Aum

Из Википедије, слободне енциклопедије

Aum (takođe Om), napisan u devanagariju kao , u sanskritu poznatijem kao praṇava (प्रणव, doslovno „da zvuči glasno“) ili auṃkāra (takođe kao Omkāra, ओंकार, doslovno „slog auṃ“) je mistični ili sveti slog u indijskim religijama, tj. u hinduizmu, budizmu i đainizmu.[1]

OM[уреди]

Sanskritski pojam koji označava saglasnost (otuda analogan starogrčkoj reči "amen").
Izvorno aum, predstavlja niz od tri slova čiji se smisao, po redu, različito tumači:

  • kao uvažena zamena za apsolutno, relativno, i odnos među njima;
  • za budno stanje, stanje sna, i usnulost bez snova (čitav slog označava Bramana ,,koji prebiva u srcu svega");
  • za tri božanstva hindu trojstva: Brama - onaj koji stvara, Višnu - onaj koji neguje, Šiva - onaj koji razara; a takođe se odnosi i na tri sveta.

Ova se reč, u spisima Isa, Mundaka, Taittirija i Čandogja upanišade, koristi da označi svet u celosti kao i njegove delove; zatim, umesto prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, kao i umesto reči atman, što znači suština svih stvari. U spisu Čandogja, om znači besmrtnost, u Maitrajani "osnovni zvuk", a u spisu Katha tvrdi se da se posredstvom ove reči može doseći Braman. Om tako prerasta u mističan i sveti slog za čitav hinduizam, i stavlja se na početak i na kraj svakog svetog napeva. Osim toga on je postao mantra, a u pisanoj formi mandala, radi upotrebe pri religioznom posredovanju i religioznom posvećenju.[2]

OM MANI PADME HUM[уреди]

Na sanskritu ("Gle, dragulj u lotosu"), od reči mani ("dragulj") i padme ("10- tus").
Najčuvenija mantra tibetanskih molitvi, koja je s vremenom, kroz bezbroj revolucija, potisnula konkurentske napeve. Ovaj napev je u neizmenjenom obliku dopro do Tibeta u 17. ili 18. veku iz indijskog tantričkog budizma. Dovođenje u vezu dragulja i lotosovog cveta upućuje na zajednicu muških i ženskih principa.

  1. Središnju ulogu u tibetanskom budizmu ima mantra Avolakitešvara, pod imenom Bodisatva. Ponavljanjem molitve priziva se božanstvo. Pri posvećenju, Tibetanci izgovaraju molitvu u šest delova, pri čemu odašilju svetlost kojom otklanjaju zlo i donose blaženstvo i mir, ne samo sebi, već i svim ostalim bićima.
  2. Šest slogova mantre smatraju se za šest buda, šest boja i šest "carstava sve¬snih bića", u samom središtu kulta Avolakitešvara, gde se mantra izgovara šest puta na svakih 12 sati dana i noći.

Референце[уреди]

  1. Filozofija i religija : istočna i zapadna misao : rečnik / Viljem Riz ; preveli sa engleskog Jovan Babić ... [et al.]. Beograd : Dereta, 2004 (Beograd : Dereta).
  2. Кратка историја идеја : религија и филозофија у прошлости и данас : уџбеник за средње школе и факултете / Линда Смит, Вилијам Рејпер ; превео Небојша Радосављевић. Београд : Народна књига - Алфа, 2005