Четнички масакр у Параћину, Ћуприји и Јагодини 1. фебруара 1944.

Из Википедије, слободне енциклопедије

Једна од основних активности ЈВуО састојала се у ликвидацијама неподобних грађана осумњичених да су „комунистички симпатизери“. Михаиловићева наређења и инструкције обилују захтевима које он поставља својим командантима у циљу уништавања „симпатизера“.

Викицитати „Према комунистичким симпатизерима бити немилосрдан.”

[1]

Викицитати „Продужите рад на дефинитивном чишћењу комуниста. Они не смеју постојати у Србији. Крајње је време да са тим гадовима рашчистимо. Уништавајте све њихове симпатизере и јатаке без милости. Кад не буду имали симпатизере неће моћи ни да постоје.”

[2]

Ове инструкције и наређења уродиле су плодом. Један од низа покоља у таласу терора догодио се у поморавским градовима Јагодини, Ћуприји и Параћину, кад је у току једне ноћи 1/2. фебруара 1944. убијено 46 особа (у Јагодини 24, у Ћуприји 10, и у Параћину 12). Убијени су потицали из свих грађанских слојева - међу њима је било радника, студената, професора, и један судија.

У планирању покоља играо је улогу Здравко Милошевић, командант Варваринског корпуса ЈВуО са сарадницима, а заслугу за овај покољ преузео је на себе командант Тимочког корпуса ЈВУО Љубомир Љуба Михаиловић.[тражи се извор]

Извођење покоља[уреди]

4. јануара 1944. командант Тимочког корпуса ЈВУО Љубомир Љуба Михаиловић[тражи се извор] известио је телеграмом Дражу Михаиловића да је прикупио податке и одредио особе за ликвидацију:

Викицитати „У Јагодини појавом Тита народ се почео да сврстава у наше редове, али исто тако многи су почели да дижу главе. Многе сам открио и упознао. У већини су интелектуалци. Наредите да извршим сечу већег стила уочи Нове Године!”

[3]

Наређење Драже Михаиловића које је командант Тимочког корпуса ЈВУО тражио, није пронађено. До акције је дошло у сумрак 1. фебруара 1944.

С обзиром да су у том периоду важили Уговори о сарадњи између ЈВуО и команде Југоистока[4], четници су у овој акцији имали сарадњу Недићевих и окупационих власти. Уз њихову сагласност, у поморавске градове са падом мрака ушле су припремљене групе за извршење из састава Тимочког корпуса ЈВУО, јачине по око 50 људи. Из Ћуприје је заклано је 10[5] (или 12[6]) људи и бачено у тзв."Мијајилову јаму“.

У Параћину су четнички егзекутори заклали у кућама четворо људи, а 8 извели из града и поклали их у Голубовачкој шуми. У Јагодини је заклано двадесеттроје. Након покоља, мајор Љубомир Михаиловић известио је команду:

Викицитати „Ноћу 1/2 - II предузео сам чишћење комуниста по варошима. Резултат је овај: у Јагодини 17 мушкараца и 7 женских, у Ћуприји 9 мушкараца и 1 женска, у Параћину 11 мушкараца и 1 женска, свега 37 мушкараца и 9 жена. Са овим ликвидиране су главне вође и организатори.”

[5]

На основу истог извора, то је имало позитиван одјек у народу.

Викицитати „Неки комунисти су измакли, али су предузете мере да се похватају. Народ је овим задовољан.”

[5]

Списак жртава првофебруарског покоља у Јагодини[уреди]

  1. АЛТМАН ДАНИЦА, професор - Рођена је 1916. у Јагодини. Школу је учила у Јагодини и Ћуприји а студирала у Београду и Дижону (Француска). Била је удата за музичара Николу (Херберта) Алтмана, пољског избеглицу. Убијена је пред двоје деце, са 24 убода ножем. Њен супруг је ухваћен неколико месеци касније и стрељан у селу Лоћики.
  2. АЋИМОВИЋ ЈОВАН - ЖАН, професор - Рођен је 1907. у Ћуприји. Школовао се у Крагујевцу и Ћуприји а групу за математику и физику студирао у Београду. Службовао је у Пљевљима, Ћуприји и Јагодини. Одбио је да се придружи четницима и као „национално непоуздан“ избоден ножевима за време бекства на улици. Оставио је супругу и ћерку.
  3. БОШКОВИЋ ЗОРА, кројачка радница - Рођена је 1922. у Јагодини, где је учила основну школу и Женску занатску школу. Радила је као физички радник на економији јагодинске Парне пиваре а пред смрт као кројачица у Фабрици шешира индустријалца Рота. Изведена је из куће и са још 4 лица стрељана сутрадан у селу Бресју. Била је неудата.
  4. ГРУЈИЧИЋ СВЕТИСЛАВ, судија - Рођен је 1898. у Јагодини. Школовао се у Јагодини и Крагујевцу а у Београду и Паризу студирао право. До бугарске окупације 1941. службује у Пироту када је постављен за председника Среског суда у Јагодини. Био је познат као антифашиста а на суду се заузимао за симпатизере НОБ-а. Заклан је у кући, наочиглед супруге и троје деце.
  5. ДИРАК ЗОРКА, берберски радник - Рођена је 1918. у Кончареву код Јагодине. Била је удата за Тодора Дирака. берберског радника, који је са братом Николом, столарским радником, и оцем Винком, металцем, био у језгру радничког покрета уочи рата. Оба брата су погинула као борци у НОБ-и, док је старији Винко стрељан 1943. Стрељана је у Бресју, оста-вивши двоје нејаке деце.
  6. ИЛИЋ СИМА, трговац - Рођен је 1884. у селу Дубоки код Јагодине. Био је рудар, физички радник и набављач стоке за Клефишеву Кланицу. Пред Обзнану постаје члан КШ, а од 1923. Независне радничке партије Југославије. Био је хапшен од Немаца а четницима се замера што је одбио да приложи новчану помоћ. Убијен је у кући, заједно са супругом Зорком.
  7. ИЛИЋ ЗОРКА, домаћица - Рођена је 1886. у Суботици. Убијена је зато што је узалудно покушавала да заштити супруга.
  8. ЛОПИЧИЋ ЂУРА, професор - Рођен је 1894. у с. Цеклину (Црна Гора). Школу је учио у више места а у Београду студирао физику и хемију. Уочи рата је службовао у Ћуприји и био председник Просветно - културног друштва. Прелази у Јагодину али га и овде прогањају и хапсе као напредног родољуба. Заклан је у кући, пред супругом и двоје деце.
  9. ЛУКИЋ БОРА, трговац - Рођен је 1897. у Јовцу код Ћуприје. Био је оснивач сељачких задруга и странке „левих земљорадника“. Сарађивао је са Сретеном Жујовићем, Мирком Томићем, Миланом Мијалковићем - Чичом и другим комунистима. Оптужен је да је помагао устанак и заклан пред супругом и ћерком.
  10. МАТИЋ КОСТАДИНКА - Рођена је 1913. у Параћину. Пред рат прелази са породицом у Јагодину. Заклана је у кући, као симпатизер НОБ-е.
  11. МИЉКОВИЋ ДУШАН, ученик - Рођен је 1925. у селу Белици код Јагодине. Био је ученик 5 разреда Учитељске школе. Његове две сестре биле су у партизанима: Рада, борац Друге пролетерске бригаде, проглашена за народног хероја, и Радмила (стрељану на Бањици). Припадао је илегалном омладинским кружоку и сутрадан стрељан са још четири лица у Бресју.
  12. МЛАДЕНОВИЋ СОФИЈА, кројачки радник - Рођена је 1888. у Ужицу. Избачена из службе у Чачку. учи у Загребу за кројачицу и прелази у Скопље. Била је члан КПЈ од 1919. и блиско повезана са Димитријем Туцовићем и Душаном Драговићем. Извели су је из куће и убили са 38 убода камом.
  13. НЕШОВИЋ ТОДОР, судија - Рођен је 1897. у Штипу. Школу је учио у Штипу и Солуну, а у Београду студирао право. Службовао је у више места, сарађујући свугде са народним покретом. Био је комунистички посланик на изборимг 1920. у Брегалничком срезу. Овде је премештен 1937. и био повезан са Бошком Ђуричићем. Одведен је у Бресје на саслушање и стрељан са још 4 лица.
  14. ПАНТИЋ МИЛОРАД, судија - Рођен је 1886. у селу Копљари, код Аранђеловца. Био је члан Социјалдемократске партије и члан КПЈ, већ од оснивања 1919. Био је комунистички посланик у Тиквешком срезу 1920. и по налогу КПЈ бранио остале посланике на познатом Видовданском процесу. Убијен ножевима у кући пред супругом и двоје деце, док је син Слободан успео да побегне.
  15. РАДОВИЋ ДАМЈАН, судски приправник - Рођен је 1905. у селу Лукову, код Никшића. Школу је учио у родном месту а права студирао у Београду. Избоден је ножевима испред куће. Био је неожењен.
  16. РАДОСАВЉЕВИЋ МИЛАН, обућарски радник - Рођен је 1898. у Трућевцу, код Деспотовца. Учествовао је у мађарској револуцији 1919. под Белом Куном. Радио је у синдикалном по крету и помагао устанак 1941. Избоден је ножевима, заједно са сином.
  17. РАДОСАВЉЕВИЋ БРАНИСЛАВ, учитељ - Рођен је 1922. у Јагодини, где је учио школу и по чео да ради као учитељ. Већ као ученик 5 године учествује у познатом штрајку учитеља 1940. Био је члан илегалног омладинског кружока, који је проваљен 1943. Избоден је у кући, бранећи се узалудно са оцем, пред мајком и сестром.
  18. РИСТИЋ МИРОСЛАВ - ПОПАЦ, браварски радник. Рођен је 1921. у Јагодини. Браварски занат је учио у Београду, одакле се враћа након априлског бомбардовања 1941. Овде је краће време радио у фабрици глицерина, одбијајући да се придружи четницима. Био је изузетно талентован фудбалер и врло омиљена личност. Убијен је у кући, пред родитељима и сестром.
  19. СТОЈКОВИЋ ДРАГОМИР, браварски радник - Рођен је 1909. у Сењском Руднику, код Ћуприје. Занат је учио код старог социјалисте Чеде Ђурђевића - Доме у Јагодини, под чијим се упливом рано укључује у раднички покрет. Радио је на обнављању синдикалног покрета 1933. и КУД „Абрашевић“ 1935. Избоден је ножевима, заједно са супругом Катарином, пред очима троје деце.
  20. СТОЈКОВИЋ КАТАРИНА, домаћица - Рођена је 1909 у Јагодини. Помагала је устанак 1941, прикупљајући помоћ за Беличку чету на Јухору. Избодена је ножевима, заједно са супругом, успевши да рани једног убицу.
  21. ЦАНИЋ МИХАЈЛО, браварски радник - Родио се 1922. у Јагодини. Учествовао је у припремању збора Удружене опозиције 1935, и радио на обнављању синдиката и КУД „Абрашевић“. Као возач код Клефиша помагао је устанак 1941. Одведен је у Бресје на саслушање и стрељан. Оставио је супругу и двоје деце.
  22. СТОЈАНОВИЋ БОЖИДАР - просветни радник. Рођен је у Јагодини, избоден ножем у кући.[6]

Контекст масакра[уреди]

Након овог масакра нико од починилаца или организатора није позван на одговорност од стране ЈВуО. Овакав метод рада био је уобичајен. Примењивали су и остали корпуси. Авалски корпус ЈВуО извршио је током децембра 1943. и јануара 1944. низ покоља, међу којима је најмасовнији онај у Вранићу 20/21. децембра 1943. Командант Делиградског корпуса мајор Брана Петровић на пример, известио је Михаиловића да су његови четници блокирали Соко Бању и Санаторијум за лечење болесника из којег су извукли и стрељали "15 интелектуалаца, прве гарнитуре комуниста"[7]

Референце[уреди]

  1. Извод из књиге послатих депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 7. новембра до 3. децембра 1943. године, број 493—499 од 7. новембра 1943. - НАРЕЂЕЊЕ... - http://www.znaci.net/00001/4_14_3_42.htm
  2. Извод из књиге послатих депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 7. новембра до 3. децембра 1943. године, број 635 од 12. новембра 1943. Инструкција Кесеровићу - http://www.znaci.net/00001/4_14_3_42.htm
  3. Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 1. До 14. јануара 1944. Године - Оригинал (писан на машини, ћирилицом) у Архиву Војске Србије, Ча, к. 276, рег. бр. 11/1.
  4. Споразум између Крајскомандантуре у Зајечару и команданта Тимочког корпуса од 25. децембра 1943. о сарадњи у борбама против НОВЈ - http://www.znaci.net/00001/4_14_3_266.htm
  5. 5,0 5,1 5,2 Извод из књиге примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 13. до 29. фебруара 1944. године, Бр. 2484 од Лонга. Бр. 633 од 17. фебруара 1944. http://www.znaci.net/00001/4_14_3_84.htm
  6. 6,0 6,1 Књига групе аутора „Поморавље у НОБ-у 1941—1945"
  7. Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 13. до 29. фебруара 1944. Оригинал (писан на машини, ћирилицом) у Архиву Војске Србије, Ча, к. 276, рег. бр. 15/1 (књ. XLVII)