Ћуприја (град)

Координате: 43° 55′ 23″ СГШ; 21° 22′ 07″ ИГД / 43.923166° СГШ; 21.368666° ИГД / 43.923166; 21.368666
С Википедије, слободне енциклопедије
Ћуприја
Ћуприја главна улица.JPG
Главна улица у центру града.
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
Стара именалат. Horreum Margi
Равно
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 19.471 (град). 30.645 (општина)
Географске карактеристике
Координате43° 55′ 23″ СГШ; 21° 22′ 07″ ИГД / 43.923166° СГШ; 21.368666° ИГД / 43.923166; 21.368666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина116 m
Ћуприја на мапи Србије
Ћуприја
Ћуприја
Ћуприја на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникЈовица Антић (СНС)
Поштански број35230
35231
Позивни број035
Регистарска ознакаĆU/ЋУ
Веб-сајт
www.cuprija.rs

Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 19.471 становника.

У средњем веку град се звао Равно.

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Путокази

Ћуприја се налази између друмског и железничког магистралног пута Београд-Ниш, 146 km удаљена од Београда, односно 90 km од Ниша. Сам град лежи на ушћу Раванице у Велику Мораву.

Историја[уреди | уреди извор]

Налазио се на некада стратешки важном римском путу који је спајао Константинопољ са Римом, па је тамо подигнут гарнизон, а касније је град познат под називом Horreum Margi тј. житница Мораве, јер се жито из целог Поморавља тамо прикупљало. У средњем веку се називао Равно, а име је добио највероватније по доласку Словена на Балканско полуострво. У 15. веку су га освојили Турци, те подигли мост, односно на турском ћуприју, по чему је град добио садашње име. У Ћуприји је такође и Милош Обреновић склопио усмени споразум са турским војсковођом Марашли Али - пашом којим је окончан Други српски устанак. Тим споразумом је Србима у Београдском пашалуку осигурао право да сакупљају порезе, да учествују у суђењу Срба, да у Београду отворе народну канцеларију која ће се састојати од српских кнезова. У 1935. било је одлучено да се врати име Равно, што је требало да потврди министарство.[1]

Места од посебног значаја[уреди | уреди извор]

На територији општине Ћуприја налази се манастир Раваница, задужбина кнеза Лазара, као и место прве победе Срба против регуларне војске Османског царства у Првом српском устанку - Шанчеви на Иванковцу.

Привреда[уреди | уреди извор]

У области трговине и занатства, доминира приватно предузетништво. Угоститељство и туризам уклапају се у привредни и друштвени развој овог подручја, а централно место у угоститељској-туристичкој понуди овог краја заузимају: манастир Раваница, спомен-парк боја на Иванковцу, угоститељски објекти на обали реке Велике Мораве. Ћуприја је између осталог позната и по Општој болници Ћуприја, која је водећа болница у Поморављу.

Овде се налазило и графичко предузеће „Младост” основано 1952. године,[2] као и Фабрика кондиторских производа „Раваница” продата 2018. године.[3]

Овде се налази Железничка станица Ћуприја.

Култура[уреди | уреди извор]

Друштвене делатности на подручју општине по својој развијености достижу републички просек. Доминантно место у друштвеној сфери живота на овом подручју заузима здравство са Здравственим центром, који претендује да прерасте у клинички центар.

Општина је позната по великом броју институција у култури и неколико манифестација у овој области које уживају одређени углед и ширу популарност. Од културних институција то су: Установа културе "Ћуприја"[4], Народна библиотека „Душан Матић“, Музеј "Хореум Марги - Равно"[5], Градско позориште, КУД „Железничар“, Градски хор "Марги", Вокални ансамбл "Возглас", Актив жена "Наше златно доба" и др.

Од манифестација у области културе истичу се: Матићеви дани, Видовданске свечаности, Културно лето, Фестивал музичке изузетности "Раванелиус"[6], Изложба светског здравственог плаката, Ликовна колонија, Сабор ликовних уметника у Супској, Цреваријада.

Спортски живот одвија се по клубовима и на теренима. У граду постоје два фудбалска стадиона, хала спортова, два базена, неколико тениских игралишта, стрељана, атлетска кружна и крос стаза. У граду функционише једна ТВ станица и четири радио-станице.

Образовање[уреди | уреди извор]

У граду се налазе следеће образовне институције:

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ћуприја живи 16558 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 6891 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 9.609
1953. 11.967
1961. 14.053
1971. 17.564
1981. 20.547
1991. 21.367 20.624
2002. 20.585 21.982
2011. 19.471
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
19.379 94,14%
Роми
  
249 1,20%
Југословени
  
78 0,37%
Црногорци
  
76 0,36%
Македонци
  
53 0,25%
Власи
  
50 0,24%
Хрвати
  
37 0,17%
Словенци
  
15 0,07%
Горанци
  
11 0,05%
Бугари
  
10 0,04%
Муслимани
  
9 0,04%
Румуни
  
7 0,03%
Чеси
  
5 0,02%
Украјинци
  
3 0,01%
Мађари
  
3 0,01%
Русини
  
2 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
Немци
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
Албанци
  
1 0,00%
непознато
  
447 2,17%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Братски градови[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", 17. септ. 1935
  2. ^ На продаји једна од најпознатијих фирми у СФРЈ (Б92, 18. септембар 2016)
  3. ^ Чувеног српског кондитора купила домаћа фирма (Б92, 7. септембар 2018)
  4. ^ „Сајт Установе културе "Ћуприја". http://www.uk.cuprija.rs/.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  5. ^ „Сајт Музеја Хореум Марги - Равно”. 
  6. ^ „Званични сајт Музичког фестивала "Раванелиус". http://ravanelius.com/.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]