Англосфера
Англосфера (енгл. Anglosphere) се односи на скуп нација у којима се говори енглески језик и које имају слично културно наслеђе, базирано на томе да им популације потичу са Британских острва (Енглеска, Велс, Шкотска и Ирска), и које данас одржавају блиске политичке и војне сарадње. Иако различити извори помињу различите земље, израз англосфера обично не укључује све земље где је енглески званични језик, мада нације које се најчешће убрајају су све некада биле део Британске империје. У свом најограниченијем смислу, израз покрива Уједињено Краљевство, Ирску, Сједињене Америчке Државе, Канаду (осим Квебек), Аустралију и Нови Зеланд.
Преглед
[уреди | уреди извор]Испод је дата табела која упоређује земље англосфере (подаци из 2014. године).[1]
Земља | Број становника | Површина (km²) | Густина насељености (ст./km²) | БДП (Милиони US$)[2] | Главни град | Највећи град |
---|---|---|---|---|---|---|
Уједињено Краљевство | 63.742.977 | 243.610 | 262 | 2.950.039 | Лондон | |
Република Ирска | 4.609.600 | 70.273 | 69 | 250.814 | Даблин | |
Сједињене Америчке Државе | 321.272.634 | 9.826.675 | 32 | 17.348.075 | Вашингтон | Њујорк |
Канада | 34.834.841 | 9.984.670 | 3 | 1.785.387 | Отава | Торонто |
Аустралија | 22.507.617 | 7.741.220 | 3 | 1.442.722 | Канбера | Сиднеј |
Нови Зеланд | 4.570.038 | 267.710 | 16 | 197.502 | Велингтон | Окланд |
Укупно | 449.212.219 | 28.134.158 | 16 | 23.974.539 | — | — |
Дефиниције
[уреди | уреди извор]Израз ’англосфера’ је први пут скован, али не и експлицитно дефинисан, од стране научно-фантастичног писца Нила Стивенсона у књизи Дијаматско доба, објављеној 1995 године.[3] Џон Лојд је усвојио термин 2000. године и дефинисао га као Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство заједно са земљама у којима се говори енглески: Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Ирска, Јужна Африка и Британска Западноиндијска острва.[4] Меријам-Вебстер речник дефинише англосферу као „земље света у којима су енглески језик и културне вредности предоминантне”.[5] Скраћени Оксфорски речник енглеског језика користи дефиницију „група земаља где је енглески језик главни матерњи језик”.[6]
Заговорници
[уреди | уреди извор]Амерички бизнисмен Џејмс Чарлс Бенет, заговорник идеје да постоји нешто посебно у вези са културним и правним традицијама нација у којима се говори енглески, пише у својој књизи из 2004. године Изазов англосфере:
Англосфера, као мрежа-цивилизација без одговарајуће политичке форме, има неминовно непрецизне границе. Географски, најгушћи чворови англосфере се налазе у Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству. Англофонске Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Ирска и англофонска Јужна Африка (која чини веома малу мањину у тој земљи) су такође значајне популације. Англофонски Кариби, англофонска Океанија, англофонски образоване популације у Африци и Индији чине остале значајне чворове.
— Џејмс Ч. Бенет.[7]
Бенет тврди да постоје два изазова са којима се суочава његов концепт англосфере. Први је проналажење начина за савладавање брзог технолошког напретка, а други је геополитички изазови створени растућим раскораком између англофонског просперитета и економских борби на другим местима.[8]
Британски историчар Ендру Робертс тврди да је англосфера била главна у Првом светском рату, Другом светском рату и Хладном рату. Он тврди да је англофонско јединство неопходно за пораз исламизма.[9]
Према профилу из 2003. године у Гардијану, историчар Роберт Конквест је фаворизовао британски излазак из Европске уније у корист стварања „много лабавијег савеза нација у којима се говори енглески, познатог као ’англосфера’”.[10]
Критике
[уреди | уреди извор]Мајкл Игнатијеф пише у размени са Робертом Конквестом, објављеној у New York Review of Books, да термин занемарује еволуцију фундаменталних правних и културних разлика између САД и Уједињеног Краљевства и начине на које су британске и европске норме приближене током британског чланства у ЕУ кроз хармонизацију регулатива. О Конквестовом погледу на англосферу, Игнатијеф пише: „Он изгледа верује да би Британија требало да се повуче из Европе или да одбије све даље мере сарадње што би угрозило европска стварна достигнућа. Он жели да Британија окуша судбину са унијом народа који причају енглески, а ја сматрам то романтичном илузијом.”[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The World Factbook”. CIA. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 16. 2. 2015.
- ^ „World Economic Outlook Database, April 2015”. Приступљено 10. јун 2015.
- ^ „Word Spy”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 10. 03. 2016.
- ^ Lloyd, John (2000). „The Anglosphere Project”. New Statesman. Приступљено 30. 10. 2012.
- ^ „Anglosphere”. Free Merriam-Webster Dictionary. Merriam-Webster, Incorporated. 2012. Приступљено 30. 10. 2012.
- ^ Shorter Oxford English Dictionary (6th ed.
- ^ Bennett 2004, pp. 80.
- ^ Bennett 2004
- ^ Roberts 2006
- ^ Brown 2003.
- ^ Conquest & одговор од стране Ignatieff 2000.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bennett, James C. (2004). The Anglosphere Challenge: Why the English-speaking Nations Will Lead the Way in the Twenty-first Century. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-3332-5.
- Brown, Andrew (15. 2. 2003). „Scourge and poet”. The Guardian.
- Conquest, Robert; одговор од стране Ignatieff, Michael (23. 3. 2000), The 'Anglosphere', The New York Review of Books, Приступљено 24. 7. 2007
- Merriam-Webster Staff (2010). „anglosphere.”. Merriam-Webster Online Dictionary. Приступљено 5. 8. 2010.
- Reynolds, Glenn (28. 10. 2004). „Explaining the 'Anglosphere'”. Guardian.co.uk.
- Roberts, Andrew (2006). A History of the English-Speaking Peoples Since 1900. Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-85076-2.
- Vucetic, Srdjan (2011). The Anglosphere: A Genealogy of a Racialized Identity in International Relations. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-7224-2.
- Bellocchio, Luca (2006). Anglosfera. Forma e forza del nuovo Pan-Anglismo. Genova: Il Nuovo Melangolo. ISBN 978-88-7018-601-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: енглески) James C. Bennett (2002) An Anglosphere Primer, представљено Foreign Policy Research Institutе-у