Ћуприја (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Ћуприја.
Ћуприја
Главна улица у центру града.
Главна улица у центру града.
Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Поморавски
Општина Ћуприја
Становништво
Становништво (2011) Пад 19471
Положај
Координате 43°55′23″ СГШ; 21°22′07″ ИГД / 43.923166° СГШ; 21.368666° ИГД / 43.923166; 21.368666 Координате: 43°55′23″ СГШ; 21°22′07″ ИГД / 43.923166° СГШ; 21.368666° ИГД / 43.923166; 21.368666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 116 m
Ћуприја на мапи Србије
Ћуприја
Ћуприја
Ћуприја на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 35230
35231
Позивни број 035
Регистарска ознака ĆU

Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 19471 становника.

Географске одлике[уреди]

Путокази

Ћуприја се налази између друмског и железничког магистралног пута Београд-Ниш, 145 km удаљена од Београда, односно 90 km од Ниша. Сам град лежи на ушћу двеју река Раванице и Велике Мораве.

Историја[уреди]

Споменик палим у Првом светском рату.

Налазио се на некада стратешки важном римском путу који је спајао Константинопољ са Римом, па је тамо подигнут гарнизон, а касније је град познат под називом Horreum Margi тј. житница Мораве, јер се жито из целог Поморавља тамо прикупљало. У средњем веку се називао Равно, а име је добио највероватније по доласку Словена на Балканско полуострво. У 15. веку су га освојили Турци, те подигли мост, односно ћуприју по којој је добио ново име. У Ћуприји је такође и Милош Обреновић склопио усмени споразум. Тим споразумом је Србима у Београдском пашалуку осигурао право да сакупљају порезе, да учествују у суђењу Срба, да у Београду отворе народну канцеларију која ће се састојати од српских кнезова.

Привреда[уреди]

У области трговине и занатства, доминира приватно предузетништво. Угоститељство и туризам уклапају се у привредни и друштвени развој овог подручја, а централно место у угоститељској-туристичкој понуди овог краја заузимају: манастир Раваница, спомен-парк боја на Иванковцу, угоститељски објекти на обали реке Велике Мораве. Ћуприја је између осталог позната и по Општој болници Ћуприја, која је водећа болница у Поморављу.

Култура[уреди]

Основна школа Ђура Јакшић.

Друштвене делатности на подручју општине по својој развијености достижу републички просек. Доминантно место у друштвеној сфери живота на овом подручју заузима здравство са Здравственим центром, који претендује да прерасте у клинички центар. Образовање је такође област која се може похвалити дугом традицијом. Град има три основне школе, са истуреним одељењима у свим селима, три средње: медицински, техничку и гимназију, Високу медицински школу. У области музичког образовања постоје две школе, музичка школа за основно музичко образовање „Душан Сковран“ и Школа за музичке таленте, јединствена образовна институција у земљи, а и овом делу Европе.

Општина је позната и по великом броју институција у култури и неколико манифестација у овој области које уживају одређени углед и ширу популарност: културни центар „Занатски дом“, библиотека „Душан Матић“, музеј, Градско позориште, КУД „Железничар“. Од културних манифестација ту су: Видовданске свечаности, „Матићеви дани“, Изложба светског здравственог плаката, Ликовна колонија, Сабор ликовних уметника у Супској.

Спортски живот јодвија се по клубовима и на теренима. У граду постоје два фудбалска стадиона, хала спортова, два базена, неколико тениских игралишта, стрељана, атлетска кружна и крос стаза. У граду функционише једна ТВ станица и четири радио-станице.

Демографија[уреди]

У насељу Ћуприја живи 16558 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 6891 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 9.609
1953. 11.967
1961. 14.053
1971. 17.564
1981. 20.547
1991. 21.367 20.624
2002. 21.982 20.585
2011. 19.471
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
19.379 94,14 %
Роми
  
249 1,20 %
Југословени
  
78 0,37 %
Црногорци
  
76 0,36 %
Македонци
  
53 0,25 %
Власи
  
50 0,24 %
Хрвати
  
37 0,17 %
Словенци
  
15 0,07 %
Горанци
  
11 0,05 %
Бугари
  
10 0,04 %
Муслимани
  
9 0,04 %
Румуни
  
7 0,03 %
Чеси
  
5 0,02 %
Украјинци
  
3 0,01 %
Мађари
  
3 0,01 %
Русини
  
2 0,00 %
Словаци
  
1 0,00 %
Руси
  
1 0,00 %
Немци
  
1 0,00 %
Буњевци
  
1 0,00 %
Албанци
  
1 0,00 %
непознато
  
447 2,17 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Ћуприја (град)
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима