Aresibo (teleskop)

С Википедије, слободне енциклопедије
Radio teleskop Aresibo
(Radiotelescopio de Arecibo)
Arecibo radio telescope SJU 06 2019 6144.jpg

Organizacija Univerzitet Kornel (Cornell University)
Mesto Aresibo, Portoriko
Elektromagnetna oblast Radio oblast (3 cm - 1 m)
Godina izgradnje 1963
Prestanak rada 2020
Web stranica www.naic.edu
Fizičke karakteristike
Vrsta teleskopa Radio teleskop (sferna antena)
Prečnik 305 m
Površina koju obuhvata ~73,000 m²;
Žižna daljina 265,1 m
Geografske koordinate 18° 20' 36.6" N
66° 45' 11.1" W

Radio-teleskop Arecibo (engl. Arecibo Radio telescope, šp. Radiotelescopio de Arecibo) se nalazi pokraj mesta Aresibo (Arecibo) u Portoriku. Izgrađen je u razdoblju između 1960. i 1963. godine. Povučen je iz upotrebe krajem 2020. godine, nakon teškog oštećenja.[1]

Opservatorija Aresibo je delovala kao američki Nacionalni centar astronomije i jonosfere (National Astronomy and Ionosphere Center (NAIC)) i njome upravlja američki Univerzitet Kornel.

Aresibo je dugo bio najveći radio teleskop sa pojedinačnom sfernom antenom na svetu.[2] Prečnik njegovog tanjira je 305 metara. Mnoga bitna astronomska okrića su se dogodila u Arecibu, a upotrebljavan je i u svrhe vojne špijunaže u vreme hladnog rata.

Izgradnju je finansirala ARPA (danas DARPA), agencija američkog Ministarstva odbrane.[3]

Imao je i mogućnosti radarskog istraživanja Sunčevog Sistema, i određivanja orbita asteroida bliskih Zemlji sa velikom preciznošću.[4]

Značajna otrića[уреди | уреди извор]

Tim astronoma je 1964. otkrio da je period rotacije Merkura zapravo 59 dana a ne 88 dana kako se ranije smatralo.[5]

Ovde je 1974. otkriven i prvi dvojni pulsar PSR B1913+16, za šta je tim astronoma koji je došao do otkrića 1993. dobio Nobelovu nagradu.[6]

Aresibo je 1988. dao prvi radarski snimak Venere visoke rezolucije, a snimanje je nastavljeno i narednih godina, posebno tokom 2000. i 2012..[6]

Poruka iz Aresiba[уреди | уреди извор]

1974. je iz Aresiba poslana 3-minutna radio poruka u svemir u smeru Mesje M13 i na taj se način obiležio rad na usavršavanju radio teleskopa.[7] Poruku je u osmislio Dr. Frenk Drejk, a učestvovao je i Karl Sejgan.[4] Poruka sadrži sličicu čoveka, samog teleskopa, podatke o Sunčevom sistemu, delove formule DNK, kao i neke od formula hemijskih jedinjenja značajnih za život na Zemlji, i napisana je u binarnim brojevima.[4] Treba da stigne na odredište za nekih 25.000 godina.[8][4]

SETI projekat[уреди | уреди извор]

Radio teleskop Aresibo je 1999. započeo skupljati podatke za projekt SETI@home.

Einstein@Home[уреди | уреди извор]

Einstein@Home, projekat koji slično projetku SETI@home koristi računare dobrovoljaca za analiziranje podataka, 2009. je započeo potragu za pulsarima analizom podataka sa Aresiba, i do 2016. je otkriveno preko 55 pulsara.[9] Einstein@Home od 2011. koristi i podatke dobijene sa FGST svemirskog teleskopa.[9]

Oštećenje[уреди | уреди извор]

Više uragana i oluja koji su tokom 2010-ih pogodili ovo područje izazvali su zabrinutost inženjera da bi stabilnost teleskopa mogla biti narušena, a nedostatak budžetskih sredstava za popravku i održavanje koje Nacionalna naučna fondacija radije planira da preusmeri u novije projekte, doveli su u pitanje opstanak Aresiba.[10] Tokom Uragana Marija došlo je do manjih oštećenja na teleskopu, i teleskop je jedno vreme prestao da bude operativan.[2]

Tokom 10. avgusta i 6. novembra 2020. došlo je do pucanja dva kabla koja drže instrumente teške 900 tona, i procenjeno je da bi njihova popravka predstavljala preveliki bezbednosni rizik, najavljeno je postepeno povlačenje teleskopa iz upotrebe.[11] Do konačnog urušavanja došlo je 1. decembra 2020. godine, kada je pukao glavni kabl koji je držao opremu tešku više stotina tona, a ona se razbila prilikom pada na tanjir teleskopa, došlo je do težeg ištećenja tanjira.[1]

Snimak urušavanja teleskopa 2020. godine

Kulturni uticaji[уреди | уреди извор]

Ova opservatorija je bila lokacija snimanja za više filmova kao i predmet prikaza u mnogim naučnofantastičnim filmovima i serijama, kao što je film o Džejmsu Bondu Zlatno oko, film Kontakt, filmu Vrste (1995), a u prvoj epizodi druge sezone seriji Dosije X, agent Foks je poslat u Aresibo po zadatku.[12]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Press, Associated (2020-12-01). „Giant Arecibo radio telescope collapses in Puerto Rico”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2020. Приступљено 2020-12-23. 
  2. ^ а б „Hurricane Damages Giant Radio Telescope—What You Need to Know”. National Geographic News (на језику: енглески). 2017-09-26. Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2017. Приступљено 2020-12-23. 
  3. ^ „chapter 4”. history.nasa.gov. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2020. Приступљено 2020-12-25. 
  4. ^ а б в г „Adios radioteleskopu Arecibo, simbolu astronomije”. www.astronomija.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2020. Приступљено 2020-12-25. 
  5. ^ „Isključuje se Arecibo?”. www.astronomija.org.rs. Приступљено 2020-12-25. 
  6. ^ а б „Venus revealed in high-resolution radar images from Earth – Astronomy Now” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-25. 
  7. ^ „Поруке које шаљемо - ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ”. web.archive.org. 2020-09-25. Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2020. Приступљено 2020-12-25. 
  8. ^ M. Ćirković, A. Zorkić, S. Spremo, Poslednjih 14 milijardi godina, Novi Sad, 2006.
  9. ^ а б „Einstein@Home”. www.aei.mpg.de (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2020. Приступљено 2020-12-25. 
  10. ^ Grush, Loren (2020-11-19). „Facing collapse, the famed Arecibo Observatory will be demolished”. The Verge (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 19. 11. 2020. Приступљено 2020-12-23. 
  11. ^ „NSF begins planning for decommissioning of Arecibo Observatory’s 305-meter telescope due to safety concerns”. www.nsf.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 16. 12. 2020. Приступљено 2020-12-23. 
  12. ^ Nickell, Duane (2008). GUIDEBOOK FOR THE SCIENTIFIC TRAVELER: Visiting Physics and Chemistry Sites Across America. Rutgers University Press. стр. 85. ISBN 9780813543741. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]