Црква светог Петра и Павла у Ошањићима

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква светог Петра и Павла
Основни подаци
Статусотворен
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивањепре 1505. године
ПосвећенСветом Петру и Павле
Архитектура
Ниво значајаНационални споменик Босне и Херцеговине
Локација
МестоОшањићи, Столац
Држава Босна и Херцеговина
Координате43° 5′ 38.981″ N 17° 56′ 30.88″ E / 43.09416139° СГШ; 17.9419111° ИГД / 43.09416139; 17.9419111
Црква светог Петра и Павла на мапи Босне и Херцеговине
Црква светог Петра и Павла
Црква светог Петра и Павла
Црква светог Петра и Павла на мапи Босне и Херцеговине

Црква Светог Петра и Павла је српска православна црква која се налази у Ошањићима у општини Столац, а припада Епархији захумско-херцеговачко и приморској. Подигнута је пре 1505. године, а проглашена је за Национални споменик Босне и Херцеговине.

Опис[уреди | уреди извор]

Црква је подигнута пре 1505. године. Њен ктитор био је војвода Радосав из породице Храбрена Милорадовића који је и сахрањен у цркви.[1]

Црква у основи је триконхална.[2] Триконхос није честа градитељска форма у времену настанка цркве у Ошањићима, њихово време настанка датира раније. Припадају централном типу грађевина, иако су често продужаване према западној страни мањим или већим правоугаоним простором. Спољашње димензије цркве, заједно са припратом, износе 13,60 м дужине и 5,35 м ширине.[1]

У припрати цркве налазе се две надгробне плоче. Испред самог улаза у цркву је анепиграфска плоча, димензија 80 х 130 цм, са угравираним приказом стрелца. На другој плочи, димензија 86 х 156 цм, налази се натпис †Асе лежи војевода Радосав? Храбрен? З. Г † 1505) 1?то априла 24.[1] Историчари нису разрешили ко је био Радослав овде сахрањен, зато су се задовољили само констатацијом да је он „припадник породице Храбрена-Милорадовића”, чији су чланови сахрањени у Радимљи. У сваком случају, он је био заслужан за градњу или обнову цркве.[1]

Иза апсиде је надгробна плоча (димензија 1,68 х 1,08 х 0,23 м) испод које је сахрањена монахиња Марта 1572. године. На њој се налази натпис : „(Асе лежи монахи[ња] Марта 1572)”.

Око 80 м западно од цркве налазе се, једна уз другу, две камене столице клесане у две живе кречњачке стене. Столице су клесане просечном техником. Мања столица је западно од веће и представља много грубљи рад од веће. Обе имају подножја, седиште и наслон за леђа. Делимично су оштећене зубом времена. На њима је натпис, први део натписа гласи : „†Асе сто војеводе Стипана Милорадовића”, а други „а понови га војевода Петар?, син? му”.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Crkva u Ošanjićima”. kons.gov.ba. Приступљено 13. 11. 2016. 
  2. ^ „Crkva Svetog Petra i Pavla kod Stoca”. tourguidestolac.com. 18. 9. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Марко Вего, Културни карактер некрополе Радимље код Стоца, зборник са симпозијума «Средњовјековна Босна и европска култура», Издање Музеја града Зенице III, Зеница 1973.
  • Љиљана Шево, Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1978. године, Библиотека Баштина, Бања Лука, 2002.