Фурланска Словенија
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Фурланска Словенија, позната и као Млетачка Словенија (словен. Beneška Slovenija) или Фурланска Славија (итал. Slavia friulana), мала је планинска област у сјевероисточној Италији која је име добила по мјесном словенском становништву које се на те просторе доселило у 8. вијеку. Територија се налази у италијанској покрајини Фурланији — Јулијској крајини, између града Чивидале дел Фријули (није уврштен) и словеначке границе.
Територија
[уреди | уреди извор]Област обухвата фурланску територију на којој живи словенско становништво, односно општине Барод (Лузевера), Типана (Таипана), Таворјана (Тореано), Резија (Резја), као и планинска подручја општина Чента (Тарченто), Неме (Нимис), Ахтен (Атимис), Фојда (Фаедес), Прапотно (Препото) и Горјани (Монтенарс). Упркос томе, посљедњих деценија у Млетачку Словенија уврштене су и Надишке долине које су у средњем вијеку биле познате и као Антро, затим Скијавонија током млетачке превласти: подручја обухвата општине Шпиетар (Сан Пјетро ал Натизоне), Подутана (Сан Леонардо), Подбонесец (Пулферо), Дрека (Дренкија), Гармак (Гримако), Средње (Стрења) и Сауодња (Савоња).
Назив
[уреди | уреди извор]Од почетка 8. вијека (око 720. године) на ове просторе се досељавају Словени и у средњем вијеку су били познати као Склавони (Sclavons). Почетком 16. вијека, млетачка власти су ову пограничну област звали Скијавонија Венета (Schiavonia Veneta), што значи „Млетачка словенска земља”. Млетачка ријечи Скијавони (Schiavoni) и Скијавонија (Schiavonia) били су општи изрази који су означавали све јужнословенске народе са којима су долазили у непосредан додир, Словенце као и Хрвате и Србе из Далмације. Одговарајући латински израз, Склавонија (Sclavonia), послужио је као основа за назив Славоније, регије у Хрватској. Мјесни историчар Карло Подрека је подручје 1884. именовао као Италијанска Славија (Slavia Italiana).
На словеначком, традиционално се користи термин Beneška Slovenija, што је дослован превод млетачког термина . У словеначком језику до раног 19. вијека није постојала разлика између термина „Словен” и „Словенац”. Међутим, од периода романтичарског национализма па надаље, термин Словениј, који се спораднично користио за означавање земаља насељених Словенцима/Словенима, добија ново значење, означавајући идеју савремене Словеније. Стари термин Beneška Slovenija тако добија ново значење, јер сада значи „Млетачка Словенија”. Као неутралнији колоквијални термин, у употребу је ушао назив Benečija, који на словеначком има исто значење као и Венето.
Послије Првог свјетског рата, чим је Краљевина Италија проширила своје границе на исток (укључују подручја насељена Словенима у Истри и Словеначким земљама), регија је почела да се обично именује као Slavia Friulana, умјесто опширнијег термина Slavia Italiana.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Podrecca, Carlo (1884). Slavia italiana (на језику: италијански). presso Fulvio Giovanni tipografo-editore. Приступљено 29. 8. 2024.
- Podrecca, Carlo (1885). Slavia Italiana. Polemica (на језику: италијански). Приступљено 29. 8. 2024.
- Podrecca, Carlo (1887). Slavia italiana: le vicinie (на језику: италијански). Ed. Giovanni. Приступљено 29. 8. 2024.
- Marinelli, Olinto; Pontini, Antonio (30. 1. 2013). Guida delle Prealpi Giulie (на језику: италијански). Приступљено 29. 8. 2024.
- Špehonja, Nino (2012). Nediška gramatika (PDF) (на језику: словеначки). Приступљено 29. 8. 2024.
- Špehonja, Nino (2012). Vocabolario Italiano-Nediško (PDF) (на језику: италијански). Приступљено 29. 8. 2024.
- Špehonja, Nino (2012). Besednjak nediško-taljansko (PDF) (на језику: словеначки). Приступљено 29. 8. 2024.
- Jaculin, Giuseppe (1996). Gli slavi del Natisone (на језику: италијански). Arti grafiche friulane. Приступљено 29. 8. 2024.
- Grafenauer, Bogo (1975). „The Autonomy of Venetian Slovenia”. Ур.: Jeri, Janko. Slovenci v Italiji po drugi svetovni vojni (на језику: словеначки). Cankarjeva založba. стр. 105—109. Приступљено 29. 8. 2024.
- „Beneška Slovenija”. www.enciklopedija.hr. Hrvatska enciklopedija. Приступљено 29. 8. 2024.
- Rutar, Simon (1899). Beneška Slovenija: prirodoznanski in zgodovinski opis (на језику: словеначки). Matica slovenska. Приступљено 29. 8. 2024.
- Salvemini, Gaetano (1934). Racial Minorities Under Fascism in Italy (на језику: енглески). Women's International League for Peace and Freedom, Conference on Minorities. Приступљено 29. 8. 2024.
- Tuma, Henrik (1933). Avtonomna uprava Beneška Slovenije (на језику: словеначки). Slovenski pravnik. Приступљено 29. 8. 2024.
- Zwitter, Fran (1946). The Venetian Slovenes (на језику: енглески). Приступљено 29. 8. 2024.
- Koren, Tadej (2005). Beneška Slovenija po drugi svetovni vojni: fenomen paravojaških enot (на језику: словеначки). T. Koren.
- Marušič, Branko (1985). Primorski čas pretekli: prispevki za zgodovino Primorske (на језику: словеначки). Založba Lipa. Приступљено 29. 8. 2024.
- Benetke, republika ob mejah (на језику: словеначки). Edizioni della Laguna. 2004. ISBN 978-88-8345-167-6. Приступљено 29. 8. 2024.
- Nazzi, Faustino (1997). Alle origini della "Gladio": la questione della lingua slovena nella vita religiosa della Slavia Friulana nel secondo dopoguerra (на језику: италијански). La Patrie dal Friûl. Приступљено 29. 8. 2024.
- Zuanella, Natalino (1996). Gli anni bui della Slavia: attività delle organizzazioni segrete nel Friuli orientale (на језику: италијански). Società Cooperativa Editrice Dom. Приступљено 29. 8. 2024.