Azot tetroksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Dinitrogen tetroxide
Full structural formula
Space-filling model
Nazivi
IUPAC naziv
Diazot tetraoksid
Drugi nazivi
Azot(II) kiseonik(-I)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.031.012
EC broj 234-126-4
RTECS QW9800000
UN broj 1067
Svojstva
N2O4
Molarna masa 92.011 g/mol
Agregatno stanje bezbojni gas
Gustina 1.443 g/cm3 (tečnost, 21 °C)
Tačka topljenja −11.2 °C (261.9 K)
Tačka ključanja 21.1 °C (294.3 K)
reaguje
Napon pare 96 kPa (20 °C)[3]
Indeks refrakcije (nD) 1.00112
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) planarna, D2h
Dipolni moment nula
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 150.38 J K−1 mol−1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -19.5 kJ/mol
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja MSDS
Veoma toksičan (T+)
Korozivan (C)
R-oznake R26, R34
S-oznake (S1/2), S9, S26, S28, S36/37/39, S45
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
azot suboksid
azot monoksid
azot trioksid
azot dioksid
azot pentoksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Azot tetroksid (diazot tetroksid, azot peroksid) je hemijsko jedinjenje N2O4. On je koristan reagens u hemijskoj sintezi. On formira ravnotežnu smešu sa azot dioksidom.

Azot tetroksid je moćan oksidans, te je stoga veoma toksičan i korozivan. N2O4 je hipergolično gorivo sa različitim formama hidrazina, i.e., oni sagorevaju kad dođu u kontakt bez izvora paljenja. To ga ih čini popularnim raketnim gorivom.

Struktura i osobine[уреди]

Azot tetroksid formira ravnotežnu smešu sa azot dioksidom.[4]

Ovaj molekul je planaran sa dužinom N-N veze od 1.78 Å i N-O veze od 1.19 Å. Za razliku od NO2, N2O4 je dijamagnetičan.[5] On je bezbojan ali izgleda kao smeđe žuta tečnost usled prisustva NO2 nastalog ravnotežom:

N2O4 2 NO2

Više temperature potiskuju ravnotežu ka azot dioksidu.

Hemijske reakcije[уреди]

Međuproizvod u proizvodnji azotne kiseline[уреди]

Azotna kiselina se proizvodi u velikim razmerama putem N2O4. Ovaj molekul reaguje sa vodom i daje azotastu kiselinu i azotnu kiselinu:

N2O4 + H2O → HNO2 + HNO3

Koproizvod HNO2 se nakon zagrevanja disproporcioniše do NO i azotne kiseline. Kad je izložen vazduhu, NO se konvertuje nazad u azot dioksid:

2 NO + O2 → 2 NO2

Nastali NO2 (i N2O4) se moze vratiti u ciklus.

Sinteza metalnih nitrata[уреди]

N2O4 se ponaša kao so [NO+][NO3], koja je jak oksidans:

2 N2O4 + M → 2 NO + M(NO3)2

gde je M = Cu, Zn, oo Sn.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. International Chemical Safety Card
  4. Henry A. Bent Dimers of Nitrogen Dioxide. II. Structure and Bonding Inorg. Chem., 1963, 2 (4), pp 747–752
  5. Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.

Spoljašnje veze[уреди]