Хој Ан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хој Ан
PhoCoHoiAn.jpg
Основни подаци
Држава  Вијетнам
Покрајина Кванг Нам
Становништво
Становништво (2009) 121.716[1]
Густина становништва 1980 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 15°53′00″ СГШ; 108°20′00″ ИГД / 15.883333° СГШ; 108.333333° ИГД / 15.883333; 108.333333 Координате: 15°53′00″ СГШ; 108°20′00″ ИГД / 15.883333° СГШ; 108.333333° ИГД / 15.883333; 108.333333
Површина 61,47 km2
Хој Ан на мапи Вијетнама
Хој Ан
Хој Ан
Хој Ан на мапи Вијетнама
Остали подаци

Хој Ан (вијетнамски језик: Hội An; француски језик и шпански језик: Faifo, што је транслација вијетнамског Хộи фố (海浦) што значи "обални град") је град на обали Јужног кинеског мора у вијетнамској покрајини Кванг Наму. Град на естуару реке Ту Бон је у 1. веку био познат као град Чампа краљевства, Лâм Ấп Фố, и тада је био највећа лука југоисточне Азије. Од 7. до 10. века из њега су Чампе контролирале стратешки пут зачина, што је довело до његова великог благостања. У 15. и 16. веку је постао важно вијетнамско трговачко средиште и у њему су Кинези, Јапанци, Индијци и Холанђани изградили своје четврти. Стога је стари град Хој Ана уписан на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 1999. године[2]као изванредно добро сачуван град изграђен од 15. до 19. века у којему грађевине и план улица одражавају изворне и стране утицаје који су се спојили у јединствену светску баштину.

Историја[уреди]

Залив Хој Ана 1793. год.

Археолошки налази и ископине су показали да је већ у 2. веку п. н. е. постојала лука и трговачко средиште локалног народа Са Хујн уз реку Ту Бон. Она се наставила ширити, и у 15. веку настао је град Хој Ан (позната у иностранству као Хаифо, Каифо, Фаифу или Фаикфо) који је био најважнија лука након што је Вијетнам апсорбирало Чампа краљевство. Он постаје један од најважнијих средишта трговинске, а тиме и културне размене у југоисточној Азији, привлачећи бродове и трговаце из других делова Азије и из Европе, који доживљава процват у раздобљу од краја 16. до почетка 18. века. Кроз Хој Ан је хришћанство продрло у Вијетнам у 17. веку. Хој Ан је задржао своју улогу као главна лука у средишњем подручју Вијетнама током 19. века, када је краљевска династија Нгујен управљала "затвореном трговинском политиком". До краја века, због пораста осталих лука на обали Вијетнама, а посебно Да Нанга и насипавања луке Хој Ана, дошло је до коначног пропадања Хој Ана. Али, због ове економске стагнације, Хој Ан је сачувао свој стари изглед у скоро нетакнутом стању.

Знаменитости[уреди]

Светска баштина Унеска
Стари град Хој Ан
Назив на званичном списку светске баштине
Стари град  Хој Ан
Локација  Вијетнам
Тип Културно добро
Критеријум ii, v
Унеско регија Азија
Историја уписа у светску баштину
Упис 1999. (23. седница)

Већина зграда је изграђено у традиционалном архитектонском стилу из 19. и 20. века и нанизане су у уским уличицама традиционалног типа на северној обали реке Ту Бон. Улице које су паралелне уз реку, у смеру исток-запад, су пресечене под правим углом мањим улицама и алејама. Унутар овог подручја налазе се куће (често заједно с трговинама), градске куће (за поштовање мудраца, оснивача насеља или заната) и породичне култне куће (за поштовање предака), трајектна рива и отворено трговиште. Архитектура Хој Ана је готово у потпуности од дрва и комбинује традиционални вијетнамски дизајн с онима из других земаља, пре свега Кине и Јапана, чији су се грађани доселили и изградили куће и трговине у духу својих корена.

Ту су и многе верске грађевине, као што су пагоде (обично квадратног темеља с раскошно украшеним крововима), храмови, саборне дворане, итд., које су настајале развојем лучке заједнице. Дрвени мост Chùa cầu је спојен с будистичком пагодом и водио је до јапанске четврти, те има одлике јапанске уметности.

Традиционални начин живота, религије, обичаја и кулинарства су још увек могу наћи у Старом граду где се се сваке године одржавају и многи традиционални фестивали.


Референце[уреди]

  1. „2009 Population & Housing Census” (PDF). General Statistics Office Of Vietnam. Приступљено 9. 11. 2012. 
  2. Hoi An na službenim UNESCO-vim stranicama Преузето 27. јула 2011.


Спољашње везе[уреди]