [то] време; и осам је садржало поверљиве информације, што је најнижи ниво класификације. Осим овога, око 2.000&nbsp;додатних имејлова било је ’класификовано нагоре’ да би постали поверљиви; информације код ових [имејлова] нису биле поверљиве када су имејлови били послати.‍&zwj;<ref name="fbi.gov">{{cite web |URL=https://www.fbi.gov/news/pressrel/press-releases/statement-by-fbi-director-james-b.-comey-on-the-investigation-of-secretary-hillary-clintons-use-of-a-personal-e-mail-system |наслов=Statement by FBI Director James B. Comey on the Investigation of Secretary Hillary Clinton's Use of a Personal E-Mail System |издавач=[[Федерални истражни биро|FBI]] |датум=5. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=From the group of 30,000&nbsp;{{nowrap|e-mails}} returned to the State Department, 110&nbsp;{{nowrap|e-mails}} in 52&nbsp;{{nowrap|e-mail}} chains have been determined by the owning agency to contain classified information at the time they were sent or received. Eight of those chains contained information that was Top Secret at the time they were sent; 36&nbsp;chains contained Secret information at the time; and eight contained Confidential information, which is the lowest level of classification. Separate from those, about 2,000&nbsp;additional {{nowrap|e-mails}} were "{{nowrap|up-classified}}" to make them Confidential; the information in those had not been classified at the time the {{nowrap|e-mails}} were sent.”&nbsp;•&nbsp;„Given that combination of factors, we assess it is possible that hostile actors gained access to Secretary Clinton’s personal {{nowrap|e-mail}} account.”&nbsp;•&nbsp;„Although we did not find clear evidence that Secretary Clinton or her colleagues intended to violate laws governing the handling of classified information, there is evidence that they were extremely careless in their handling of very sensitive, highly classified information.”&nbsp;•&nbsp;„As a result, although the Department of Justice makes final decisions on matters like this, we are expressing to Justice our view that no charges are appropriate in this case. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160717123318/https://www.fbi.gov/news/pressrel/press-releases/statement-by-fbi-director-james-b-comey-on-the-investigation-of-secretary-hillary-clinton2019s-use-of-a-personal-e-mail-system |archivedate=17. 7. 2016. |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;<ref name="Kiely">{{cite web |URL=http://www.factcheck.org/2016/07/revisiting-clinton-and-classified-information/ |наслов=Revisiting Clinton and Classified Information |презиме=Kiely |име=Eugene |веб-сајт=factcheck.org |датум=7. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=portion markings”&nbsp;•&nbsp;„technically sophisticated}}</ref>}}

Три имејла, од њих 30.000, пронађено је да су поверљива, мада су им недостајала поверљива заглавља и били су означени малим латиничким -{''c''}- у заградама, што Коми описује као „ознаке за делове”. Он такође каже да је било могуће да Хилари Клинтон није била довољно „технички софистицирана” да разуме шта три ознаке о поверљивости заправо значе.‍&zwj;<ref name="Kiely"/> Откривено је да је Хилари Клинтон користила свој лични имејл интензивно док је била ван Сједињених Америчких Држава, слајући и примајући имејлове везане за посао на територији софистицираних непријатеља. ФБИ је оценио да је „могуће да су непријатељски актери добили приступ личном имејл рачуну секретарке Клинтонове”.‍&zwj;<ref name="fbi.gov"/> Коми је изјавио да иако су Клинтонова или њене колеге биле „изузетно немарне при руковању веома осетљивим, високо поверљивим информацијама”, ФБИ би Одељењу правде САД дао препоруку да „оптужбе у овом случају нису прикладне”.‍&zwj;<ref name="fbi.gov"/> [[Државни правобранилац САД|Државни правобранилац]] САД Лорета Линч је потврдила да ће истрага Клинтонине употребе личних имејл сервера док је била секретарка да буде затворена без кривичних пријава.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/world/national-security/justice-department-closes-clinton-email-probe-without-charges/2016/07/06/0ad8feda-43c2-11e6-88d0-6adee48be8bc_story.html |наслов=Justice Department closes Clinton email probe without charges |презиме=Zapotosky |име=Matt |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=6. 7. 2016. |приступ-датум=13. 7. 2016. |quote=U.S. Attorney General Loretta Lynch on Wednesday confirmed that the investigation into Hillary Clinton's use of a private email server while she was secretary of state will be closed without criminal charges.}}</ref>

Директор {{nowrap|ФБИ-ја}} Џејмс Коми је [[6. новембар|6. новембра]] [[2016]]. године послао писмо Конгресу САД с поруком да Биро стоји иза својих изјава из јула 2016. у вези с додатним имејловима Хилари Клинтон пронађеним на лаптоп рачунару њене помоћнице (бивша заменица шефа особља секретарке Клинтон {{nowrap|2009—2013}}. и садашња потпредседница Клинтонине кампање 2016, Хума Абедин)&nbsp;—&nbsp;што је Конгресу објављено у засебном писму послатом [[28. октобар|28. октобра]] [[2016]]. године.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/11/07/us/politics/hilary-clinton-male-voters-donald-trump.html?hp&action=click&pgtype=Homepage&clickSource=story-heading&module=span-ab-top-region&region=top-news&WT.nav=top-news |наслов=Emails Warrant No New Action Against Hillary Clinton, F.B.I. Director Says |last1=Apuzzo |first1=Matt |last2=Schmidt |first2=Michael S. |last3=Goldman |first3=Adam |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=6. 11. 2016. |приступ-датум=7. 11. 2016.}}</ref>

Џејмс Коми је [[28. октобар|28. октобра]] [[2016]]. године обавестио Конгрес САД да је ФБИ почео са истраживањем новооткривених имејлова. Органи за споровђење закона су изјавили да док су истраживане наводно незаконите текстуалне поруке Ентонија Винера, мужа Клинтонине помоћнице Хуме Абедин који је ове поруке слао {{nowrap|15-годишњакињи}} из [[Северна Каролина|Северне Каролине]], на лаптопу који припада Винеру су откривени имејлови повезани с Клинтониним приватним сервером. Коми је [[6. новембар|6. новембра]] [[2016]]. известио Конгрес да ФБИ није променио своју неослобађајућу одлуку у вези са имејл контроверзом донесену у јулу исте године.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.usatoday.com/story/news/politics/elections/2016/2016/11/06/fbi-not-recommending-charges-over-new-clinton-emails/93395808/ |наслов=FBI declares it is finally done investigating Hillary Clinton's email |last1=Schouten |first1=Fredreka |last2=Johnson |first2=Kevin |last3=Przybyla |first3=Heidi |рад=[[:en:USA Today|USA Today]] |датум=6. 11. 2016. |приступ-датум=3. 12. 2016.}}</ref> Овај потез Џејмса Комија је Хилари Клинтон касније навела као кључни фактор због којег је изгубила [[#Председничка кампања 2016.|изборе 2016]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/11/13/us/politics/hillary-clinton-james-comey.html |наслов=Hillary Clinton Blames F.B.I. Director for Election Loss |презиме=Chozick |име=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=12. 11. 2016. |приступ-датум=3. 12. 2016.}}</ref>

== Фондација Клинтонових и држање говора ==
[[Датотека:Former Secretary of State Clinton Delivers Remarks at Groundbreaking Ceremony of the U.S. Diplomacy Center (14943786999).jpg|мини|десно|upright|alt=Бивша секретарка стоји за високом говорницом у Дипломатском центру САД, 3. септембра 2014. године|Говори, [[3. септембар|3. септембра]] [[2014]].&nbsp;године]]

Када је Хилари Клинтон напустила [[Стејт департмент]], она по први пут постаје приватно лице после тридесет година.<!--Пошто је Бил почео свој други посао као гувернер 11. јануара 1983; имати на уму да је она радила много ствари у оквирима приватног сектора као прва дама Арканзаса.-->‍&zwj;<ref name="reut-depart">{{cite news |URL=http://www.reuters.com/article/2013/01/16/us-usa-politics-hillary-idUSBRE90F0A820130116 |наслов=Hillary Clinton leaving world stage, but for how long? |презиме=Holland |име=Steve |agency=[[Ројтерс|Reuters]] |датум=16. 1. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150927041625/http://www.reuters.com/article/2013/01/16/us-usa-politics-hillary-idUSBRE90F0A820130116 |archivedate=27. 9. 2015. |url-status=dead}}</ref> 2013. године се заједно с ћерком придружује мужу у раду с фондацијом која носи име ''Фондација Била, Хилари и Челси Клинтон'' ({{јез-енгл|Bill, Hillary & Chelsea Clinton Foundation}}).‍&zwj;<ref name="a-p-cf">{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=374—375, 382—385}}</ref> Овде се фокусира на напоре развоја у раном детињству, укључујући се у иницијативу под именом ''Сувише мали за неуспех'' ({{јез-енгл|Too Small to Fail}}) те 600&nbsp;милиона долара вредну иницијативу која је требало да подстакне упис девојака у средње школе широм света и коју је предводила бивша [[Аустралија|аустралијска]] премијерка [[Џулија Гилард|Џулија Ајлин Гилард]].‍&zwj;<ref name="a-p-cf"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.theguardian.com/world/2014/sep/25/hillary-clinton-gobal-female-education |наслов=Hillary Clinton unveils $600m global female education plan |agency=Associated Press |рад=[[Гардијан|The Guardian]] |датум=25. 9. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

Хилари Клинтон је такође водила пројекат ''Нема плафона: Пројекат пуног учешћа'' ({{јез-енгл|No Ceilings: The Full Participation Project}}), у ком је учествовала партнерска ''Фондација [[Бил Гејтс|Бил]] и Мелинда Гејтс'' ({{јез-енгл|Bill & Melinda Gates Foundation}}) и у ком су се прикупљали и проучавали подаци о напредовању жена и девојака широм света још од времена конференције у [[Пекинг]]у 1995. године;‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/blogs/post-politics/wp/2014/02/13/hillary-clinton-launches-global-data-project-on-women-and-girls/ |наслов=Hillary Clinton launches global data project on women and girls |презиме=Rucker |име=Philip |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=13. 2. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> у извештају из марта 2015. године, речено је следеће: „Никад није било бољег времена у историји да се роди као жена...&nbsp;(...)&nbsp;...&nbsp;ови подацу показују само колико далеко морамо још да идемо.”‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://www.elle.com/life-love/news/a27214/no-ceilings-event-hillary-clinton/ |наслов=Unpacking Hillary Clinton's 'No Ceilings' Report |презиме=Fleming |име=Olivia |magazine=[[Ел (часопис)|Elle]] |датум=10. 3. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=There has never been a better time in history to be born a woman...&nbsp;(...)&nbsp;...&nbsp;this data shows just how far we still have to go.}}</ref> Фондација је почела прихватати нове донације од страних влада, што је престало да се ради док је Клинтонова била у служби [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државне секретарке]].‍&zwj;{{refn|group=н.|name="excf"|Током мандата Хилари Клинтон било је неколико случајева када су стране владе наставиле да дају донације за Фондацију Клинтонових на истом нивоу као и пре него што је Клинтонова постала секретарка, што је ипак било допуштено под условима уговора који је потписала пре ступања на функцију и уласка у уред; занимљив је случај једне нове донације&nbsp;—&nbsp;500.000&nbsp;америчких долара из [[Алжир]]а за помоћ и обнављање [[Хаити]]ја после разорног [[Земљотрес на Хаитију 2010.|земљотреса]] из [[2010]]. године&nbsp;—,&nbsp;која је била ван граница наставка примања донација и која је требало да буде специјално прегледана од стране [[Стејт департмент]]а у смислу провера са [[етика|етичког]] аспекта&nbsp;—&nbsp;али није...‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/politics/foreign-governments-gave-millions-to-foundation-while-clinton-was-at-state-dept/2015/02/25/31937c1e-bc3f-11e4-8668-4e7ba8439ca6_story.html |наслов=Foreign governments gave millions to foundation while Clinton was at State Dept. |име=Rosalind S. |презиме=Helderman |first2=Tom |last2=Hamburger |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=25. 2. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Нови став фондације исказан априла 2015. године и спровођен током Клинтонине председничке кандидатуре је да ће се прихватати само стране владине донације које буду из [[Аустралија|Аустралије]], [[Канада|Канаде]], [[Немачка|Немачке]], [[Холандија|Холандије]] или [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.bostonglobe.com/news/politics/2015/04/16/clinton-foundation-only-allowing-six-foreign-countries-donate/A2flfieY3giKysnZjlxqXJ/story.html |наслов=Clinton Foundation only allowing six foreign countries to donate |презиме=Braun |име=Stephen |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |рад=[[:en:The Boston Globe|The Boston Globe]] |датум=16. 4. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>}} Међутим, иако је Фондација Клинтонових престала да прима све донације од страних влада, наставила је да узима велике своте новца у форми донација страних грађана који су понекад и били повезани са својим владама.‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://www.theatlantic.com/politics/archive/2015/03/hillarys-campaign-is-built-on-a-shaky-foundation/388324/ |наслов=Hillary's Campaign Is Built on a Shaky Foundation: Are conflicts of interest inevitable when the Clintons are involved? &#91;The Clinton Foundation and Conflicts of Interest&#93; |презиме=Graham |име=David A. |magazine=[[:en:The Atlantic|The Atlantic]] |doi=10.1038/nature19793 |датум=20. 3. 2015. |приступ-датум=10. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161010031046/http://www.theatlantic.com/politics/archive/2015/03/hillarys-campaign-is-built-on-a-shaky-foundation/388324/ |archivedate=10. 10. 2016. |url-status=live}}</ref>

Клинтонова почиње с радом на другом издању својих мемоара те држи говоре у круговима где бива плаћена.‍&zwj;<ref name="nyt-lucre"/> Прима {{nowrap|200.000—225.000&nbsp;долара}} по једном ангажману, често стојећи испред фирми с [[Вол стрит]]а или говорећи на пословним конвенцијама.‍&zwj;<ref name="nyt-lucre"/>‍&zwj;<ref name="nyt-wall-ties"/> И даље држи неке неплаћене говоре у име фондације.‍&zwj;<ref name="nyt-lucre">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2013/07/12/us/politics/hillary-clinton-hits-the-lucrative-speechmaking-trail.html?pagewanted=all |наслов=Hillary Clinton Taps Speechmaking Gold Mine |презиме=Chozick |име=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=11. 7. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> За петнаест протеклих месеци гледајући март 2015. године као последњи, Клинтонова је само од својих говора зарадила преко 11&nbsp;милиона долара, а ако се ту укључе и говори њеног мужа [[Бил Клинтон|Била Клинтона]]&nbsp;—&nbsp;сума се пење на преко чак 25&nbsp;милиона долара.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/politics/clintons-earn-more-than-25-million-in-speaking-fees-since-january-2014/2015/05/15/52605fbe-fb4d-11e4-9ef4-1bb7ce3b3fb7_story.html |наслов=Clintons have made more than $25&nbsp;million for speaking since January 2014 |презиме=Gold |име=Matea |last2=Helderman |first2=Rosalind S. |last3=Gearan |first3=Anne |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=15. 5. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> У укупном периоду од [[2007]]. до [[2014]]. године Клинтонови су зарадили скоро 141&nbsp;милион долара, платили су око 56&nbsp;милиона за федералне и државне порезе, те донирали око 15&nbsp;милиона у [[хуманитарни рад|хуманитарне сврхе]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2015/07/31/politics/hillary-clinton-tax-returns/ |наслов=Clintons earned nearly $141M&nbsp;from 2007&nbsp;to 2014, tax returns show |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=31. 7. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> ''Тежина'' Хилари Клинтон у [[2015]]. години процењије се на 30&nbsp;милиона долара, односно 45—43&nbsp;милиона с богатством њеног мужа Била.‍&zwj;<ref name="therichestandpoorest">{{cite magazine |URL=http://www.forbes.com/sites/afontevecchia/2015/09/29/the-richest-and-poorest-presidential-candidates-from-hillarys-millions-to-marco-rubios-debts/#4bf136c1407049fe96114070 |наслов=The Richest And Poorest Presidential Candidates: From Hillary's Millions To Marco Rubio's Debts |презиме=Fontevecchia |име=Agustino |magazine=[[Форбс|Forbes]] |датум=29. 9. 2015. |приступ-датум=19. 1. 2016. |quote=Eight of the presidential hopefuls are sitting on {{nowrap|11-digit}} fortunes, with Lincoln Chafee, Hillary Clinton, and Carly Fiorina's wealth valued at more than $30&nbsp;million each, along with the Donald.&nbsp;(...)&nbsp;To our own astonishment, their latest public disclosure lists a maximum of $53&nbsp;million in assets (we valued them at $45&nbsp;million).}}</ref>

Клинтонова подноси оставку у фондацијском одбору априла 2015. године, када започиње своју председничку кампању, а због тога фондација одлучује да ће прихватати нове стране владине донације од само шест [[Западни свет|западњачких]] нација.‍&zwj;{{refn|group=н.|name="excf"}}

== Председничка кампања 2016. ==
{{главни чланак|Председнички избори у САД 2016.|Председничка кампања Хилари Клинтон 2016.}}
[[Датотека:Hillary Clinton Elizabeth Warren Manchester NH October 2016.jpg|мини|десно|upright|alt=Хилари Клинтон, која је обучена у светлоплаво одело и у десној руци држи микрофон, говори на предизборном скупу у Манчестеру (Њу Хемпшир); иза седи масачусетска сенаторка Елизабет Ворен, насмејана и носи црвено одело; 24. октобра 2016. године|Клинтонова води кампању у [[Манчестер (Њу Хемпшир)|Манчестеру]] ([[Њу Хемпшир]]); иза је масачусетска сенаторка Елизабет Ворен; [[24. октобар|24. октобра]] [[2016]]. године]]<!--
[[Датотека:United States second presidential debate, 2016.jpg|мини|десно|275п|alt=Клинтонова и Трамп на другој генералној изборној дебати, 9. октобра 2016. године|Клинтонова и Трамп на другој генералној изборној дебати, [[9. октобар|9. октобра]] [[2016]]. године]]-->

Хилари Клинтон је [[12. април]]а [[2015]]. године званично објавила своју кандидатуру за Председничке изборе у Сједињеним Америчким Државама [[2016]]. године.‍&zwj;<ref name="nyt-2016-announ">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2015/04/13/us/politics/hillary-clinton-2016-presidential-campaign.html |наслов=Hillary Clinton Announces 2016&nbsp;Presidential Bid |презиме=Chozick |име=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=12. 4. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Да је била изабрана, постала би друга најстарија особа која је била председник у америчкој историји (након [[Роналд Реган|Роналда Регана]]),‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/news/the-fix/wp/2015/04/22/in-2016-we-could-elect-the-second-oldest-president-or-the-third-youngest/ |наслов=In 2016, we could elect the {{nowrap|second-oldest}} president&nbsp;– or the {{nowrap|third-youngest}} |презиме=Bump |име=Philip |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=22. 4. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> и то с навршених {{age in years and days|1947|10|26|2017|1|20|sep=и}}.

Већ је све било спремно за покретање кампање, укључујући широку мрежу донатора и искусних оперативаца, затим одборе за политичке акције&nbsp;—&nbsp;као што су „Спремни за Хилари” ({{јез-енгл|Ready for Hillary}}) и „Америчка акција за приоритете” ({{јез-енгл|Priorities USA Action}})&nbsp;—,&nbsp;те друге неопходне инфраструктуре.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://time.com/933/can-anyone-stop-hillary/ |наслов=Can Anyone Stop Hillary? |презиме=Von Drehle |име=David |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=27. 1. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Седиште за вођење кампање смештено је у њујоршки боро<!-- В. [[:en:Borough (New York City)]]. --> [[Бруклин]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2015/07/hillary-clinton-office-brooklyn-inside-look-120230 |наслов=A peek inside Hillary Clinton's Brooklyn HQ |презиме=Karnie |име=Annie |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=16. 7. 2015. |приступ-датум=12. 5. 2016.}}</ref> Циљеви Хиларине кампање укључују повећање доходака за [[Средња класа|средњу класу]], успостављање универзалног предшколског образовања и чињење истог више доступним, те унапређивање Акта о доступној нези ({{јез-енгл|[Patient Protection and] Affordable Care Act}}).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.pbs.org/newshour/rundown/hillary-clinton-mending-ties-liberals/ |наслов=This time around, Clinton aligns position with progressive Democrats |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |издавач=[[Пи-Би-Ес|Public Broadcasting Service]] |датум=19. 4. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="ap-pace"/> У почетку сматрана превисоким фаворитом за победу на демократским номинацијама,‍&zwj;<ref name="nyt-2016-announ"/> Клинтонова се суочила с неочекивано великим изазовом који је пред њу поставио [[Демократски социјализам|демократскосоцијалистички]] сенатор [[Берни Сандерс|Бернард „Берни” Сандерс]] из [[Вермонт]]а, чији је дугогодишњи став против утицаја корпорација и богатих у америчкој политици одјекнуо испливавањем великог броја незадовољног грађанства узнемиреног ефектима неуравнотежености дохода у Сједињеним Америчким Државама, и који се косио с Клинтониним везама с Вол стрита.‍&zwj;<ref name="nyt-wall-ties">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/01/22/us/politics/in-race-defined-by-income-gap-hillary-clintons-wall-street-ties-incite-rivals.html |наслов=Hillary Clinton's Paid Speeches to Wall Street Animate Her Opponents |презиме=Confessore |име=Nicholas |last2=Horowitz |first2=Jason |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=21. 1. 2016. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="ap-pace">{{cite news |URL=http://www.usnews.com/news/politics/articles/2016-01-30/america-and-its-politics-in-flux-as-2016-voting-begins |наслов=For some Americans, politicians' promises of change and disruption have come too slowly, or failed altogether |презиме=Pace |име=Julie |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |рад=[[:en:USA Today|USA Today]] |датум=30. 1. 2016. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

У америчкој савезној држави [[Ајова|Ајови]] у раздобљу од [[26. јануар|26.]] до [[29. јануар]]а [[2016]]. године спроведена је анкета како би се одредили кандидати за [[Демократска странка (САД)|Демократску]] и [[Републиканска странка (САД)|Републиканску странку САД]]. Везано за демократе, подаци показују да је Клинтонова изнад Бернарда Сандерса с 45% наспрам 42%, док бивши гувернер [[Мериленд]]а Мартин О’Мали има само три процента. Код републиканаца, подаци анкете говоре да [[Доналд Трамп]] ужива подршку 28% гласова клуба посланика, наспрам 23% за Теда Круза, 15% којих је припало сенатору Марку Рубију са [[Флорида|Флориде]], те 10% гласова које је добио бивши [[Неурохирургија|неурохирург]] Бен Карсон.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/meet-the-press/trump-surges-past-cruz-clinton-barely-leads-sanders-iowa-poll-n507826/ |наслов=Trump Regains Lead Over Cruz in Iowa, Clinton Barely Leads Sanders: Poll |презиме=Freeman |име=Danny |last2=Hillyard |first2=Vaughn |last3=Dann |first3=Carrie |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=31. 1. 2016. |приступ-датум=2. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.huffingtonpost.com/entry/donald-trump-and-hillary-clinton-lead-iowa-caucus-poll_us_56ad35ace4b0010e80ea5b58 |наслов=Donald Trump And Hillary Clinton Lead Iowa Caucus Poll |презиме=Velencia |име=Janie |last2=Jackson |first2=Natalie |рад=[[Хафингтон пост|The Huffington Post]] |датум=30. 1. 2016. |приступ-датум=2. 2. 2016.}}</ref>

На почетку ’такмичења’ односно страначким изборима (тзв. сезона ''примара''), на демократском кокусу у [[Ајова|Ајови]] одржаном [[1. фебруар]]а [[2016]]. године, Клинтонова побеђује најтешњом победом у демократским кокусима које је ова савезна земља икада имала: разлика је била само две десетине процента, а губитник све више популарни [[Берни Сандерс]].‍&zwj;<ref name="whotv.com">{{cite news |URL=http://whotv.com/2016/02/02/hillary-clinton-narrowly-defeats-bernie-sanders-in-iowa-democratic-caucuses/ |наслов=All Precincts Reported: Clinton Defeats Sanders By Historically Small Margin |издавач=[[:en:WHO-DT|WHO-TV]] |презиме=Hepker |име=Aaron |датум=2. 2. 2016. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archive-date=17. 03. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180317205502/http://whotv.com/2016/02/02/hillary-clinton-narrowly-defeats-bernie-sanders-in-iowa-democratic-caucuses/ |url-status= }}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://thehill.com/blogs/ballot-box/presidential-races/bernie-sanders-iowa-results-gain-error-recount-hillary-clinton |наслов=Clinton hangs on in revised Iowa caucus results |презиме=Richardson |име=Bradford |рад=[[:en:The Hill (newspaper)|The Hill]] |датум=7. 2. 2016. |приступ-датум=11. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2016/02/02/politics/new-hampshire-primary-2016/index.html |наслов=Hillary Clinton wins Iowa caucuses |last1=Luhby |first1=Tami |last2=Henderson |first2=Nia-Malika |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=2/3. 2. 2016 |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.oregonlive.com/politics/index.ssf/2016/02/hillary_clinton_declared_winne.html |наслов=Hillary Clinton declared winner of closest Iowa caucus ever |рад=[[:en:OregonLive.com|OregonLive]] |датум=2. 2. 2016. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2016/02/01/politics/iowa-caucuses-2016-highlights/index.html |наслов=Iowa caucuses: Ted Cruz wins; Clinton declares victory |презиме=Collinson |име=Stephen |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=2. 2. 2016. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref> Ово је Хилари Клинтон учинило првом женом која је победила на ајовском избору за клуб посланика.‍&zwj;<ref name="whotv.com"/> На првим примарним изборима, одржаним [[9. фебруар]]а [[2016]]. године у [[Њу Хемпшир]]у, Клинтонова губи на важном гласању од Бернија Сандерса, и то огромном разликом.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2016/02/09/politics/new-hampshire-primary-highlights/index.html |наслов=Outsiders sweep to victory in New Hampshire |презиме=Collison |име=Stephen |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=10. 2. 2016. |приступ-датум=11. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="delegates-2016">{{cite web |URL=http://www.politicususa.com/2016/02/10/thanks-to-superdelegates-hillary-clinton-still-wins-after-getting-crushed-in-new-hampshire.html |наслов=Thanks To Superdelegates, Hillary Clinton Still Wins After Getting Crushed In New Hampshire |презиме=Easley |име=Jason |издавач=Politicus USA |датум=10. 2. 2016. |приступ-датум=11. 2. 2016.}}</ref> Међутим, иако је потпуно уништена ако се у обзир узму гласови народа (за разлику од [[8. јануар]]а [[2008]]. године када јој је Хемпшир дао велику наду, када је за длаку&nbsp;—&nbsp;на изненађење свих&nbsp;—&nbsp;победила [[Барак Обама|Обаму]]), Клинтонова ипак&nbsp;—&nbsp;захваљујући суперделегатима&nbsp;—&nbsp;из њухемпширске битке не излази као губитник; на крају, она добија исти број делегата као и Сандерс.‍&zwj;<ref name="delegates-2016"/> Сандерс је био растућа претња на следећем такмичењу, кокусу у америчкој савезној држави [[Невада|Невади]] одржаном [[20. фебруар]]а [[2016]]. године,‍&zwj;<ref name="pol-saved"/> али Клинтонова је&nbsp;—&nbsp;потпомогнута вођењем кампање последњих дана међу радницима казина&nbsp;—&nbsp;успела да победи петопостотном разликом.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2016/02/20/politics/nevada-caucus-democrats-2016/index.html |наслов=Hillary Clinton takes Nevada in victory over Bernie Sanders |презиме=Reston |име=Maeve |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=21. 2. 2016. |приступ-датум=22. 1. 2016.}}</ref> Ово је попраћено веома убедљивом победом која је уследела седам дана после, у [[Јужна Каролина|Јужној Каролини]]; Сандерс је изгубио резултатом 73,5%&nbsp;—&nbsp;26%.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/02/28/us/politics/south-carolina-primary.html |наслов=Hillary Clinton Wins South Carolina Primary |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=27. 2. 2016. |приступ-датум=1. 3. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/elections/results/south-carolina |наслов=South Carolina Primary Results (Democratic Primary: Clinton won South Carolina) |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=29. 2. 2016. |приступ-датум=1. 3. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.bbc.com/news/election-us-2016-35678634 |наслов=South Carolina primary: Huge win for Clinton over Sanders |издавач=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |датум=28. 2. 2016. |приступ-датум=1. 3. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.theguardian.com/us-news/2016/feb/27/hillary-clinton-bernie-sanders-south-carolina-primary |наслов=Hillary Clinton defeats Bernie Sanders to win South Carolina primary |рад=[[Гардијан|The Guardian]] |датум=28. 2. 2016. |приступ-датум=1. 3. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="pol-saved">{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2016/03/how-clinton-saved-her-campaign-220165 |наслов=How Clinton hit the reset button on 2016 |презиме=Thrush |име=Glenn |last2=Karni |first2=Annie |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=3. 3. 2016. |приступ-датум=8. 3. 2016. |quote="Iowa, a very close win. Bernie wins New Hampshire, and I think there must have been a sense of, 'Oh, here we go again,'" Plouffe added. "But they’ve stabilized.&nbsp;... I think on the morning of March&nbsp;16, she will be able to look back and say, 'You know what? My team weathered the storm. The strategy worked.' And that's how you build trust. And you go through something like that, you're just more likely to trust the team the next time you have a moment of trial or tribulation."}}</ref> Ове две последње победе стабилизовале су кампању Хилари Клинтон и показале да су превирања у руководству која су наштетила покушају из [[2008]]. године сада успешно избегнута.‍&zwj;<ref name="pol-saved"/>

„Супер уторак” је одржан [[1. март]]а [[2016]]. године. Хилари Клинтон је остварила победу у седам од једанаест држава, укључујући низ доминантних победа на југу САД (као што је [[Јужна Каролина]]), с тим да су победе дошле захваљујући великом броју [[Афроамериканци|Афроамериканаца]]; остварена је и значајна предност у делегатима у односу на [[Берни Сандерс|Бернија Сандерса]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/03/02/us/politics/democratic-primary-results.html |наслов=Minority Voters Push Hillary Clinton to Victories |презиме=Healy |име=Patrick |last2=Chozick |first2=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=1. 3. 2016. |приступ-датум=8. 3. 2016. |quote=Mrs. Clinton, who also won Massachusetts and showed notable strength among Southern white voters, came away with a strong delegate lead over Mr. Sanders&nbsp;—&nbsp;notably larger than the one that Barack Obama had over her at this point in the 2008 presidential race.}}</ref> Ово вођство у броју делегата одржала је и у уследелим изборним такмичењима односно у неколико следећих примара, с доследним обрасцем у коме Сандерс пролази боље међу млађим, ’бељим’, руралнијим и либералнијим гласачима те у државама у којима се страначки избори односно квалификовање на истим омогућава и независним кандидатима, док Клинтонова углавном добија подршку од старије и разноврсније гласачке популације те у државама у којима на страначким изборима учествују искључиво регистроване демократе.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.huffingtonpost.com/entry/bernie-sanders-caucuses_us_56db537ce4b03a405678e2c2 |наслов=Bernie Sanders Wins Caucuses As Map Ahead Gets Tougher |презиме=Terkel |име=Amanda |рад=[[Хафингтон пост|The Huffington Post]] |датум=6. 3. 2016. |приступ-датум=8. 3. 2016. |quote=These states have diverse Democratic electorates, which bodes well for Clinton. She has done significantly better with communities of color, despite the fact that Sanders has been trying to make inroads.”&nbsp;•&nbsp;„In contrast, the caucus states where Sanders won Saturday are places where the Democratic base has grown smaller in recent years, with older, more conservative Democrats becoming Republicans or independents. That has left a more liberal electorate open to Sanders' message of radical change. They're also states that are predominantly white and rural, and Sanders tends to do best with those voters.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2016/03/bernie-sanders-hillary-clinton-delegates-221270 |наслов=Bernie's math: Improbable, not impossible |презиме=Shepard |име=Steven |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=28. 3. 2016. |приступ-датум=12. 5. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.msnbc.com/msnbc/new-yorks-closed-primary-could-be-bernie-sanders-achilles-heel |наслов=New York's closed primary could be Bernie Sanders' Achilles' heel |презиме={{nowrap|Seitz-Wald}} |име=Alex |издавач=[[:en:MSNBC|MSNBC]] |датум=11. 4. 2016. |приступ-датум=12. 5. 2016.}}</ref>

До [[5. јун]]а [[2016]]. године, освојила је довољно загарантованих делегата и подржавајућих суперделегата да би је медији прогласили ’претпостављеним кандидатом’ ({{јез-енгл|presumptive nominee}}).‍&zwj;<ref name="presumptive">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/06/07/us/politics/hillary-clinton-presidential-race.html |наслов=Hillary Clinton Has Clinched Democratic Nomination, Survey Reports |last1=Chozick |first1=Amy |last2=Healy |first2=Patrick |newspaper=The New York Times |датум=6. 6. 2016. |приступ-датум=8. 6. 2016.}}</ref> Два дана после, након одношења неколико победа у државама у финалној главној фази примара, Клинтонова је одржала победнички митинг у Бруклину на ком је постала прва жена која је стекла статус претпостављеног кандидата за велику америчку политичку партију.‍&zwj;<ref name="signal">{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2016/06/07/politics/primary-results-highlights/ |наслов=Hillary Clinton celebrates victory |презиме=Collinson |име=Stephen |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=8. 6. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="signal2">{{cite news |URL=https://abcnews.go.com/Politics/hillary-clinton-presumptive-democratic-nominee-send-signal-world/story?id=39676271 |наслов=Hillary Clinton: Becoming Presumptive Democratic Nominee Will 'Send a Signal Around the World' |last1=Falcone |first1=Michael |last2=McGraw |first2=Meredith |last3=Kreutz |first3=Liz |last4=Haskell |first4=Josh |издавач=[[:en:ABC News|ABC News]] |датум=7. 6. 2016. |приступ-датум=16. 6. 2016.}}</ref> До краја кампање, Клинтонова је освојила 2.219&nbsp;загарантованих делегата наспрам Сандерсових&nbsp;1.832, с процењеним бројем суперделегата на&nbsp;594 наспрам Сандерсових&nbsp;47.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/election/primaries/parties/democrat |наслов=Democratic Party: CNN delegate estimate |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |година=2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Добила је скоро 17&nbsp;милиона гласова током процеса номинација, док је Сандерс имао око 13&nbsp;милиона гласова.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.thegreenpapers.com/P16/D |наслов=2016 Presidential Primaries, Caucuses, and Conventions: Democratic Convention 2016 &#91;Presidential Nominating Process&#93; |издавач=The Green Papers |приступ-датум=29. 6. 2016.}}</ref>

[[Датотека:Bernie Sanders & Hillary Clinton (28250130386).jpg|мини|лево|220п|alt=Берни Сандерс и Хилари Клинтон стоје за плавом говорницом на којој белим латиничким штампаним великим словима пише „STRONGER TOGETHER”; Хилари Клинтон је обучена у плаво и ближе је микрофону, на десној страни слике; на митингу у Њу Хемпширу, 12. јула 2016. године|[[Берни Сандерс]] подржава Хилари Клинтон у [[Њу Хемпшир]]у; [[12. јул]]а [[2016]]. године]]

Хилари Клинтон је формално номинована на Демократској националној конвенцији 2016. у [[Филаделфија|Филаделфији]] ([[Пенсилванија]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]), [[26. јул]]а [[2016]]. године, поставши прва жена коју је једна велика америчка политичка партија номиновала за председника.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/07/27/us/politics/dnc-speakers-sanders-clinton.html |наслов=Democrats Nominate Hillary Clinton Despite Sharp Divisions |last1=Rappeport |first1=Alan |last2=Acindor |first2=Yamiche |last3=Martin |first3=Jonathan |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=26. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Њен избор потпредседничког кандидата демократа, Тим Кејн (сенатор САД из [[Вирџинија|Вирџиније]] од [[13. јануар]]а [[2013]]. године), конвенцијом је номинован следећег дана.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://abcnews.go.com/Politics/tim-kaine-nominated-democratic-vice-presidential-candidate/story?id=40934814 |наслов=Tim Kaine Nominated as Democratic Vice Presidential Candidate |last1=Keneally |first1=Meghan |last2=Struyk |first2=Ryan |издавач=[[:en:ABC News|ABC News]] |датум=27. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Њени противници на општим изборима су били [[Републиканска странка (САД)|републикански]] представник [[Доналд Трамп]], либертаријански представник Гери Џонсон и представник Зелене партије Џил Стајн.

Клинтонова држи значајно вођство у националним анкетама у односу на Трампа већи део 2016. године. Почетком јула, Трамп и Клинтонова су били изједначени у великим анкетама након закључивања [[Федерални истражни биро|{{nowrap|ФБИ-јеве}}]] истраге њене имејл контроверзе.‍&zwj;<ref>Погледајте:<br />
* {{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/07/15/us/politics/hillary-clinton-donald-trump-poll.html |наслов=Poll Finds Voters in Both Parties Unhappy With Their Candidates |last1=Chozick |first1=Amy |last2=Thee-Brennan |first2=Megan |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=14. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}
* {{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/politics/2016-election/amp/poll-clinton-trump-now-tied-gop-convention-kicks-n611936 |наслов=Poll: Clinton and Trump Now Tied as GOP Convention Kicks Off |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=19. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Директор {{nowrap|ФБИ-ја}} Џејмс Коми закључио је да је Клинтонова била „изузетно непажљива” при руковању поверљивим владиним материјалом.‍&zwj;<ref name="fbi.gov"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.businessinsider.com/hillary-clinton-polls-trump-2016-7 |наслов=The polls are swinging against Hillary Clinton because she gave voters reason to distrust her |презиме=Barro |име=Josh |рад=[[:en:Business Insider|Business Insider]] |датум=14. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=Clinton's "favorable" and "honest and trustworthy" numbers have worsened since FBI Director James Comey's characterization that she had been "extremely careless" in handling her email server, even though he was in no position to indict her.}}</ref> Крајем јула, Трамп је стекао своје прво вођство над Клинтоновом у великим анкетама након {{nowrap|3/4&nbsp;постотног}} конвенцијског скока на Републиканској националној конвенцији, баш онолико колико је и просечан скок на конвенцијама од [[Председнички избори у САД 2004.|2004]]. године, мада је према историјским стандардима скок требало да буде ипак нешто већи.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://fivethirtyeight.com/features/election-update-why-our-model-is-bullish-on-trump-for-now/ |наслов=Election Update: Why Our Model Is Bullish On Trump, For Now |издавач=[[:en:FiveThirtyEight|FiveThirtyEight]] |веб-сајт=fivethirtyeight.com |датум=28. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>Погледајте:<br />
* {{cite web |URL=https://www.latimes.com/politics/la-na-pol-convention-bounce-20160725-snap-story.html |наслов=Trump takes lead over Clinton as GOP convention generates a bounce for its nominee |презиме=Lauter |име=David |рад=[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]] |датум=25. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archivedate=28. 7. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160728122033/http://www.latimes.com/politics/la-na-pol-convention-bounce-20160725-snap-story.html |url-status=dead }}
* {{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2016/07/25/politics/donald-trump-hillary-clinton-poll/index.html |наслов=Donald Trump bounces into the lead |презиме=Agiesta |име=Jennifer |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=25. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. }}</ref> Након Клинтониног конвенцијског скока од 7&nbsp;процената (поена) на Демократској националној конвенцији, она је почетком августа повратила значајну предност у националним анкетама.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://election.princeton.edu/2016/08/01/post-democratic-convention-bounce/ |наслов={{nowrap|Post-Democratic}} convention bounce: 7&nbsp;points for Clinton |веб-сајт=election.princeton.edu |датум=1. 8. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://fivethirtyeight.com/features/election-update-clintons-bounce-appears-bigger-than-trumps/?ex_cid=538twitter |наслов=Election Update: Clinton's Bounce Appears Bigger Than Trump's |издавач=[[:en:FiveThirtyEight|FiveThirtyEight]] |веб-сајт=fivethirtyeight.com |датум=1. 8. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

Да је била изабрана, Хилари Клинтон би постала прва [[Председник Сједињених Америчких Држава|''председница'' САД]]. Међутим, [[8. новембар|8. новембра]] на [[Председнички избори у САД 2016.|Председничким изборима у САД 2016.]] победио је [[Републиканска странка (САД)|републикански]] кандидат [[Доналд Трамп]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.foxnews.com/politics/2016/11/08/trump-wins-presidency-defeats-clinton-in-historic-election-upset.html |наслов=Trump wins presidency, defeats Clinton in historic election upset |рад=[[:en:Fox News|Fox News]] |датум=8. 11. 2016. |приступ-датум=10. 11. 2016.}}</ref> Поподне [[8. децембар|8. децембра]] по [[средњоевропско време|средњоевропском времену]], стајало је да Трамп има 306&nbsp;гласова а Клинтонова 232&nbsp;гласа [[Колегијум изборника (САД)|Електорског колегијума САД]].‍&zwj;<ref name="NYTimes: Presidential Election Results: Donald J. Trump Wins">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/elections/results/president |наслов=Presidential Election Results: Donald J. Trump Wins |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=9. 8. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref>‍&zwj;<ref name="NYTimes: Clinton vs. Trump: Voters Have Their Say on Election Day">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/11/08/us/politics/election-day-voting.html |наслов=Clinton vs. Trump: Voters Have Their Say on Election Day |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=9. 11. 2016. |приступ-датум=10. 11. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161110012341/http://www.nytimes.com/2016/11/08/us/politics/election-day-voting.html |archivedate=10. 11. 2016. |url-status=dead}}</ref> ''(Кандидату треба 270&nbsp;гласова електорског колегијума у САД да би победио.)'' Доналд Трамп је изборе добио са 46,09% бирачког тела (62.984.825 гласова), док је Хилари Клинтон добила 48,18% гласова бирачког тела (65.853.516 гласова). <small>&#91;званични подаци [[Федерална изборна комисија|FEC]] од 30.&nbsp;1.&nbsp;2017.&#93;</small>‍&zwj;<ref name="FECOfficialResults2016">{{cite web |URL=https://transition.fec.gov/pubrec/fe2016/2016presgeresults.pdf |наслов=Official 2016 Presidential General Election Results |издавач=Federal Election Commission |датум=30. 1. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170818141559/https://transition.fec.gov/pubrec/fe2016/2016presgeresults.pdf |archivedate=18. 8. 2017. |url-status=live}}</ref> Прекидајући традицију, Клинтонова није одржала постизборни говор када су објављени коначни резултати гласања; одлучила је да сачека до сутрашњег дана. Председник њене кампање, Џон Подеста, рекао је 9. новембра да уместо што чекају овај говор људи треба да иду кући и спавају; такође је рекао: „Нећемо да кажемо више ништа вечерас.” Клинтонова је тог дана назвала Трампа да му призна и честита његову изборну победу.‍&zwj;<ref name="Huffington Post: Clinton Delays Concession Speech As Trump Seizes Victory">{{cite news |URL=http://www.huffingtonpost.com/entry/hillary-clinton-concession-speech_us_5822d001e4b0d9ce6fbff613 |наслов=Clinton Delays Concession Speech As Trump Seizes Victory |презиме=Horowitz Satlin |име=Alana |рад=[[Хафингтон пост|The Huffington Post]] |датум=9. 11. 2016. |приступ-датум=10. 11. 2016.}}</ref>

Следећег јутра, Клинтонова је одржала јавни говор у којем је показала како је тешко поднела губитак; следећим речима је позвала своје присталице да прихвате Трампа као председника: „Дугујемо му пријемчивост и шансу да води.”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/11/09/us/politics/donald-trump-won-now-what.html |наслов=Highlights of Hillary Clinton's Concession Speech and President Obama's Remarks |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=9. 11. 2016. |приступ-датум=3. 12. 2016. |quote=We owe him an open mind and a chance to lead.}}</ref> Иако је Клинтонова изгубила на изборима добивши 74&nbsp;електора мање него Трамп (306), месец након избора имала је 2,7&nbsp;милиона гласова народа више  (а преостало је још много гласова за пребројати).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.independent.co.uk/news/world/americas/hillary-clinton-27-million-lead-popular-vote-donald-trump-cook-report-a7459631.html |наслов=Hillary Clinton gets 2.7 million lead in the popular vote |презиме=Revesz |име=Rachael |рад=[[:en:The Independent|The Independent]] |датум=7. 12. 2016. |приступ-датум=10. 12. 2016.}}</ref> Пети је поражени председнички кандидат који је победио на општем гласању али изгубио на електорском.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.independent.co.uk/news/world/americas/popular-vote-electoral-college-five-presidential-nominees-hillary-clinton-al-gore-a7420971.html |наслов=Five presidential nominees who won popular vote but lost the election |презиме=Revesz |име=Rachael |рад=[[:en:The Independent|The Independent]] |датум=16. 11. 2016. |приступ-датум=3. 12. 2016.}}</ref>

{{multiple image|direction=horizontal|align=center|image1=Hillary Clinton (23705602384).jpg|width1=417|alt1=Хилари Клинтон у тамноплавом џемперу седи раширених руку на председничком форуму „Браун и Блек” (енгл. Brown & Black Presidential Forum) у Ајови, 11. јануара 2016. године|caption1=На [[:en:Iowa Brown and Black Forum|председничком форуму „Браун и Блек”]] ({{јез-енгл|Brown & Black Presidential Forum}}) у [[Ајова|Ајови]], [[11. јануар]]а [[2016]]. године|image2=Hillary Clinton by Gage Skidmore 6.jpg|width2=370|alt2=Хилари Клинтон, обучена у плаво и насмејана, гледа према камери; публика је у позадини, и то замагљена наспрам Клинтонове која је у фокусу; на предизборном скупу у Темпију (Аризона), 2. новембра 2016. године|caption2=На предизборном скупу који се одржао у [[Темпи (Аризона)|Темпију]] ([[Аризона]]), [[2. новембар|2.&nbsp;новембра]] [[2016]]. године}}

Дана [[19. децембар|19. децембра]] [[2016]]. године, када су електори формално гласали, Клинтонова је изгубила пет од првобитна 232&nbsp;гласа због електора који су издали поверење; три њена [[Вашингтон (држава)|вашингтонска]] гласа су отишла за [[Колин Пауел|Колина Пауела]], један је отишао за [[Фејт Спотед Игл]]а и један са [[Хаваји|Хаваја]] за [[Берни Сандерс|Бернија Сандерса]].‍&zwj;<ref name="nytimestrackingtheelectoralcollegevote2">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/interactive/2016/12/19/us/elections/electoral-college-results.html |наслов=Tracking the Electoral College Vote |last1=Andrews |first1=Wilson |last2=Schmidt |first2=Kiersten |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=19. 12. 2016. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref>

Изборна мапа у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] након [[Председнички избори у САД 2016.|избора 2016.]] преобликована је у значајној мери.‍&zwj;<ref name="NYTimes: How Trump Reshaped the Election Map"/> Доналд Трамп је много гласова добио у [[село|руралним]] деловима САД, што му је највише помогло да порази Хилари Клинтон и њене [[град|урбане]] присталице. Трампу је највећа подршка дошла из [[Савезне државе САД|држава]] на индустријском [[Средњи запад|Средњем западу]], где већинску популацију чине [[европеидна раса|белци]] без [[колеџ|вишег средњошколског]] образовања. Клинтновој су више гласова дали људи из великих [[метропола|метрополитенских]] подручја, док су они из мањих градова&nbsp;—&nbsp;поготово у [[индустријска социологија|индустријском]] срцу САД&nbsp;—&nbsp;одлучно били против ње. На крају је Трамп прешао [[изборни цензус|праг]] од 270&nbsp;гласова [[Колегијум изборника (САД)|електорског колегијума]] мењајући страначку опредељеност у неколико држава које је председник [[Барак Обама|Обама]] освојио [[Председнички избори у САД 2008.|2008]]. и [[Председнички избори у САД 2012.|2012]]. године, укључујући [[Ајова|Ајову]], [[Флорида|Флориду]], [[Охајо]], [[Пенсилванија|Пенсилванију]] и [[Висконсин]].‍&zwj;<ref name="NYTimes: How Trump Reshaped the Election Map">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/interactive/2016/11/08/us/elections/how-trump-pushed-the-election-map-to-the-right.html |наслов=How Trump Reshaped the Election Map |last1=Buchanan |first1=Larry |last2=Fessenden |first2=Ford |last3=Parlapiano |first3=Alicia |last4=Yourish |first4=Karen |last5=Pearce |first5=Adam |last6=Wallace |first6=Tim |last7=Keller |first7=Josh |last8=Williams |first8=Josh |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=9. 11. 2016. |приступ-датум=16. 11. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161115084125/https://www.nytimes.com/interactive/2016/11/08/us/elections/how-trump-pushed-the-election-map-to-the-right.html |archivedate=15. 11. 2016. |url-status=live}}</ref>

Највећи губитник избора 2016. године били су [[мејнстрим]] медији који су покушавали да прикрију неке скандале и преваре Хилари Клинтон; с друге стране, међу победнике се поред Доналда Трампа могу сврстати [[друштвене мреже]] и [[Џулијан Асанж]].‍&zwj;<ref name="TheDuran: Biggest Winners and Losers">{{cite news |URL=http://theduran.com/breakdown-biggest-winners-and-losers-of-the-2016-us-presidential-election/ |наслов=BREAKDOWN: Biggest Winners and Losers of the 2016 U.S. Presidential Election |презиме=Garrie |име=Adam |рад=[[:en:The Duran|The Duran]] |датум=9. 11. 2016. |приступ-датум=16. 11. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161116000105/http://theduran.com/breakdown-biggest-winners-and-losers-of-the-2016-us-presidential-election/ |archivedate=16. 11. 2016. |url-status=live}}</ref> Такође, [[:en:Patient Protection and Affordable Care Act|Обамакер]] ({{јез-енгл|Obamacare}}), односно Акт о доступној нези ({{јез-енгл|Affordable Care Act, ACA}}) који је Клинтонова подржавала, након победе републиканаца могао би да постане прошлост.‍&zwj;<ref name="IJR: The Biggest Winners and Losers of the 2016 Election">{{cite news |URL=http://ijr.com/2016/11/732719-the-biggest-winners-and-losers-of-the-2016-election-besides-donald-trump-and-hillary-clinton/ |наслов=The Biggest Winners and Losers of the 2016 Election (Besides Donald Trump and Hillary Clinton) |презиме=Perticone |име=Joe |рад=[[:en:Independent Journal Review|Independent Journal Review]] |датум=10. 11. 2016. |приступ-датум=16. 11. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161116000317/http://ijr.com/2016/11/732719-the-biggest-winners-and-losers-of-the-2016-election-besides-donald-trump-and-hillary-clinton/ |archivedate=16. 11. 2016. |url-status=live}}</ref>

Након губитка на изборима 2016, Клинтонова се у 2017. години одлучила фокусирати да поново буде&nbsp;—&nbsp;како је сама рекла&nbsp;—&nbsp;„{{nowrap|грађанин-активиста}} и део отпора”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.thenewcivilrightsmovement.com/davidbadash/hillary_clinton_i_m_now_back_to_being_an_activist_citizen_and_part_of_the_resistance_video |наслов=Hillary Clinton: 'I'm Now Back to Being an Activist Citizen and Part of the Resistance' (Video) |презиме=Badash |име=David |рад=The New Civil Rights Movement |датум=2. 5. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref>

=== Накнадне активности ===
[[Датотека:Bill and Hillary Clinton at 58th Inauguration 01-20-17 (cropped).jpg|мини|alt=Бил Клинтон у црном и Хилари Клинтон у белом капуту стоје са осмехом на лицу окружени другим званицама са инаугурације председника Доналда Трампа|Бил и Хилари Клинтон присуствују инаугурацији новоизабраног америчког председника [[Доналд Трамп|Доналда&nbsp;Трампа]]]]

Хилари Клинтон (као бивша прва дама) и њен муж Бил Клинтон (као бивши председник), са ћерком [[Челси Клинтон|Челси]], присуствовали су председничкој инаугурацији [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]]. У јутро инаугурације Клинтонова је на свом [[Твитер]] налогу написала: „Овде сам у част наше демократије и њене трајне вредности, никада нећу да престанем веровати у нашу земљу и њену будућност.”‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://people.com/politics/hillary-bill-clinton-attend-donald-trump-inauguration-george-w-bush-jimmy-carter/ |наслов=Donald Trump and Hillary Clinton Shake Hands at Inaugural Luncheon |презиме=Petit |име=Stephanie |рад=[[Пипл (часопис)|People]] |датум=20. 1. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |quote=I'm here today to honor our democracy & its enduring values, I will never stop believing in our country & its future.}}</ref>

Дана [[17. март]]а [[2017]]. године, Клинтонова је за [[Дан светог Патрика]] одржала говор у [[Скрантон (Пенсилванија)|Скрантону]] ([[Пенсилванија]]). По питању извештавања о томе како је виђена да се шета у шуми код [[Чапаква (Њујорк)|Чапакве]] након губитка на председничким изборима,‍&zwj;<ref name="woods">{{cite news |URL=https://www.usatoday.com/story/news/politics/2017/03/18/hillary-clinton-says-shes-ready-come-out-woods/99346698/ |наслов=Hillary Clinton says she's 'ready to come out of the woods' |презиме=Rubinkam |име=Michael |издавач=[[:en:USA Today|USA Today]] |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |датум=18. 3. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=https://www.washingtonpost.com/national/in-the-chappaqua-woods-a-search-for-hillary-clinton/2016/12/17/60daea40-c3c0-11e6-8422-eac61c0ef74d_story.html |наслов=In the Chappaqua woods, a search for Hillary Clinton |презиме=McCrummen |име=Stephanie |рад=[[Вашингтон пост|Washington Post]] |датум=17. 12. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref> објаснила је како је спремна да „изађе из шуме” и постане поново политички активна.‍&zwj;<ref name="woods"/>

У априлу 2017, коментарисала је како се више неће поново интересовати за јавну функцију.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.latimes.com/nation/la-na-clinton-20170406-story.html |наслов=Hillary Clinton says she won't run for public office again |презиме=Demick |име=Barbara |рад=[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]] |issn=0458-3035 |датум=6. 4. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref>

Дана [[15. мај]]а [[2017]], открила је {{abbr|501c4|организација за социјалну заштиту}} покрет [[Напред заједно]] ({{јез-енгл|Onward Together}})&nbsp;—&nbsp;који заправо представља нови политички акциони комитет, за који је она сама у неколико твитова и имејлу написала да је „посвећен унапређивању [[прогресивизам|прогресивне]] визије која је освојила скоро 66&nbsp;милиона гласова на последњим изборима”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://thehill.com/homenews/campaign/333484-clinton-launches-new-political-action-group |наслов=Clinton launches new political action group |презиме=Kamisar |име=Ben |издавач=The Hill |датум=15. 5. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |quote=dedicated to advancing the progressive vision that earned nearly 66&nbsp;million votes in the last election}}</ref>

Дана [[5. јун]]а [[2017]]. године, појавила се у Омладинском програму Елајџе Камингса и осудила [[:en:2017 Portland train attack|недавни напад у возу у Портланду]]: „Када насиље мотивисано мржњом из[,] Портланда, Орегон, до Колеџ Парка, узме животе младих Американаца, мисија овог програма за ширење толеранције је потребнија него икад.”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2017/06/05/hillary-clinton-unity-portland-239160 |наслов=Clinton calls for religious unity in wake of Portland attack |презиме=Lima |име=Cristiano |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=5. 6. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |quote=When violence motivated by hatred from, Portland, Oregon, to College Park, ends the lives of young Americans, this program's mission of spreading tolerance is more urgent than ever.}}</ref> Девет дана после, након [[:en:2017 Congressional baseball shooting|пуцњаве на конгресном бејзболу]], написала је следећи твит: „2 стране сутра излазе на терен, али ми смо ултимативно за један тим. Моје мисли су са члановима Конгреса, особљем и херојском полицијом.”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://thehill.com/blogs/blog-briefing-room/news/337861-clinton-reacts-to-shooting-were-all-on-one-team |наслов=Clinton reacts to shooting: We're all on one team |презиме=Manchester |име=Julia |издавач=The Hill |датум=14. 6. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |quote=2 sides take the field tomorrow, but we're all ultimately on one team. My thoughts are with the members of Congress, staff & heroic police.}}</ref>

Такође, Клинтонова је за јесен 2017. најавила излазак мемоара на тему последњих избора; издавач је [[:en:Simon & Schuster|Сајмон и Шустер]].‍&zwj;<ref name="auto7">{{cite news |URL=http://about.simonandschuster.biz/news/hrc-essays/ |наслов=Hillary Rodham Clinton to Author New Book of Personal Essays for Simon & Schuster |издавач=[[:en:Simon & Schuster|Simon & Schuster]] |датум=1. 2. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |archivedate=04. 06. 2017. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170604105635/http://about.simonandschuster.biz/news/hrc-essays/ |url-status= }}</ref> Трећи мемоари Хилари Клинтон (''-{What Happened}-'', досл. „Шта се десило”) изашли су [[12. септембар|12. септембра]] [[2017]].‍&zwj;<ref name="auto7"/>‍&zwj;<ref name="booktour">{{cite web |URL=https://www.rollingstone.com/politics/politics-news/hillary-clinton-plans-what-happened-book-tour-111243/ |наслов=Hillary Clinton Plans ‘What Happened’ Book Tour |презиме=Kreps |име=Daniel |рад=[[Rolling Stone]] |датум=28. 8. 2017. |приступ-датум=11. 9. 2017. |archivedate=11. 09. 2017. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170911161620/http://www.rollingstone.com/politics/news/hillary-clinton-plans-what-happened-book-tour-w500087 |url-status=live}}</ref> и током прве седмице од издавања продали су се у 300.000 примерака‍&zwj;<ref name="Italie">{{cite web |URL=https://www.yahoo.com/entertainment/ap-exclusive-clinton-book-sold-more-300-000-140627650.html |наслов=Clinton book has sold more than 300,000 copies |презиме=Italie |име=Hillel |издавач=Yahoo! Entertainment (Associated Press story) |датум=21. 9. 2017. |приступ-датум=7. 10. 2017. |archivedate=8. 10. 2017. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20171008232805/https://www.yahoo.com/entertainment/ap-exclusive-clinton-book-sold-more-300-000-140627650.html |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;<ref name="postsales">{{cite web |URL=https://www.washingtonpost.com/entertainment/books/hillary-clintons-memoir-sells-300000-copies-in-its-first-week/2017/09/20/6423d636-9e11-11e7-9083-fbfddf6804c2_story.html |наслов=Hillary Clinton's memoir sells 300,000 copies in its first week |презиме=Charles |име=Ron |веб-сајт=www.washingpost.com |издавач=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=20. 9. 2017. |приступ-датум=20. 9. 2017.}}</ref>‍&zwj;<ref name="FirstWeek">{{cite news |URL= https://www.theguardian.com/us-news/2017/sep/20/hillary-clinton-what-happened-book |наслов=Hillary Clinton's What Happened sells 300,000 copies in first week |презиме=Nevins |име=Jake |рад=[[Гардијан|The Guardian]] |датум=20. 9. 2017. |приступ-датум=20. 9. 2017.}}</ref> (до поткрај 2017. продато је скоро пола милиона<!--448.947 до 10. децембра 2017; тада је приступљено референци https://www.publishersweekly.com/pw/nielsen/HardcoverNonfiction.html/--> копија тврдог повеза).‍&zwj;<ref name="Publishers Weekly Bestsellers List Hardcover Nonfiction">{{cite web |URL=http://www.sanduskyregister.com/story/201803040009 |наслов=It's Con-Stars time again |рад=sanduskyregister.com |датум=4. 3. 2018. |приступ-датум=1. 9. 2019.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=https://nastywomanlipgloss.com/blogs/its-a-nasty-world/top-politcal-blogs-women-should-read |наслов=Top Political Blogs To Satisfy Your Need For A Good Read |презиме=Keller |име=Gina |рад=nastywomanlipgloss.com |датум=21. 8. 2018. |приступ-датум=1. 9. 2019. |archive-date=01. 09. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190901125502/https://nastywomanlipgloss.com/blogs/its-a-nasty-world/top-politcal-blogs-women-should-read |url-status= }}</ref>

Исто тако у фебруару 2017. објављено је да се улажу напори да се Клинтонина књига из 1996. (''-{It Takes a Village}-'') изда као [[сликовница|илустрована дечја публикација]].‍&zwj;<ref name="india">{{cite news |URL=https://timesofindia.indiatimes.com/business/india-business/hillary-clintons-it-takes-a-village-repackaged-for-kids/articleshow/57062942.cms |наслов=Hillary Clinton's 'It Takes a Village' repackaged for kids |agency=Press Trust of India |newspaper=The Times of India |датум=9. 2. 2017. |приступ-датум=21. 4. 2018.}}</ref> Марла Фрејзи, двострука добитница Калдекотове медаље, одабрана је за илустратора сликовнице.‍&zwj;<ref name="india"/> Клинтонова је радила заједно са Фрејзијевом током своје председничке кампање 2016.‍&zwj;<ref name="wapo-picture-book">{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/entertainment/books/hillary-clinton-has-a-new-childrens-book-you-may-recognize-its-message/2017/09/06/8fd9a97c-9312-11e7-89fa-bb822a46da5b_story.html |наслов=Hillary Clinton has a new children's book. You may recognize its message. |презиме=Krug |име=Nora |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=7. 9. 2017. |приступ-датум=21. 5. 2019.}}</ref> На крају је дошло до издавања на исти дан као и ''-{What Happened}-''.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2017/07/27/hillary-clinton-new-book-what-happened-241024 |наслов=Hillary Clinton to open up about the 2016 election in new book titled 'What Happened' |презиме=Siu |име=Diamond Naga |рад=Politico |датум=27. 7. 2017. |приступ-датум=27. 7. 2017.}}</ref>‍&zwj;<ref name="wapo-picture-book"/> Књига има за циљ информисање деце предшколског узраста, с тим да ће неке поруке боље да разумеју одрасли.‍&zwj;<ref name="wapo-picture-book"/>

У октобру 2018, Хилари и Бил Клинтон објавили су да је у плану турнеја говора у разним градовима САД и Канаде (13 градова, у периоду новембар 2018.&nbsp;—&nbsp;мај 2019).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.usatoday.com/story/news/politics/onpolitics/2018/10/09/hillary-clinton-bill-clinton-speaking-tour/1574904002/ |наслов=Bill and Hillary Clinton set to begin 6-month speaking tour |рад=USA Today |приступ-датум=10. 10. 2018.}}</ref> Клинтонова је [[10. октобар|10. октобра]] [[2018]]. добила почасни докторат правних наука ([[Legum Doctor|LLD]]) на Краљичином универзитету Белфаст (Витла Хол), након што је одржала говор о [[Северна Ирска|Северној Ирској]] и утицајима [[Брегзит]]а на Витла Хол у [[Белфаст]]у.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.rte.ie/news/ulster/2018/1010/1002299-hillary-clinton/ |наслов=Clinton says people of NI deserve a 'better future' |рад=RTE.ie |датум=10. 10. 2018. |приступ-датум=10. 10. 2018.}}</ref>

Пакет у којем је била бомба с тубом послат је [[24. октобар|24. октобра]] [[2018]]. на адресу дома Клинтонових у Вашинготну. Пресрела га је [[Тајна служба САД]]. Слични пакети су слати и ка неколико других релевантних демократских политичара и {{nowrap|[[Си-Ен-Ен]]у}}.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.npr.org/2018/10/24/660161491/u-s-intercepts-suspicious-packages-addressed-to-clinton-and-obama |наслов=Apparent 'Pipe Bombs' Mailed To Clinton, Obama And CNN |презиме=Kennedy |име=Merrit |издавач=NPR |датум=24. 10. 2018. |приступ-датум=25. 10. 2018.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.cbsnews.com/live-news/suspicious-packages-pipe-bomb-clinton-obama-cnn-nyc-wasserman-schultz-office-live-updates/ |наслов="Potentially destructive devices" sent to Clinton, Obama, CNN prompt massive response |издавач=CBS News |датум=24. 10. 2018. |приступ-датум=25. 10. 2018.}}</ref>

Дана [[4. март]]а [[2019]]. године, Клинтонова је у интервјуу рекла да неће да уђе у [[Председнички избори у САД 2020.|председничку трку 2020]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://westchester.news12.com/story/40067049/im-not-running-hillary-clinton-rules-out-2020-bid-for-first-time-on-camera-in-exclusive-interview-with-news-12 |наслов='I'm not running': Hillary Clinton rules out 2020 bid for first time on camera in exclusive interview with News 12 |издавач=News 12 Westchester |location=Yonkers, New York |датум=4. 3. 2019. |приступ-датум=4. 3. 2019.}}</ref>

На свом званичном [[Фејсбук]] профилу, Хилари Клинтон је [[8. септембар|8. септембра]] [[2019]]. године објавила да је дечја илустрована књига ''-{Grandma's Gardens}-'' (Бакини вртови) у припреми; књигу од 40 страница, намењену примарно за узраст 4—8 година али с назнаком вишегенерацијске, радила је у коауторству са својом ћерком [[Челси Клинтон]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.facebook.com/hillaryclinton/photos/a.889773484412515/2670914092965103/?type=3&theater |наслов=As we celebrate Grandparents Day, I am so pleased to announce “Grandma’s Gardens,” a new picture book Chelsea Clinton and I have co-authored together. |издавач=Hillary Clinton |рад=[[Фејсбук|www.facebook.com]] |датум=8. 9. 2019. |приступ-датум=9. 9. 2019. |archiveurl=https://archive.today/20190909095227/https://www.facebook.com/hillaryclinton/photos/a.889773484412515/2670914092965103/?type=3&theater |archivedate=9. 9. 2019. |url-status=live }}</ref> Издавање је заказано за [[31. март]] [[2020]]. године (Пенгвин рандом хаус).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.penguinrandomhouse.com/books/612210/grandmas-gardens-by-hillary-clinton-and-chelsea-clinton-illustrated-by-carme-lemniscates/ |наслов=Grandma’s Gardens |издавач=Penguin Random House |рад=global.penguinrandomhouse.com |датум=8. 9. 2019. |приступ-датум=9. 9. 2019. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20190909095208/https://www.penguinrandomhouse.com/books/612210/grandmas-gardens-by-hillary-clinton-and-chelsea-clinton-illustrated-by-carme-lemniscates/ |archivedate=9. 9. 2019. |url-status=dead}}</ref> На исти начин је [[26. септембар|26. септембра]] [[2019]]. обзнанила да се може извршити преднаруџба њене и Челсијине нове књиге ''Gutsy Women'' (Храбре жене), која излази [[1. октобар|1. октобра]] [[2019]]. у издању Сајмон и Шустера.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.facebook.com/story.php?story_fbid=2704704116252767&id=889307941125736 |наслов=So wonderful to see... |издавач=Hillary Clinton |рад=[[Фејсбук|www.facebook.com]] |датум=26. 9. 2019. |приступ-датум=26. 9. 2019. |archiveurl=https://archive.today/20190926153017/https://www.facebook.com/story.php?story_fbid=2704704116252767&id=889307941125736 |archivedate=26. 9. 2019. |url-status=live }}</ref>

=== Коментари о председнику Трампу ===
Клинтонова је [[27. фебруар]]а [[2017]]. године позвала председника Трампа поводом [[:en:2017 Olathe, Kansas shooting|Пјуринтоновог]] убиства двојице Индијаца у [[Олејте (Канзас)|Олејтеу]] ([[Канзас]]).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://time.com/4684468/hillary-clinton-donald-trump-hate-crimes/ |наслов=Hillary Clinton Says President Trump Must 'Step Up' after Kansas Shooting |презиме=Farber |име=Madeline |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=27. 2. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |quote=prevent him from being able to use them to bomb innocent people and drop sarin gas on them}}</ref> [[6. април]]а, као одговор на [[:en:Khan Shaykhun chemical attack|Хемијски напад у Кан Шајкуну]], Клинтонова је рекла да би САД требало да уништи узлетишта [[Башар ел Асад|Башара ел Асада]] и тиме га „спречи од могућности коришћења истих за бомбардовање невиних људи и испуштање гаса [[сарин]]а на њих”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cnn.com/2017/04/06/politics/hillary-clinton-syria-assad/ |наслов=Hillary Clinton: US should 'take out' Assad's air fields |last1=Lee |first1=MJ |last2=Merica |first2=Dan |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=6. 4. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref> [[2. мај]]а, Клинтонова је рекла да Трампова употреба Твитера „не пали” што се тиче провођења важних преговора и да [[Северна Кореја]] не би требало да се пита око напуштања „ширег стратешког оквира за добијање Кине, Јапана, Русије, Јужне Кореје, да се стави нека врста притиска на режим који ће их коначно довести до преговарачког стола с неком врстом реалистичног проспекта за промену”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2017/05/02/hillary-clinton-mocks-trump-twitter-diplomacy-237884 |наслов=Clinton slams Trump's Twitter diplomacy: 'That doesn't work' |презиме=McCaskill |име=Nolan D. |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=2. 5. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |quote=of a broader strategic framework to try to get China, Japan, Russia, South Korea, to put the kind of pressure on the regime that will finally bring them to the negotiating table with some kind of realistic prospect for change}}</ref> Током уводног говора на колеџу Велсли који је одржала [[26. мај]]а, Клинтонова је изјавила да је Трампов предлог буџета за 2018. „превара” за смањено финансирање домаћих програма.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/hillary-clinton-tears-into-trump-in-commencement-address-wellesley/ |наслов=Hillary Clinton tears into Trump in commencement address |презиме=Shabad |име=Rebecca |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=26. 5. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref> На Рикодовој кодној конференцији ({{јез-енгл|Recode's Code Conference}}) [[31. мај]]а, сугерисала је да је Трампов некомплетни твит од ранијег дана био „скривена порука Русима”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2017/05/31/clinton-trump-twitter-covfefe-239010 |наслов=Clinton taunts Trump: 'People in covfefe houses shouldn't throw covfefe' |презиме=Lima |име=Cristiano |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=31. 5. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref> Наредног дана, након што је председник Трамп објавио повлачење САД из [[Париски споразум|Париског споразума]], Клинтонова је твитовала како је ово била „историјска грешка”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/clinton-says-worries-trump-may-be-doing-lasting-damage/ |наслов=Clinton says she worries Trump may be doing "lasting damage" to nation's institutions |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=1. 6. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref>

Дана [[24. март]]а [[2017]]. године, након одлагања конгресног гласања за укидање Акта о приступачној нези, Клинтонова је дан означила као „победу за 24.000.000 људи на ризику губитка свог здравственог осигурања” и упозорила на текућу битку за одржавање покрића.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://thehill.com/blogs/blog-briefing-room/news/325718-hillary-clinton-today-was-a-victory-but-this-fight-isnt-over |наслов=Hillary Clinton: Today was a victory, 'but this fight isn't over yet' |презиме=Seipel |име=Brooke |издавач=The Hill |датум=24. 3. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |quote=a victory for the 24,000,000 people at risk of losing their health insurance}}</ref> [[:en:American Health Care Act of 2017|Амерички акт о здравственој нези]] ({{јез-енгл|American Health Care Act}}) назвала је „катастрофалним”, током говора у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] одржаног четири дана касније.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/politics/politics-news/hillary-clinton-failure-disastrous-gop-health-bill-victory-all-americans-n739821 |наслов=Hillary Clinton: Failure of 'Disastrous' GOP Health Bill a 'Victory for All Americans' |презиме=Silva |име=Daniella |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=29. 3. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017.}}</ref> [[4. мај]]а, након што је Дом једва усвојио овај акт, она га је окарактерисала као „сраман неуспех политике и морала {{abbr|GOP|енгл. Grand Old Party — Велика стара партија [Републиканска партија]}}”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://time.com/4768216/health-care-bill-ahca-hillary-clinton-fight-back/ |наслов=Hillary Clinton: Republican Health Care Bill Is a 'Shameful Failure of Policy and Morality' |презиме=Abrams |име=Abigail |издавач=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=4. 5. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |quote=shameful failure of policy & morality by GOP}}</ref> [[23. јун]]а, дан након што су сенатски републиканци открили нацрт своје легислативе здравствене реформе, Клинтонова је објавила твит: „Ово је критични моменат око одабира људи а&nbsp;не&nbsp;политике. Огласите се против овог акта.”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://thehill.com/policy/healthcare/339126-clinton-speak-out-against-obamacare-repeal-bill |наслов=Clinton tells supporters to speak out against ObamaCare repeal bill |презиме=Greenwood |име=Max |издавач=The Hill |датум=23. 6. 2017. |приступ-датум=18. 8. 2017. |quote=This is a critical moment about choosing people over politics. Speak out against this bill.}}</ref>

== Политичке позиције ==
[[Датотека:Secretary Clinton Meets With King Abdullah.jpg|мини|десно|220п|alt=Државна секретарка Хилари Клинтон седи у свечаној златној соби за пријем, на састанку с краљем Абдулахом од Саудијске Арабије; Ријад, 30. март 2012. године|Државна секретарка Хилари Клинтон на састанку с краљем [[Абдулах од Саудијске Арабије|Абдулахом од Саудијске Арабије]]; Клинтонова се залаже за очувавање утицаја САД на [[Блиски исток|Блиском истоку]]]]

Неколико организација покушало је да „измери” политичку позицију Хилари Клинтон у политичком спектру и научним методама, користећи њене гласове из [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената САД]]. Студије ''Националног часописа'' ({{јез-енгл|National&nbsp;Journal}})<!-- !!!!! НАПОМЕНА: Није исто као и Национални правни часопис (енгл. The National Law Journal). !!!!! --> које су у обзир узимале гласове прозивки, Клинтонову су прогласиле 30. у политичком спектру, у односу на Сенат САД у то време, где је скала таква да број 1&nbsp;означава [[либерализам|најлибералнијег]] сенатора, а број 100&nbsp;оног [[конзервативизам|најконзервативнијег]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/id/8573139/ |наслов=Clinton burnishes hawkish image |презиме=Curry |име=Tom |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=14. 7. 2005. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Каснија истраживања која је спровео ''Национални часопис'' поставила су Хилари Клинтон на 32. место за најлибералнијег сенатора [[2006]]. године и 16. место за најлибералнијег сенатора [[2007]]. године.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/national-journal-obama-most-liberal-senator-in-2007/ |наслов=National Journal: Obama Most Liberal Senator In 2007 |last1=Montopoli |first1=Brian |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=31. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> [[2004]]. године&nbsp;—&nbsp;анализом политичких научника Џошуе Д. Клинтона са [[Универзитет Принстон|Универзитета Принстон]] те Сајмона Џекмана и Дага Риверса са [[Универзитет Станфорд|Универзитета Станфорд]]&nbsp;—&nbsp;дошло се до закључка да је Клинтонова 6, 7. или 8. [[либерализам|најлибералнији]] сенатор односно сенаторка.‍&zwj;<ref>{{cite journal |URL=https://my.vanderbilt.edu/joshclinton/files/2011/10/CJR_2004.pdf |наслов="The Most Liberal Senator"? Analyzing and Interpreting Congressional Roll Calls |journal=Political Science & Politics |презиме=Clinton |име=Joshua D. |last2=Jackman |first2=Simon |last3=Rivers |first3=Doug |датум=октобар 2004 |приступ-датум=7. 2. 2016. |стр=805—811}}</ref> ''Алманах америчке политике'' ({{јез-енгл|The Almanac of American Politics}}), уредника Мајкла Д. Бароуна и Ричарда Е. Коена, оцењује Клинтонине гласове од [[2003]]. до 2006. године као [[либерализам|либералне]] или [[конзервативизам|конзервативне]], с највишим рејтингом од 100&nbsp;и то у три области: економска, социјална и страна. Оцене израђене да представе просек за четири године биле су следеће: економска област&nbsp;=&nbsp;75&nbsp;либералност, 23&nbsp;конзервативност; социјална област&nbsp;=&nbsp;83&nbsp;либералност, 6&nbsp;конзервативност; страна област&nbsp;=&nbsp;66&nbsp;либералност, 30&nbsp;конзервативност; укупан просек: 75&nbsp;либералност, 20&nbsp;конзервативност.‍&zwj;<ref name="ex010">Погледајте:<br />
* {{cite journal |URL=http://www.goodreads.com/book/show/686149.The_Almanac_of_American_Politics_2008 |наслов=The Almanac of American Politics |last1=Barone |first1=Michael |last2=Cohen |first2=Richard E. |journal=[[:en:National Journal|National Journal]] |ISBN=978-0-89234-117-7 |стр=1126 |година=2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}<br />
Такође постоји и издање истог дела од 2006. године (1152).<br />Резултати за поједине године су <small>[највиши рејтинг 100, формат: либералност (конзервативност)]</small>:
* 2003:&nbsp;економска област&nbsp;{{=}}&nbsp;90&nbsp;(7), социјална област&nbsp;{{=}}&nbsp;85&nbsp;(0), страна област&nbsp;{{=}}&nbsp;79&nbsp;(14); просек&nbsp;{{=}}&nbsp;85&nbsp;(7)
* 2004:&nbsp;економска област&nbsp;{{=}}&nbsp;63&nbsp;(36), социјална област&nbsp;{{=}}&nbsp;82&nbsp;(0), страна област&nbsp;{{=}}&nbsp;58&nbsp;(41); просек&nbsp;{{=}}&nbsp;68&nbsp;(26)
* 2005:&nbsp;економска област&nbsp;{{=}}&nbsp;84&nbsp;(15), социјална област&nbsp;{{=}}&nbsp;83&nbsp;(10), страна област&nbsp;{{=}}&nbsp;66&nbsp;(29); просек&nbsp;{{=}}&nbsp;78&nbsp;(18)
* 2006:&nbsp;економска област&nbsp;{{=}}&nbsp;63&nbsp;(35), социјална област&nbsp;{{=}}&nbsp;80&nbsp;(14), страна област&nbsp;{{=}}&nbsp;62&nbsp;(35); просек&nbsp;{{=}}&nbsp;68&nbsp;(28)</ref> Према ''Фајв терти ејтовој'' ({{јез-енгл|FiveThirtyEight}}) мери политичке идеологије, „Клинтонова је била један од најлибералнијих чланова током свог времена у Сенату [САД]”.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://fivethirtyeight.com/datalab/hillary-clinton-was-liberal-hillary-clinton-is-liberal/ |наслов=Hillary Clinton Was Liberal. Hillary Clinton Is Liberal |издавач=[[:en:FiveThirtyEight|FiveThirtyEight]] |веб-сајт=fivethirtyeight.com |датум=19. 5. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=Clinton was one of the most liberal members during her time in the [U.S.] Senate.}}</ref>

Многе организације такође су покушале да дају новије процене за Клинтонову, када је она [[2015]]. године поново ушла у изборну политику. Према њеним наведеним позицијама од [[1990-е|{{nowrap|1990-их}}]] до данас, непрофитна америчка организација „О проблемима” ({{јез-енгл|On the Issues}}) сместила је Хилари Клинтон у свој регион „либерала левице”, на дводимензионалној мрежи социјалних и економских идеологија, с друштвеним резултатом од 80&nbsp;на скали која иде од&nbsp;0 (више ограничавајуће становиште) до&nbsp;100 (мање владино становиште) и економским резултатом од&nbsp;10 на скали која иде од&nbsp;0 (више ограничавајуће становиште) до&nbsp;100 (мање&nbsp;владино становиште).‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.ontheissues.org/hillary_clinton.htm |наслов=Hillary Clinton |издавач=[[:en:On the Issues|On the Issues]] |приступ-датум=23. 6. 2016.}}</ref> Организација „Краудпак” ({{јез-енгл|Crowdpac}}), која се бави сакупљањем података о доприносима у кампањама, добијеним гласовима и одржаним говорима, Клинтоновој је дала рејтинг од 6,5Л, на једнодимензионалној скали с највећом левом вредношћу од 10Л (најлибералнији) и највећом десном вредношћу 10К (најконзервативнији).‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=https://www.crowdpac.com/elections/2016-presidential-election |наслов=2016 Presidential Candidates |издавач=Crowdpac |приступ-датум=1. 3. 2016.}}</ref> „Политички компас” ({{јез-енгл|Political Compass}}), који за циљ има осликавање идеолошких процена сагледавајући ширу слику од оне на којој се америчка политика углавном базира, Клинтонине политичке позиције везано за председнички изборни циклус 2016. године на дводимензионалној мрежи оценио је са +7,0 (на скали економске политике која иде од −10 на левој страни до +10 на десној), те са +4,0 (на скали ауторитативности која иде од либертаријанског −10 до ауторитативног +10).‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=https://www.politicalcompass.org/uselection2016 |наслов=The U.S. Primary Candidates 2016 |издавач=Political Compass |приступ-датум=12. 5. 2016.}}</ref> Током [[2008]]. године, имала је просек ’либералног квоцијента’ од 90&nbsp;процената од „Американаца за демократску акцију” ({{јез-енгл|Americans for Democratic Action}})‍&zwj;<ref>Просек се састоји од 95% у раздобљу од 2004. до 2004. те 2006. године, 100% године 2005, 75% године 2007. и 70% године 2008. (пад током последње две године је због недобијених гласова током кампања за председника). Погледајте:<br />
* {{cite web |URL=http://www.adaction.org/pages/publications/voting-records.php |наслов=Voting Records |издавач=[[:en:Americans for Democratic Action|Americans for Democratic Action]] |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> те просечну оцену 8&nbsp;процената од „Америчке конзервативне уније” ({{јез-енгл|American Conservative Union}}).‍&zwj;<ref>Дата је просечна оцена. Погледајте:<br />
* {{cite web |URL=http://conservative.org/ratingsarchive/uscongress/2008/senate.html |наслов=2008 U.S. Senate Votes |издавач=[[:en:American Conservative Union|American Conservative Union]] |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130218105919/http://conservative.org/ratingsarchive/uscongress/2008/senate.html |archivedate=18. 2. 2013. |url-status=dead}}</ref> У [[Галуп]]овој анкети проведеној маја 2005. године, 54% испитаника сматрало је Клинтонову либералном, 30% сматрало ју је умереном, а 9% је било становишта да је Хилари Клинтон конзервативна.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2005/POLITICS/05/26/hillary.clinton/index.html |наслов=Poll: Mixed messages for Hillary Clinton |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=26. 5. 2005. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

<!--Клинтонова је своју кандидатуру [[2016]]. године фокусирала на неколико тема, укључујући повећање прихода средњој класи, повећавање женских права, озваничавање кампањске финансијске реформе и унапређивање Акта о доступној нези. -->Марта 2016. године Клинтонова је изнела детаљан економски план, који је ''[[Њујорк тајмс]]'' назвао „оптимистичним” и „опсежним”.‍&zwj;<ref name="offersecplan">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/03/05/us/politics/hillary-clinton-offers-economic-plan-focused-on-jobs.html |наслов=Clinton Offers Economic Plan Focused on Jobs |презиме=Chozick |име=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=4. 3. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=optimistic”&nbsp;•&nbsp;„{{nowrap|wide-ranging}}”&nbsp;•&nbsp;„exit tax}}</ref> Заснивајући своју економску филозофију на [[капитализам|инклузивном капитализму]], Клинтонова је предложила „клоубек” ({{јез-енгл|clawback}}) којим би се укинуле пореске олакшице и други бенефити за компаније које своје послове воде у иностранству; пружање подстицаја за компаније које деле свој профит са запосленицима, заједницом и околином, уместо фокусирања на краткорочном профиту да би се повећала вредност на берзи и деоничари остварили зараду; повећање колективних преговарачких права; те увођење „излазне таксе” ({{јез-енгл|exit tax}}) за компаније које своја седишта премештају ван Америке да би се плаћала мања порезна стопа у иностранству.‍&zwj;<ref name="offersecplan"/> Клинтонова се тренутно ’супротставља’ Транспацифичком партнерству ({{јез-енгл|{{nowrap|Trans-Pacific}} Partnership, TPP}}), иако је исто претходно као државна секретарка описивала као „златни стандард”‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.politifact.com/truth-o-meter/statements/2016/sep/26/donald-trump/donald-trump-says-hillary-clinton-lauded-controver/ |наслов=Donald Trump says Hillary Clinton lauded controversial Trans-Pacific trade deal |презиме=Contorno |име=Steve |рад=[[:en:PolitiFact.com|PolitiFact]] |датум=26. 9. 2016. |приступ-датум=8. 11. 2016. |quote=gold standard}}</ref> трговинских уговора и јавно похвалила укупно 45&nbsp;пута.‍&zwj;<ref name="TPP_1">{{cite web |URL=http://edition.cnn.com/2015/06/15/politics/45-times-secretary-clinton-pushed-the-trade-bill-she-now-opposes/ |наслов=45 times Secretary Clinton pushed the trade bill she now opposes |презиме=Tapper |име=Jake |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=15. 6. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="TPP_2">{{cite web |URL=http://www.politifact.com/truth-o-meter/statements/2015/oct/13/hillary-clinton/what-hillary-clinton-really-said-about-tpp-and-gol/ |наслов=What Hillary Clinton really said about TPP and the 'gold standard' |презиме=Carroll |име=Lauren |рад=[[:en:PolitiFact.com|PolitiFact]] |датум=15. 10. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Подржава {{nowrap|Извозно-увозну}} банку САД ({{јез-енгл|U.S. {{nowrap|Export–Import}} Bank, {{nowrap|Ex-Im}} Bank}}) и става је да „било који трговински договор мора да произведе радна места, повећа наднице, повећа просперитет и заштити нашу безбедност”.‍&zwj;<ref name=":29">{{cite web |URL=http://www.cfr.org/campaign2016/hillary-clinton/on-trade |наслов=Hillary Clinton on Trade |series=Campaign 2016 |издавач=[[Савет за иностране односе|Council on Foreign Relations]] |година=2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=Any trade deal has to produce jobs and raise wages and increase prosperity and protect our security. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160822113931/http://www.cfr.org/campaign2016/hillary-clinton/on-trade |archivedate=22. 8. 2016. |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.cfr.org/campaign2016/hillary-clinton/donald-trump/on-trade |наслов=Compare Clinton and Trump on Trade |series=Campaign 2016 |издавач=[[Савет за иностране односе|Council on Foreign Relations]] |година=2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160725131855/http://www.cfr.org/campaign2016/hillary-clinton/donald-trump/on-trade |archivedate=25. 7. 2016. |url-status=dead}}</ref> Као сенаторка ({{nowrap|2001—2009}}), њени ставови по питању трговине су се мењали од случаја до случаја, гласала је за неке трговинске уговоре а за неке не.‍&zwj;<ref name=":29"/>

Узимајући у обзир стање неограничених прихода за кампању након Одлуке Ситизенс јунајтеда ({{јез-енгл|Citizens United decision}}) Врховног суда САД, Клинтонова је позвала на [[устав]]ни [[амандман]] да се ограничи „неодговорни новац” ({{јез-енгл|unaccountable money}}) у политици.‍&zwj;<ref name="AP outset">{{cite news |URL=http://bigstory.ap.org/article/130dda61f1e24e05ba2233b3e80fa638/clinton-patches-relations-liberals-campaigns-outset |наслов=Clinton patches relations with liberals at campaign's outset |презиме=Lerder |име=Lisa |рад=[[:en:The Big Story|The Big Story]] |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |датум=19. 4. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=On Monday, she called for a constitutional amendment that would limit "unaccountable money" in politics. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150623162718/http://bigstory.ap.org/article/130dda61f1e24e05ba2233b3e80fa638/clinton-patches-relations-liberals-campaigns-outset |archivedate=23. 6. 2015. |url-status=live}}</ref> Јула 2016. године, она се ’предала’ увођењу америчког уставног амандмана који би резултовао поништавањем Одлуке Ситизенс јунајтеда из [[2010]]. године.‍&zwj;<ref name="merica">{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2016/07/16/politics/hillary-clinton-campaign-finance/ |наслов=Clinton: I will introduce campaign finance amendment in first 30&nbsp;days |презиме=Merica |име=Dan |издавач=[[:en:Turner Broadcasting System|Turner Broadcasting System]], Inc |newspaper=[[:en:CNN online|CNN online]] |location=такође погледајте 2,5 минутни видео |датум=16. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote="Hillary Clinton's commitment to overturning Citizens United, and her other systemic proposals like public financing of congressional elections, are key to improving our chances of victory on every other issue. It's great that she elevated progressive infrastructure by making this announcement at Netroots Nation&nbsp;—&nbsp;and that she is promising to elevate the fight against big money influence in politics during her first month in office", said Marissa Barrow, a spokeswoman for the Progressive Change Campaign Committee.}}</ref>‍&zwj;<ref name="ores">{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2016/07/hillary-clinton-citizens-united-225658 |наслов=Clinton pledges constitutional amendment to overturn Citizens United ruling |презиме=Oreskes |име=Benjamin |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=16. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> У ''[[Њујорк тајмс]]у'' је [[7. децембар|7. децембра]] [[2015]]. године представила своје детаљне планове за регулисање финансијских и сличних активности на [[Вол стрит]]у.‍&zwj;<ref name="NYT-20151207">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2015/12/07/opinion/hillary-clinton-how-id-rein-in-wall-street.html |наслов=Hillary Clinton: How I'd Rein In Wall Street |презиме=Clinton |име=Hillary |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=7. 12. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

[[Датотека:Hillary for America 2016 logo.svg|мини|лево|220п|alt=Лого кампање Хилари Клинтон за 2016. годину; стилизовано латиничко велико штампано плаво слово „H” на белој позадини с црвеном стрелицом преко хоризонталног дела слова усмереном надесно; врх стрелице такође преклапа десну усправну линију слова, док два мала плава троугла вире на местима где линија слова „H” није прекривена стрелицом|Лого кампање Хилари Клинтон за 2016. годину]]

Клинтонова је прихватила научно мишљење о климатским променама ({{јез-енгл|scientific opinion on climate change}}), подржала ''{{nowrap|кеп-енд-трејд}}'' ({{јез-енгл|{{nowrap|cap-and-trade}}}})‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2015/04/13/us/politics/hillary-clinton-on-the-issues.html |наслов=Hillary Clinton On The Issues |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=12. 4. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> и супротставила се нафтном Кистоун {{nowrap|икс-ел}} цевоводу ({{јез-енгл|Keystone XL pipeline}}).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2015/11/06/politics/keystone-xl-pipeline-decision-rejection-kerry/index.html |наслов=Obama rejects Keystone XL pipeline |last1=Labott |first1=Elise |last2=Berman |first2=Dan |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=6. 11. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

Подржала је једнако плаћање једнаке количине рада, истичући мањкавости по питању тога колико су жене у односу на мушкарце плаћене да ураде исти посао.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.cbsnews.com/news/hillary-clinton-equal-pay-problem-solving-would-be-top-priorities/ |наслов=Hillary Clinton: Equal pay, problem-solving would be top priorities |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=24. 2. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Клинтонова се експлицитно фокусирала на породичне проблеме и подржала универзално предшколско образовање ({{јез-енгл|universal preschool}}).‍&zwj;<ref name="AP outset"/> Залагала се за повећавање пореза богатима, укључујући „фершер доплату” ({{јез-енгл|fair share surcharge}}), што би представљало средства за финансирање одређених трошкова које помиње у свом предложеном програму.‍&zwj;<ref name="fair_share"/>

Клинтонова је подржала Акт о доступној нези ({{јез-енгл|Affordable Care Act}})‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.thefiscaltimes.com/2016/05/06/How-Obamacare-Could-Backfire-Hillary-Clinton |наслов=How Obamacare Could Backfire on Hillary Clinton |рад=[[:en:The Fiscal Times|The Fiscal Times]] |датум=6. 5. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> и додала би „јавну опцију” ({{јез-енгл|public option}}) којом би се борила против приватних осигураника и којом би омогућила људима од „50 или 55 и више” година да купују унутар Медикера ({{јез-енгл|Medicare}}).‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://bigstory.ap.org/article/8c4cc46cf79a4aeb99781119274ee414/nod-sanders-clinton-offers-new-health-care-proposal |наслов=In nod to Sanders, Clinton offers new health care proposals |last1=Lucey |first1=Catherine |last2=Thomas |first2=Ken |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |датум=9. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name=":38">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/05/11/us/politics/hillary-clinton-health-care-public-option.html |наслов=Hillary Clinton Takes a Step to the Left on Health Care |last1=Rappeport |first1=Alan |last2=Sanger-Katz |first2=Margot |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |issn=0362-4331 |датум=10/11. 5. 2016 |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

Што се тиче [[ЛГБТ]] права, подржала је право на [[истополни брак]]<!-- загарантовано уставом-->.‍&zwj;<ref name="AP outset"/> Клинтонова је први пут изразила подршку за национално право на истополни брак [[2013]]. године; године [[2000]], била је генерално против унија као што је ова, док је [[2006]]. године рекла само да ће подржати одлуку државе да се дозволе истополни бракови.‍&zwj;<ref name="SameSexEvolve">{{cite web |URL=http://www.politifact.com/truth-o-meter/statements/2015/jun/17/hillary-clinton/hillary-clinton-change-position-same-sex-marriage/ |наслов=Hillary Clinton's changing position on same-sex marriage |презиме=Sherman |име=Amy |рад=[[:en:PolitiFact.com|PolitiFact]] |датум=17. 6. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Године 2000, постала је прва прва дама која је марширала на [[парада поноса|ЛГБТ паради поноса]].‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=https://medium.com/@natewhite11/why-hillary-s-experience-argument-actually-does-check-out-64cc9a439442 |наслов=Why Hillary's experience argument actually does check out |презиме=White |име=Nate |веб-сајт=[[:en:Medium (website)|Medium.com]] |датум=17. 2. 2016. |приступ-датум=10. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161010034217/https://medium.com/@natewhite11/why-hillary-s-experience-argument-actually-does-check-out-64cc9a439442 |archivedate=10. 10. 2016. |url-status=dead}}</ref> Године [[2016]], постала је први председнички кандидат велике партије који је написао ''{{nowrap|op-ed}}'' за један ЛГБТ лист&nbsp;—&nbsp;''Филаделфија геј њуз'' ({{јез-енгл|Philadelphia Gay News}}).‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.epgn.com/news/local/11120-pgn-exclusive-hillary-clinton-addresses-lgbt-equality |наслов=PGN Exclusive: Hillary Clinton addresses LGBT equality |презиме=Clinton |име=Hillary |веб-сајт=[[:en:Philadelphia Gay News|Epgn.com]] |датум=6. 10. 2016. |приступ-датум=10. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161010034910/http://www.epgn.com/news/local/11120-pgn-exclusive-hillary-clinton-addresses-lgbt-equality |archivedate=10. 10. 2016. |url-status=dead}}</ref>

Клинтонова је држала да је дозвољавање да [[имиграција|илегална имиграција]] представља пут до [[држављанство|држављанства]] „у суштини породични проблем”‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/politics/first-draft/2015/05/05/a-path-to-citizenship-clinton-says-is-at-its-heart-a-family-issue/ |наслов=A Path to Citizenship, Clinton Says, 'Is at Its Heart a Family Issue' |презиме=Chozick |име=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=5. 5. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=...&nbsp;[i]s at its heart a family issue}}</ref> и изразила подршку Обамином програму Одложена акција за родитељску одговорност ({{јез-енгл|Deferred Action for Parental Accountability, DAPA}}), којим би се дозволило да око пет милиона непријављених имиграната стекне право на одлагање депортације и овлашћење за легалан рад у Сједињеним Америчким Државама.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/07/23/us/politics/tim-kaine-issues.html |наслов=How Tim Kaine and Hillary Clinton Compare on the Issues |last1=Shepherd |first1=Katie |last2=Rappeport |first2=Alan |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=22. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.huffingtonpost.com/entry/hillary-clinton-immigration-reform_us_5787c871e4b03fc3ee4fcefc |наслов=Hillary Clinton Promises Deportation Relief, Despite Supreme Court Ruling |презиме=Elise |име=Foley |рад=[[Хафингтон пост|The Huffington Post]] |датум=14. 7. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Супротставила се и у негативном светлу критиковала [[Доналд Трамп|Трампов]] позив да се [[муслимани]]ма привремено забрани улазак у Сједињене Америчке Државе.‍&zwj;<ref name="ban"/>

Клинтонова је изразила подршку за образовну иницијативу „Заједничко језгро” ({{јез-енгл|Common Core<!-- State Standards Initiative-->}}).‍&zwj;<ref>{{cite AV media |URL=http://www.c-span.org/video/?325353-1/hillary-clinton-education-roundtable-iowa |наслов=Hillary Clinton Education Roundtable in Iowa |веб-сајт=c-span.org |датум=14. 4. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Она поводом овога изјавила следеће: „Када мислим о заиста несрећном аргументу који се ’потезао’ око Заједничког језгра, веома је болно, јер Заједничко језгро је отпочето као двостраначки напор&nbsp;—&nbsp;било је заправо нестраначки [напор]. Није било политизовано... Тако је Ајова имала систем тестирања заснован на основном наставном плану јако дуго времена, и [говорећи Ајовљанима] ви видите вредност тога. Ви разумете зашто вам то помаже да организујете цео свој образовни систем. И много држава, нажалост, то није имало, те тако не разумеју вредност ’језгра’[,] у овом смислу Заједничког језгра.”‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=https://www.washingtonpost.com/news/answer-sheet/wp/2015/04/20/what-hillary-clinton-said-about-the-common-core-state-standards/ |наслов=What Hillary Clinton said about the Common Core State Standards |презиме=Strauss |име=Valerie |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=20. 4. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=(...)&nbsp;When I think about the really unfortunate argument that's been going on around Common Core, it's very painful, because the Common Core started off as a {{nowrap|bi-partisan effort}}&nbsp;—&nbsp;it was actually nonpartisan. It wasn't politicized...&nbsp;(...) So Iowa has had a testing system based on a core curriculum for a really long time, and [speaking to Iowans] you see the value of it. You understand why that helps you organize your whole education system. And a lot of states, unfortunately, haven't had that, and so don't understand the value of a core[,] in this sense a Common Core...}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://edexcellence.net/articles/hillary-clinton-quotes-about-education |наслов=Hillary Clinton quotes about education |презиме=Wright |име=Brandon |издавач=The Thomas B. Fordham Institute |веб-сајт=edexcellence.net |датум=7. 6. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

Што се тиче спољних послова, Клинтонова је октобра 2002. године гласала у корист Овлашћења употребе војне силе против Ирака ({{јез-енгл|Authorization for Use of Military Force Against Iraq}}),‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.senate.gov/legislative/LIS/roll_call_lists/roll_call_vote_cfm.cfm?congress=107&session=2&vote=00237 |наслов=U.S. Senate Roll Call Votes: 107<sup>th</sup> Congress&nbsp;– 2<sup>nd</sup> Session |издавач=[[Сенат Сједињених Америчких Држава|United States Senate]] |година=2002. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> што је био глас за који се касније ’покајала’.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/politics/hillary-clinton-regrets-her-iraq-vote-but-opting-for-intervention-was-a-pattern/2016/09/15/760c23d0-6645-11e6-96c0-37533479f3f5_story.html |наслов=Hillary Clinton regrets her Iraq vote. But opting for intervention was a pattern |презиме=Kranish |име=Michael |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=15. 9. 2016. |приступ-датум=10. 12. 2016.}}</ref> Заговарала је [[2012]]. године наоружавање [[Грађански рат у Сирији|побуњеничких бораца]] у [[Сирија|Сирији]] и позивала на смењивање [[Сирија|сиријског]] председника [[Башар ел Асад|Башара ел Асада]].‍&zwj;<ref>{{cite AV media |URL=http://edition.cnn.com/videos/world/2016/01/17/hillary-clinton-arm-syrian-rebels-obama-sotu.cnn |наслов=Was Clinton right about arming Syrian rebels |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=17. 1. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Подржала је [[1999]]. године [[НАТО]] [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовање]] [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] те [[2011]]. године НАТО интервенцију [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у [[Либија|Либији]] да се свргне бивши либијски вођа [[Муамер ел Гадафи]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://articles.chicagotribune.com/2007-07-26/news/0707250721_1_state-madeleine-albright-foreign-policy-kosovo |наслов=Clinton unlikely to change course on intervention |рад=[[Чикаго трибјун|Chicago Tribune]] |датум=26. 7. 2007. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archive-date=22. 06. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180622111516/http://articles.chicagotribune.com/2007-07-26/news/0707250721_1_state-madeleine-albright-foreign-policy-kosovo |url-status= }}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/02/28/us/politics/hillary-clinton-libya.html |наслов=Hillary Clinton, 'Smart Power' and a Dictator's Fall |last1=Becker |first1=Jo |last2=Shane |first2=Scott |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |issn=0362-4331 |датум=27. 2. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Клинтонова подржава очување америчког утицаја на [[Блиски исток|Блиском истоку]].‍&zwj;<ref name="ban">{{cite news |URL=http://www.thehill.com/blogs/ballot-box/presidential-races/280629-trump-hits-back-at-clinton-sanders-was-right-about-you |наслов=Trump fires back at Clinton over Muslim ban: 'Ask Hillary who blew up the plane last night' |презиме=Yilek |име=Caitlin |рад=[[:en:The Hill (newspaper)|The Hill]] |датум=19. 5. 2016. |приступ-датум=10. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161010035526/http://www.thehill.com/blogs/ballot-box/presidential-races/280629-trump-hits-back-at-clinton-sanders-was-right-about-you |archivedate=10. 10. 2016. |url-status=live}}</ref> Изјавила је за {{nowrap|Америчко-израелски}} комитет за спољне послове ({{јез-енгл|American Israel Public Affairs Committee, AIPAC}}) да „Америка никада не може да буде неутрална по питању израелске сигурности и преживљавања”.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.jewishjournal.com/aipac/article/hillary_clinton_to_aipac_donald_trumps_foreign_policy_dangerously_wrong |наслов=Hillary Clinton to AIPAC: Donald Trump's foreign policy 'dangerously wrong' |newspaper=[[:en:The Jewish Journal of Greater Los Angeles|The Jewish Journal of Greater Los Angeles]] |датум=21. 3. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=America can't ever be neutral when it comes to Israel's security and survival.}}</ref> Клинтонова је изразила подршку за израелско право на одбрану током [[Либански рат 2006.|Рата у Либану 2006.]] и [[Операција Заштитна ивица|Сукоба {{nowrap|Израел—Газа}} 2014]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2006/07/18/nyregion/18hillary.html |наслов=Clinton Vows to Back Israel in Latest Mideast Conflict |презиме=Healy |име=Patrick |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=18. 7. 2006. |приступ-датум=10. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161010040320/https://www.nytimes.com/2006/07/18/nyregion/18hillary.html |archivedate=10. 10. 2016. |url-status=live}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.timesofisrael.com/hillary-clinton-blasts-unfair-world-reaction-over-gaza-cites-anti-semitism-as-factor/ |наслов=Hillary Clinton blasts 'unfair' world reaction over Gaza, cites {{nowrap|anti-Semitism}} as factor |рад=[[:en:The Times of Israel|The Times of Israel]] |датум=10. 8. 2014. |приступ-датум=10. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161010040533/http://www.timesofisrael.com/hillary-clinton-blasts-unfair-world-reaction-over-gaza-cites-anti-semitism-as-factor/ |archivedate=10. 10. 2016. |url-status=live}}</ref>

Године [[2000]], Хилари Клинтон је водила радикалну политику: залагала се за укидање [[Колегијум изборника (САД)|Електорског колегијума САД]] ({{јез-енгл|U.S. Electoral College}})‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/hillary-calls-for-end-to-electoral-college/ |наслов=Hillary Calls For End To Electoral College |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=10. 11. 2000. |приступ-датум=13. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161013180756/http://www.cbsnews.com/news/hillary-calls-for-end-to-electoral-college/ |archivedate=13. 10. 2016. |url-status=live |quote="We are a very different country than we were 200 years ago", Clinton said. "I believe strongly that in a democracy, we should respect the will of the people and to me, that means it's time to do away with the Electoral College and move to the popular election of our president."”&nbsp;•&nbsp;„The first lady also said that because of the closeness of this year's presidential election, "I hope no one is ever in doubt again about whether their vote counts."}}</ref> и обећала да ће дати подршку легислативи којом би се постојање истог учинило прошлошћу; ово би за резултат имало директан процес избора председника САД.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/12/19/opinion/the-case-for-the-electoral-college.html |наслов=The Case for the Electoral College |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=19. 12. 2000. |приступ-датум=13. 10. 2016. |archiveurl=https://archive.today/20161013181608/http://www.nytimes.com/2000/12/19/opinion/the-case-for-the-electoral-college.html |archivedate=13. 10. 2016. |url-status=live }}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.foxnews.com/politics/2012/11/05/effort-underway-to-end-electoral-college-with-chance-romney-wins-only-popular.html |наслов=Time to eliminate the Electoral College |презиме=La Jeunesse |име=William |издавач=[[:en:Fox News Channel|Fox News]] |датум=5. 11. 2012. |приступ-датум=13. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161013181752/http://www.foxnews.com/politics/2012/11/05/effort-underway-to-end-electoral-college-with-chance-romney-wins-only-popular.html |archivedate=13. 10. 2016. |url-status=live}}</ref>

== Религијски погледи ==
Хилари Клинтон је била дугогодишња [[методизам|методистикња]]; посећивала је много цркава током свог живота (све припадају [[Уједињена методистичка црква|Уједињеној методистичкој цркви]]):
* Прва Уједињена методистичка црква у [[Парк Риџ (Илиноис)|Парк Риџу]]<!-- ([[Илиноис]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]])-->&nbsp;—&nbsp;док је била веома млада,
* Прва Уједињена методистичка црква у [[Литл Рок (Арканзас)|Литл Року]]<!-- ([[Арканзас]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]])-->&nbsp;—&nbsp;док је била у Арканзасу,
* Ливничка<!-- Foundry, како превести? --> Уједињена методистичка црква у [[Вашингтон]]у&nbsp;—&nbsp;док је била прва дама САД,
* Метрополитанска заједница Уједињене методистичке цркве у [[Њујорк]]у<!-- ([[Њујорк (држава)|Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]])-->&nbsp;—&nbsp;тренутно конгрегант.

О својој религијској припадности је говорила [[2014]]. године на црквеном скупу Уједињених методисткиња ({{јез-енгл|United Methodist Women, UMW}}) у Међународном конвенцијском центру Кентаки ({{јез-енгл|Kentucky International Convention Center}}) у [[Луивил]]у ([[Кентаки]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]).‍&zwj;<ref>{{cite AV media |URL=https://www.youtube.com/watch?v=gtBePkrEr3w |наслов=Hillary Rodham Clinton: Assembly 2014 |издавач=[[:en:United Methodist Women|United Methodist Women]] |веб-сајт=youtube.com |датум=28. 4. 2014. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> Међутим, ретко је причала о својој вери током вођења кампања.‍&zwj;<ref name="Faith">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/01/30/us/politics/some-in-iowa-surprised-by-hillary-clintons-ease-with-faith.html |наслов=Some in Iowa Surprised by Hillary Clinton's Ease With Faith |презиме=Chozick |име=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=29. 1. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=Do all the good you can, by all the means you can, in all the ways you can.}}</ref>‍&zwj;<ref name="PersonalChrist">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/politics/first-draft/2016/01/25/hillary-clinton-gets-personal-on-christ-and-her-faith/ |наслов=Hillary Clinton Gets Personal on Christ and Her Faith |презиме=Chozick |име=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=25. 1. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=...&nbsp;creating opportunities for others to be lifted up...”&nbsp;•&nbsp;„...&nbsp;Christianity, which has such great love at its core, is sometimes used to condemn so quickly and judge so harshly.}}</ref> Џејмс Макинтајер из магазина ''Кришчанити тудеј'' ({{јез-енгл|Christianity Today}}) написао је да је њена [[хришћанство|хришћанска вера]] „неоспорно јака” и упоредио је њену ’спонтану’ али „веома стварну” веру са оном нове британске премијерке [[Тереза Меј|Терезе Меј]].‍&zwj;<ref name="SorryRepublicans">{{cite magazine |URL=http://www.christiantoday.com/article/sorry.republicans.but.you.do.not.have.a.monopoly.on.christian.faith/91063.htm |наслов=Sorry Republicans, but you do not have a monopoly on Christian faith |презиме=Macintyre |име=James |magazine=[[:en:Christianity Today|Christianity Today]] |датум=20. 5. 2016. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=And yet Clinton's Christian faith is undeniably strong. In some ways like Britain's new prime minister Theresa May, Clinton, a Methodist, is a quiet Christian who wears it lightly but nonetheless has a very real, if earthy personal faith.}}</ref> Клинтонина пријатељица Лиса Маскатин<!--Alison "Lissa" Muscatine--> сугерисала је да је Клинтонова ретко причала о вери можда због тога што <!--ју -->је вера мотивисала веома дубоко.‍&zwj;<ref name="Faith"/>

Почетком [[2016]]. године, објављена је Пјуова ({{јез-енгл|Pew Research Center}}) анкета; показало се да преко&nbsp;4 од&nbsp;10 Американаца верује да Хилари Клинтон није много религиозна. Она је те године отворено говорила о свом хришћанству неколико пута, на пример дискутујући о важности тога да се нечији сусед воли као и свој, да се помажу сиромашни и да се „стварају прилике за друге да се [и они] ’подигну’”.‍&zwj;<ref name="PersonalChrist"/> Клинтонова је такође изразила разочарење што је „хришћанство, које има тако велику љубав у својој сржи, понекад коришћено<!-- од стране других--> да се<!-- неко--> осуђује тако брзо и<!-- некоме--> суди тако грубо”.‍&zwj;<ref name="PersonalChrist"/>

Професор Пол Кенгор, аутор дела ''Бог и Хилари Клинтон: Духовни живот'' ({{јез-енгл|God and Hillary Clinton: A Spiritual Life}}), сугерисао је да су Клинтонине политичке позиције укорењене у њену веру. Хилари Клинтон често изговара апокрифну [[изрека<!-- или пак: афоризам -->|максиму]] која се приписује Џону Веслију: „Учините све добро које можете, свим средствима којима можете, на све начине којима можете.”‍&zwj;<ref name="Faith"/> Заправо, Клинтонова је понављала ову изреку у свом јавном говору на Демократској националној конвенцији 2016; тада је рекла да се њена мајка Дороти „побринула да [она] научи [те] речи из [њихове] методистичке вере”.‍&zwj;<ref>{{cite AV media |URL=https://www.c-span.org/video/?412848-101/hillary-clinton-acceptance-speech |наслов=Hillary Clinton Acceptance Speech |people=2016 Democratic National Convention |medium=видео |time=48:56 |издавач=[[:en:C-SPAN|C-SPAN]] |датум=28. 7. 2016. |приступ-датум=10. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161010042238/https://www.c-span.org/video/?412848-101%2Fhillary-clinton-acceptance-speech |archivedate=10. 10. 2016. |url-status=live |quote=made sure [she] learned [those] words from [their] Methodist faith}}</ref>

== Књижевна дела и други радови ==
[[Датотека:Msc2011 dett-clinton 0298.jpg|мини|лево|225п|alt=Неформална поза Хилари Клинтон; она носи вунену беж-смеђу јакну и окренута је надесно; угао под којим је фотографија направљена је на Клинтониној доњој десној страни (2011)|Хилари Клинтон (2011)]]
[[Датотека:Msc2012 20120204 006 Clinton SZwez.jpg|мини|десно|225п|alt=Хилари Клинтон обучена у џемпер светле боје са црним укрштенима пругама, с погледом удесно стоји за нижом говорницом беж боје, на којој црним словима пише „Munich Security Conference”; десно од овог натписа је стилизовани акроним-лого конференције, црна латиничка штампана слова „MSC” са плавом тачком у слову „C”; испод натписа и акронима, плавим латиничким штампаним словима пише „Münchner Sicherheitskonferenz”; иста два натписа и лога која су на предњем делу говорнице налазе се и на у квадрате подељеном зиду од правоугаоних плоча који је иза Хилари Клинтон (2012)|Хилари Клинтон (2012)]]

Као [[прва дама Сједињених Америчких Држава]], Хилари Клинтон је од [[1995]]. до [[2000]]. године имала своју колумну у недељним дистрибутивним [[синдикат]]ским новинама под називом -{''Talking It Over''}-.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.buzzfeed.com/christophermassie/r-kelly-big-bird-and-28-other-highlights-from-hillary-clinto |наслов=R. Kelly, Big Bird, And 28&nbsp;Other Highlights From Hillary Clinton's First Lady Columns |презиме=Massie |име=Christopher |издавач=[[:en:BuzzFeed|BuzzFeed]] |датум=21. 4. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160301090638/http://www.buzzfeed.com/christophermassie/r-kelly-big-bird-and-28-other-highlights-from-hillary-clinto |archivedate=1. 3. 2016. |url-status=live}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.creators.com/read/hillary-clinton |наслов=Hillary Rodham Clinton&nbsp;–&nbsp;Talking It Over |презиме=Rodham Clinton |име=Hillary |издавач=[[:en:Creators Syndicate|Creators Syndicate]] |датум=1. 1. 2008. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160811010908/http://www.creators.com/read/hillary-clinton |archivedate=11. 8. 2016. |url-status=live}}</ref> Ту се фокусирала на своја искуства и искуства жена, деце и породица које је упознала на својим путовањима кроз свет.‍&zwj;<ref name="Whitehouse.gov"/>

Хилари Клинтон је [[1996]]. године представила своју визију за децу Америке у књизи -{''It Takes a Village: And Other Lessons Children Teach Us''}-. Књига је доспела на бестселер листу часописа ''[[Њујорк тајмс]]а'', а Клинтонова [[1997]]. године добија награду [[Награда Греми|Греми]] за ''Најбољи албум изговорених речи'' ({{јез-енгл|Grammy Award for Best Spoken Word Album}}) за књигу снимљену у [[звук|{{nowrap|аудио-формату}}]].‍&zwj;<ref name="bernstein-446">{{harvnb|Bernstein|2007|p=446}}</ref> Прва је прва дама која је освојила награду Греми.‍&zwj;<ref name="Schultz1999">{{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=LOzfQEP3H8AC&pg=PA40 |наслов=Encyclopedia of Women in American Politics |презиме=Schultz |име=Jeffrey D. |издавач=[[:en:Greenwood Publishing Group|Greenwood Publishing Group]] |ISBN=978-1-57356-131-0 |стр=40— |година=1999. |приступ-датум=10. 10. 2016.}}</ref>

Остале књиге које је објавила док је била прва дама укључују дела као што су: -{''Dear Socks, Dear Buddy: Kids' Letters to the First Pets''}- (1998) и -{''An Invitation to the White House: At Home with History''}- (2000). Књигу за децу под називом -{''Beatrice's Goat''}- написала је [[2001]]. године.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://news.google.com/newspapers?id=eyAiAAAAIBAJ&sjid=rHIFAAAAIBAJ&pg=2745,3345580 |наслов=Read a Book, Buy a Goat |презиме=Apuzzo |име=Matt |newspaper=The Day (New London) |датум=16. 11. 2005.}}</ref>

Хилари Клинтон [[2003]]. године у књизи -{''Living History''}- објављује [[аутобиографија|аутобиографију]] на 562&nbsp;странице, за што јој је издавач -{''Simon & Schuster''}- платио скоро па рекордних 8&nbsp;милиона долара, и то само као аванс.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=544}}</ref> Књига је моментално оборила рекорд продаје за [[фикција|нефикцијски]] рад, у првих недељу дана;‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://usatoday30.usatoday.com/life/books/news/2003-06-17-hillary-list_x.htm |наслов=Clinton memoir tops Best-Selling Books list |презиме=Donahue |име=Deirdre |рад=[[:en:USA Today|USA Today]] |датум=17. 6. 2003.}}</ref> за месец дана након публикације продало се више од милион примерака,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.highbeam.com/doc/1P1-75361570.html |наслов=Clinton's Book Sales Top 1&nbsp;Million |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |датум=9. 7. 2003. |приступ-датум=16. 11. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160505030110/https://www.highbeam.com/doc/1P1-75361570.html |archivedate=5. 5. 2016. |url-status=dead}}</ref> а књига је преведена на 12&nbsp;страних језика.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.clintonpresidentialcenter.org/the-administration/hillary-rodham-clinton |наслов=Hillary Rodham Clinton |издавач=[[:en:Clinton Presidential Center|William J. Clinton Presidential Center]] |приступ-датум=9. 5. 2009. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090708145221/http://www.clintonpresidentialcenter.org/the-administration/hillary-rodham-clinton |archivedate=8. 7. 2009.}}</ref> {{nowrap|Аудио-снимак}} књиге донео је Хилари Клинтон другу номинацију за награду [[Награда Греми|Греми]] у истој категорији као и за -{''It Takes a Village: And Other Lessons Children Teach Us''}- из 1996. односно 1997. године када је освојила награду.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3472495.stm |наслов=Gorbachev and Clinton win Grammy |издавач=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |датум=9. 2. 2004.}}</ref>

Хилари Клинтон је [[2014]]. године објавила своје друге по реду мемоаре&nbsp;—&nbsp;-{''Hard Choices''}-&nbsp;—&nbsp;чија је тематика усредсређена на време њеног мандата државне секретарке. До јула [[2015]]. године продала је око 280.000&nbsp;копија.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://time.com/3956146/ted-cruz-hillary-clinton-election-books/ |наслов=Here's Which 2016 Candidate's Book Sold the Most Copies |презиме=Berenson |име=Tessa |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=13. 7. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politico.com/story/2014/07/hillary-clinton-books-2016-elections-109573.html |наслов=Books test market for Hillary Clinton hostility |презиме=Haberman |име=Maggie |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=31. 7. 2014. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>

Године [[2016]], Хилари Клинтон је са Тимом Кејном&nbsp;—&nbsp;потпредседнички кандидат из њене странке&nbsp;—&nbsp;објавила књигу -{''Stronger Together''}-, у којој је изнела своју визију за Сједињене Америчке Државе коју је желела спровести у дело да је изабрана за [[Председник Сједињених Америчких Држава|председницу]] на [[Председнички избори у САД 2016.|изборима 2016]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/09/15/us/politics/clinton-book-stronger-together.html |наслов=Sales of Hillary Clinton's New Book Are Off to a Slow Start |презиме=Chozick |име=Amy |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |location=[[Њујорк|New York City]], [[Њујорк (држава)|New York]] |датум=14. 9. 2016. |приступ-датум=10. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161010043905/https://www.nytimes.com/2016/09/15/us/politics/clinton-book-stronger-together.html |archivedate=10. 10. 2016. |url-status=live}}</ref>

Године [[2021]], Хилари Клинтон је са Луизом Пени&nbsp;—&nbsp;канадска ауторка мистичних романа и списатељка&nbsp;—&nbsp;објавила књигу -{''State of Terror''}-, која је политичко-мистичног жанра и у здруженом издању Сајмон и Шустер{{\}}Сент Мартинс прес.&zwj;<ref>{{cite web |URL=https://www.simonandschuster.com/books/State-of-Terror/Louise-Penny/9781982173678 |наслов=''State of Terror'' {{!}} Book by Louise Penny, Hillary Rodham Clinton... |веб-сајт=www.simonandschuster.com |location=USA |приступ-датум=17. 5. 2022. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220517103228/https://www.simonandschuster.com/books/State-of-Terror/Louise-Penny/9781982173678 |archivedate=17. 5. 2022. |url-status=live}}</ref>&zwj;<ref>{{cite web |URL=https://deadline.com/2021/02/hillary-clinton-louise-penny-political-mystery-novel-state-of-terror-simon-schuster-1234699551/ |наслов=Hillary Clinton, Louise Penny Political Mystery 'State Of Terror' Set For October Release By Simon & Schuster |презиме=Goldsmith |име=Jill |рад=Deadline Hollywood |датум=23. 2. 2021. |приступ-датум=24. 2. 2021. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20210224013927/https://deadline.com/2021/02/hillary-clinton-louise-penny-political-mystery-novel-state-of-terror-simon-schuster-1234699551/ |archivedate=24. 2. 2021. |url-status=live}}</ref>&zwj;<ref>{{cite web |URL=https://apnews.com/article/entertainment-louise-penny-hillary-clinton-7f96044eb20f4d9da317216c688dbe86 |наслов=Hillary Clinton and Louise Penny {{nowrap|co-writing}} mystery novel |презиме=Italie |име=Hillel |издавач=[[Associated Press]] |датум=23. 2. 2021. |приступ-датум=23. 2. 2021. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20210224013948/https://apnews.com/article/entertainment-louise-penny-hillary-clinton-7f96044eb20f4d9da317216c688dbe86 |archivedate=24. 2. 2021. |url-status=live}}</ref>

== Културна и политичка слика ==
[[:en:List of books by or about Hillary Rodham Clinton|Преко 100&nbsp;књига или научних радова написано је од стране или о Хилари Родам Клинтон]], из много перспектива. Анкета из [[2006]]. године коју је спровео -{''New York Observer''}-, разоткрила је „виртуелну индустрију кућне радиности” која је производила „антиклинтонску литературу”,‍&zwj;<ref name="obs031206">{{cite news |URL=http://observer.com/2006/03/da-hillary-code/ |наслов=Da Hillary Code |презиме=Smith |име=Ben |рад=[[:en:New York Observer|New York Observer]] |датум=12. 3. 2006. |quote=''a virtual cottage industry'' of ''anti-Clinton literature''}}</ref> коју је покретао -{''Regnery Publishing''}- заједно с другим конзервативистичким издавачким кућама;‍&zwj;<ref name="obs031206"/> наслови као што су -{''Madame Hillary: The Dark Road to the White House''}-, -{''Hillary's Scheme: Inside the Next Clinton's Ruthless Agenda to Take the White House''}- и -{''Can She Be Stopped?&nbsp;:&nbsp;Hillary Clinton Will Be the Next President of the United States Unless...''}- истичу се међу гомилом сличних садржаја који проналазе све негативно у раду бивше [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|америчке секретарке]]. Књиге које су Клинтонову хвалиле нису се продавале ни близу као претходно поменуте‍&zwj;<ref name="obs031206"/> (не укључујући мемоаре које је писала она или њен муж). Када је ушла у трку за [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенат САД]] 2000. године, ниче велики број донаторских група&nbsp;—&nbsp;као што је то „Спасимо наш сенат” ({{јез-енгл|Save Our Senate}})‍&zwj;<ref name="nyt-rivals"/> или „Хитни одбор за заустављање Хилари Родам Клинтон” ({{јез-енгл|Emergency Committee to Stop Hillary Rodham Clinton}})‍&zwj;<ref name="nyt-rivals"/>&nbsp;—&nbsp;којима је било у циљу да онемогуће Хилари Клинтон у њеном деловању.‍&zwj;<ref name="nyt-rivals"/> Амерички новинар и писац Дон Ван Ната млађи пронашао је да су [[републиканизам|републиканске]] и [[конзервативизам|конзервативистичке]] групе гледале на Клинтонову као на позданог „бугимена” ({{јез-енгл|bogeyman}}) ког ће помињати у писмима о прикупљањима средстава,‍&zwj;<ref name="nyt071099"/> у рангу с Тедом Кенедијем и еквивалентно с [[демократија|демократским]] и [[либерализам|либералистичким]] жалбама у којима се помиње и „каља” републиканац [[Њут Гингрич|Њутон Лерој „Њут” Гингрич]].‍&zwj;<ref name="nyt071099">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1999/07/10/us/hillary-clinton-s-campaign-spurs-a-wave-of-gop-fund-raising.html |наслов=Hillary Clinton's Campaign Spurs A Wave of G.O.P. {{nowrap|Fund-Raising}} |презиме=Van Natta |име=Don Jr. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=10. 7. 1999. |приступ-датум=4. 6. 2016.}}</ref>

Хилари Клинтон је такође била представљана у медијима и [[Популарна култура|популарној култури]] из широког спектра различитих перспектива. Писац ''[[Њујорк тајмс]]а'' Тод С. Пердум је [[1995]]. године окарактеризовао Хилари Клинтон као [[Роршахов тест]],‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1995/07/24/us/the-first-lady-s-newest-role-newspaper-columnist.html |наслов=The First Lady's Newest Role: Newspaper Columnist |презиме=Purdum |име=Todd S. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=24. 7. 1995. |приступ-датум=4. 6. 2016.}}</ref> а процена је одјекнула у то време захваљујући [[феминизам|феминистичкој]] активисткињи и списатељки Бети Фридан која је рекла: „Покривеност Хилари Клинтон је масивни Роршахов тест еволуције жене у нашем друштву.”‍&zwj;<ref name="khj1">{{cite book |URL=https://archive.org/details/beyonddoublebind00jami |наслов=Beyond the Double Bind: Women and Leadership |chapter=Hillary Clinton as Rorschach Test |презиме=Jamieson |име=Kathleen Hall |издавач=[[:en:Oxford University Press|Oxford University Press]] |ISBN=978-0-19-508940-0 |стр=[https://archive.org/details/beyonddoublebind00jami/page/22 22]—25 |година=1995. |quote=Coverage of Hillary Clinton is a massive Rorschach test of the evolution of women in our society.”&nbsp;•&nbsp;„...&nbsp;an exemplar of the double bind, who though able to live in a {{nowrap|'both-and'}} world of both career and family, nevertheless became a surrogate on whom we projected our attitudes about attributes once thought incompatible, leading to her being placed in a variety of {{nowrap|no-win}} situations.}}</ref> Хилари Клинтон је била предмет многих сатиричких пародија у вези са шоуом -{''Saturday Night Live''}-, њеним почетком као прве даме; она се у {{nowrap|шоу-програму}} појавила лично, [[2008]]. и [[2015]]. године, како би се „суочила” са својим ''допелгенгерима'' {{nowrap|лице-у-лице}}.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.tvguide.com/news/snl-hillary-clinton-saturday-night-live-kate-mckinnon-amy-poehler/ |наслов=Who Did the Best Hillary Clinton Impression on SNL? (Video) |презиме=Raftery |име=Liz |рад=[[:en:TV Guide|TV Guide]] |датум=30. 4. 2015.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/politics/hillary-clinton/hillary-clinton-tends-bar-impersonates-trump-snl-cameo-n438191 |наслов=Hillary Clinton Tends Bar, Impersonates Trump in 'SNL' Cameo" (Video) |last1=Alba |first1=Monica |last2=Sederholm |first2=Jillian |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=4. 10. 2015. |приступ-датум=4. 6. 2016.}}</ref>

[[Датотека:RoseLawFirmFront2008.jpg|мини|лево|215п|alt=Предња страна зграде „Роуза” од црвене цигле (2008)|Клинтонова је дуго радила у „[[Роуз (адвокатска канцеларија)|Роузу]]”, 15&nbsp;година; њена професионална каријера и политичко ангажовање условили су стварање позорнице за реакције јавности на њен мандат [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прве даме]]]]

Хилари Клинтон је често описивана у популарним медијима као ''поларизујућа'' личност, док су неки пак били дијаметрално супротног мишљења.‍&zwj;<ref>За изворе који Хилари Клинтон описују као поларизујућу линост, погледајте Пердумово дело -{''The First Lady's Newest Role''}-,&ensp;-{''op. cit.''}-; такође погледајте:<br />
* {{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1992/05/18/us/1992-campaign-candidate-s-wife-hillary-clinton-aspiring-first-lady-role-model.html |презиме=Dowd |име=Maureen |наслов=Hillary Clinton as Aspiring First Lady: Role Model, or a 'Hall Monitor' Type? |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=18. 5. 1992. |приступ-датум=7. 2. 2016. }}
* {{cite magazine |URL=http://www.washingtonmonthly.com/features/2005/0507.sullivan1.html |презиме=Sullivan |име=Amy |наслов=Hillary in 2008? |magazine=[[:en:Washington Monthly|Washington Monthly]] |датум=јул/август 2005 |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20050714033553/http://www.washingtonmonthly.com/features/2005/0507.sullivan1.html |archivedate=14. 7. 2005. |url-status=dead }}
* {{cite AV media |URL=http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=5560786 |наслов=Hillary Clinton's Polarizing Force as a Candidate |people=Daniel Schorr |издавач=[[:en:NPR|NPR]] |medium=audio |датум=16. 7. 2006. |приступ-датум=7. 2. 2016. }}
* {{cite news |URL=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,1229053,00.html |наслов=How Americans View Hillary: Popular but Polarizing |презиме=Cox |име=Ana Marie |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=19. 8. 2006. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archive-date=15. 02. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210215012213/http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,1229053,00.html |url-status= }}<br />
Значајно је и оно референцирано у:
* {{cite news |URL=http://thehill.com/blogs/pundits-blog/presidential-campaign/33553-hillary-clinton-not-polarizing-and-highly-electable |наслов=Hillary Clinton: Not Polarizing and Highly Electable |презиме=Davis |име=Lanny |рад=[[:en:The Hill (newspaper)|The Hill]] |датум=10. 10. 2007. |приступ-датум=13. 7. 2016. }}<br />
За изворе у којима се расправља са становишта које се коси с претходно поменутом идејом, погледајте исти Дејвисов комад; такође погледајте и:
* {{cite book |URL=https://archive.org/details/caseforhillarycl00estr_016 |наслов=The Case for Hillary Clinton |презиме=Estrich |име=Susan |издавач=[[:en:HarperCollins|HarperCollins]] |ISBN=978-0-06-083988-8 |стр=[https://archive.org/details/caseforhillarycl00estr_016/page/n71 66]—68 |година=2005. }}</ref> Професорка [[политичке науке|политичких наука]] Валери Сулфаро на Универзитету Џејмс Медисон у својој студији из [[2007]]. године користила је анкете „термометра осећаја” настале према Студијама америчких националних избора ({{јез-енгл|American National Election Studies}}) којима се мери степен мишљења о политичким личности; такве анкете током година Хилари Родам у улози прве даме потврђују „конвенционално схватање да Хилари Клинтон јесте поларизујућа фигура”, с додатим увидом да је „утицај према гђи Клинтон као првој дами тежио [ка томе] да буде [или] веома позитиван или веома негативан, с прилично константном једном четвртином испитаника која се осећала амбивалентно или неутрално”.‍&zwj;<ref name="sulfaro-paper">{{cite journal |презиме=Sulfaro |име=Valerie A. |датум=септембар 2007 |наслов=Affective evaluations of first ladies: a comparison of Hillary Clinton and Laura Bush |journal=Presidential Studies Quarterly |volume=37 |issue=3 |стр=[https://archive.org/details/sim_presidential-studies-quarterly_2007-09_37_3/page/486 486]—514 |doi=10.1111/j.1741-5705.2007.02608.x |quote="feeling thermometer" polls”&nbsp;•&nbsp;„conventional wisdom that Hillary Clinton is a polarizing figure”&nbsp;•&nbsp;„...&nbsp;affect towards Mrs. Clinton as first lady tended to be very positive or very negative, with a fairly constant one fourth of respondents feeling ambivalent or neutral.}}</ref> Професор политичких наука са [[Сан Дијего|сандијешког]] Универзитета Калифорнија Гари Јакобсон, у својој студији ''партизанске'' поларизације ({{јез-енгл|partisan polarization}}) из [[2006]]. године, показао је да у анкетама спровођеним у једној по једној држави рејтинзи одобравања посла државних сенатора односно тада сенаторке Клинтонове имају четврту највећу партизанску разлику од било ког сенатора, с 50&nbsp;постотном ''поинт'' разликом у одобравању између њујоршких демократа и републиканаца.‍&zwj;<ref name="jacob-paper">{{cite journal |презиме=Jacobson |име=Gary |наслов=Partisan Differences in Job Approval Ratings of George W. Bush and U.S. Senators in the States: An Exploration |датум=август 2006 |journal=Proceedings of the annual meeting of the American Political Science Association |quote=...&nbsp;study of partisan polarization found that in a state-by-state survey of job approval ratings of the state's senators, Clinton had the fourth-largest partisan difference of any senator, with a 50&nbsp;percentage point difference in approval between New York's Democrats and Republicans.}}</ref>

Професорка политичких наука Барбара Барел са Северноилиноиског универзитета у својој студији из [[2000]]. године показала је да је Клинтонина ''[[галуп]]ска'' пожељност према бројевима који су се налазили у анкетама оштро дуж партијских линија током њеног времена у улози прве даме, са 70% до 90% демократа који је углавном виде као пожељну те само 20% до 40% републиканаца који су били истог становишта.‍&zwj;<ref name="burrell-paper">{{cite journal |презиме=Burrell |име=Barbara |датум=октобар 2000 |наслов=Hillary Rodham Clinton as first lady: the people's perspective |journal=The Social Science Journal |volume=37 |issue=4 |стр=529—546 |doi=10.1016/S0362-3319(00)00094-X}}</ref> Професор политичких наука Чарлс Френклин са Универзитета {{nowrap|Висконсин-Медисон}} анализирао је њену евиденцију рејтинга пожељности наспрам непожељности у анкетама јавног мишљења; пронашао је да је било више варијација у истима током периода Клинтонове као прве даме и година проведених искључиво у овој улози него у времену и годинама које је провела као америчка сенаторка.‍&zwj;<ref name="franklin">{{cite web |URL=http://politicalarithmetik.blogspot.com/2007/01/hillary-clinton-favorableunfavorable.html |наслов=Hillary Clinton, Favorable/Unfavorable, 1993–2007 |презиме=Franklin |име=Charles |издавач=Political Arithmetik |датум=21. 1. 2007. |приступ-датум=26. 1. 2008. |quote=This sharp split is, of course, one of the more widely remarked aspects of Sen. Clinton's public image.}}</ref> Године проведене у Сенату САД одражавале су рејтинге пожељности са износима који су се вртели око 50%, док су рејтинзи непожељности били у средњем интервалу за износ 40%; Френклин је напоменуо следеће: „Ова оштра раздвојеност је, наравно, једно од више широко виђених обележја аспеката јавне слике сенаторке Клинтон.”‍&zwj;<ref name="franklin"/> Професор историје Гил Трој са Универзитета Макгил назвао је своју биографију Хилари Клинтон из 2006. године ''Хилари Родам Клинтон: Поларизујућа прва дама'' ({{јез-енгл|Hillary Rodham Clinton: Polarizing First Lady}}) и написао је да је после кампање из [[1992]]. године „Клинтонова била поларизујућа фигура, с 42&nbsp;посто [јавности] која је говорила да она долази ближе њиховом стилу и вредностима него претходне прве даме и 41&nbsp;посто несагласних [оних који се с овим претходним нису слагали]”.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=60}} »Clinton was a polarizing figure, with 42&nbsp;percent [of the public] saying she came closer to their values and lifestyle than previous first ladies and 41&nbsp;percent disagreeing.«</ref> Трој је накнадно написао да је Клинтонова „била јединствено контроверзна и контрадикторна од кад се први пут појавила на екрану националног радара 1992.”‍&zwj;<ref name="troy-4"/> и да је она „наизменично фасцинирала, оптерећивала, опчињавала и запрепашћивала Американце”.‍&zwj;<ref name="troy-4">{{harvnb|Troy|2006|p=4}} »Hillary Clinton has been uniquely controversial and contradictory since she first appeared on the national radar screen in 1992...&nbsp;(...)&nbsp;...&nbsp;and she has alternately fascinated, bedeviled, bewitched, and appalled Americans.«</ref>

[[Датотека:HillaryGallup1992-2016.png|мини|upright=1.6|alt=Графикон галупа за Хилари Клинтон на којем су приказани рејтинзи њене (не)пожељности од 1992. до 2016. године; рејтинзи је приказују као контроверзну прву даму чија популарност опада након промашаја с „Хиларикером” и расте после Левински скандала; мишљење о њој је уско подељено током њене сенатске кампање из 2000. године, благо позитивно током времена проведеног на положају сенаторке, а потом поново уско подељено током њене председничке кампање из 2008. године; као државна секретарка уживала је велико одобравање, пре каснијег неминовног поринућа које је било све израженије како се њен мандат ближио крају, те потом и падања њених рејтинга на најниже вредности икада јер је била поново виђена у светлу председничке кандидаткиње|Рејтинзи (не)пожељности Хилари Клинтон добијени помоћу [[галуп]]ских анкета из периода 1992—2016;‍&zwj;<ref name="gallup-chart">Подаци за табелу су из:<br />
* {{cite web |URL=http://www.gallup.com/poll/1618/Favorability-People-News.aspx#3 |наслов=Favorability: People in the News: Hillary Clinton |издавач=[[Галуп|Gallup Organization]] |приступ-датум=22. 5. 2016.}}<br />
Остале анкете показале су сличан клише; погледајте, на пример, Френклина,&ensp;-{''op. cit.''}-</ref><div class="paragraphbreak" style="margin-top:0.5em"></div>Рејтинзи је приказују као контроверзну прву даму чија популарност опада након промашаја с „Хиларикером” и расте после Левински скандала;<br />мишљење о њој је уско подељено током њене сенатске кампање из [[2000]]. године, благо позитивно током времена проведеног на положају сенаторке, а потом поново уско подељено током њене председничке кампање из [[2008]]. године;<br />као државна секретарка уживала је велико одобравање, пре каснијег неминовног поринућа које је било све израженије како се њен мандат ближио крају, те потом и падања њених рејтинга на најниже вредности икада јер је била поново виђена у светлу председничке кандидаткиње‍&zwj;<ref>Погледајте:
* {{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/hillary-clinton-from-divisive-to-mostly-beloved/ |наслов=Hillary Clinton: From divisive to (mostly) beloved |презиме=Montopoli |име=Brian |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=8. 5. 2012. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}
* {{cite news |URL=http://www.gallup.com/poll/171290/smaller-majority-americans-view-hillary-clinton-favorably.aspx |наслов=Smaller Majority of Americans View Hillary Clinton Favorably |презиме=McCarthy |име=Justin |издавач=[[Галуп|Gallup Organization]] |датум=11. 6. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>]]

Барелине студије откриле су да су жене конзистентно давале Хилари Клинтон рејтинг пожељности већи него мушкарци, и то за око 10&nbsp;посто поена током њених година у улози прве даме.‍&zwj;<ref name="burrell-paper"/> Јакобсонова студија пронашла је позитивну корелацију међу свим сенаторима женског пола и ''партизански'' поларизованог одговора.‍&zwj;<ref name="jacob-paper"/> Професорка Карин Вазби Андерсон са одсека за комуникације на Универзитету државе Колорадо описује положај прве даме као „праву локацију” ({{јез-енгл|site}}) за америчку женскост, једну већ направљену за симболичко преговарање женског идентитета.‍&zwj;<ref name="kva1">{{cite book |наслов=Inventing a Voice: The Rhetoric of American First Ladies of the Twentieth Century |chapter=The First Lady: A Site of 'American Womanhood' |презиме=Anderson |име=Karrin Vasby |editor-last=Meijer Wertheimer |editor-first=Molly |издавач=[[:en:Rowman & Littlefield|Rowman & Littlefield]] |ISBN=978-0-7425-2971-7 |стр=21 |година=2003. |quote=site for American womanhood, one ready made for the symbolic negotiation of female identity}}</ref> Тачније, Андерсонова наводи да је постојала културолошка пристрасност према традиционалним првим дамама и културолошка прохибиција против модерних првих дама; до времена Клинтонове, положај прве даме постао је поприште хетерогености и [[парадокс]]а.‍&zwj;<ref name="kva1"/> Барелова&nbsp;—&nbsp;као и биографи Џеф Герт и Дон Ван Ната млађи&nbsp;—&nbsp;истиче да је Клинтонова досегла своје највише нивое рејтинга одобравања као прва дама крајем [[1998]]. године: не за професионална или политичка достигнућа ње саме, већ за виђење као жртве веома јавне невере свог мужа.‍&zwj;<ref name="gerth-195"/>‍&zwj;<ref name="burrell-paper"/> Професорка на комуникацијама Кетлин Хол Џејмисон са Универзитета Пенсилванија видела је Клинтонову као савршен егземплар за [[двострука обавезаност|двоструку обавезаност]] ({{јез-енгл|double bind}}), где јој је било веома тешко да живи и у свету каријере и за породицу истовремено, али је без обзира на то ипак „постала сурогат на ком смо ми пројектовали своје ставове о особинама које су се некада сматрале некомпатибилнима”, што је даље довело до тога да се она често нађе у различитим „безизлазним ситуацијама” где је била осуђена на пораз ({{јез-енгл|no-win situations}}).‍&zwj;<ref name="khj1"/> Медијске студије професорка Лисе Бернс са Квинипијачког универзитета откриле су да је допринос штампе често обликовао Клинтонову као примерак модерне професионалне запослене мајке и као политичког уљеза заинтересованог за узурпирање власти [само] за себе.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Burns|2008|pp=135—136, 140—141}} »...&nbsp;press accounts frequently framing Clinton both as an exemplar of the modern professional working mother and as a political interloper interested in usurping power for herself.«</ref> Професорка [[енглески језик|енглеског језика]] Шарлот Темплин са Индијанаполиског универзитета показала је да су политичке [[карикатура|карикатуристе]] користиле разне врсте [[стереотип]]а&nbsp;—&nbsp;као што је ''замена полова'', радикални феминистички ''емаскулатор'' и жена које муж жели да се ''кутарише''&nbsp;—&nbsp;да портретирају Клинтонову као такву да крши [[родна улога|родне норме полова]].‍&zwj;<ref>{{cite journal |наслов=Hillary Clinton as Threat to Gender Norms: Cartoon Images of the First Lady |презиме=Templin |име=Charlotte |journal=Journal of Communication Inquiry |doi=10.1177/0196859999023001002 |volume=23 |issue=1 |стр=20—36 |година=1999. |quote=...&nbsp;political cartoonists using a variety of stereotypes&nbsp;–&nbsp;such as ''gender reversal'', radical feminist as ''emasculator'', and the wife the husband wants to ''get rid of''&nbsp;–&nbsp;to portray Hillary Clinton as violating gender norms.}}</ref>

[[Датотека:Defense.gov photo essay 091203-N-0696M-239.jpg|мини|десно|205п|alt=Бочни профил Клинтонове која гледајући на десну страну говори у микрофон, 2009. године|Хилари Клинтон (2009)]]

Када је почела да улази у ране фазе своје председничке кампање за [[2008]]. годину, магазин ''[[Тајм (часопис)|Тајм]]'' је на својој насловници објавио слику Хилари Клинтон у крупном плану, са два квадратића за одабир између „Волим је” ({{јез-енгл|Love Her}}) и „Мрзим је” ({{јез-енгл|Hate Her}});‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://content.time.com/time/covers/0,16641,20060828,00.html |наслов=The Presidential Ambitions of Hillary Clinton |датум=26. 8. 2006. |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |приступ-датум=27. 9. 2007.}}</ref> с друге стране, магазин -{''Mother Jones''}- насловио је свој профил Хилари „Харпи, Херој, Јерес: Хилари” ({{јез-енгл|Harpy, Hero, Heretic: Hillary}}).‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://www.motherjones.com/politics/2007/01/harpy-hero-heretic-hillary |наслов=Harpy, Hero, Heretic: Hillary |презиме=Hitt |име=Jack |magazine=[[:en:Mother Jones (magazine)|Mother Jones]] |датум=јануар/фебруар 2007 |приступ-датум=7. 10. 2007.}}</ref> Демократски ''нетрутс'' активисти доследно су давали Хилари веома ниске рејтинге у анкетама њима пожељних кандидата,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/09/25/opinion/25brooks.html |презиме=Brooks |име=David |наслов=The Center Holds |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=25. 9. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> док су опет неке конзервативне личности&nbsp;—&nbsp;као што су Брус Бартлет и Кристофер Руди&nbsp;—&nbsp;проглашавале председниковање Хилари Клинтон не тако лошим на крају крајева.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.creators.com/opinion/bruce-bartlett/conservatives-for-hillary.html |наслов=Conservatives for Hillary |презиме=Bartlett |име=Bruce |издавач=[[:en:Creators Syndicate|Creators Syndicate]] |датум=1. 5. 2007. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070513231134/http://www.creators.com/opinion/bruce-bartlett/conservatives-for-hillary.html |archivedate=13. 5. 2007. |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/02/19/us/politics/19clinton.html |презиме=Kirkpatrick |име=David D. |наслов=As Clinton Runs, Some Old Foes Stay on Sideline |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=19. 2. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Насловница часописа -{''The American Conservative''}- из октобра 2007. године насловљена је „Последњи атоми снаге Хиларине мржње” ({{јез-енгл|The Waning Power of Hillary Hate}}).‍&zwj;<ref>{{cite journal |URL=http://www.amconmag.com/2007/2007_10_22/index1.html |наслов=Contents: October 22, 2007&nbsp;Issue |journal=[[:en:The American Conservative|The American Conservative]] |датум=22. 10. 2007. |приступ-датум=29. 10. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071026051323/http://www.amconmag.com/2007/2007_10_22/index1.html |archivedate=26. 10. 2007.}}</ref> До децембра 2007. године, професорка комуникација Џејмисон посматрала је и уочила да су постојале велике количине [[мизогинија|мизогиније]] о Клинтоновој свеприсутне на интернету,‍&zwj;<ref name="bmj120707">{{cite journal |URL=http://www.pbs.org/moyers/journal/12072007/transcript1.html |наслов=Transcript: December 7, 2007 |journal=[[:en:Bill Moyers Journal|Bill Moyers Journal]] |издавач=[[Пи-Би-Ес|Public Broadcasting Service]] |датум=7. 12. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=We know that there's language to condemn female speech that doesn't exist for male speech. We call women's speech shrill and strident. And Hillary Clinton's laugh was being described as a cackle.}}</ref> све до укључивања [[Фејсбук]]а и других сајтова посвећеним осликавању Клинтонове у светлу у коме се она [[секс]]уално понижава.‍&zwj;<ref name="bmj120707"/> Она је истакла, као одговор на широко распрострањене коментаре на „смех Клинтонове”,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/10/02/AR2007100201940.html |наслов=Hillary Chuckles; Pundits Snort |презиме=Kurtz |име=Howard |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=3. 10. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> следеће: „Ми знамо да постоји језик којим се осуђује женски говор који не постоји за мушки говор. Називамо говор жене ''крештавим'' и ''пискавим''. А смех Хилари Клинтон био је описиван као ''кокодакање'' [''гакање''].”‍&zwj;<ref name="bmj120707"/> [[Епитет]] ''[[:en:Bitch (insult)|кучка]]''&nbsp;—&nbsp;који се приписивао Клинтоновој још од њених дана прве даме и који се могао видети код Карин Вазби Андерсон као алатка за сузбијање, против жена у америчкој политици‍&zwj;<ref>{{cite journal |наслов='Rhymes with rich': 'Bitch' as a tool of containment in contemporary American politics |презиме=Anderson |име=Karrin Vasby |journal=Rhetoric & Public Affairs |doi=10.1353/rap.2010.0082 |volume=2 |issue=4 |стр=599—623 |година=1999.}}</ref>&nbsp;—&nbsp;извинио се нарочито током кампање и поготово на интернету (с тим да ни конвенционални медији нису били искључени).‍&zwj;<ref>{{cite book |наслов=Women for President: Media Bias in Eight Campaigns |презиме=Falk |име=Erika |издавач=[[:en:University of Illinois Press|University of Illinois Press]] |ISBN=978-0-252-07511-7 |стр=161—163 |година=2007.}}</ref> Пратећи Клинтонин „момент гушења” ({{јез-енгл|choked up moment}}) и повезане инциденте у залету за [[Њу Хемпшир|њухемпишрски]] примар јануара 2008. године, и ''[[Њујорк тајмс]]'' и ''[[Њузвик]]'' открили су да се улога пола у кампањи померила у национални политички дискурс.‍&zwj;<ref name="nyt011008">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2008/01/10/us/politics/10women.html |наслов=Women's Support for Clinton Rises in Wake of Perceived Sexism |презиме=Kantor |име=Jodi |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=10. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="nw012108">{{cite magazine |URL=http://www.newsweek.com/letting-hillary-be-hillary-86471 |наслов=Letting Hillary Be Hillary |презиме=Meacham |име=Jon |magazine=[[Њузвик|Newsweek]] |датум=21. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=...&nbsp;the New Hampshire events brought an odd truth to light: though Hillary Rodham Clinton has been on the periphery or in the middle of national life for decades...&nbsp;(...)&nbsp;...&nbsp;she is one of the most recognizable but least understood figures in American politics.}}</ref> Уредник (сада бивши) ''Њузвика'' Џон Елис Мичам сумирао је однос између Клинтонове и америчке јавности рекавши да су догађаји из Њу Хемпшира „...&nbsp;чудну истину изнели на светло [дана]: иако је Хилари Родам Клинтон била на периферији или у средини националног живота деценијама...&nbsp;(...)&nbsp;...&nbsp;једна је од најпрепознатљивијих али најмање схваћених личности у Америчкој политици”.‍&zwj;<ref name="nw012108"/>‍&zwj;<ref name="nw012108"/>

{{multiple image|align=right|direction=vertical|total_width=215|image1=120214-D-TT977-225.jpg|alt1=Хилари Клинтон носи црвени мантил и стоји за говорницом на којој је печат Министарства одбране САД; она је насмејана и прича у црни микрофон, окренута надесно и с десном руком наслоњеном на говорницу|caption1=Хилари Клинтон 2013. године|image2=Hillary Clinton April 2015.jpg|alt2=Хилари Клинтон обучена у црни сако и зелену мајицу, са ланчићем и дискретном огрлицом на врату, насмејана седи у кафеу; испред ње је црвена шоља са тацном и чајник, а позадина и предњи делови фотографије су замућени због ефекта којим се на фотографији желела истакнути само Хилари Клинтон, шоља, тацна и чајник|caption2=Хилари Клинтон (2015)}}

Када је постала државна секретарка, њена слика у очима америчке јавности чинило се да се драматично побољшава; ''Хилари Родам Клинтон'' постаје једна од високо поштованих светских личности.‍&zwj;<ref name="elle-2012"/>‍&zwj;<ref name="pd-pop">{{cite news |URL=http://www.politicsdaily.com/2010/10/12/hillary-clinton-leads-the-pack-in-bloomberg-popularity-poll/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101014124653/http://www.politicsdaily.com/2010/10/12/hillary-clinton-leads-the-pack-in-bloomberg-popularity-poll/ |archivedate=14. 10. 2010. |наслов=Hillary Clinton Leads the Pack in Bloomberg Popularity Poll |презиме=Torregrossa |име=Luisita Lopez |рад=[[:en:Politics Daily|Politics Daily]] |датум=12. 10. 2010. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Добијала је доследно високе рејтинге одобравања (до [[2011]]. године, када је њена каријера била на врхунцу, не рачунајући период Левински скандала)‍&zwj;<ref name="gallup-mar2011">{{cite news |URL=http://www.gallup.com/poll/146891/Hillary-Clinton-Favorable-Near-Time-High.aspx |наслов=Hillary Clinton Favorable Near Her All-Time High |презиме=Saad |име=Lydia |издавач=[[Галуп|Gallup Organization]] |датум=30. 3. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> с тим да су њени рејтинзи (не)пожељности током [[2010]]. и 2011. године били највиши за једну активну, национално проминентну америчку политичку фигуру.‍&zwj;<ref name="pd-pop"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.yahoo.com/news/blogs/ticket/poll-third-americans-believe-clinton-ve-better-president-152358495.html |наслов=Poll: A third of Americans believe Clinton would've been a better president |презиме=Bailey |име=Holly |издавач=[[Yahoo! News]] |датум=16. 9. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> [[Интернет мем|Интернет ''мим'']] из [[2012]]. године под именом ''Текстови од Хилари'' ({{јез-енгл|Texts from Hillary}}) базирао се на слици Хилари Клинтон која седи у војном авиону носећи наочале и користећи мобилни телефон са замишљеним примаоцима и садржајима њених текстуалних порука. Виралну популарност је стекао међу млађим, технички стручнијим пратиоцима политике.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=257—259}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Ghattas|2013}}. плоче после стр.&nbsp;150.</ref> Клинтонова је настојала да објасни своју популарност говорећи почетком 2012. године како „...&nbsp;постоји одређена доследност између онога што је она и што ради...” и како „...&nbsp;мисли да су људи коначно рекли: ’Дакле, знаш, сада [некако] успевам да допрем до ње.’&thinsp;”.‍&zwj;<ref name="elle-2012"/> Хилари Клинтон је наставила с добрим резултатима у „[[Галуп]]овој анкети за најцењенијег мушкарца и жену” ({{јез-енгл|Gallup's most admired man and woman poll}}), а у [[2015]]. години Американци су је назвали „најцењенијом женом” за рекордни четрнаести пут директно и двадесети пут свеукупно гледајући.‍&zwj;<ref>{{cite press release |URL=http://www.gallup.com/poll/187922/clinton-admired-woman-record-20th-time.aspx |наслов=Clinton Most Admired Woman for Record 20th Time |издавач=[[Галуп|Gallup Organization]] |датум=28. 12. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

Њени рејтинзи пожељности опали су, међутим, након што је напустила уред и поново почела да се у очима јавности трансформише у лик партијске политике.‍&zwj;<ref name="Gallup1214">{{cite press release |URL=http://www.gallup.com/poll/180365/barack-obama-hillary-clinton-extend-run-admired.aspx |наслов=Barack Obama, Hillary Clinton Extend Run as Most Admired |издавач=[[Галуп|Gallup Organization]] |датум=29. 12. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> До септембра 2015. године, с њеном председничком кампањом за [[2016]]. иза угла и преплављеношћу вестима и извештавањима која се тичу употребе њеног приватног имејла у [[Стејт департмент]]у, Клинтонини рејтинзи „пропадају” на нивое који се могу сматрати њеним најнижим нивоима популарности икада.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.gallup.com/poll/185324/hillary-clinton-favorable-rating-one-worst.aspx |наслов=Hillary Clinton's Favorable Rating One of Her Worst |презиме=Dugan |име=Andrew |last2=McCarthy |first2=Justin |издавач=[[Галуп|Gallup Organization]] |датум=4. 9. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Током вођења кампање за 2016. годину рекла је: „Радим [[јога|јогу]], имам дуге шетње, волим да се дружим са својим псима.” Када је реч о музици, Хилари Клинтон каже: „Некако сам особа {{nowrap|[[1960-е|1960-их]]}}.”‍&zwj;<ref name="Chozik26Jan16">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2016/01/26/us/politics/hillary-clinton-battling-in-iowa-turns-warm-under-pressure.html |наслов=Hillary Clinton, Battling in Iowa, Turns Warm Under Pressure |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=26. 1. 2016. |приступ-датум=26. 1. 2016. |презиме=Chozik |име=Amy |стр=A1, A15 |quote=I do yoga, I do long walks, I like hanging out with my dogs.”&nbsp;•&nbsp;„I'm kind of a 1960s person.}}</ref> Током 2016. године, потврдила је следеће: „Ја нисам природни политичар, у случају да нисте приметили.”‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://theweek.com/speedreads/611770/hillary-clinton-not-natural-politician |наслов=Hillary Clinton: 'I am not a natural politician' |magazine=[[:en:The Week|The Week]] |датум=9. 3. 2016. |приступ-датум=2. 6. 2016. |quote=I am not a natural politician, in case you haven't noticed, like my husband or President Obama, so I have a view that I just have to do the best I can, get the results I can, make a difference in people's lives, and hope people see that I am fighting for them. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160505141510/http://theweek.com/speedreads/611770/hillary-clinton-not-natural-politician |archivedate=5. 5. 2016. |url-status=live}}</ref>‍&zwj;<ref name="iarl-not"/> Новинарка Индира А. Р. Лакшманан, која је увелико пратила Хилари Клинтон и као председничку кандидаткињу и као државну секретарку, верује да је Клинтонина персона била готово у потпуности различита у ове две улоге те да упркос томе што дефинитивно има политичке вештине које су потребне једном функционеру&nbsp;—&nbsp;„очигледно, међутим, нешто се изгледа деси Клинтоновој када је задатак питати људе да гласају за ''њу''”.‍&zwj;<ref name="iarl-not">{{cite news |URL=http://www.politico.com/magazine/story/2016/04/hillary-clinton-2016-the-mystery-of-the-two-hillarys-213813 |наслов=The Mystery of the Two Hillarys |презиме=Lakshmanan |име=Indira A. R. |издавач=[[:en:Politico|Politico]] |датум=14. 4. 2016. |приступ-датум=2. 6. 2016. |quote=Clearly, however, something seems to happen to Clinton when the task is asking people to vote for ''her''. |archiveurl=https://archive.today/20160602063420/http://www.politico.com/magazine/story/2016/04/hillary-clinton-2016-the-mystery-of-the-two-hillarys-213813 |archivedate=2. 6. 2016. |url-status=live }}</ref>

== Занимљивости ==
* Има много надимака; медији су често помињали „Бил и ''Хил''”, а политички противници комбиновали „Хилари” с другим речима које имају негативне конотације (нпр. „Хитлери”, „Хилдебист”, „Шилари”, „Шрилари” и сл.). Неретко се користе и иницијали ({{јез-енгл|HRC}}).‍ Док је била државна секретарка САД, приватна имејл адреса јој је била hdr22@clintonemail.com, а кодно име у Тајној служби САД „Евергрин”.&zwj;{{refn|group=н.|name="ex05"|Овај надимак користили су неки медији, помињући „Бил и ''Хил''”.‍&zwj;<ref name="Chelsea-Hill">{{cite web |URL=http://www.broadwayworld.com/bwwtv/article/Chelsea-Clinton-Announces-Baby-No-2-News-on-Twitter-20151222 |наслов=Chelsea Clinton Announces Baby No. 2 News on Twitter |издавач=Broadway World |датум=22. 12. 2015. |приступ-датум=9. 2. 2016. |quote=Check out the tweet below as well as congratulatory posts from the excited grandparents Bill and ''Hill''&thinsp;!}}</ref>‍&zwj;<ref name="Jones-Hill">{{cite magazine |URL=http://www.motherjones.com/politics/2015/12/heres-how-isis-gets-its-guns |наслов=Here's How the U.S. Is Unwittingly Helping to Arm ISIS |презиме=Rosenthal |име=Max J. |magazine=[[:en:Mother Jones (magazine)|Mother Jones]] |датум=11. 12. 2015. |приступ-датум=9. 2. 2015. |quote=Democrats too. Bill and ''Hill'' come to mind.}}</ref><br />Политички противници су често називали Клинтонову низом ’скованих’ имена, комбинујући „Хилари” с другим речима које имају негативне конотације. Овакви примери укључују: „Хитлери” ({{јез-енгл|Hitlery}}), комбинујући „Хилари” с презименом [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]]; „Хилдебист” ({{јез-енгл|Hildebeast}}), комбинујући „Хилари” с [[енглески језик|енглеском]] речју „вилдебист” ({{јез-енгл|wildebeest}}&nbsp;—&nbsp;„дивља звер”);‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://archive.org/details/studiesidentityp00dent |наслов=Studies of Identity in the 2008&nbsp;Presidential Campaign |презиме=Denton |име=Robert Jr |стр=[https://archive.org/details/studiesidentityp00dent/page/n24 8] |година=2010. |quote=Hitlery”&nbsp;•&nbsp;„Hildebeast}}</ref> „Шилари” ({{јез-енгл|Shillary}}), комбинујући „Хилари” с енглеском речју „шил” ({{јез-енгл|shill}}&nbsp;—&nbsp;„варалица”, „преварант”); „Шрилари” ({{јез-енгл|Shrillary}}), комбинујући „Хилари” с енглеском речју „шрил” ({{јез-енгл|shrill}}&nbsp;—&nbsp;„писка[ње]”, „крешта[ње]”).‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://archive.org/details/biggirlsdontcrye0000trai |наслов=Big Girls Don't Cry: The Election that Changed Everything |презиме=Traister |име=Rebecca |стр=[https://archive.org/details/biggirlsdontcrye0000trai/page/169 169] |година=2010. |quote=Shillary”&nbsp;•&nbsp;„Shrillary}}</ref><br />У неким приликама, нарочито у имејл кореспонденцији, Клинтонова је помињала своје бивше разговоре или је потписивала нове својим иницијалима, „ХРК” ({{јез-енгл|HRC}}).‍&zwj;<ref name="Ross-HRC">{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/news/the-fix/wp/2015/11/19/the-fascinating-history-of-when-hillary-clinton-has-chosen-to-use-her-maiden-name/?tid=sm_tw |наслов=Hillary Clinton will no longer be called 'Rodham'. Here's her complicated history with her maiden name. |презиме=Ross |име=Janell |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=30. 11. 2015. |приступ-датум=9. 2. 2015. |quote=HRC}}</ref><br />Док је служила као [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државна секретарка]] [[Сједињене Америчке Државе|САД]], Хилари Клинтон је као своју приватну имејл адресу користила -{''hdr22@clintonemail.com''}-,‍&zwj;<ref name="Flores-hdr22">{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/what-clintons-emails-reveal-about-family-pseudonyms/ |наслов=What Hillary Clinton's emails reveal about family aliases and nicknames |презиме=Flores |име=Reena |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=8. 1. 2016. |приступ-датум=9. 2. 2015. |quote=hdr22@clintonemail.com}}</ref> скраћујући тако своје предбрачне иницијале; ово је Клинтонин противник Едвард Клајн протумачио као „преношење двојности у погледу њеног брачног идентитета”.‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=dIMcCgAAQBAJ&dq=Unlikeable:+The+Problem+with+Hillary&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwir85LSxevKAhWJO5oKHVeiBHYQ6AEIGzAA |наслов=Unlikeable: The Problem with Hillary |презиме=Klein |име=Edward |location=Google Books |издавач=Regnery Publishing, Incorporated, An Eagle Publishing Company |volume=III |датум=28. 9. 2015. |приступ-датум=9. 2. 2016. |quote=conveying duplicity regarding her marital identity}}</ref><br />Клинтонино кодно име у Тајној служби САД је „Евергрин” ({{јез-енгл|Evergreen}}).‍&zwj;<ref name="Kessler">{{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=Q2fhPjTJutgC |наслов=In the President's Secret Service: Behind the Scenes with Agents in the Line of Fire and the Presidents They Protect |презиме=Kessler |име=Ronald |location=[[Гугл књиге|Google Books]] |издавач=Three Rivers Press |година=2010. |приступ-датум=9. 2. 2016. |quote=Evergreen}}</ref>‍&zwj;<ref name="AF1">{{cite book |URL=https://archive.org/details/airforceonehisto00wals |наслов=Air Force One: A History of the Presidents and Their Planes |chapter=Appendix |презиме=Walsh |име=Kenneth T. |издавач=Hyperion |ISBN=978-1-4013-0004-3 |стр=[https://archive.org/details/airforceonehisto00wals/page/227 227] |година=2003. |quote=Evergreen}}</ref>}}
* Није села за волан аутомобила од [[1996]]. до [[2014]]. године.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/news/post-politics/wp/2014/01/27/hillary-clinton-last-time-i-drove-was-1996/ |наслов=Hillary Clinton: Last time I drove was 1996 |презиме=Blake |име=Aaron |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=27. 1. 2014. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.usatoday.com/story/money/cars/2014/01/27/hillary-clinton-car-auto-drive-nada/4942881/ |наслов=Hillary Clinton hasn't driven a car since 1996 |презиме=Camia |име=Catalina |рад=[[:en:USA Today|USA Today]] |датум=27. 1. 2014. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/hillary-clinton-hasnt-driven-a-car-since-1996/ |наслов=Hillary Clinton hasn’t driven a car since 1996 |презиме=Condon |име=Stephanie |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=27. 1. 2014. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/01/hillary-clinton-says-she-hasnt-driven-a-car-since-1996/ |наслов=Hillary Clinton Says She Hasn't Driven a Car Since 1996 |издавач=[[:en:ABC News|ABC News]] via ''[[:en:Good Morning America|Good Morning America]]'' |датум=27. 1. 2014. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/shortcuts/2014/jan/28/hillary-clinton-cant-drive-deskilling |наслов=Why Hillary Clinton can't drive any more and other tales of deskilling |презиме=Benedictus |име=Leo |рад=[[Гардијан|The Guardian]] |датум=28. 1. 2014. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.usnews.com/news/blogs/ken-walshs-washington/2014/01/28/hillary-clinton-regrets-not-driving-a-car-since-1996 |наслов=Hillary Clinton Regrets Not Driving a Car Since 1996 |презиме=Walsh |име=Kenneth T. |издавач=[[:en:U.S. News|U.S. News]] |датум=28. 1. 2014. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>
* Њени другари из средње школе дали су јој у младости епитет „особа која ће вероватно успети у животу”.‍&zwj;<ref name="therichestfacts"/>
* Ставља љути [[табаско]] сос на све што једе, па чак и салату.‍&zwj;<ref>{{cite journal |URL=http://www.wsj.com/articles/SB10000872396390443684104578066631931377740 |наслов=For Clinton as Top Diplomat, Tumultuous Closing Chapter |презиме=Langley |име=Monica |рад=The World Street Journal |датум=25. 10. 2012. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.huffingtonpost.com/2015/04/10/hillary-clinton-nonpolitical-facts_n_7021036.html |наслов=17 Little-Known Facts About Hillary Clinton That Have Nothing To Do With Her Politics |презиме=Boboltz |име=Sara |рад=[[Хафингтон пост|The Huffington Post]] |датум=10. 4. 2015. |приступ-датум=3. 2. 2016. |quote=She puts hot sauce on everything, even salad.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://whatculture.com/history/20-mind-blowing-facts-about-hillary-clinton.php |наслов=20&nbsp;{{nowrap|Mind-Blowing}} Facts About Hillary Clinton |презиме=Waugh |име=Chris |рад=What Culture |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.sliptalk.com/hillary-clinton-facts/ |наслов=Here Are 17&nbsp;Facts About Hillary Clinton That You Probably Didn’t Know About |рад=SlipTalk |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="therichestfacts">{{cite news |URL=http://www.therichest.com/rich-list/most-influential/12-facts-about-hillary-clinton-you-probably-didnt-know/?view=all |наслов=12 Facts About Hillary Clinton You Probably Didn’t Know |презиме=Lee |име=King |рад=The Richest |датум=28. 10. 2015. |приступ-датум=3. 2. 2016. |archivedate=04. 02. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160204200718/http://www.therichest.com/rich-list/most-influential/12-facts-about-hillary-clinton-you-probably-didnt-know/?view=all |url-status= }}</ref>
* Када је имала 12&nbsp;година, послала је писмо [[Наса|{{nowrap|NASA-и}}]], упитавши како да постане астронаут, а они су јој одговорили да не примају жене.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.examiner.com/article/was-hillary-clinton-lying-about-the-nasa-no-girls-allowed-letter |наслов=Was Hillary Clinton lying about the NASA 'no girls allowed' letter? |презиме=Whittington |име=Mark |рад=Examiner |датум=10. 6. 2013. |приступ-датум=3. 2. 2016. |archiveurl=https://archive.today/20160204091946/http://www.examiner.com/article/was-hillary-clinton-lying-about-the-nasa-no-girls-allowed-letter |archivedate=4. 2. 2016. |url-status=dead }}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/hillary-clinton-i-wanted-to-be-an-astronaut/ |наслов=Hillary Clinton: I wanted to be an astronaut |презиме=Condon |име=Stephanie |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=17. 7. 2015. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.washingtonpost.com/news/fact-checker/wp/2015/11/30/hillary-clintons-often-told-story-that-nasa-rejected-her-childhood-dream-of-becoming-a-female-astronaut/ |наслов=Hillary Clinton's {{nowrap|often-told}} story that NASA rejected her childhood dream of becoming an astronaut |презиме=Lee |име=Michelle Ye Hee |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=30. 11. 2015. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>
* Свог мачка који се зове -{''Socks''}- ([[српски језик|срп.]] досл. „чарапе”), држала је на узици и није му дозвољавала да напушта имање [[Бела кућа|Беле куће]] док је [[Бил Клинтон|Бил]] био председник.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://americacomesalive.com/2014/07/21/clinton-pets-buddy-socks/#.VrHLFtIrKUk |наслов=The Clinton Pets, Buddy and Socks |презиме=Kelly |име=Kate |рад=America Comes Alive |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://wonkette.com/406459/socks-clintons-abandoned-cat-finally-dies |наслов=Socks, Clintons’ Abandoned Cat, Finally Dies |презиме=Layne |име=Ken |magazine=[[:en:Wonkette|Wonkette]] |датум=21. 2. 2009. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>
* Када је завршила службену посету [[Јемен]]у као [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државна секретарка]], улазећи у авион спотакла се и пала.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/howaboutthat/8254688/Hillary-Clinton-falls-boarding-plane.html |наслов=Hillary Clinton falls boarding plane |рад=[[:en:The Daily Telegraph|The Telegraph]] |датум=12. 1. 2011. |приступ-датум=3. 2. 2016. |archivedate=18. 3. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160318064432/http://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/howaboutthat/8254688/Hillary-Clinton-falls-boarding-plane.html |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.huffingtonpost.com/2011/01/12/hillary-clinton-falls-yemen_n_807849.html |наслов=Hillary Clinton Falls While Boarding Plane In Yemen (VIDEO) |рад=[[Хафингтон пост|The Huffington Post]] |датум=12. 1. 2011. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.dailymail.co.uk/news/article-1346410/Hillary-Clinton-takes-tumble-boards-plane-meeting-Yemeni-President.html |наслов=Have a nice trip, Hillary? Mrs Clinton takes a tumble as she boards plane |рад=[[Дејли мејл|Daily Mail]] |датум=12. 1. 2011. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>
* Док је држала говор [[2014]]. године у [[Лас Вегас|Вегасу]], маскирана жена ју је гађала ципелом, али се она измакла и није била погођена (слично „ескиважи” бившег председника [[Џорџ В. Буш|Џорџа В. Буша]]).‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.cbsnews.com/news/shoe-thrown-at-hillary-clinton-during-las-vegas-speech/ |наслов=Shoe thrown at Hillary Clinton during Las Vegas speech |издавач=[[:en:CBS News|CBS News]] |датум=10. 4. 2014. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.usatoday.com/story/news/politics/2014/04/10/hillary-clinton-shoe-las-vegas-speech/7564937/ |наслов=Shoe thrown at Hillary Clinton at Vegas speech |презиме=Camia |име=Catalina |рад=[[:en:USA Today|USA Today]] |датум=10. 4. 2014. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/northamerica/usa/10759320/Hillary-Clinton-has-shoe-thrown-at-her-during-speech-in-Las-Vegas.html |наслов=Hillary Clinton has shoe thrown at her during speech in Las Vegas |рад=[[:en:The Daily Telegraph|The Telegraph]] |датум=11. 4. 2014. |приступ-датум=3. 2. 2016. |archivedate=1. 6. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601223949/http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/northamerica/usa/10759320/Hillary-Clinton-has-shoe-thrown-at-her-during-speech-in-Las-Vegas.html |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/politics/hillary-clinton/alison-ernst-charged-hillary-clinton-shoe-throwing-gets-1-year-n316556 |наслов=Alison Ernst, Charged for Hillary Clinton Shoe-Throwing, Gets {{nowrap|1-Year}} Probation |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=3. 3. 2015. |приступ-датум=3. 2. 2016.}}</ref>

== Изборна историја ==
{{Election box begin |наслов=[[Избори за Сенат САД у Њујорку 2000.]]}}
{{Election box candidate with party link
 |party = Демократска странка (САД)
 |candidate = Хилари Родам Клинтон
 |votes = 3.747.310
 |percentage = 55,3
 |change =
}}
{{Election box candidate with party link
 |party = Републиканска странка (САД)
 |candidate = Рик Лазио
 |votes = 2.915.730
 |percentage = 43,0
 |change =
}}
{{Election box end}}

{{Election box begin |наслов=Избори за Сенат САД у Њујорку 2006.}}
{{Election box candidate with party link
 |party = Демократска странка (САД)
 |candidate = Хилари Родам Клинтон
 |votes = 3.008.428
 |percentage = 67,0
 |change = +&thinsp;11,7
}}
{{Election box candidate with party link
 |party = Републиканска странка (САД)
 |candidate = Џон Спенсер
 |votes = 1.392.189
 |percentage = 31,0
 |change = −&thinsp;12,0
}}
{{Election box end}}

{{Election box begin no change |title=Демократски председнички примарни избори 2008.}}
{{Election box candidate with party link no change
 |party = Демократска странка (САД)
 |candidate = [[Барак Обама|Барак Хусејн Обама]]
 |votes = 2.272,5&nbsp;делегата<br />(33&nbsp;државе)
 |percentage = 47,3 {{nowrap|бирачког тела}}
}}
{{Election box candidate with party link no change
 |party = Демократска странка (САД)
 |candidate = Хилари Родам Клинтон
 |votes = 1.978<span style="visibility:hidden">,0</span>&nbsp;делегата<br />(23&nbsp;државе)
 |percentage = 48,0 {{nowrap|бирачког тела}}
}}
{{Election box end}}

{{Election box begin no change |title=Демократски председнички примарни избори 2016.}}
{{Election box candidate with party link no change
 |party = Демократска странка (САД)
 |candidate = Хилари Родам Клинтон
 |votes = 2.842<span style="visibility:hidden">,0</span>&nbsp;делегата<br />(34&nbsp;државе)
 |percentage = 55,2 {{nowrap|бирачког тела}}
}}
{{Election box candidate with party link no change
 |party = Демократска странка (САД)
 |candidate = [[Берни Сандерс|Бернард Берни Сандерс]]
 |votes = 1.865<span style="visibility:hidden">,0</span>&nbsp;делегата<br />(23&nbsp;државе)
 |percentage = 43,1 {{nowrap|бирачког тела}}
}}
{{Election box end}}

{{Election box begin no change |title=[[Председнички избори у САД 2016.]]}}
{{Election box candidate with party link no change
 |party = Републиканска странка (САД)
 |candidate = [[Доналд Трамп|Доналд Џон Трамп]]
 |votes = {{abbr|304|Према резултатима по државама, Трамп је добио 306 ’обећаних’ (енгл. pledged) електора а Клинтонова 232. Изгубили су два односно пет гласова од ’неверних’ (енгл. faithless) електора, редом. Потпредседнички кандидати Пенс и Кејн изгубили су један односно пет гласова, редом.}}&nbsp;[[Колегијум изборника (САД)|електора]]<br />{{nowrap|(30&nbsp;држава&nbsp;+&nbsp;[[:en:Maine's 2nd congressional district|ME-02]])}}
 |percentage = 46,1 {{nowrap|бирачког тела}}
}}
{{Election box candidate with party link no change
 |party = Демократска странка (САД)
 |candidate = Хилари Родам Клинтон
 |votes = {{abbr|227|Према резултатима по државама, Трамп је добио 306 ’обећаних’ (енгл. pledged) електора а Клинтонова 232. Изгубили су два односно пет гласова од ’неверних’ (енгл. faithless) електора, редом. Потпредседнички кандидати Пенс и Кејн изгубили су један односно пет гласова, редом.}}&nbsp;електора<br />(20&nbsp;држава&nbsp;+&nbsp;[[:en:United States presidential election in the District of Columbia, 2016|ДК]])
 |percentage = 48,2 {{nowrap|бирачког тела}}
}}
{{Election box end}}

== Родословље ==
{{породично стабло
| име = Хилари Клинтон
| style = font-size: 90%;<!-- line-height: 110%;-->
| border = 1
| boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0;
| boxstyle_1 = background-color: #fcc;
| boxstyle_2 = background-color: #fb9;
| boxstyle_3 = background-color: #ffc;
| boxstyle_4 = background-color: #bfc;<!--
| boxstyle_5 = background-color: #9fe;-->
| 1 = 1. '''Хилари Дајана Родам''' (рођ. 1947)<br /><small>Чикаго, Илиноис</small>
| 2 = 2. Хју Елсворт Родам (1911—1993)<br /><small>Скрантон, Пенсилванија</small>
| 3 = 3. Дороти Ема Хауел (1919—2011)<br /><small>Чикаго, Илиноис</small>
| 4 = 4. Хју Родам (1879—1965)<br /><small>Западни Кијо, гр. Дарам, Енглеска</small>
| 5 = 5. Хана Џоунс (1882—1952)<br /><small>Скрантон, Пенсилванија</small>
| 6 = 6. Едвин Џон Хауел мл. (1897—1946)<br /><small>Елџин, Илиноис</small>
| 7 = 7. Дела Мари (1902—1960)<br /><small>Орора, Илиноис</small>
| 8 = 8. Џонатан Родам (1843—1917)<br /><small>Холмсајд, гр. Дарам, Енглеска</small>
| 9 = 9. Изабела Симпсон Бел (1849—1917)<br /><small>Енфилд Плејн, гр. Дарам, Енглеска</small>
| 10 = 10. Џон Џоунс (1836—?)<br /><small>Велс</small>
| 11 = 11. Мери ? (1839—?)<br /><small>Велс</small>
| 12 = 12. Едвин Џон Хауел (1867—1941)<br /><small>Бристол, Енглеска</small>
| 13 = 13. Ема Џозефина Монк (1874—1940)<br /><small>Канада</small>
| 14 = 14. Данијел Мари (1859—?)<br /><small>Онтарио, Канада</small>
| 15 = 15. Дилија Мартин (1861—?)<br /><small>Лејк Супиријор, Мичиген</small>&zwj;<ref name="nehgs"/>&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://wargs.com/political/rodham.html |наслов=Ancestry of Sen. Hillary Rodham Clinton |author=William Addams Reitwiesner |издавач=William Addams Reitwiesner Genealogical Services |приступ-датум=12. 10. 2018. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220407050004/http://wargs.com/political/rodham.html |archivedate=7. 4. 2022. |url-status=live}}</ref>
}}

== Галерија ==
<div style="text-align:center">
{| style="margin:0 auto"
|-
|<gallery mode="nolines" widths="195px" heights="125px" style="font-size:90%;">
Датотека:Hillary Clinton at the 1992 Inaugural Ball.jpg |alt=Хилари Родам Клинтон у свечаној златној хаљини стоји поред огледала; на инаугуралном балу (1993) |Хилари Родам Клинтон на инаугуралном балу<br />(1993)
Датотека:Hillary Rodham Clinton playing a Nintendo Game Boy video game on the flight from Austin en route to Washington, DC.jpg |alt=Хилари Клинтон игра Нинтендо игрицу Game Boy; поглед на фотографији с мало боје јој је усмерен према конзоли, овални прозор авиона је на левој страни, а на столу испред ње и испод прозора налази се чаша с пићем која је на салвети са службеним печатом; још једна иста салвета налази се на десној страни, на великом правоугаоном подметачу; на лету из Остина за Вашингтон (6. април 1993) |Хилари Клинтон игра [[Нинтендо]] игрицу -{''Game Boy''}- на лету из [[Остин]]а за [[Вашингтон]]<br />([[6. април]] [[1993]])
Датотека:Hawaii Gov Cayetano and Hillary Clinton, September 1995.JPEG |alt=Гувернер Хаваја Бен Кајетано и одређена жена обучена у црвено, са још много људи около, дочекују Хилари Клинтон која у плавом оделу и са златним шеширом на глави стиже на комеморацију поводом 50. годишњице II светског рата (ВВБ Хикам, 1. септембар 1995) |Гувернер [[Хаваји|Хаваја]] Бен Кајетано дочекује Клинтонову која стиже на комеморацију поводом 50. годишњице [[Други светски рат|-{II}-&nbsp;светског рата]]<br />(ВВБ Хикам, [[1. септембар]] [[1995]])
Датотека:Hillary Clinton speaks in Honduras 1998.jpg |alt=Прва дама Хилари Родам Клинтон обучена у смећкасто одело са говорнице се обраћа стотинама америчких војника у ВВБ Сото Кано поводом њихових напора уложених за санирање штете урагана „Мич” (Хондурас, 19. новембар 1998) |Прва дама Хилари Родам обраћа се стотинама [[Оружане снаге САД|америчких војника]] у ВВБ Сото Кано поводом санирања штете [[ураган]]а „Мич”<br />([[Хондурас]], [[19. новембар]] [[1998]])
Датотека:Hillary Clinton in 1999-2.jpg |alt=Хилари Родам Клинтон „неслужбено” одевена; носи светлосмеђи сако и белу мајицу, насмејана је, а иза ње се виде гране дрвећа (7. април 1999) |Хилари Родам Клинтон „неслужбено” одевена<br />([[7. април]] [[1999]])
Датотека:Hillary Clinton (by Brett Weinstein).jpg |alt=Председничка кандидаткиња у црном сакоу и црвеној блузи, држећи микрофон у својој десној руци и с подигнутом левом руком, стоји и прича у конгресном центру поводом предстојећих избора на којима ће изгубити (Џорџија, 30. јануар 2008) |Председничка кандидаткиња држи говор у конгресном центру поводом предстојећих избора на којима ће изгубити<br />([[Џорџија]], [[30. јануар]] [[2008]])
Датотека:Secretary Clinton Travels to Afghanistan (4374082168).jpg |alt=Америчка секретарка Хилари Клинтон седи са још 15-ак највиших званичника и више окупљених који стоје около; за округлим столом у Амбасади САД у ратом уздрманом Кабулу (Авганистан, 19. новембар 2009) |Америчка секретарка Клинтонова за округлим столом у Амбасади САД у [[Рат у Авганистану (2001—2014)|ратом]] уздрманом [[Кабул]]у<br />([[Авганистан]], [[19. новембар]] [[2009]])
Датотека:Ecuadorian President Correa and Secretary Clinton Hold Press Avail (4685856983).jpg |alt=Хилари Клинтон у свечаном црвеном оделу и еквадорски председник Рафаел Кореа лево од ње, седе у његовом уреду; иза њих је еквадорска и америчка велика застава на сталку, војник и фигура у самом десном углу; ишчекују прес-конференцију (Кито, 8. јун 2010) |Клинтонова и [[еквадор]]ски председник Рафаел Кореа ишчекују {{nowrap|прес-конференцију}}<br />([[Кито]], [[8. јун]] [[2010]])
Датотека:Clinton visits Shwedagon Pagoda.jpg |alt=Хилари Клинтон обучена у светлоплаво одело стоји на слици десно од тројице званичника обучених у униформе и десном руком — држећи одређену чашу — приступа познатој пагоди Шведагон; као секретарка у посети Бурми (2. децембар 2011) |Хилари Клинтон као секретарка у посети [[Мјанмар|Бурми]] и познатој [[Пагода|пагоди]] ''[[Шведагон]]''<br />([[2. децембар]] [[2011]])
Датотека:Secretary Clinton Arrives in Phnom Penh for ASEAN-related Meetings (7549699448).jpg |alt=Секретарка након слетања у Пном Пен код црвеног тепиха уручује цвеће девојчици која ју је дочекала; Хилари Клинтон је обучена у белу мајицу и тамне хлаче, а коса јој је свезана у реп; лево стоји неки званичник који ју је дочекао, а иза — код степеница за авион — бодигард; поводом регионалних конференција и билатералних састанака (Камбоџа, 11. јул 2012) |Секретарка слеће у [[Пном Пен]] поводом регионалних конференција и билатералних састанака<br />([[Камбоџа]], [[11. јул]] [[2012]])
Датотека:Hillary Rodham Clinton, Chatham House Prize 2013 Winner (10209889514).jpg |alt=Хилари Клинтон, крупни план; иза је плави зид са шарама; као освајачица награде Чатам хаус у посети тој установи (11. октобар 2013) |Хилари Клинтон као освајачица награде ''Чатам хаус'' у посети тој установи<br />([[11. октобар]] [[2013]])
Датотека:Giorgio-Starace-e-H.Clinton-10-Giu-2011.jpg |alt=Италијански дипломата и амбасадор УАЕ Ђорђо Стараче с Хилари Родам Клинтон; у раскошној просторији је још окупљених шеика и званичника; напред је сто са златним платном преко, а у позадини се виде врхови шест сталака са заставама (29. децембар 2014) |[[Италија]]нски дипломата и амбасадор [[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]] Ђорђо Стараче с Хилари Родам Клинтон<br />([[29. децембар]] [[2014]])
Датотека:HRC in Iowa APR 2015.jpg |alt=Хилари Клинтон у црном сакоу и зеленој мајици, насмејана гледа у камеру; слика је у крупном плану; Клинтонова започиње с кампањом за нове председничке изборе (Ајова, 14. април 2015) |Клинтонова започиње с кампањом за нове председничке изборе<br />([[Ајова]], [[14. април]] [[2015]])
Датотека:Hillary Clinton speaking at the Brown & Black Presidential Forum.jpg |alt=Хилари Клинтон насмејана седи у тамном плаво-црном џемперу, окренута на леву страну; иза је двоје младих Азијата; на форуму Браун-ен-блек у Шезлоу аудиторијуму на Универзитету Дрејк, где је почетком изборне године држала говор (Ајова, 11. јануар 2016) |Форум ''Браун-ен-блек'' у Шезлоу аудиторијуму на Универзитету Дрејк, где је Клинтонова почетком изборне године држала говор<br />([[Ајова]], [[11. јануар]] [[2016]])
Датотека:Hillary Clinton 2016 DNC Speech.webm |alt=Хилари Клинтон на Демократској националној конвенцији, након што ју је представила ћерка Челси Викторија, у видео-снимку прихвата номинацију за председницу САД; обучена је у бело одело, узбуђена и говори веома одлучно (Пенсилванија, 28. јул 2016) |<div style="padding-top:1.8em">Хилари Клинтон на ДНК, након што ју је представила ћерка Челси Викторија, прихвата номинацију за председницу САД<br />([[Пенсилванија]], [[28. јул]] [[2016]])</div>
Датотека:Hillary for America Pride.svg|alt=Званични геј прајд лого Клинтонине кампање 2016; велико латиничко штампано слово „H” обојено у шест различитих боја (одозго надоле: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, љубичаста), са стрелицом усмереном надесно преко хоризонталног дела слова „H”; врх стрелице лежи уз десну усправну линију слова „H”, а горе и доле вире два троугла које врх стрелице није прекрио; „Хилари за Америку” (енгл. Hillary for America) мото је њене кампање за изборе 2016. године |Званични геј прајд лого Клинтонине кампање 2016; „Хилари за Америку” ({{јез-енгл|Hillary for America}}) мото је њене кампање за изборе [[2016]]. године
</gallery>
|}</div>
--------
<br /><div style="text-align:center">
{| style="margin:0 auto"
|-
|<gallery mode="nolines" widths="195px" heights="125px" style="font-size:90%;">
Датотека:Hillary Clinton Bill on stage.jpg |alt=Хилари Родам и Џеферсон Бил Клинтон плешу на позорници; десно од њих је микрофон на сталку, а иза је зид у дезену америчке заставе и велики печат инаугурације (Бела кућа, јануар 1997) |Хилари и Џеферсон Бил Клинтон плешу на позорници<br />([[Бела кућа]], јануар 1997)
Датотека:RoseLawFirmRearCorner2008.jpg |alt=Црвена дуга троспратница од цигле: Адвокатска фирма „Роуз” у Литл Року, где је Хилари Клинтон провела много времена радећи као адвокатица (Арканзас, 14. новембар 2008) |[[Роуз (адвокатска канцеларија)|Адвокатска фирма „Роуз”]] у [[Литл Рок (Арканзас)|Литл Року]], где је Хилари Клинтон провела много времена радећи као адвокатица<br />([[Арканзас]], [[14. новембар]] [[2008]])
Датотека:Hillary Clinton sworn in as Sec'y of State 2-2-09.jpg |alt=Секретарка Клинтонова церемонијално полаже заклетву поред потпредседника Бајдена (испред Хилари) те бившег председника Била (лево од Хилари), ћерке Челси (лево од Била) и мајке Дороти (између Челси и Бајдена); лево стоји америчка застава, а иза је свечана златаста завеса (Стејт департмент, Вашингтон; 2. фебруар 2009) |Секретарка Клинтонова церемонијално полаже заклетву поред потпредседника [[Џо Бајден|Бајдена]] те бившег председника [[Бил Клинтон|Била]], ћерке [[Челси Клинтон|Челси]] и мајке [[Дороти Хауел Родам|Дороти]]<br />([[Стејт департмент]], [[Вашингтон]]; [[2. фебруар]] [[2009]])
Датотека:Secretary Clinton Lays a Wreath in the Hall of Remembrance (3326020895).jpg |alt=Секретарка у посети Израелу поново пали вечну ватру и полаже венац у Меморијалном центру сећања (Јад Вашем); на фотографији направљеној ноћу је још седам особа, од којих су две на Хилариној десној страни и две на њеној левој страни а за говорницом; у првом плану је венац, а у позадини зид од огромног камења (Јерусалим, 3. март 2009) |Секретарка у посети [[Израел]]у поново пали вечну ватру и полаже венац у [[Јад Вашем|Меморијалном центру сећања]] (Јад Вашем)<br />([[Јерусалим]], [[3. март]] [[2009]])
Датотека:Secretary Clinton Addresses Mumbai Consulate Staff (3734617996).jpg |alt=Секретарка у посети Мумбајском конзулату током догађаја у Кристалној дворани луксузног хотела „Таџ палата”; она раширених руку стоји у плавом оделу, за говорницом, а иза су два велика орнамента и украшени зид (Мумбај, Индија; 19. јул 2009) |Секретарка у посети Мумбајском конзулату током догађаја у Кристалној дворани луксузног хотела „Таџ палата”<br />([[Мумбај]], [[Индија]]; [[19. јул]] [[2009]])
Датотека:Secretary Clinton, Indian Minister of External Affairs S.M. Krishna, and President Obama Pose for Photo.jpg |alt=Хилари Клинтон (на левој страни слике) као државна секретарка поред америчког председника Барака Обаме (на десној страни слике) и индијског министра спољних послова Соманахалија Кришне (у средини); иза је камин на којем су две вазе, цвеће између њих, а изнад урамљени портрет првог председника Џорџа Вашингтона (Стејт департмент, Вашингтон; 3. јун 2010) |Хилари Клинтон као државна секретарка поред [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] председника [[Барак Обама|Барака Обаме]] и [[Индија|индијског]] министра спољних послова Соманахалија Кришне<br />([[Стејт департмент]], [[Вашингтон]]; [[3. јун]] [[2010]])
Датотека:2012 IWOC Award winners with Hillary Rodham Clinton and Michelle Obama.jpg |alt=Хилари Клинтон с Мишел Обамом и још тринаест жена на додели награде IWOC у Стејт департменту; осам жена, укључујући Хилари и Мишел, седи напред док осталих седам стоји иза; на зиду у позадини је плави зид са више пута латиничким великим (већим и мањим) штампаним словима исписаним текстом „International Women of Courage Awards” (Вашингтон, 8. март 2012) |<div style="padding-top:2.0em">Хилари Клинтон с [[Мишел Обама|Мишел Обамом]] на додели награде -{IWOC}-&nbsp;—&nbsp;за охрабривање жена&nbsp;—&nbsp;у [[Стејт департмент]]у<br />([[Вашингтон]], [[8. март]] [[2012]])</div>
Датотека:Secretary Clinton Poses With Saudi Arabian Defense Minister Salman (7072192719).jpg |alt=Секретарка Клинтонова у бело-сиво-црној блузи и црним хлачама стоји поред саудијског министра одбране Салмана бин Абдулазиза и још неког шеика; у позадини је америчка и саудијска застава (Стејт департмент, Вашингтон; 12. април 2012) |Секретарка Клинтонова поред [[Саудијска Арабија|саудијског]] министра одбране [[Салман од Саудијске Арабије|Салмана бин Абдулазиза]]<br />([[Стејт департмент]], [[Вашингтон]]; [[12. април]] [[2012]])
</gallery>
|}</div>
--------
<br /><div style="text-align:center">
{| style="margin:0 auto"
|-
|<gallery mode="nolines" widths="195px" heights="125px" style="font-size:90%;">
Датотека:Hillary Clinton, by Ranan Lurie.jpg |alt=Карикатура Хилари Клинтон (Ранан Лури, 2000) |Карикатура Хилари Клинтон<br />(Ранан Лури, 2000)
Датотека:Nazi Hillary - September 15, 2007.jpg |alt=Плава лутка Хилари Клинтон с кукастим крстовима на лактовима, која је представља као нацисту (антиратне демонстрације у Вашингтону, 15. септембар 2000) |Лутка Хилари Клинтон која је представља као [[Нацизам|нацисту]]<br />(антиратне демонстрације у [[Вашингтон]]у, [[15. септембар]] [[2000]])
Датотека:Hillary Clinton to visit the Cook Islands.png |alt=Пољски стрип објављен на Polandball-у пред посету државне секретарке Куковим Острвима, када је влада имала проблема с превозом — била су доступна само три ес-ју-вија, па су се возила позајмљивала од грађана; текст стрипа: CI: Please come here, mighty America, I even bought of SUVs!; US: [Cook Islands? Sounds tasty!] Well, ok. /Soon.../ US: Do you have a McDonald's? CI: Eh... (17. август 2012) |[[Пољска|Пољски]] стрип објављен на {{nowrap|-{''Polandball''}--у}} пред посету државне секретарке [[Кукова Острва|Куковим Острвима]], када је влада имала проблема с превозом&nbsp;—&nbsp;била су доступна само три {{nowrap|ес-ју-вија}}, па су се возила позајмљивала од грађана<br />([[17. август]] [[2012]])
Датотека:Rose Hillary First Lady 20070601.jpg |alt=Ружа имена Хилари прва дама; црвена ружа (енгл. Rosa 'Hillary First Lady'); Louis Laperrière 1995 (France) |Ружа имена ''Хилари прва дама'' ({{јез-енгл|Rosa 'Hillary First Lady'}})<br /><small>''[Louis Laperrière 1995 (France)]''</small>
Датотека:Secretary Clinton - Tomorrow Will Be Better.ogv |alt=Секретарка Хилари Родам Клинтон, обучена у црвено, преноси ЛГБТ заједници поруку „Сутра ће бити боље” (у просторијама Стејт департмента у Вашингтону, 19. септембар 2010) |Секретарка Клинтонова преноси [[ЛГБТ]] заједници поруку „Сутра ће бити боље” (у просторијама [[Стејт департмент]]а у [[Вашингтон]]у, [[19. септембар]] [[2010]])
</gallery>
|}</div>

== Напомене ==
{{reflist|group=н.}}

== Референце ==
{{hatnote|Овај одељак је веома дуг. Можете кликнути [[#Цитирана библиографија|овде]] да га прескочите.}}
{{reflist|30em|refs=

<ref name="IPA">Примарни и секундарни извори за -{IPA}- запис и транскрипцију имена -{''Hillary Diane Rodham Clinton''}- у српски језик ([[српски језик|срп.]] „Хилари Дајан'''а''' Родам Клинтон”), као изузетка јер се код женских имена из енглеског језика с паралелним облицима на --{''a''}- и --{''e''}- при ортографској транскрипцији у српски језик на крају додаје суфикс ''-а'' ког у оригиналном изговору енглеског имена углавном нема (додаје се како би се транскрибовани облик „боље уклопио у српски језик”):<br />
* {{cite web |URL=http://althistory.wikia.com/wiki/Hillary_Clinton |наслов=Hillary Clinton |рад=Althistory Wikia |приступ-датум=21. 2. 2016. |quote=Hillary Diane Rodham Clinton (pronounced {{nowrap|/ˈhɪlə.ri}} ˌdɑɪˈæn ˈrɑdəm ˈklɪn.tən/; born October 26, 1947) is the 67th... }}
* {{cite web |URL=http://www.dictionary.com/browse/diane |наслов=Dictionary Reference: Diana /daɪˈænə/ |рад=Dictionary Reference |приступ-датум=21. 2. 2016. |quote=Also, Diane  /daɪˈæn/ (Show Spelled: {{nowrap|[dahy-an]}}). a female given name. |archive-date=21. 04. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160421194826/http://www.dictionary.com/browse/diane |url-status= }}
* {{cite web |URL=https://tophonetics.com/ |наслов=toPhonetics: ''Diane'' Pronunciation |рад=toPhonetics |приступ-датум=2. 9. 2019. |quote=Diane → daɪˈæn }}
* {{cite web |URL=http://inogolo.com/pronunciation/Diane |наслов=Inogolo: Diane Pronunciation |рад=[[:en:Inogolo|Inogolo]] |приступ-датум=21. 2. 2016. |quote=Diane Pronunciation: ''{{nowrap|die-AN}}'' }}
* {{cite web |URL=http://www.phonemicchart.com/transcribe/biglist.html |наслов=Phonemic Transcriptions: The BIG LIST of words |рад=Phonemic Chart Keyboard |приступ-датум=21. 2. 2016. }}
* {{cite book |URL=<!--http://repo.etfovac.com/srpski-jezik/Tvrtko%20Pr%C4%87i%C4%87_Novi%20transkripcioni%20re%C4%8Dnik%20engleskih%20li%C4%8Dnih%20imena_1998.pdf--> |наслов=Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena |презиме=Prćić |име=Tvrtko |стр='''XXIX''', 63, '''''37''''', 116, 27 |година=1998.<!-- |приступ-датум=21. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160204140417/http://repo.etfovac.com/srpski-jezik/Tvrtko Prćić_Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena_1998.pdf |archivedate=4. 2. 2016. |url-status=dead-->}}</ref>

<ref name="fair_share">{{cite web |URL=https://www.hillaryclinton.com/briefing/factsheets/2016/01/12/investing-in-america-by-restoring-basic-fairness-to-our-tax-code/ |наслов=Investing in America by Restoring Basic Fairness to Our Tax Code |веб-сајт=hillaryclinton.com |датум= |приступ-датум=26. 10. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161026201610/https://www.hillaryclinton.com/briefing/factsheets/2016/01/12/investing-in-america-by-restoring-basic-fairness-to-our-tax-code/ |archivedate=26. 10. 2016. |url-status=dead}}</ref>

}}

=== Цитирана библиографија ===
{{Литература|30em|indent=yes}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=Bt4VnQEACAAJ |last1=Allen |first1=Jonathan |last2=Parnes |first2=Amie |наслов=HRC: State Secrets and the Rebirth of Hillary Clinton |издавач=[[:en:Crown Publishers|Crown Publishers]] |location=New York |ISBN=978-0-8041-3675-4 |стр=440 |година=2014.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=3AMlmAEACAAJ |last1=Balz |first1=Dan |last2=Johnson |first2=Haynes |наслов=The Battle for America, 2008: The Story of an Extraordinary Election |издавач=[[:en:Viking Press|Viking Penguin]] |location=New York |ISBN=978-0-670-02111-6 |стр=415 |година=2009.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://www.amazon.com/Woman-Charge-Hillary-Rodham-Clinton/dp/0375407669 |презиме=Bernstein |име=Carl |наслов=A Woman in Charge: The Life of Hillary Rodham Clinton |издавач=[[:en:Alfred A. Knopf|Alfred A. Knopf]] |location=New York |ISBN=978-0-375-40766-6 |стр=640 |година=2007.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=_HF3AAAAMAAJ |презиме=Brock |име=David |наслов=The Seduction of Hillary Rodham |издавач=[[:en:Free Press (publisher)|Free Press]] |location=New York |ISBN=978-0-684-83451-1 |стр=452 |година=1996.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=0tahoAEACAAJ |презиме=Brower |име=Kate A. |наслов=The Residence: Inside the Private World of The White House |издавач=[[:en:HarperCollins|HarperCollins]] |location=New York |ISBN=978-0-06-230519-0 |стр=320 |година=2015.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=wqIaAQAAIAAJ |презиме=Burns |име=Lisa M. |наслов=First Ladies and the Fourth Estate: Press Framing of Presidential Wives |издавач=[[:en:Northern Illinois University Press|Northern Illinois University Press]] |location=DeKalb, Illinois |ISBN=978-0-87580-391-3 |стр=205 |година=2008.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=aa4NlwEACAAJ |last1=Gerth |first1=Jeff |last2=Van Natta |first2=Don Jr. |наслов=Her Way: The Hopes and Ambitions of Hillary Rodham Clinton |издавач=[[:en:Little, Brown and Company|Little, Brown and Company]] |location=New York |ISBN=978-0-316-01742-8 |стр=438 |година=2007.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=Ihy7d32W4-8C |презиме=Ghattas |име=Kim |наслов=The Secretary: A Journey with Hillary Clinton from Beirut to the Heart of American Power |издавач=[[:en:Times Books|Times Books]] |location=New York |ISBN=978-0-8050-9511-1 |стр=357 |година=2013.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=yoEZgkQxmsIC |last1=Heilemann |first1=John |last2=Halperin |first2=Mark |наслов=Game Change: Obama and the Clintons, McCain and Palin, and the Race of a Lifetime |издавач=[[:en:HarperCollins|HarperCollins]] |location=New York |ISBN=978-0-06-173363-5 |стр=448 |година=2010.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://www.amazon.com/Hillary-Doctrine-American-Foreign-Policy/dp/0231164920 |last1=Hudson |first1=Valerie M. |last2=Leidl |first2=Patricia |наслов=The Hillary Doctrine: Sex & American Foreign Policy |издавач=[[:en:Columbia University Press|Columbia University Press]] |location=New York |ISBN=978-0-231-16492-4 |стр=456 |година=2015.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=PRYU2WOAu-4C |презиме=Kornblut |име=Anne |наслов=Notes from the Cracked Ceiling: Hillary Clinton, Sarah Palin, and What It Will Take for a Woman to Win |издавач=[[:en:Crown Books|Crown Books]] |location=New York |ISBN=978-0-307-46425-5 |стр=280 |година=2009.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=mid3AAAAMAAJ |презиме=Maraniss |име=David |наслов=First in His Class: A Biography of Bill Clinton |издавач=[[:en:Simon & Schuster|Simon & Schuster]] |location=New York |ISBN=978-0-671-87109-3 |стр=512 |година=1995.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=6JSwMQEACAAJ |презиме=Morris |име=Roger |наслов=Partners in Power: The Clintons and Their America |издавач=[[:en:Henry Holt and Company|Henry Holt and Company]] |location=New York |ISBN=978-0-8050-2804-1 |стр=526 |година=1996.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=foWUM2R1K0wC |презиме=Olson |име=Barbara |наслов=Hell to Pay: The Unfolding Story of Hillary Rodham Clinton |издавач=[[:en:Regnery Publishing|Regnery Publishing]] |location=Washington |ISBN=978-0-89526-197-7 |стр=360 |година=1999.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=cRikrraJE0kC |презиме=Rodham Clinton |име=Hillary |наслов=Living History |издавач=[[:en:Simon & Schuster|Simon & Schuster]] |location=New York |ISBN=978-0-7432-2224-2 |стр=464 |година=2003.}}
: {{cite book |ref=harv |URL=https://books.google.com/books?id=SpN3AAAAMAAJ |презиме=Troy |име=Gil |наслов=Hillary Rodham Clinton: Polarizing First Lady |издавач=[[:en:University Press of Kansas|University Press of Kansas]] |location=Lawrence, Kansas |ISBN=978-0-7006-1488-2 |стр=263 |година=2006.}}
{{Литература крај}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=X8eZRj-B_DAC |презиме=Clinton |име=Bill |наслов=My Life ''&#91;Bill Clinton's autobiography&#93;'' |издавач=[[:en:Alfred A. Knopf|Alfred A. Knopf]] &#91;Knopf Publishing Group&#93; |ISBN=978-0-375-41457-2 |стр=957 |година=2004.}}
* {{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=RrZgQgAACAAJ |презиме=Gergen |име=David |наслов=Eyewitness to Power: The Essence of Leadership Nixon to Clinton |издавач=[[:en:Simon & Schuster|Simon & Schuster]] |ISBN=978-0-684-82663-9 |стр=382 |година=2000.}}
* {{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=0QytZ9yt310C |презиме=Graff |име=Henry Franklin |наслов=The Presidents: A Reference History |издавач=[[:en:Simon & Schuster|Simon & Schuster]] |ISBN=978-0-684-31226-2 |стр=817 |година=2002.}}
* {{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=Eo0xcLkycIwC |презиме=Lindsay |име=Rae |наслов=The Presidents' First Ladies |издавач=Gilmour House |ISBN=978-0-9653753-3-7 |стр=293 |година=2001.}}
* {{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=_8hwQgAACAAJ |презиме=Milton |име=Joyce |наслов=The First Partner: Hillary Rodham Clinton |издавач=[[:en:William Morrow and Company|William Morrow and Company]] |ISBN=978-0-688-15501-8 |стр=448 |година=1999.}}<!--
* {{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=IrkXDQAAQBAJ |презиме=Norton |име=Greg |наслов=Hillary For Prison: The Ugly Truth About Hillary Clinton Mainstream Media Does Not Want You to Know &#91;Illuminati and Conspiracy Series&#93; |издавач=Greg Norton |ISBN= |стр= |година=2016.}}-->
* {{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=qgrtlwEACAAJ |презиме=Postrel |име=Virginia |наслов=The Substance of Style: How the Rise of Aesthetic Value Is Remaking Commerce, Culture, and Consciousness |издавач=[[:en:HarperCollins|HarperCollins]] |ISBN=978-0-06-093385-2 |стр=272 |година=2004.}}
* {{cite book |URL=https://books.google.com/books?id=kIBgqHWq658C |презиме=Rashid |име=Ahmed |наслов=Taliban: Islam, Oil and the New Great Game in Central Asia |издавач=[[:en:I.B. Tauris|I.B. Tauris]] |ISBN=978-1-86064-830-4 |стр=276 |година=2002.}}
* {{cite book |URL=https://www.amazon.com/Love-Politics-Hillary-Clinton-White/dp/1400063248 |презиме=Smith |име=Sally B. |наслов=For Love of Politics: Inside the Clinton White House |издавач=[[:en:Random House|Random House]] |ISBN=978-1-4000-6324-6 |стр=608 |година=2007.}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{col-begin}}
{{col-break}}
* {{en}} {{званични веб-сајт|https://www.hillaryclinton.com}}<!--
* {{en}} [http://hillaryclintonoffice.com/ Уред]-->
* {{en}} [https://web.archive.org/web/20170101021823/https://www.state.gov/secretary/20092013clinton/index.htm Бивша државна секретарка: 2009—2013]
* {{en}} [https://www.whitehouse.gov/1600/first-ladies/hillaryclinton Биографија Беле куће]
* {{en}} [https://www.clintonfoundation.org/ Фондација Клинтонових]
* {{en}} {{DMOZ|2=Хилари Родам Клинтон|langicon=no}}
* {{en}} [https://www.c-span.org/person/?hillaryclinton Хилари Родам Клинтон] на сајту [[:en:C-SPAN|{{nowrap|C-SPAN}}]]
* {{en}} [https://www.nytimes.com/topic/person/hillary-rodham-clinton Хилари Родам Клинтон] на сајту ''[[Њујорк тајмс]]а''
{{col-break}}
* {{sr}} [http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=53004 РТРС: „Хилари Клинтон признала: Ми смо створили Ал Каиду” (видео, 3. 1. 2012)]
* {{sr}} [http://www.srpskenovinecg.com/srbijairs/33-srbija-srs/16935-klinton-sp-14482 ''Српске новине'': „Четири услова Хилари Клинтон за награду Србији” (''Новости'', 26. 10. 2012)]
* {{sr}} [http://www.ceopom-istina.rs/rusija-i-srbija/ekonomija-rusija-i-srbija/napad-na-juzhni-tok-kao-nalog-hilari-klinton/ ''Цеопом истина'': „Напад на Јужни ток као налог Хилари Клинтон” (Ненад Поповић, 17. 10. 2013)]<!--
* {{sr}} [http://www.crveneberetke.com/zorana-mihajlovic-pozvala-hilari-klinton-u-srbiju/ Црвене беретке: „Зорана Михајловић позвала Хилари Клинтон у Србију” (12. 3. 2015)]-->
* {{sr}} [http://www.politika.rs/scc/clanak/321934/Hilari-Klinton-u-Srbiji-ne-bi-kritikovali-zbog-brisanja-mejlova ''Политика'': „Хилари Клинтон у Србији не би критиковали због брисања мејлова” (17. 3. 2015)]
* {{sr}} [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=205229 РТРС: „Гомила проблема за Хилари Клинтон” (Дојче веле, 7. 6. 2016)]
* {{sr}} [http://www.vesti-gazeta.com/svet/1435-spisak-zemalja-koje-je-unistila-hilari-klinton.html Г{{resize|83%|@}}зет{{resize|83%|@}}: „Списак земаља које је уништила Хилари Клинтон” (Вејн Мадсен, 22. 9. 2016)] {{Wayback|url=http://www.vesti-gazeta.com/svet/1435-spisak-zemalja-koje-je-unistila-hilari-klinton.html |date=20161014061014 }}
* {{sr}} [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=225336 РТРС: „Француска подржава Хилари Клинтон” (13. 10. 2016)]
{{col-break}}
{{Library resources box|by=yes|onlinebooksby=yes|lcheading=Clinton, Hillary Rodham}}
{{col-end}}

{{s-start}}
{{s-legal}}
{{s-bef|before=Роџер Крамтон}}
{{s-ttl|title={{nowrap|Председавајући Корпорације правних сервиса}}|years=1978—1980}}
{{s-aft|after={{nowrap|Ф. Вилијам Макалпин}}}}

{{s-hon}}
{{s-bef|before=Барбара Прајор}}
{{s-ttl|title=[[Прва дама]] [[Арканзас]]а|years=1979—1981}}
{{s-aft|after=Геј Данијелс Вајт}}

{{s-bef|before=Геј Данијелс Вајт}}
{{s-ttl|title=Прва дама Арканзаса|years=1983—1992}}
{{s-aft|after=Бети Такер}}

{{s-bef|rows=2|before=[[Барбара Буш]]}}
{{s-ttl|title=[[Прва дама Сједињених Америчких Држава|Прва дама]] [[Сједињене Америчке Државе|САД]]|years=1993—2001}}
{{s-aft|rows=2|after=[[Лора Буш]]}}

{{s-ttl|title={{abbr|Председавајућа|Хонорарна титула председавајуће}} Председничког одбора<br />за уметност и хуманиоре|years=1993—2001}}

{{s-ppo}}
{{s-bef|before={{nowrap|[[Данијел Патрик Мојнихан]]}}}}
{{s-ttl|title=[[Демократска странка (САД)|Демократски]] {{abbr|кандидат|номиновани кандидат}}<br />за [[Сенат Сједињених Америчких Држава|сенаторку САД]] из [[Њујорк (држава)|Њујорка]]&ensp;<small>([[:en:Classes of United States Senators|класа&nbsp;1]])</small>|years=[[Избори за Сенат САД у Њујорку 2000.|2000]]—2006}}
{{s-aft|after=[[Кирстен Џилибранд]]}}

{{s-new|office}}
{{s-ttl|title=Председавајућа Одбора Сената САД<br />за {{abbr|управљање и пружање помоћи|демократско управљање и пружање помоћи}}|years=2005—2007}}

{{s-aft|after=Деби Стабенау<!--IPA: /ˈstæb.æ.naʊ/-->}}

{{s-bef|before=[[Барак Обама]]}}

{{s-ttl|title=[[Демократска странка (САД)|Демократски]] кандидат за [[Председник Сједињених Америчких Држава|Председника САД]]|years=[[Председнички избори у САД 2016.|2016]]}}

{{s-inc|recent}}

{{s-par|us-sen}}
{{s-bef|before=[[Данијел Патрик Мојнихан]]}}
{{s-ttl|title=[[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенаторка САД]]|years=2001—2009|alongside=Чак Шумер}}
{{s-aft|after=[[Кирстен Џилибранд]]}}

{{s-off}}
{{s-bef|before=[[Кондолиза Рајс]]}}
{{s-ttl|title=[[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|Државна секретарка САД]]|years=2009—2013}}
{{s-aft|after=[[Џон Кери]]}}
{{s-end}}

{{Хилари Клинтон|state=expanded}}
{{државни секретари САД}}
{{подножје|Биографија|Жене|Право|САД}} {{сјајан чланак}}

<!-- категорије ређати по азбучном редоследу -->

{{СОРТИРАЊЕ:Клинтон, Хилари}}
[[Категорија:Амерички адвокати]]
[[Категорија:Академици]]
[[Категорија:Америчке дипломате]]
[[Категорија:Амерички историчари]]
[[Категорија:Амерички књижевници]]
[[Категорија:Амерички правници]]
[[Категорија:Бивши чланови Сената Конгреса САД]]
[[Категорија:Државни секретари САД]]
[[Категорија:Кандидати за председника САД]]
[[Категорија:Министри<!-- спољних послова-->]]
[[Категорија:Прве даме Сједињених Америчких Држава]]
[[Категорија:Рођени 1947.]]
[[Категорија:Феминисткиње]]
[[Категорија:Чланови Демократске странке (САД)]]
[[Категорија:Чланови Републиканске странке (САД)]]
[[Категорија:Жене у политици]]