Azot tetroksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Dinitrogen tetroxide
Full structural formula
Space-filling model
IUPAC ime
Drugi nazivi Azot(II) kiseonik(-I)
Идентификација
PubChem[1][2] 25352
ChemSpider
EINECS број 234-126-4
ChEBI
RTECS QW9800000
СМИЛЕС
InChI
Svojstva
Molekulska formula N2O4
Molarna masa 92.011 g/mol
Agregatno stanje bezbojni gas
Gustina 1.443 g/cm3 (tečnost, 21 °C)
Tačka topljenja

−11.2 °C (261.9 K)

Tačka ključanja

21.1 °C (294.3 K)

Rastvorljivost u vodi reaguje
Napon pare 96 kPa (20 °C)[3]
Indeks refrakcije (nD) 1.00112
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) planarna, D2h
Dipolni moment nula
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -19.5 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298 150.38 J K−1 mol−1
Hazardi
Bezbednosni spisak MSDS
Veoma toksičan (T+)
Korozivan (C)
R-oznake R26, R34
S-oznake (S1/2), S9, S26, S28, S36/37/39, S45
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
azot suboksid
azot monoksid
azot trioksid
azot dioksid
azot pentoksid

 ДаY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Azot tetroksid (diazot tetroksid, azot peroksid) je hemijsko jedinjenje N2O4. On je koristan reagens u hemijskoj sintezi. On formira ravnotežnu smešu sa azot dioksidom.

Azot tetroksid je moćan oksidans, te je stoga veoma toksičan i korozivan. N2O4 je hipergolično gorivo sa različitim formama hidrazina, i.e., oni sagorevaju kad dođu u kontakt bez izvora paljenja. To ga ih čini popularnim raketnim gorivom.

Struktura i osobine[уреди]

Azot tetroksid formira ravnotežnu smešu sa azot dioksidom.[4]

Ovaj molekul je planaran sa dužinom N-N veze od 1.78 Å i N-O veze od 1.19 Å. Za razliku od NO2, N2O4 je dijamagnetičan.[5] On je bezbojan ali izgleda kao smeđe žuta tečnost usled prisustva NO2 nastalog ravnotežom:

N2O4 2 NO2

Više temperature potiskuju ravnotežu ka azot dioksidu.

Hemijske reakcije[уреди]

Međuproizvod u proizvodnji azotne kiseline[уреди]

Azotna kiselina se proizvodi u velikim razmerama putem N2O4. Ovaj molekul reaguje sa vodom i daje azotastu kiselinu i azotnu kiselinu:

N2O4 + H2O → HNO2 + HNO3

Koproizvod HNO2 se nakon zagrevanja disproporcioniše do NO i azotne kiseline. Kad je izložen vazduhu, NO se konvertuje nazad u azot dioksid:

2 NO + O2 → 2 NO2

Nastali NO2 (i N2O4) se moze vratiti u ciklus.

Sinteza metalnih nitrata[уреди]

N2O4 se ponaša kao so [NO+][NO3], koja je jak oksidans:

2 N2O4 + M → 2 NO + M(NO3)2

gde je M = Cu, Zn, oo Sn.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. International Chemical Safety Card
  4. Henry A. Bent Dimers of Nitrogen Dioxide. II. Structure and Bonding Inorg. Chem., 1963, 2 (4), pp 747–752
  5. Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.

Spoljašnje veze[уреди]