Стрмица (Книн)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стрмица
Улаз у Стрмицу.JPG
Улаз у Стрмицу из правца Книна
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластКнинска крајина
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадКнин
Становништво
 — (2011)Пад 261
Географске карактеристике
Координате44°10′09″ СГШ; 16°15′39″ ИГД / 44.16920599563137° СГШ; 16.260800253334213° ИГД / 44.16920599563137; 16.260800253334213Координате: 44°10′09″ СГШ; 16°15′39″ ИГД / 44.16920599563137° СГШ; 16.260800253334213° ИГД / 44.16920599563137; 16.260800253334213
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина363 м
Стрмица на мапи Хрватске
Стрмица
Стрмица
Стрмица на мапи Хрватске
Стрмица на мапи Шибенско-книнске жупаније
Стрмица
Стрмица
Стрмица на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22311 Стрмица
Позивни број+385 22

Стрмица је насељено мјесто града Книна у Далмацији, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска. Налази се на самој граници са Босном и Херцеговином.

Географија[уреди]

Најближи градови су Книн, удаљен 16 km и Босанско Грахово, од села удаљено 20 km. Кроз Стрмицу пролази дионица тзв. унске пруге између Бихаћа и Книна, на којој су возови саобраћали све до посљедњег рата. Поред ријеке Бутижнице, у Стрмици теку и потоци Мрачај, Бошњакуша и др.

Назив[уреди]

Име Стрмице произилази од ријечи стрм, јер је смјештена између двије планине — Орловице и Дерала, у плодној равници ријеке Бутижнице.

Дијелови и засеоци[уреди]

Дијелови Стрмице су: Баровничин Брег, Црни Потоци, Бојановац, Церовац и Курбалије, Драга Триванова, Бријег Матијашев, Бријег Дроњков, Орашје, Курбалијина Драга, Крнетин варош, Граб, Испод Граба, Главица Даничића, Главица Матасова, Главица Бобарева, Седиште, Шеварине, Врањковац, Чолиновац, Куруцовац, Сепиште Радошево, Рт, Под Точилом, Бошњакуша, Комалић, Миздраковац и Граница. Од њих су главни: Селиште, Комалић, Хан, Точило, Рт, Батасова варош, Стрмица и Боланча.

Историја[уреди]

Стрмица је добила име по свом положају а тако је назвали први Словени, који се овамо населили. Има много градина, остатака турских кула и чардака, као и млетачких стражарница.

Највише људи се у Стрмицу доселило из Босне, одакле је дошло 16 већих племена, из Далмације од назад 300—200 година 19 племена; из Лике 3, из Хрватске 1, из Баната 1, из Старе Србије 1, из Италије 1, и из Албаније 1 племе.

Граб, као и цела Стрмица, се налази на хрватско—босанскохерцеговачкој граници. На месту Граба налазило се налазило истоимено утврђење, које су са Стрмицом, Турци разорили 1715. године. Спомиње се у уговору између Жигмунда Луксембуршког и Млечана 1433. Турци су је освојили у 15. веку, па Стрмица постаје својина бега Кулиновића. Занимљиво је да је у овом месту као парохијан радио и четнички војвода Момчило Ђујић.

Стрмица се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

Становништво[уреди]

Стрмица је, према попису из 1991. године, имала 1.334 становника, 1.298 Срба, 5 Хрвата, 11 Југословена и 20 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Стрмица је имала 268 становника.[1] Према попису становништва из 2011. године, насеље Стрмица је имало 261 становника.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.298 1.164 1.502 1.758
Југословени 11 96 20
Хрвати 5 6 10 22
остали и непознато 20 14 25 13
Укупно 1.334 1.280 1.557 1.793
Демографија[3]
Година Становника
1961. 1.793
1971. 1.557
1981. 1.280
1991. 1.334
2001. 268
2011. 261

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Стрмица је имало 1.334 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.298 97,30 %
Југословени
  
11 0,82 %
Хрвати
  
5 0,37 %
Црногорци
  
3 0,22 %
Македонци
  
1 0,07 %
Словенци
  
1 0,07 %
неопредељени
  
7 0,52 %
непознато
  
8 0,59 %
укупно: 1.334

Презимена[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013. 
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди]