Хумка Буџак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Kurgan back.png
Хумка "Буџак"
Budzak, cc.1860, Horgos, Serbia.png
Хумка Буџак на мапи Војводине
Хумка Буџак
Облик и пресек 2016. године
 Назив хумке или групе:
Хумка Буџак
 Кодни назив:
BAC434
 Тип:
Тумул, курган
 Локација (општина):
Хоргош, Кањижа
 Традиционални назив:
мађ. Budzsáki halom
 Порекло назива:
Према називу локације
 Историјски период:
III-I.век п. н. е.—XIII.век
 Епоха:
Непознато
 Порекло (култура):
 Димензије (приближно):
160×110 m
 Висина (приближно):
2,5 m
 Материјал:
Земља
 Стање:
Добро
 Археолошки истражено:
Не

Хумка Буџак се налази на коти од око 85 метара, у склопу платоа који је накада припадао земљаном утврђењу Вашкапу, заправо је његова источна "цитадела", то јест оно што је остало од ње. Хумка данас достиже само око 2 m висине, а сигурно је да је њено узвишење било нешто више у својој оригиналној форми. И овако, видик је савршено добар, јер се налази тачно на обали некадашње реке Тисе у њеној кривини ка истоку.

Древним народима је близина воде била од стратешке важности: за риболов, за појење стоке, за купање коња, за могућност повлачења од јачег непријатеља. Иако је изгубила од свог некадашњег сјаја, ова хумка и даље представља најбољу тачку осматрања околине.

Стање и перспективе[уреди]

Ова хумка не ужива заштиту државе, и нема статус археолошког налазишта или споменика културе. До данашњих дана сачувана је само добрим приступом мештана. За сада је због свог положаја и близине резервата природе "Камараш" заштићена од орања и уништавања. У непосредној близини налази се археолошко налазиште – аварска некропола, али повезаност није утврђена.

Панорама хумке. У позадини се види Шума Буџак – следећа "цитадела" земљане утврде

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Мапа војних премеравања Аустријског царства, 1763-1887 (Military Mapping Survey of Austria-Hungary)

Литература[уреди]

  • Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
  • Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)

Спољашње везе[уреди]