Lupanje srca

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Aritmija)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Lupanje srca
Ventricular fibrillation.png
Fibrilacija srčanih komora
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostkardiologija
urgentna medicina

Lupanje, preskakanje ili aritmija srca je nenormalni srčani ritam, koji obično uključuje nepravilnosti u frekvenciji i redosledu što se može jasno videti na EKG-u. Sve aritmije, a pogotovo one hronične mogu biti opasne. Nepravilnim radom srce ne obavlja svoju funkciju zadovoljavajuće, što šteti organizmu, a osim toga, srce se opterećuje, ugrožava samo sebe i može doći do razvoja ozbiljnijeg oštećenja srčanog mišića. Hronična aritmija može vremenom značajno oštetiti i oslabiti srčani mišić i dovesti do srčane insuficijencije.[1][2]

Naziv[уреди | уреди извор]

Naziv aritmija nije pravilan jer doslovno prevedeno znači „bez ritma" - pa zato umesto reči „aritmija" podesniji bi bio naziv „disritmija". U praksi se on međutim ne koristi nego se umesto pravilnog koristi naziv aritmija.[1]

Etiologija[уреди | уреди извор]

Aritmije nastaju zbog nenormalnog stvaranja ili provođenja impulsa. Mogu se javiti i kod normalnog zdravog srca - ektopički udarci, atrijske fibrilacije, pa se tako ventrikularne i supraventrikularne aritmije mogu se javiti i kod potpuno zdravih ljudi.

Aritmije mogu uzrokovati psihološki uzroci, bolest, operativni zahvat ili neki lekovi.

Aritmija može biti:

Tahikardija

Tahikardni poremećaj srca, izazvan je ubrzanim radom srca, obično iznad 100 otkucaja u minuti. Mehanizam je zasnovan na fokalnim impulsima ili reentry fenomenu. Fokalni impulsi nastali usled smetnji u stvaranju električnih impulsa u srcu, posledica su:

Povećanogi automatizam: nadražljivost u SA čvoru ili Purkinjeovim vlaknima je pojačana. Abnormalni automatizam: U pretkomorskim ili komorskim strukturama koje nemaju osobinu “prirodnog pacemakera” nastaje spontani nadražaj.·

Triger aktivnost: kao ishod patološkog naknadnog potencijala. Triger aktivnost uvek predhodi (npr aritmije u okviru hipokalijemije, hiperkalcijemije, usled postojanja bradikardije, zatim kod intoksikacije digitalisom itd).

Fokalni impulsi nastali usled smetnji u provođenju električnih impulsa u srcu: „Reentry“ (kružna nadražljivost): Impuls je u jednom smeru blokiran, a u drugom smeru nastavlja da se sprovodi. Nadražaj nastaje ponovo nakon oporavka prvobitnog blokiranog sprovodnog puta (manjak podražljivosti) i time se kružni nadražaj zatvara.


Bradikardija

Bradikardni poremećaj srca, izazvan je usporenjem rada srca koja počinje kada se brzina rada srca smanji ispod 60 otkucaja u minuti. Bradiaritmija se normalno pojavljuje tokom sna. Uzoci bradikardije mogu biti srčanog i nesrčanog porekla.

Nesrčani uzoci: kao posledica uzimanje nekih lekova; poremećaji elektrolita (hipokalijemija), poremećaji funkcije endokrinih žlezda (smanjena funkcija štitaste žlezde); snižena telesna temperatura; prevaga parasimpatičkog nervnog sistema; neurološki poremećaji; dugotrajno ležanje.

Uzroci od strane srca: uzrokovani koronarnom bolesti srca, srčanim manama, degenerativnim primarnim električnim poremećajima. Najčešći uzroci bradikardije srčanog porekla su: poremećaji koji nastaju u SA čvoru i u AV čvoru.

Faktori rizika[уреди | уреди извор]

Najčešća bolesna stanja koja uzrokuju aritmije su:

Aritmija može predstavljati gubitak normalne komunikacije izmeđupretkomorskog provodnog sistema i komora. Zbog činjenice da su pretkomore električno izolovani od komora i povezani su samo AV snopom, pretkom,ore mogu ući u tahikardiju bez poremećaja radakomora.. Često se upotrebljavaju pojmovi ventrikularne i supraventrikularne aritmije. Ventrikularne aritmije potiču iz komora, a supraventrikularne iz dela srca iznadkomora, bilo iz pretkomora ili AV čvora.

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Dijagnoza aritmija postavlaj se:

  • EKG monitoringom
  • Dijagnostikom osnovnog kardijalnog, ili psihosomatskog obolenja: vrsta bolesti, procena funkcije komora.
  • Psihosomatske dijagnostike

Diferencijalna dijagnoza[уреди | уреди извор]

Terapija[уреди | уреди извор]

Terapija aritmija zavisiće od tipa i težine osnovne bolesti, i ima za cilj:

  • otklanjanje simptoma
  • prevenciju komplikacija (tromboembolije, kardiomiopatije)
  • prevenciju naprasne srčane smrti.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2. 
  2. ^ Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4. 
  • Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi