Љубомир Михаиловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Михаиловић
Љубомир М. Михаиловић.JPG
Љубомир Михаиловић
Биографија
Датум рођења (1874-08-14)14. август 1874.
Место рођења Београд
Кнежевина Србија
Датум смрти 23. јануар 1957.(1957-01-23) (82 год.)
Место смрти Београд
Федеративна Народна Република Југославија
29. јун 1907. — 10. септембар 1907.
1907. — 1912.
1912. — 1914.
1915. — 1916.
1917. — 1918.
Наследник привремени отправник послова Јеврем Симић

Љубомир Михајловић или Михаиловић (Београд, 14. август 1874 – Београд, 23. јануар 1957) је био дипломатски представник Србије.[1] Током боравка у Македонији главна активност као конзула и дипломате била је национална пропаганда и буђење националне свести.

Биографија[уреди]

У Београду је завршио средњу школу и правни факултет, а након тога студирао је право и у Паризу.[1] У дипломатској служби био је од 1889. до 1918.[1] Био је чиновник при посланству у Цариграду.[1] Радио је у конзулату у Скопљу од 1906. до 1907, најпре као вицеконзул, а онда и као конзул.[2] Током његовога боравка у Скопљу долази до сукоба две струје међу српским националним радницима, а радило се о тзв. митрополитској и конзулској струји.[2] Митрополитску струју предводио је скопски владика Вићентије Крџић, који је настојао је да од конзулске струје потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.[2] До тада су српски конзули управљали револуционарном организацијом и просветом. Љубомир Михајловић се показао као неодлучан конзул, односно недовољно добар за конзулску струју, па је премештен из Скопља у Битољ.[2] Конзул у Скопљу био је кратко време (29.6. 1907 – 10.9. 1907). Био је премештен 1907. за конзула у Битољу. Од 1912. до краја 1914. био је отправник послова у Риму.[1] Од 1915. до 1916. био је посланик код краља Николе у Црној Гори, а од 1917. до 1918. био је посланик у САД.[1] Током 1925. био је изабран за народнога посланика.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 889
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]