Црква Светог Јована Крститеља у Стрмици
| Црква Јована Крститеља | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Тип | парохијска црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија далматинска |
| Оснивање | 1618. |
| Посвећен | Светом Јовану Крститељу |
| Локација | |
| Место | Стрмица, Книн |
| Држава | Хрватска |
| Координате | 44° 09′ 54.6″ N 16° 15′ 51.4″ E / 44.165167° С; 16.264278° И |
  Црква Јована Крститеља Црква Јована Крститеља на карти Шибенско-книнске жупаније | |
Црква Светог Јована Крститеља у Стрмици је једнобродна православна парохијска црква Епархије далматинске у книнском селу Стрмица.
Историја[уреди | уреди извор]
Црква је изграђена 1618. године. Звоник је сазидан је 1816. године.[1][2] Уз стару цркву подигнута је нова крајем 19. вијека. Припадала јој је филијална црква у Тишковцу.[1]
Опис цркве[уреди | уреди извор]
Црква је доста утонула у земљу. Зидови су јако дебели, и непотребно за ту величину, поготово што има необичан свод, направљен од дрвених гредица, у пресјеку готово сличан преломљеном своду, да није благог завршног лука.[2]
Унутрашњост и иконостас[уреди | уреди извор]
Иконостас је величином релативно мали, али је програмски врло садржајан. Изнад престоних икона, у већ класичном распореду ако је у питању далматиснки иконостас, налазе се још три реда икона. Први ред чине фигуре апостола, други пророци, док у трећем реду су лучно завршене иконе Великог празника. Изнад царских двери су композиције Тајне вечере и Свете Тројице. У питању је једно провинцијско сликарство у којем се мјешају грчки и српски утицаји видљиви не само у натписима тих двају писама. Физиономије ликова на малим иконама су понешто деформисаног профила, ситне, живих покрета, док су костими савремени, декоративни, и узбибани на „барокни” начин. Престоне иконе су нешто свечаније, али вјероватно и оне припадају том времену, дакле крају 18. или почетку 19. вијека. Ван иконостаса су остале очуване појединачне иконе од којих истичемо Светог Ђорђа, затим икону Свете Параскеве са бројаницама у руци и икону са двије водоравно издјељене композиције Благовештења Захарија и Рођења Светог Јована, обје вјероватно из првих десетљећа 19. вијека. Те иконе имају исту декоративну схему изнад фигура, понешто сладуњав, розикаст тон инкарната и сликане су на начин не много далек од зографског.[2][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Перић 2002.
- ^ а б в Чоловић 1995.
- ^ Radulović, Vaska (2018-05-11). „Crkve sv. Jovana krstitelja i Rođenja presvete Bogorodice u Strmici”. srbi hr (на језику: српски). Приступљено 2023-01-30.
Литература[уреди | уреди извор]
- Перић, Данко, ур. (2002). Книнска Крајина 1 (на језику: српски). Завичајни клуб Книнска Крајина Београд, Српско културно друштво “Зора”, Книн-Београд, Удружење Срба из Хрватске Београд.
- Чоловић, Бранко (1995). Иконопис Книнске Крајине: Дрниш, Далматинско Косово, Чиста Мала, Плавно, Книн, Тепључ-Биочић, Манастир Драговић, Бискупија, Стрмица (на језику: српски). Народни музеј Београд. Приступљено 09. 11. 2018.